DARVINOVA TEORIJA EVOLUCIJE, LA KOJA TRAJE

AKO JE OVEK NASTAO OD MAJMUNA, ZATO SU DANANJI MAJMUNI ODBILI DA POSTANU LJUDI ?

Svi smo uili u koli da je ovek postao od majmuna i samo od majmuna.To je vremenom postala svojevrsna dogma koja ne trpi bilo kakvo protivljenje. Nedavno se pojavila i jedna teorija iz oblasti evolucije koja govori da su dananje kokoke nastale od dinosaurusa?! Neverovatno na ta su sve spremni da bi odbranili teoriju evolucije, ali ... Naunici koji su godinama usavravali Darvinovu teoriju, pronalazili navodno karike koje nedostaju, pisali brdo knjiga na tu temu i zaraivali gomile para na njima, jednostavno ne dozvoljavaju bilo kakvu sumnju u njihove tvrdnje i naravno u Darvinovu teoriju. Meutim, dokazi protiv Darvina, danas ih sve vie pritiskaju. Pre par godina, jedna naa ministarka pokuala je da obrazovanju u Srbiji predoi istinu o Darvinovoj teoriji evolucije. Meutim, desilo se da je bukvalno stavljena na strub srama. Osudili su je oni koji su o Darvinu uli samo u petom razredu osnovne kole. Danas deca i dalje sluaju priu o majmunima... Kada je arls Darvin u pitanju i njegov nain razmiljanja, predoiu vam pre svega jednu injenicu za koju ne verujem da ste znali:

Prema arlsu Darvinu, jedan od razloga to ljudi nisu tako dlakavi kao majmuni je u tome to je mukarac pokazivao veu naklonost prema glatkoj koi ene !?
Veina naunika prihvata evoluciju ne kao teoriju, ve kao ustanovljenu injenicu. Kenet Hsu u asopisu 'Sedimentarna petrologija' kae:'... Darvinizam sadri opake lai; on nije prirodan zakon formulisan na osnovu injeninih dokaza, ve jedna dogma koja odraava preovlaujuu drutvenu filozofiju 19. veka.' uveni vedski biolog Soren Levtrup je napisao: 'Verujem da e jednog dana darvinovski mit biti tretiran kao najvea obmana u istoriji nauke'. Meutim, po reima filozofa Toma Betela:' Evolucija je moda najrevnosnije uvana dogma amerike javne filozofije. Mnogi zlatni standardi su naputeni, ali darvinizam e biti branjen do poslednjeg daha'. Zato je veina naunika prihvatila teoriju evolucije? Jesu li njeni dokazi tako ubedljivi? Videe se da nisu. Sa druge strane, da li je mogue da tako mnogo naunika nije u pravu. Odgovor je - DA. Setite se samo Galileja ili Pastera, koji su dokazali da nije tano ono u ta je verovao ceo svet njihovog doba - da je Zemlja u sreditu univerzuma, odnosno da muve i pacovi nastaju od materije u raspadanju. Naunik D.Votson je u asopisu 'Priroda' izjavio da je evolucija 'jedina univerzalno prihvaena teorija, ne zato to je mogu potvrditi logiki dokazi, ve zato to joj je jedina alternativa Boje stvaranje, koje je naravno velikom broju ljudi neverovatno'. uveni britanski evolucionista Le Gros Klark kae:'Da se evolucija stvarno desila, moe se nauno dokazati samo otkriem fosilizovanih ostataka reprezentativnih uzoraka pretpostavljenih prelaznih tipova.Kljuni dokaz za evoluciju moraju omoguiti paleontolozi, iji je posao da prouavaju fosilni zapis.Meutim, da bi evolucijom nastali milioni postojeih i izumrlih biljnih i ivotinjskih vrsta, bilo je potrebno desetak miliona paralelnih evolucija, a svaka od njih bi imala milione stepenika.Svaki od njih bi morao da ima hiljade ili milione predstavnika - svaka vrsta je morala na svakom stepenu 'evolucije' imeti mnoge predstavnike, kao to i danas postoje, na primer, milioni mieva, a ne samo nekoliko njih.Tako bi sasvim formirane biljke ili ivotinje bile samo mali procenat ukupne populacije koju je imala svaka zasebna evolucija.Meutim, do danas su naeni

