Tehnika pisanja rada

Filipovi, Jelena; Kuzmanovi, Ana; Andrijevi, Maja:

Prirunik iz akademskog pisanja: Uputstva i sugestije za izradu seminarskih / naunih / strunih radova, Katedra za iberijske studije, Filoloki
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2002.

Delovi

istraivakog rada

O radu treba misliti kao o jedinstvu tri integralna dela: 1. uvodnog dela 2. centralnog dela i 3. zakljuka.

 Tehniki

aspekti organizacije teksta u istraivakim radovima (nain navoenja bibliografskih podataka u tekstu, izrada beleaka, nain pripreme bibliografije, to jest, liste referenci, izrada naslovne strane, strane sa sadrajem, i sl.) preciziraju se konvencijama koje variraju od jedne naune oblasti do druge (npr. pravila koja pri pisanju primenjuju autori iz oblasti teorije i istorije knjievnosti esto se razlikuju se od onih korienih u oblasti nauke o jeziku, to jest, lingvistike). U nastavku teksta naveemo meunarodno priznate principe vizuelne i tehnike organizacije rada, kao i principe navoenja bibliografskih podataka najee koriene u savremenoj literaturi iz oblasti drutvenih nauka.

Pri pisanju seminarskih radova od vas se oekuje da se prvo upoznate sa onim to je na temu kojom se bavite napisano, zakljueno, pretoeno u teorijske postulate, pre no to krenete u bilo kakvo samostalnu nadgradnju. Pri tome, naravno, svaki podatak preuzet iz izvornika najrazliitijih vrsta (znai sve ono to nisu vae misli, ideje i zakljuci) morate dokumentovati bibliografskim podacima u samom tekstu rada kako biste izbegli plagijatorstvo.

Takoe je korisno prepoznati i terminoloku razliku izmeu primarnih i sekundarnih izvornika, to jest, primarne i sekundarne literature, kako se to najee navodi u naoj literaturi. Izvornici kao to su nauni radovi, transkripti govora ili predavanja, upitnici, intervjui, privatna dokumentacija, to jest, sve ono to se moe smatrati 'informacijom iz prve ruke', naziva se primarna literatura. Primarnom literaturom se najee smatraju dela koja slue kao polazna taka za teorijsku raspravu i istraivanje. Sekundarnu literaturu ine izvetaji, analize, studije, prirunici i sl. koji se baziraju na primarnim izvornicima, to jest, koji se bave sadrinom i informacijama koji se njima nalaze. Sekundarna literatura moe sadrati identinu informaciju kao i primarna literatura, ali je ona u tom sluaju 'prepriana' na osnovu originalnog teksta. Na primer, nauni lanak u kome se predstavljaju rezultati eksperimenta o stepenu zagaenja vode na odreenoj teritoriji je primarni izvornik. lanak u gradskim dnevnim novinama koji izvetava o rezultatima istog eksperimenta, a na osnovu originalnog teksta, predstavlja primer sekundarne literature.

Plagijatorstvo je svako preuzimanje tuih informacija, ideja ili kompletnih reeninih i irih jezikih struktura bez navoenja izvornika, to jest, predstavljanje istih kao vaih sopstvenih. Plagijatorstvo predstavlja ozbiljan prestup koji se kanjava, bez obzira na to da li je poinjeno namerno ili sluajno. Zbog toga morate biti svesni da svaki put kada iskoristite neije misli to i obeleite znacima navoda (ukoliko se radi o direktnom citatu) i/ili podatkom o autoru i delu iz koga je materijal preuzet.

 Rad

takoe treba da sadri i listu referenci (to jest, bibliografskih podataka), a u odreenim situacijama sadri i dodatke, beleke na dnu strane ili na kraju teksta, stranu sa sadrajem i sl.

