Brzina i tanost, uz utedu

Sve operacije u Delta M grupi - prodaja, distribucija, finansije i raunovodstvo, planiranje nabavke i drugo sjedinjene su pod jednim softverom, koji je nastao u njihovom IT sektoru. Prolo je neto manje od pola godine od odluke da kreiraju sopstveno reenje do prvih implementacija u objektima. 2006. Delta M grupa je potpisala ugovor sa kompanijom SAP West Balkans o kupovini licenci za korienje SAP-a. Planirano je da SAP-ovi moduli za finansije i kontrolu budu implementirani u kljune firme Delta M grupe, to znai i u maloprodaju, tokom 2007. U ovom trenutku, kompanija koristi vlastiti softver, koji su razvili inenjeri Delte. 0 ovim temama, razgovarali smo sa Miladinom Pavloviem, direktorom Sektora za informacione tehnologije Delta M. Kakav softver Deita koristi u sektoru trgovine robom iroke potronje? Delta M koristi softver razvijen u IT sektoru Delta IVl grupe. Sve operacije u kompaniji prodaja, dis tribucija, finansije i raunovodstvo, planiranje nabavke itd. - sjedinjene su pod jednim softverom. Kako se u kompaniji, primenom softverskih i hardverskih reenja, postie efikasnost u lancu snabdevanja i biznis operacija? Centrala maloprodaje, svi maloprodajni i veleprodajni objekti i svi distributivni centri su povezani u jedinstvenu mreu, tako da se svi potrebni podaci automatski razmenjuju. Znai, svi koji treba dobijaju potrebne podatke kroz aplikaciju. Da li je cela informatika u prodaji automatizovana, ukljuujui i sistem nabavke? Naravno. Trebovanja iz objekata se, u elektronskoj formi, prosleduju u odgovarajue distributivne centre, gde se uitavaju, proverava se ispravnost prema asortimanu objekta kao i raspoloivost trebovane robe. Zatim, formiraju se odgovarajue dostavnice, roba se komisionira i alje nazad, u objekte. Nema ponovnog 'runog' unosa. Za obradu primljenih dokumenata i kreiranje novih se 'brine' naa aplikacija, ime se znaajno dobija na brzini i tanosti, a samim tim se tedi novac. Kako jedan objekat komunicira sa centralom maloprodaje i distributivnim centrom? Komunikacija maloprodajnih objekata i magacina zasniva se na naruivanju robe iz objekta, odobravanju i slanju robe iz magacina u objekat i na prijemu robe u objekat. Ovi procesi su automatizovani, a funkcioniu tako to je poslovodi u maloprodajnom objektu omogueno da formira dokumenta za naruivanje automatskim izlistavanjem asortimana tekueg objekta, sa predloenim koliinama dobijenim na osnovu prodaje za zadati period. Poslovoa ima mogunost da prihvati predloene koliine ili da ih izmeni po sopstvenoj proceni. Ova zavrena dokumenta automatski odlaze u elektronskoj formi na zadate destinacije, odnosno u magadne. Zatim se u magacinu dobijene narudbine odobravaju. To se vri automatski, na osnovu trenutnog stanja robe u magacinu. Roba se fiziki priprema za slanje u objekat i formira se dokumentacija za dostavu robe koja u elektronskoj formi odlazi na destinaciju dostave robe. Kada roba fiziki stigne u maloprodajni objekat, formiraju se potencijalno dva dokumenta, za prijem robe i eventualno vraanje robe nazad u magacin. Na ovaj nain je kompletan proces naruivanja i dostave robe izmeu magacina i maloprodajnih objekata maksimalno automatizovan i omoguava efikasan rad osoba koje uestvuju u ovom procesu. Takoe, kompletna dokumentacija je u elektronskoj formi, to dodatno obezbeuje sigurnost podataka, omoguava jednostavnu proveru u objektu ta je od naruene robe isporueno, a ta nije, kao i kasnije izvetavanje o istorijatu naruivanja i isporuivanja robe.