milioni fosila, oko 250.000 vrsta, a svi su sasvim formirane biljke i ivotinje. To je tano ono to predvia model stvaranja po kojem su sva iva bia nastala sasvim formirana. Evolucionisti esto navode kao dokaz za evoluciju sluaj 'biberastog moljca' (Biston betularia).Populacija ovog leptira koji ivi na svetlom drveu, poela je da tamni kako se odvijala industrijska revolucija, tako da je postala skoro sasvim crna.Meutim, ispostavilo se da ta vrsta nije potamnela evolutivno, ve prosto zato to su tamni, melanini primerci, koji su uvek postojali, bili manje upadljivi na drveu potamnelom od industrijskih gasova, pa su ih ptice manje hvatale.To je razlog zbog kojeg se se crni leptirovi namnoili vie od belih.Enciklopedija Interneenal Vajldlajf proglasila je ovaj sluaj za 'najupadljiviju evolutivnu promenu kojoj je ovek ikada bio svedok'.Ako je to najbolji dokaz za evoluciju, onda zaista evolucija nije uopte imala ljudskih svedoka, jer ovo uopte nije bila evolucija. Prema teoriji evolucije, najprostiji oblici ivota, nastali su stvaranjem aminokiselina, koje su se igrom sluaja poreale u lanac i obrazovale proteine.Meutim, najjednostavniji protein sastoji se od lanca koji ima priblino stotinak aminokiselina.U takvom rasporedu, samo jedan jedini raspored daje ivot dok ostali ne, a d se sto aminokiselina tako porea ansa je jedan prema jedinici iza koje sledi jo 158 nula!Prema astrofiziarima, bilo koji dogaaj sa verovatnoom manjom od one koja iza pomenute jedinice sadri vie od 110 nula, i sam je ravan nuli, barem u ovom naem nama poznatom univerzumu.Biolog Edvard Konklin objasnio je slikovito takvu neverovatnou sledeim uporeenjem: 'Verovatnoa da je ivot nastao sluajem moe se uporediti sa verovatnoom da e rezultat ekspozije u tampariji biti uredno i po redosledu sloeno proireno izdanje renika koji se u njoj tampa'. Drugi dokaz protiv evolucije predstavljaju fosili.asopis 'Arizona dejli star' doneo je fotografiju uginule krave koja se raspada u pustinji.Uz komentar da od nje uskoro nee nita ostati osim oteenog skeleta, a naunici priaju da je potrebno milion godina da bi se dobila potrebna koliina praine, blata ili nanosa koji e prekriti ivotinju.Ali, fosili su pronalaeni gotovo netaknuti, sa svim unutranjim organima, koom i naborima na njoj, koljke sa ouvanim miiima, iako bi u toku fosilizacije usled hemijskog procesa oni morali da istrule.Evolucionisti ovaj problem nisu reili, dok pristalice stvaranja misle da je dolo do velike katastrofe, opteg potopa, koji je jedino mogao da iznenadno i brzo nataloi ogromne koliine blata i mulja na uginule ivotinje.Ali to nije jedino pitanje na koje Darvinisti ne mogu da odgovore. Kada su u pitanju geoloki slojevi, po nekoj logici, oni slede jedan drugog po starosti odozdo navie, ali nije uvek tako!?Postoje brojni lokaliteti irom sveta gde su navodno stariji i jednostavniji fosili nataloeni tako da su vertikalno iznad 'mlaih' slojeva.Meutim prava komedija nastaje kada se pronae iv i zdrav primerak zablude evolucionista.Guter Tuatara izumro je pre 135 miliona godina, bar tako su tvrdili evolucionisti poto nije pronaen nijedan njegov mlai fosilni ostatak.Ali bruka se dogodila kada je nedavno na nekim ostrvima u blizini Novog Zelanda Tuatara pronaen iv i zdrav! Gde su fosilni ostaci ovog gutera u poslednjih 135 miliona godina? Na reci Peloksi, u blizini Glen Rouza u Teksasu, velika poplava 1900. godine sprala je naslage mulja i otkrila krenjaki sloj ispod, star 120 miliona godina.U njemu su blizu jedno drugom, pronaeni otisci ljudskih stopala i nogu dinosaurusa! Jedan od evolucionista odmah je ponudio 'logino' objanjenje; 'da je stena jednom bila meka, pa je tuda proao dinosaurus, zatim se skamenila, a nakon 60 miliona godina, ona je iz nekog razloga ponovo smekala, pa je onda tuda proao ovek'!? Da li je iko ikada uo ovakvo neto? Na pitanje zbog ega u tom ponovnom razmekavanju stene tragovi dinosaurusa nisu nestali, pametni evolucionista je samo slegnuo ramenima.Ali, da bi stvar bila jo zanimljivija, biljni ostaci u tom sloju krenjaka ispitani pomou ugljenikovog izotopa C14, pokazali su starost

