Biljeke na marginama knjige ,,Filozofija palanke Radomira Konstantinovia Tiranija opteg uvida u sve

ivot je oaza usred ivota. R. Konstantinovi Meu knjigama koje su napisane i objavljene unutar ex-jugoslovenskog kulturnog prostora malo je onih koje su imale takav uticaj i znaaj kao to je sluaj sa studijom ,,Filozofija palanke - srpskog filozofa i knjievnika Radomira Konstantinovia. Iako je od njenog prvog izdanja (Trei program Radio Beograda, Beograd, 1969) prolo vie od etiri decenije, Konstantinovievi filozofski eseji do danas izazivaju nepodeljenu panju kako strune tako i najire italake javnosti. Jo od trenutka kad se pojavila, ba kao i kasnijim, dodue retkim, reizdanjima, Konstantinovieva knjiga bila je citirana i hvaljena ali, jednako, i napadana i osporavana. Izvanredna studija naravi malog oveka, njegove zatvorenosti, zadrtosti i dobrovoljne samoizolovanosti - njegovog straha od sveta i onog, veno nepoznatog Drugog - na izvestan nain moe se posmatrati i kao svojevrsno proroanstvo svih traginih dogaaja koji su balkanske prostore za dugi niz godina stigmatizovali kao trusno i viestruko problematino drutveno podruje. Meu onima koji ,,Filozofiju palanke svrstavaju meu najznaajnija dela koja su uopte napisana na jeziku koji se ranije zvao srpskohrvatskim postoji ne mali broj argumenata po kojima do traginih ex-jugoslovenskih graanskih ratova uopte ne bi ni dolo - samo da je Konstantinovieva knjiga na vreme bila proitana i shvaena na ispravan nain. Ba kao to se, podjednako, i u nacional-ovinistikim krugovima Konstantinovievoj knjizi konstantno zamera njen tzv. nepatriotizam - odnosno oslikavanje sopstvene nacije, naroda, plemena u negativnim tonovima. Praksa potvruje ,,predrasude Pisac ovog teksta, naravno, spada meu one prve te, kao takav, Konstantinovievoj knjizi ne spori njen ne mali proroki potencijal i znaaj. Ipak, kao znaajniju dimenziju Konstantinovieve knjige, kojoj do sada nije previe poklanjana panja, ovom prilikom istakao bih njen univerzalan karakter i znaaj. Iako Palanka o kojoj Konstantinovi pie svakako jeste ovdanja - balkanska, ex-jugoslovenska, srpska, crnogorska, hrvatska, bosanska, makedonska - ona to jeste zahvaljujui ponaanju ovdanjih ljudi koji se lako uklapaju u sve ustaljene (istorijske) kanone, ablone i (da

li?) predrasude. Sva ona negativna (pred)ubeenja koje tzv. (ekonomski) razvijeni svet ima o nama koji dolazimo sa ,,ovih prostora teorijsku potvrdu i objanjenje nalaze upravo u ovoj knjizi. Tiranija duha palanke o kojoj Konstantinovi pie jeste ona, i te kako dobro poznata, tiranija opteg uvida u sve. ,,Apsolutna javnost, koju Konstantinovi precizno definie kao dobro poznati ,,prekoplotski pogled, jeste ona javnost koju pokree opsesivna potreba zadiranja u tue brakove, krevete, novanike, erpe - naposletku: ivote. Duh palanke duh je koji slavi svaku osrednjost, prosenost i jednoobraznost. To je duh koji ne prihvata i ne doputa razlikovanje i izdvajanje u bilo emu (,,Filozofija palanke je filozofija zatvorenog kruga koja nigde i ni u emu ne doputa otpadnitvo). Duh palanke duh je ogranienog, malog dometa koji svako odstupanje i razlikovanje kanjava kao izdaju najgore vrste (,,Filozofija palanke jeste filozofija malog raspona). Palanaki patriotizam Patriotizam palanke upravo zato i jeste fatalno obeleen opsednutou granicama - ta opsednutost uvek je inicirana strahom od Drugog. Fiksacije granicama - kojima su balkanski narodi, u manjoj ili veoj meri, uglavnom opsednuti - izraz su izvornopalanakog straha od svake promene, od svake novine i svake konkurencije (,,Osporavanje sveta opet je svojevrsna metoda njegove eksteritorijalizacije, jedinstven nain za izbegavanje suoavanja ovog duha sa samim sobom). Za palanane granice njihovih atara, zabrana, gradova i dravica predstavljaju isto to su, recimo, u srednjem veku predstavljale kamene tvrave. One su poslednja odbrana okamenjene osrednjosti pred naletima stranih aveti civilizacije u nastupanju. Nesposobnost da se prihvati i razume savremeni svet u svoj njegovoj dinamici i (stalnim) promenama kod palanana rezultira frustracijama i oseanjima manje vrednosti. U tom i takvom, s gledita palanke vanredno nestabilnom svetu, prirodno se vidi konstantna pretnja - te se i svaka modernost, prirodno, doivljava kao vanredna opasnost. Palanka otuda nita ne proizvodi tako efikasno kao to proizvodi neprijatelje. Palanka je naprosto egzistencijalno ovisna od postojanja neprijatelja koji odrava borbenu gotovost - istovremeno odlaui neminovnost trenutka suoenja sa samim sobom. Kult smrti U konanom ishodu i prisutni kult (junake) smrti nije nita drugo do odraz straha od ivota koji palanka nije u stanju da razume. Kljuno naelo na kom poiva prividna stabilnost palanakog ivota jeste naelo zatvorenosti i nepromenjivosti - na ovim prostorima ovo naelo neretko

identifikuje se i kao ,,vernost tradiciji. Pritom se sama tradicija u koju se palanka toliko kune takoe ne smatra resursom ili prednou koja inoviranjem, osavremenjivanjem i meanjem sa tradicijama Drugog moe da dovede do novih kvaliteta - ve se i jednako zadrto brani i uva u svojoj nepromenljivoj, okamenjenoj varijanti. Duh palanke tako i vlastitu istoriju, tradiciju i kulturu uglavnom shvata kao sredstvo otpora (svakoj) pretpostavljenoj modernosti. Filozofija opora Filozofija palanke jeste filozofija opora u agoniji, ona predstavlja apologetiku osrednjosti svake vrste. Zasnovana na stalnom ouvanju svakodnevne rutine kao tihoj smrti svake kreativnosti - ideal palanke predstavlja ivljenje (i miljenje) u grupi. Otuda i veiti strah palanke, u krajnjem ishodu, zapravo predstavlja strah od samoga sebe - ba kao to je i njena nesigurnost plod zakrljalog individualizma. Fatalizam kojim je duh palanke tako tragino obeleen nije izazvan niim drugim do nedostatkom sposobnosti suoenja sa sobom i prihvatanjem (bilo kakve) odgovornosti. Uteha, ukoliko je uopte treba traiti, svakako jeste u univerzalnosti naela o kojima Konstantinovi pie. Palanatvo o kom je ovde re moe biti locirano u nekom balkanskom gradu, varoici ili selu u jednakoj meri koliko i u velikim megalopolisima dananjice. Pripadnitvo i vernost duhu palanke uvek predstavlja stvar slobodnog izbora. Mislite o tome