7.

Aplikacijska platforma u savremenom poslovnom raunarstvu

7.1. Uvodne napomene o aplikacijskom softveru
Poglavlje o aplikativnom softveru emo poeti sa jednim poduim spiskom problema vezanih za obradu podataka sa kojima se verovatno susreu mnoge organizacije. Ovde neemo govoriti o onim subjektima koje ne koriste raunare, ve o sistemima koji imaju instaliranu, kako se to u naim uslovima obino kae, automatsku obradu podataka. Dakle, AOP u firmi postoji, ali postoji i sledee: Nezadovoljstvo krajnjih korisnika sa programima i izvetajima Nezadovoljstvo komitenata i potencijalnih kupaca sa postupkom dobijanja informacija o odre enom proizvodu ili usluzi Pristup podacima sa host maine je otean za krajnje korisnike i menadere Postoje problemi u formatima podataka sa host maine i PC aplikacija Neadekvatne informacije o profitabilnosti proizvoda Neadekvatne informacije o profitabilnosti kupaca Bavljenje samo podacima iz prolosti Nedostatak kvalitetnih analiza za donoenje poslovnih odluka Stalni sukob na relaciji AOP sluba krajnji korisnici u stilu ne znate koristiti programe to smo napravili, odnosno to nije ono to smo traili kao i: Prekomerna papirologija - Nesnalaenje u papirima - Visoki izdaci za papirne medije - Gubljenje dokumenata, a samim tim i dragocenih podataka - Problemi sa fizikim uvanjem dokumenata - Nemogunost pretraivanja informacija iz dokumenata Neefikasno komuniciranje sa spoljnim svetom, odnosi sa kupcima i dobavljaima - Fax kao jedino sredstvo poslovne komunikacije - Redovi za faksiranje - Neadekvatna distribucija primljenih faksova - Slab kvalitet faksiranih dokumentata (primljenih i poslatih) - Prekucavanje dokumenata - Neefikasnost u dostavljanju poslovnih dokumenata komitentima putem pote - Nedostaci u promotivnim aktivnostima Neefikasna interna komunikacija - Slaba komunikacija i koordinacija me u zaposlenima - Isti podaci snimljeni na vie mesta - Razliite interpretacije istih podataka - Dominantno korienje tampanih materijala u internom komuniciranju i izvetavanju - Itd.

Primena informacione tehnologije u naim uslovima u zadnjih 20-30 godina uglavnom se ogledala kroz prizmu nekoliko standardnih aplikacija AOP-a (automatske obrade podataka) kao to su: glavna knjiga, kupci-dobavljai, obraun plata, osnovna sredstva, materijalno poslovanje i sl. U okviru ovog sistema odvijao se i jo uvek se odvija znatan procenat obrade podataka. Me utim, neophodno je istai da primena savremene informacione tehnologije ne poinje i ne zavrava sa ovim aplikacijama, kako se obino misli. Iskustvo je pokazalo da i u firmama koje imaju organizovan sistem AOP-a postoji itav niz problema, od 52

kojih su neki prethodno navedeni. Zbog toga je cilj ovog poglavlja da se kroz prizmu aplikativnog softvera kao komponente informacione tehnologije pokua definisati okvir za jedno kompleksnije shvatanje primene IT u modernom poslovanju. U skladu sa tako definisanim ciljem, u nastavku emo dati osnovne karakteristike nekih segmenata aplikativnog softvera koji mogu biti koriteni u poboljanju efikasnosti i efektivnosti poslovanja. Za neke od aplikacija emo dati i kratke odlomke iz tzv.. success stories, da bi pokazali iskustva nekih svetskih firmi u primeni informacione tehnologije.

7.2. Klasifikacija aplikativnog softvera

Sistemski softver o kojem smo govorili u jednom od prethodnih poglavlja je samo neophodan, ali ne i dovoljan uslov da bi se raunar mogao koristiti za reavanje odre enih problema obrade podataka. Sistemski softver, u najkraem, prevodi raunarski hardver u funkcionalno stanje u kojim ga je mogue koristiti za obradu podataka. Sledei korak se sastoji u koritenju odgovarajueg aplikativnog softvera koji je kreiran tako da moe reavati odre ene probleme. Tu postoji veliki broj mogunosti, u zavisnosti od karaktera problema, raunarskog obrazovanja korisnika, raunarske platforme, i sl. U osnovi se mogu koristiti sledei pristupi: Kreiranje potpuno novog raunarskog programa Koritenje aplikativnog softvera koji je neko ve razvio