izmeu 38.000 i 39.000 godina, to namee zakljuak da ni otisci oveka ali ni dinosaurusa ne mogu biti stariji od toga! Kreacionisti veruju da je starost zemlje mnogo manja, nego to to tvrde evolucionisti, a da se veina geoloki vanih formacija Zemlje moe objasniti samo velikim biblijskim Potopom, kao na primer Tinetanski plato, Karu grupa u Africi sa oko 800 milijardi kimenjakih fosila, 'miocenske' naslage u Kaliforniji sa oko milijardu fosiliziranih haringi na podruju od samo deset kvadratnih kilometara! Potop je doskora bio generalno prihvaen.Sve do oko 1800. godine geologija na Oksfordu, Kembridu i drugim univerzitetima zasnivala se na Potopu, a tada se pojavio darvinizam i potreba da mu se geologija prilagodi. Evolucionisti su uzeli za starost Zemlje 4,4 milijarde godina i to prosto zato to misle da je to bio period dovoljno dug za evoluciju.Ali, drugi egzaktni metodi ukazuju na starost Zemlje od samo desetak hiljada godina! Meutim, treba znati da nema direktnog metoda odreivanja starosti bilo kakve stene.Mada postoje vrlo tane metode za odreivanje dananjih razmera uran-olovo, torijum-olovo, kalijum-argon i drugih izotopskih odnosa u stenama - nema, naravno direktne metode za procenjivanje poetnih odnosa tih izotopa u stenama kad su se one tek formirale.Radiohronolozi moraju pribei indirektnim metodama, koje ukljuuju izvesne bazine pretpostavke, koje takoe uvek podrazumevaju milione ili milijarde godina.Meutim, noviji autori uveliko osporavaju te metode i ukazuju na druge pouzdane metode datiranja koji potvruju vrlo malu starost Zemlje.

SKRIVANJE MIOCENSKOG OVEKA

U podzemlju Britanskog prirodnjakog muzeja nalazi se jedan fosil ljudskog skeleta, iskopan iz depozita na Grande Teri, delu karipskog ostrva Gvadalupa. On jo lei vrsto uglavljen u bloku krenjaka tekom dve tone, koji je vri od mermera za statue. Uglavio se tu dok je taj krenjak jo bio tean, a njegovo pokopavanje bilo je iznenadno, izazvano nekom katastrofom, emu su dokaz sklop kostiju i visoki organski sadraj stene neposredno oko njega. Telo se jo nije bilo raspalo kad je poelo njegovo zatrpavanje, to znai da su te kosti iste starosti kao i stena. Nita tu ne bi bilo neobino da moderna geologija nije odredila da ta stena potie iz miocena, perioda od pre 12 - 25 miliona godina, kad, po teoriji evolucije, na Zemlji ne samo da nije bilo ljudi, ve ni njihovih navodnih-majmunolikih-predaka! I to nipoto nije usamljen primer. Svugde se ui, i smatra se naunom injenicom da je ovek evuluirao od neke vrste ovekolikog majmuna u toku poslednjih milion godina. Koriste se razne karte i dijagrami koji ukazuju na stepene takve evolucije. Ne govori se, meutim, o mnogobrojnim nalazima fosilizovanih ljudskih skeleta u geolokim slojevima koji se smatraju milionima godina starijim od onih u kojima se nalaze ovekovi navodni preci. Spomenuemo samo ljudske ostatke i do 200 miliona godina stare - kod Geli Hila, Ipsvia i Svanskomba u Engleskoj, u Kastenedolou i Olmou u Italiji, Abevilu, Fonteevadu i Kliiju u Francuskoj, Kanjeri u Junoj Africi, Keiloru u Australiji i Naezu u SAD, zatim fosilizovane ljudske tragove iz perioda kembrija (pre 570 miliona godina), karbona (345 miliona godina) i jure (195 miliona godina) ..., kao i razna ljudska orua iz tih perioda. Zanimljiv aspekt ovog nalaza sa Gvadalupe je to to je on bio izloen javno kao kuriozitet jo 1812. godine, ali kad je jednom darvinizam preovladao u naunom svetu, on je prosto - sakriven. Prvi koji je do njega uspeo da dopre bio je antropolog Bil Kuper i to tek 1983. godine, koji je zatim o njemu napisao raspravu 'Miocenski ovek'. Razlog tog skrivanja je jasan. Ovakvim nalazima dovode se u pitanje teorije i karijere uenih autoriteta, tako da je jednostavno dolo do medijske blokade - a ta blokada traje sve do danas. Mnogo je naunika koji su gubili posao i iji se radovi ne mogu objaviti ni u jednom 'ozbiljnom' naunom asopisu jer se njihovi nalazi ne uklapaju u zvanine teorije o poreklu kosmosa i oveka. Spomenimo samo dr Djuena Gia, koji je na osnovu fosilnih nalaza utvrdio da evolucije nije nikad ni bilo, zatim dr Roberta Dentrija, koji je dokazao, na osnovu radijacije u