Dokumentovanje

izvornika u tekstu i u listi referenci (bibliografiji)

Dokumentovanje izvornika u tekstu: Kao to smo ve naveli, svako pominjanje misli, rei i ideja koje nisu vae, to jest, koje su preuzete od drugih autora, potrebno je potkrepiti informacijom o autoru. U tekstu rada to se obavlja tako to se pored citata ili parafraze u zagradi navede prezime autora (ili vie autora), godina izdanja i broj strane (ukoliko je relevantan). Uobiajena je praksa da se navode prezimena prva tri autora. U sluaju da ih ima vie od tri, navedite prva tri prezimena i potom upotrebite skraenicu et al.

 Fus

note Najgrublje reeno, postoje dve vrste fus nota: 1. one u kojima se daje neko objanjenje ili proirenje neke ideje 2. one u kojima se nalaze podaci o odreenom citatu.

Ukoliko se u fus noti daju podaci o odredjenom citatu, to se radi na sledei nain: Podatak o delu iz kog je citat preuzet sledi princip navoenja dela kao u spisku literature*, s tom razlikom to se umesto ukupnog broja strana navodi strana s koje je citat preuzet.

*pogledati kako se navodi delo u spisku literature

Dokumentovanje

izvornika u listi referenci (bibliografiji)

Knjige:
Navedite bibliografski podatak na sledei nain, izostavljajui nerelevantne podatke: Autorovo prezime, ime. "Naslov lanka ili dela knjige." Naslov knjige. Ime izdavaa ili prevodioca. Izdanje. Broj tomova. Mesto izdanja: Ime izdavaa, Datum izdavanja

Knjiga Druge

jednog autora knjige istog autora

Sala, Marius. Estudios sobre el judeoespaol de Bucarest. Mxico: Universitas, 1970. . Lenguas en contacto. Madrid: Gredos, 1998.

(Uobiajeno

je knjige istog autora navoditi hronoloki, to jest, starija dela navode se pre novijih.)

Knjiga dvoje Vie

ili vie autora

Alvar, Manuel y Bernard Pottier. Morfologa histrica del espaol. Madrid: Gredos, 1983.

od tri autora

Cataln, Diego et al. Teora general y metodologa del romancero pan-hispnico. Catlogo general descriptivo. Madrid: Seminario Menndez Pidal, 1984.

lanci:

Za sve lanke objavljene u periodici, navedite autorovo ime, naslov lanka i ime publikacije. Za asopise, dodajte kompletan datum i brojeve strana. Za naune i strune asopise dodajte tom, broj (ukoliko je potrebno), godinu izdanja i brojeve strana.

 lanak

u strunom ili naunom asopisu

Mnogi nauni asopisi imaju kontinualnu paginaciju tokom cele godine. Prvi broj u godini poinje stranom 1, ali prva strana u svakom sledeem broju nadovezuje se na poslednju stranu prethodnog broja. Za takve asopise, navedite tom i godinu. Gimeno, F. "Dimensiones del multilingismo." Revista espaola de lingstica. IX (Julio-Diciembre 1981): Fasc. 2, 341-373. Ako nauni asopis poinje stranom 1, za svaki broj navedite tom, broj i godinu, ili tom, mesec i godinu.

Dokumentovanje

elektronskih izvornika
(navedeno prema: http://www.mla.org)

Dokumentovanje elektronskih izvornika treba da sledi opte principe koji se primenjuju pri navoenju bibliografskih podataka koji se odnose na materijale u tampanom formatu. Ipak, treba imati u vidu da je esto potrebno navesti i dodatne podatke, na primer, datum kada je tekst, slika i dr., preuzet sa elektronske mree, elektronsku adresu izvornika itd. Posebno treba voditi rauna o navoenju datuma: za razliku od tampanih izvornika, materijali u elektronskoj formi se esto periodino auriraju, zbog ega je potrebno pored datuma prvog pojavljivanja na mrei navesti i datum kada je materijal preuzet (naravno, kada je taj podatak dostupan). Takoe, MLA preporuuje navoenje kompletne Internet adrese, koja ukljuuje sledee podatke: adresu protokola (engl. access-mode identifier (e.g., http, ftp, gopher, telnet, news), kao i adresu servera i ime dokumenta (engl. path and file names). Adresu treba navesti u uglastim zagradama: <http://beomundhis.grf.bg.ac.yu>