Udecembru

Kakva se tehnologija koristi u magacinima? Svi magacini, odnosno distributivni centri, koriste nau aplikaciju za upravljanje skladitem. Veina je organizovana kao regalni magacin sa definisanim komisionim i rezervnim lokacijama. U svom radu koriste beine rune treminale (RF terminale) za manipulacije robom. Na koji nain funkcionie aplikacija za upravljanje skladitem? Na osnovu jedne ili vie porudbenica od dobavIjaa, koje formira menader prodaje, administrator prijema pravi nalog za prijem robe. Spajanje vie porudbenica u jedan nalog za prijem je dozvoljeno samo ako se sve porudbenice odnose na istog dobavljaa. Nakon formiranja naloga za prijem, kojem se mogu dodeliti odreena prijemna rampa i kontrolor koji e vriti prijem, sam nalog se odmah pojavljuje na ureaju kontrolora prijema, u listi naloga koji ekaju na realizaciju. Uredaji poseduju direktnu radio (RF) vezu sa bazom podataka, i kontrolori ih koriste za proveru prispelih artikala i uporeivanje oekivanih i prispelih koliina. Kontrolori dodatno vre i proveru transportnih pakovanja artikala, kao i rokova trajanja oznaenih na pakovanjima. Dobavljau je mogue vratiti neke od artikala i to iz vie razloga: nekorektnog roka trajanja, neispravnog pakovanja, oteenja u transportu i slino. Poto se zavri kontrola artikala, administrator prijema dobija obavetenje o kraju realizacije naloga za prijem. On zatim dodatno proverava prispele koliine, nabavne cene i iznose poreza, koje uporeduje sa oekivanim. Posle ove finansijske provere ispravnosti prijema, administrator prijema potvrduje nalog za prijem, ime se formira dokument prijemnice koji se vezuje za sve porudbenice na osnovu kojih je prijem izvren. U bilo kom trenutku u toku prijema ili po zavretku kontrole prijema, administrator moe da formira naloge za razmetaje primljenih paleta u regalna mesta. Regalna mesta mogu biti izdeljena u zone, pa aplikacija koju koristi administrator predlae rezervna mesta za ulaganje paleta po odredenim kriterijumima, koji obezbeuju minimatno zauzee prostora i brzu dopunu ispranjenih komisionih mesta. Formirani naiozi za ulaganje paleta sa prijema se pojavljuju na ureajima operatera koji imaju prava da rade na tim tipovima naloga. Oni zapoinju proces ulaganja palete skeniranjem palete koju ulau, i zavravaju ga skeniranjem odredita na koje se paleta odlae. Ovim je proces prijema zavren. A kako se vri komisioniranje? Tu proces zapoinje formiranjem naloga za komisioniranje na osnovu jednog ili vie trebovanja iz objekata. Vie trebovanja se moe spojiti u jedan naiog za komisioniranje samo ako se sva trebovanja odnose na isti objekat ili komitenta. Nalog se sastoji od podnaloga za komisioniranje celih paleta sa rezervi i podnaloga za komisioniranje artikala sa komisionih mesta, po zonama. Nakon formiranja naloga za komisioniranje, odgovarajui podnalozi se pojavljuju na uredajima operatera komisionera ili viljukarista, u zavisnosti od tipa podnaloga. Preuzimanjem podnaloga za komisioniranje sa komisionih mesta, komisioneru se na uredaju pojavljuju komisiona mesta sa odgovarajuim koliinama koje treba preuzeti, prema redosledu rednog broja izdavanja komisionog mesta. U sluaju da je predvidena kontrola iskomisioniranih koliina od dodeljenog kontrolora, on moe da vri kontrolu iskomisioniranih paleta, u toku, i po zavretku komisioniranja. U tom sluaju, kontrolor i njemu dodeljeni komisioneri ine jednu ekipu kojoj je dodeljen nalog. Ako nije predviena posebna kontrola iskomisioniranih artikala, zavisno od zone, sami komisioneri vre proveru koliina prilikom odlaganja iskomisioniranih paleta na komisione rampe. Po zavretku naloga za komisioniranje, administrator otpreme dobija odgovarajue obavetenje. Nakon dodatne provere iskomisioniranih koliina, administrator potvruje nalog, ime se formira dokument dostavnice koji se vezuje za sve dokumente trebovanja, na osnovu kojih je nalog formiran. Komisioniranje za jedan objekat se finiira zavravanjem samog dokumenta dostavnice. Kako se vri dopuna komisionih mesta? Ukoliko, nakon to komisioner preuzme potrebnu koliinu sa komisionog mesta, koliina na komisionom mestu padne ispod zadatog procenta, automatski se formira nalog za dopunu komisionog mesta sa jednog od rezervnih mesta, po odreenom kriterijumu.