granitu, da je Zemlja stvorena za vrlo kratko vreme, i astronoma Haltona Erpa koji je dokazao da se svemir ne iri i da nije nastao Big bengom, velikom eksplozijom, odnosno da takozvani Doplerov efekat treba tumaiti drugaije - posle ega mu je uskraeno korienje opservatorije Palomar u Americi! Iz istih razloga skrivana je i istina o nalazu sa Gvadalupe. Poslednji nauni spis koji spominje ljudske ostatke u tim depozitima objavio je istraiva Spenser jo 1901. godine. Od tada o njima nema ni rei, jer taj nalaz podrazumeva da je ili metod procene starosti slojeva Zemlje sasvim pogrean, ili je fosilni ovek daleko stariji od svog pretpostavljenog pretka, to je, naravno, sa aspekta evolucije apsurdno. Veina dananjih naunika reava ovakve probleme oprobanim sistemom: evolucija je neosporna, a ako se injenice u nju ne uklapaju - tim gore po injenice!

LANI ARHEOPTERIKS
Pre 25 godina desilo se neto o emu se danas malo pria.Britanski fiziar Fred Hojl izjavio je da je jedan od najuvenijih fosila na svetu - najverovatnije falsifikat.Radi se o fosilu poznatom kao arheopteriks (Archaeopteryx) koji je smeten u Prirodnjakom muzeju u Londonu i sadri kostur prastarog gmizavca, ukraen lepo ouvanim perjem.Inae, ovo stvorenje je ponos evolucionista, i po njima, ono zajedno sa svojom sabraom po ostalim muzejima, upeatljivo pokazuje evolutivni prelaz od gmizavaca prema pticama.Ova izjava Freda Hojla ima i svoju naunu pozadinu.Vrene su viemesene analize u kojima su sa njim saraivali i fiziari andra Vikramasing iz Kardifa i Li Spetner, konsultant za elektronske sisteme u Rehovatu u Izraelu..Oni su utvrdili da je jo 1860. godine jedan dovitljivi Bavarac jednostavno dodao perje na dva originalna fosila gmizavaca.Ovi se falsifikati nalaze u Londonu i Berlinu.Ova tri fiziara objavili su i sliku londonskog fosila, tvrdei da se na njima jasno vide intervencije falsifikatora.(Na slici je londonski primerak). Li Spetner je prvi posumljao u fosili kada je negde proitao da dva fosila sa najuoljivijim perjem potiu iz kolekcije bavarskog doktora Karla Haberlajna.Spetner i njegove kolege fiziari su doli do zakljuka da je Haberlajn izdubio prostor oko dva fosilna ostatka gmizavaca nalik dinosauru i to mesto popunio matricom od cementa.Zatim je u tu smesu utisnuo kokoije ili slino perje, kako bi dobio eljeni otisak.Otkriveni su i znaci falsifikatorskog rada: fini zrnasti supstrat ispod perja i grudvice sline vakaoj gumi, koje bi mogle da budu ostaci cementa.Kako kae Hojl: ' Otkrivene su i druge anomalije koje bi odmah uoio svaki fiziar'. Fosil je prelomljen na pola.Otisak ovog stvorenja se reflektuje i na drugoj ploi, koja je sauvana kada je stena sa fosilom prelomljena.Hojl i saradnici primetili su ulegnua i izboine koji se ne ogledaju jednako perfektno na drugoj ploi.Na kraju su ukazali i na dvostruke otiske perja koje su otkrili na nekoliko mesta. Trojica fiziara imala je iduju da skine deli sloja sa krila fosila i podvrgne ga hemijskim testovima kako bi eventualno otkrili tragove gumarabike ili nekog slinog materijala novijeg datuma.Naravno, elnici Prirodnjakog muzeja nisu dali da se 'uznemirava' jedan od najznaajnijih fosila u svetu.