Navoenje elektronskih izvornika u tekstu

Navoenje

elektronskih izvornika u tekstu rada obavlja se na isti nain kao i navoenje tampanih izvornika: U zagradi se navodi prezime autora, godina i datum, kao i broj strane (kada je taj podatak dostupan i relevantan). Ukoliko ime autora ili datum nisu navedeni u originalnom dokumentu, navedite deo naslova teksta koji citirate (sa ili bez prezimena autora).

Tehniki zahtevi koje je potrebno potovati pri izradi seminarskih radova

Seminarski rad se predaje otkucan na listovima formata A4, sa 28-30 redova teksta na strani, 60-70 slovnih mesta u redu, sa dvostrukim proredom (ili u dogovoru sa profesorom), font Times New Roman ili Arial. Razmak posle take, zareza i sl. Duinu rada odreuje predmetni nastavnik. Studenti se sa predmetnim nastavnikom takoe mogu dogovoriti o izradi grupnog seminarskog rada. U tom sluaju mora se imati u vidu da takav rad mora kvalitetom i duinom znatno prevazii radove pisane od strane samo jednog autora. Ovakav rad ocenjuje se grupnom ocenom koja je ista za sve studente u grupi. Strane seminarskog rada je potrebno paginirati, tj. obeleiti brojevima poevi od prvog lista posle sadraja, tj. od poetka izlaganja. Rad je potrebno izraditi u dva primerka, od kojih jedan zadrava student a drugi predaje predmetnom nastavniku. Student potpisuje seminarski rad iznad svog odtampanog imena i prezimena na naslovnoj strani.

Seminarski rad treba da ima sledee delove: 1. Naslovnu stranu 2. Sadraj (sa podnaslovima) 3. Tekst seminarskog rada 4. Listu referenci (bibliografiju) Rokovi za predaju seminarskih radova odreuju se na poetku svake kolske godine i mogu se menjati samo UZ DOGOVOR sa predmetnim nastavnikom. Smatrae se da je student odustao od pisanja seminarskog rada za tu kolsku godinu ukoliko rad ne preda na vreme (ili na dan dogovoren sa predmetnim nastavnikom).

UNIVERZITET SINGIDUNUM POSLOVNI FAKULTET VALJEVO

_________________________________________________________________ (Tema rada) Seminarski rad iz ________________ na ______ godini studija

(redni broj) U Valjevu, _________________________ _________________________ (dan, mesec, godina) (potpis studenta)

_________________________ (tampano ime i prezime studenta) studijski program Rukovodilac rada _________________________ (ime predmetnog nastavnika) Ocena:_________________________

 Spisak

literature podelite prvo na primarnu i sekundarnu. U okviru svakog od ovih poglavlja napravite podgrupe prvo dajte pregled korienih knjiga, zatim asopisa, drugih radova, zbornika, itd.

Lista najee korienih skraenica u nauno/strunoj literaturi

ca. (circa) cf. (confer) en ili in et. al. ib., ibid. (ibidem) idem. infra loc. cit N. B. (Nota bene) op. cit ., obra citada p., pg. pass. (passim) pp., pgs. s. a. (sine anno) s. d. (sine data) sic supra v. vol. oko uporedi u i drugi na istom mestu isto ispod (upuuje se na ono to dolazi docnije) nav. mesto (navedeno mesto) obratiti panju nav. delo (navedeno delo) str. (strana) na raznim mestima str. (strane) bez godine bez datuma tako (nije skraenica: obeleava se da je tako i u originalu, kao i uenje) gore (upuuje na ono o emu je ve bilo rei) v. ili vid. (videti) tom ili knjiga