ivot i obrazovanje

Don Ficderald Dek Kenedi

(29. maj 1917 22. novembar 1963) Od 1961. do 1963. godine je bio 35. predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava kao lan Demokratske stranke. Kenedi je bio najmlai predsednik i prvi katolik na tom mestu. Atentat na njega se esto smatra definiuim momentom amerike istorije 1960ih. Zvanina verzija je da ga je ubio bivi marinac Li Harvi Osvald u Dalasu, Prethodnik prilikom zvanine politike poseteTeksasu, mada postoje sumnje Naslednik da se radi o zaveri.

Dvajt Ajzenhauer Lindon Donson

Don Ficderald Kenedi roen je u Bils ulici 83 u Bruklinu, drava Masausets 29. maja 1917. u tri sata ujutru. Bio je drugi sin Dozefa P. Kenedija i Rouz Ficderald. Kenedi je iveo u Bruklinu deset godina i pohaao kolu Edvard Devotion, Nobl i Grinaut, niu kolu i kolu Dekster, do 4. razreda. Godine 1927. porodica se preselila Aveniju Nezavisnosti broj 5040 u Ravendalu u Bronksu, drava Njujork, a dve godine kasnije preselili su se u ulicu Ponfild broj 234. (Bronkvil, Njujork), gde je Kenedi bio lan Izviaa Trupa 2 (on je bio prvi izvia koji je postao predsednik).

Kenedi je provodio leta sa svojom porodicom u njihovoj kui u Hijanisportu u Masausetsu. Boi i Uskrs provodio je sa porodicom u njihovoj zimskoj kui u Palm Biu na Floridi. Od 3. do 7. razreda iao je u kolu Rivendejl Kanri, privatnu kolu za deake. U 8. razredu u septembru 1930. trinaestogodinji Kenedi preao je u kolu Kentenburi u Nju Milfoldu. Krajem aprila 1931. imao je zapaljanje creva, posle ega se ispisao iz Kentenburija i oporavio kod kue.

Od septembra 1931. godine, Kenedi je pohaao od 8. do 12. razreda The Choate School u Valingfortu. Njegov stariji brat Dou Mlai je pohaao ovu kolu ve dve godine i bio je fudbalska zvezda i vodei uenik u koli. Don je prvu godinu proveo u senci svog brata, buntovno se ponaao i time privukao panju odreenih ljudi sa istim interesovanjima. Njihov najpoznatiji nestaluk bio je da su petardama razneli toalet dasku. Na narednom okupljanju, strogi direktor kole, mahao je toalet daskom i govorio o izvesnim facama koji e biti baeni u more. Prkosni Dek Kenedi je u inat svom bratu osnovao grupu koju je nazvao The Muckers Club, grupu je osim njega ini njegov prijatelj i cimer Kirk Lemojn Lem Bajlings. Dok je bio u koli, Kenedi je imao zdravstvene probleme, to je kulminiralo 1934. kada je hitno hospitalizovan na Jejlu - u Nju Hejven bolnici. U junu 1934, dijagnostikovan mu je da boluje od kolitisa. Kenedi je diplomirao u junu 1935. Za kolski godinjak, iji je bio biznis menader, Kenedi je izabran glasovima za najuspenijeg studenta.

Septembra 1935. prvi put je otputovao u inostranstvo, sa roditeljima i sestrom Ketlin u London, sa namerom da studira u Londonskoj koli ekonomije kao i njegov stariji brat Do. Postoji neizvesnost o tome ta je radio na LSE pre povratka u Ameriku kada je u oktobru 1935. kasno upisao i proveo est nedelja na Prinston Univerzitetu. Potom je bio u bolnici dva meseca na posmatranjima zbog mogunosti obolevanja od leukemije. Oporavljao se u Kenedovoj vikendici na Palm biu, gde je proveo prolee 1936. radei na ranu za uzgaj stoke od oko 40.000 hektara (160 km) nedaleko od Bensona (Arizona).

Atentat na Dona Kenedija

Atentat na Dona Kenedija, 35. predsednika Sjedinjenih Drava, se dogodio u petak, 22. novembra, 1963, u Dalasu, Teksas, SAD u 12:30 po centralnom standardnom vremenu. Don F. Kenedi je smrtno ranjen hicem dok se vozio sa svojom suprugom aklinom u predsednikoj koloni. Vie vladinih komisija, ukljuujuiVorenovu komisiju (koja je istraivala 10 meseci) je zakljuilo da je Kenedija usmrtio Li Harvi Osvald. Sa ovim zakljukom se prvobitno sloila veina amerike javnosti, ali od prvog Galupovog istraivanja 1966, veina ispitanika ima miljenje koje se ne slae sa ovim nalazima. Ovaj atentat je i danas predmet irokih pekulacija i doveo je do brojnih teorija zavere, mada nijedna od njih nije dokazana.

Iako se decenijama nakon atentata spominjalo da se u okruenju Kenedijeve povorke nalazilo vie atentatora (spominjalo se ak 6), izvesno je da su smrtonosni meci doli iz jednog smera- iz skladita, koje se u tom nalazilo iza Kenedijevog automobila. Pored informacija, koje je dobijao prethodnih dana: da mu u Teksasu ivot ugroavaju kako desniari, tako i pro-kubanski aktivisti, Kenedi je insistirao da krov njegovog auta bude sputen, otvarajui atentatoru mogunost da ima lak pogodak. Harvi Li Osvald, bivi ameriki marinac, koga savremena istraga povezuje i sa Kubanskom Tajnom slubom, bio je iskusan snajperista, i iznad svega, tokom svog boravka u SSSR-u se veoma obrazovao. Poetkom te nedelje, pronaao je honorarni posao- zaposlio se u skladitu kolskog inventara u Dalasu i tog dana je bio verovatno jedina osoba koja je ula u skladite, to mu je omoguilo da bez problema unese puku i snajper.

Kad je doek predsednika otpoeo, Osvald je napunio arer puke sa tri metka. U trenutku kad je povorka prola samo skladite, Osvald je procenio trenutak. Prvi metak je promaio ceo automobil i pogodio asfalt levo od kola. Pucanj se uo, i na trenutak izazvao ok u masi, a i televizijske kamere, koje su sve prenosile uivo su poele da trae odakle pucanj dolazi. Meutim svega nekoliko sekundi kasnije, Osvald je stigao da ubaci u cev i drugi metak, naniani ponovo i ispali hitac koji je Kenedija pogodio tik ispod potiljka (u vrat, otpozadi) i izaao kroz guu, ozbiljno povredivi dunik.

Meutim, ak i u takvoj situaciji, Kenedi je imao mogunost da preivi, pod uslovom da mu se brzo ukae pomo, ali naravno, i ako bude zatien od dalje pucnjave. To bi se dogodilo, da je predsednik pao u nesvest napred. Meutim, ve mesecima, zbog problema sa kimom, on je bio primoran da nosi mider, koji mu je to onemoguavao. Tako je Osvald imao idealnu priliku da iskoristi i poslednji metak, dok je masa jo u oku, to je i uinio, a trei hitac je predsednika pogodio u potiljak, proavi kroz produenu modinu, raznevi deo lobanje i velikog mozga, nakon ega su anse za preivljavanje bile ravne nuli. Kenedi je bio mrtav na putu za bolnicu u Dalasu, to su uivo prenosili mediji, a od tada je televizija preuzela primat od novina po zastupljenosti kod auditorijuma u SAD.