GDE JE KARIKA KOJA NEDOSTAJE ?

Otkrie koje je izazvalo najvie interesovanja u nae dane nainili su suprunici Liki 1960. godine.Oni su godinama traili ostatke praistorijskog oveka u klancu Olduvai u Tanzaniji.Jednog dana je gospoa Liki spazila nekoliko zuba koji su se pomaljali iz zemlje.Kopajui na tom mestu pronali su preko 400 fragmenata lobanje koja je bila teko oteena.Lice je bilo dugako, a elo se spotalo neposredno iza onih arkada.Lice je bilo majmunoliko u proporcijama, ali ljudsko u ostalim pojedinostima.Zubi su podseali na zube australopiteka.Liki je ovoj vrsti dao ime Zinjanthropus africanus, ovek iz istone afrike.Iznenaenje je izazvao rezultat kalijum-argon testa koji je bio obavljen na materijalu u kojem je lobanja bila pronaena.Test je dao milion i sedamsto pedeset hiljada godina kao priblinu starost materijala.Veina antropologa smatrala je da se ovek pojavio na Zemlji pre najvie sto hiljada godina, a ova brojka od gotovo dva miliona godina poremetila je osetno hronologiju ljudske rase. Dok su rasprave oko ovoga jo trajale, nova otkria unela su dodatnu zbunjenost meu antropologe.U Evropi su pronaeni novi ostaci u slojevima ispod onih u kojima je naen neandertalac, a pripadale su oveku koji je bio mnogo blii savremenom oveku nego neandertalac.Zastupnici evolucije neandertalca od majmunolikih predaka bili su toliko zaprepateni da su bili skloni negirati autentinost nalaza.Ali, dokazi su nastavili da se gomilaju.Posebno je jedno nalazite bilo tako uverljivo da se vie nije moglo proveravati.Peina u Fontevadu u junoj Francuskoj pokazivala je tipine oznake prebivalita neandertalaca.Ispod tog sloja bio je krenjaki talog, a ispod njega, na dubini od oko dva metra, pronaeno je mnogo ivotinjskih kosiju i dve ljudske lobanje.Lobanje su imale obim savremenih, a nedostajali su im i teki oni lukovi neandertalca.Orua pronaena oko njih pripadala su periodu pre pojave neandertalca.Fluorni test definitivno je pokazao da su lobanje starije od neandertalskih. U praktino svim obelejima lobanje iz Fontevada bile su jednake dananjim, a ipak nije bilo nikakve sumnje da su pripadale ljudima koji su iveli pre neandertalaca.I tako su antropolozi bili prisiljeni da priznaju da neandertalac nije nastao evolucionim razvitkom od neke 'primitivnije' rase, ve da je u stvari rezultat izroavanja neke zdravije i naprednije rase.I tu smo dobili situaciju da je bio 'ovek pre praoveka'. Problem porekla praoveka nije bio ogranien samo na Evropu.Kad je poznati istraiva Diboa otiao na Javu 1890. godine, prvo njegovo otkrie bila je takozvana Vadjak lobanja. Ona je bila tako savremena po svojim karakteristikama da je bila u potpunoj nesaglasnosti sa njegovim zamislima o izgledu preistorijskog oveka i on ju je zanemario, ne doputajui nikome da je proui gotovo 30 godina. U meuvremenu su nainjeni slini nalazi i problem je dostigao iste razmere kao i u Evropi.Kako je veliki broj tih lobanja bio stariji, ili bar jednako star kao pitekantropus, to je pretpostavka da se pitekantropus razvio od primitivnijih vrsta postala sve neodrivija.Tada je takoe dokazano da su neki od australoida savremenog izgleda, (kako su nazivani preistorijski ljudi jugoistone Azije) u bliskom srodstvu sa australskim uroenicima.Smatralo se, naime, da su australski uroenici savremeni ljudi neandertalskog tipa, ali su najnoviji radovi obezvredili to tvrenje i pokazali da oni uopte nisu neandertalci, mada imaju neke karakteristike koje podseaju na tu vrstu praoveka. Istu zbrku izazvao je i sluaj Australopithicena iz june i istone Afrike.Dva metra pod ispod Zinjantropusa pronaene su kosti vilica, fragmenti lobanje, kljunjae, rebara i stopala.Najudnije kod tih kostiju je to to su potpuno sline kostima savremenog oveka, a ipak se nalaze nekoliko