Nalog za dopunu komisionog mesta moe napraviti i administrator, u bilo kom trenutku. Ovi nalozi se pojavtjuju na ureajima viljukarista kojima su dodeljena prava rada na ovim tipovima naloga. Da li Delta M koristi kupljene programe? Ne, sami smo ih kreirali. Za to smo se odluili iz vie razloga: ponuda gotovih reenja na tritu nije ispunjavala sve nae zahteve, integracija u postojei sistem bi bila kritina, a imali smo kvalitetan tim za razvoj... Kako je tekao proces kreiranja? Od odluke da kreiramo sopstveno reenje za maloprodajne objekte do njegove prve implementacije, prolo je manje od poia godine. Usaglaavanje rada razliitih formata objekata (malih, srednjih i velikih) i unifikacija zajednikih funkcija, u prvoj fazi, a integracija svih raspoloivih fiskalnih ureaja u aplikaciju, u drugoj fazi, bili su ozbiljni izazovi. Programi su poeli da se koriste posle pet meseci, ali njihovo odravanje i prilagoavanje je trajan posao. Formirana je sluba 'Help desk' koja se bavi, pored obuke i online podrke krajnjim korisnicima i definisanjem zahteva za unapreenje programa. Da li ste se susretali sa nekim potekoama prilikom kreiranja? Glavni problem je bio u definisanju kvalitetnih i preciznih korisnikih zahteva. Koliko je Ijudi radilo na programu? Na projektu je bilo angaovano izmeu etiri i osam inenjera, u zavisnosti od faze. Oni su se bavili razvojem aplikadje, ali i definisanjem, razvojem i standardizacijom raunarske i komunikacione infrastrukture. Na nivou kompanije formirali ste Grupu za poslovni softver. Kakva je njena uloga? Da se stara o kompletnom IS Delta M grupe, to podrazumeva sopstveni razvoj i odravanje, ali i korienje ve razvijenih aplikacija i novih tehnologija. Cilj je da Detta M grupa ima integrisan i efikasan IS. Trenutno, IT sektor Delta M grupe ima etrdesetak zaposlenih, od ega je njih dvadesetak angaovano na razvoju i unapreenju IS Delta M grupe, a ostatak na odravanju i podrci krajnjim korisnicima. Kako se upravlja bazama podataka i postoji li sistem zatite podataka? Svi serveri na kojima su instalirani ili koji upravIjaju podacima od znaaja za kompaniju, se neprekidno, automatski nadziru, a podaci 'bekapuju', pa ne postoji opasnost od gubljenja podataka. Da li je updateovanje softvera praeno odgovarajuim treninzima i edukacijom? U okviru IT sektora je formirana sluba za obuku korisnika naih aplikacija. Pored toga, preko naeg portala korisnici mogu da postavljaju pitanja, prijavljuju greke i slino. Potpisali ste ugovor sa softverskom kompanijom SAP o instalaciji integrisanog informacionog sistema za voenje poslova... Da. U decembru 2006. godine Delta M grupa je potpisala ugovor sa kompanijom SAP West Balkans o kupovini licenci za korienje SAP-a. Planiramo da tokom 2007. godine implementiramo SAP-ove module za finansije i kontrolu u kljune firme Delta M grupe, to znai i u maloprodaju. Kakvi su planovi po pitanju dalje automatizacije i usavravanja softverskih reenja?

irenje korienja SAP-a, znai implementacija svih standardnih modula SAP-a u sve kompanije Delta M grupe i formiranje naeg tima koji e to da podrava (Competence Centre). O kojim je standardnim modulima SAP-a re? U prvoj fazi, tokom 2007. godine, e se implementirati moduli za finansije (Fl) i kontrolu (CO), a kasnije i ostali moduli SAP-a, potrebni za unapredenje poslovanja Delta M grupe. Da li biste i drugim kompanijama preporuili takvu ili slinu vrstu ulaganja? Naravno. To je i preporuka vodeih konsultantskih kompanija u svetu. Izvor: Progressive magazin