metara ispod ostataka oveka za kojeg se smatralo da je najraniji primerak ljudske vrste. Odkud ovek pre praoveka? Dalju zabunu u ovom sluaju izazvao je rezultat kalijum-argon testa koji je jednom sloju bazalta u podruju Zinjantropusa dao starost od milion i trista hiljada godina, a drugom etiri miliona - to ini razliku od dva miliona i setamsto hiljada godina za materijal iz iste vulkanse nakupine.Godine 1969. jedna nauna ekspedicija pronala je kod jezera Rudolf u Etiopiji izvestan broj zuba i dve donje vilice australopiteka u sedimentima ija je starost procenjena na etiri miliona godina.Zapanji se ovek kad vidi ta se sve ne trai od njega da veruje! Odlian primer tome je i Pitdaunski ovek, koji je zaluivao strunjake za ljudsku evoluciju preko etrdeset godina, a bio je namerna prevara.Rekonstruisan je na osnovu jednog jedinog zuba za koji se na kraju, ispostavilo da je svinjski! Engleski naunik Vilfrid E.Legros Klark, priznak tako jedan od vodeih anatomskih autoriteta u svetu, mnogo je pisao o tim primercima ovekove vrste.U lanku 'ovek' koji je objavljen u Britanskoj enciklopediji 1966. godine, on tvrdi da se karakteristike koje pokazuju lobanje junoafrikih praljudi nikada ne mogu nai kod majmuna.Nijedna od karlinih kostiju nije slina majmunskim, ve je jasno hominidna, to jest pripada oveku.Ostaci junoafrikog praoveka su u mnogo karakteristika razliiti od ostataka majmuna, i to se tie lobanje, a i zuba i kostiju udova.Oni nemaju isturenih onjaka kao majmuni, ve normalne ljudske zube.Oni se potpuno izdvajaju iz kruga savremenih majmuna i imaju karakteristike savremenih ljudi, iako su po rastu bili mnogo manji. Pitekantropus i svi njegovi srodnici, isto tako kao i neandertalac, potuno su odbaeni kao mogui preci savremenog oveka.Australopitekus, koji je tako slavodobitno istican kao reenje problema postanka oveka, sada je zbaen sa prestola i diskreditovan.to se vie prouavaju ostaci preistorijskog oveka naeni po celom svetu, dokazi da su postali od ivotinjskih predaka sve su slabiji i neuverljiviji. Sa druge strane, ako se vratimo biblijskom izvetaju o raseljavanju ljudi sa Ararata i iz Vavilona, slika nam postaje sve jasnija i jasnija.Odlazei u svim smerovima sa Srednjeg istoka, ovek je proirio i svoju 'kulturu kamenog doba' po celom Starom svetu, brzo usvajao bolje metode pravljenja orua, graenja zaklona, gajenja itarica i razvijanja stoarstva. Varijacije koje su izazvale nastajanje tako razliitih rasa kao to su bile neandertalska, pitekantropska i austalopiteka potpuno su razumljive kad se uzmu u obzir razliiti uslovi pod kojima je ovek iveo u razliitim podrujima. U veem delu sveta te neprikladne mutacije su izumrle, a zamenili su ih ljudi boljih fizikih osobina, iako su se u nekim podrujima jo odrale u velikom broju, kao na primer u centralnoj Africi, na Novoj Gvineji i u Australiji. Naunik Cukerman kae: 'Ako izuzmemo mogunost Stvaranja, onda je oito ovek morao nastati iz jednog majmunolikog stvorenja, ali ako jeste, za to nema apsolutno nikakvog dokaza u fosilnom zapisu'. Posle svega ovoga, ini se da bi trebalo ponovo paljivo da se preispita ono emu su nas uili u koli, a to se sasvim lepo uklapalo u ateistiku teoriju evolucije, sve dok nije negirano upravo onim na to se najvie pozivalo - samom naukom.Izgleda da je vreme da priznamo da smo boanskog, a ne majmunskog porekla.