Prvi pristup se koristi ako se radi o problemu za ije reavanje ne postoji prethodno kreirani program, odnosno, ako postoji, pokriva samo delimino reavanje problema, ili je sa finansijske strane nedostupan. U IT literaturi i praksi se obino oznaava kao in-house development ili razvoj aplikacija vlastitim resursima. Druga varijanta predstavlja loginiji izbor ako gotova aplikacija postoji, a korisnik oceni da bi razvoj jednog takvog softvera kotao mnogo vie nego to je cena programa koji se moe nabaviti na tritu. Ovakvi programi se obino nazivaju off-the-shelves applications ili u prevodu aplikacije sa prodajnih polica. Naprimer, u savremenim uslovima, korisnik verovatno nee nikad odluiti da sam razvija program za obradu teksta u situaciji kada se takvi programi, i to vrlo efikasni, mogu nai na tritu softvera za par stotina dolara. Drugi primer su tzv. finansijski kalkulatori koji mogu biti od velike pomoi u raunovodstvu i finansijama i danas se mogu nabaviti za cenu od 10 50 USD, dok bi njihov razvoj sigurno kotao mnogo vie. Bez obzira za koji pristup se korisnik odluio, programski jezik je komponenta koja u krajnjoj instanci omoguava reavanje problema. U prvom sluaju, korisnik (programer) direktno radi sa programskim jezikom ili razvojnim alatom, dok je u varijanti izbora gotovog softverskog paketa program pisao neko drugi.

7.3. Osnovni okvir aplikativna platforme

Pod pojmom aplikativna platforma podrazumevamo skup aplikativnih reenja koja su razvijena a)unutar poslovnog sistema ili b)od strane profesionalne softverske kue i koja se koriste za razliite aspekte informacione podrke savremenog poslovanja. Radi se o irokom spektru aplikacija, od standardnih Office paketa, do kompleksnih aplikativnih reenja koja pokrivaju poslovne procese, poslovne funkcije i poslovanje u celini.
Veina navedenih tehnologija predstavljaju kompleksne zasebne celine, npr. sistemi za podrku odluivanju, ekspertni sistemi, simulacija, optimizacija, Web tehnologija, groupware sistemi, itd. Njihovo detaljno razmatranje prevazilazi okvire knjige, zbog toga e se za svaku od njih dati samo osnovne karakteristike sa aspekta mogue primene u poslovanju i dati primer odgovarajueg softverskog proizvoda koji se moe nai na tritu.

53

U savremenom poslovanju, aplikativna platforma se obino sastoji od sledeih aplikacija: 1. Aplikacije za obradu transakcija (Transaction Processing Applications) aplikacije koje obuhvataju i obra uju podatke u okviru poslovnih pocesa u toku odvijanja poslovnih operacija. Moe se rei da je savremeni oblik implementacije sistema za obradu transakcija u formi ERP sistema, uz koji obino ide implementacija tzv. Supply Chain Management (SCM) sistema i Customer Relatioships Management (CRM) sistema. 2. Aplikacije za podrku odluivanju (Decision Support Systems, Business Intelligence Applications) aplikacije koje imaju za cilj poboljanje procesa odluivanja u poslovnom sistemu. 3. Aplikacije za komuniciranje i saradnju (Messaging and Collaboration Applications) 4. Aplikacije za upravljanje dokumentima (Document Management Application) 5. Aplikacije za elektronsku trgovinu i elektronsko poslovanje (Electronic Commerce Applications). Navedene aplikacije se obino instaliraju i implementiraju odvojeno i u razliitim vremenskim intervalima, ali je odre en stepen integracije neophodan za efikasno funkcionisanje sistema u celini. Zbog toga je znaajna uloga este klase aplikacija u ovoj klasifikaciji aplikacija ili alata za sistemsku integraciju (Enterprise Application Integration). Shodno navedenom pristupu, moemo definisati aplikativnu platformu, odnosno aplikativnu strukturu savremenog poslovnog informacionog sistema kako je predstavljeno na slici 7.1.:
End Users Business Intelligence CRM, SCM User Interface Messaging System

Document Hardware / OS Management Platform Transaction Processing System Electronic Commerce

LAN WAN Infrastructure Information System

Electronic Marketplace

Slika 7.1. Osnovni aplikativni podsistemi U zavisnosti od naina razvoja i implementacije aplikativnih reenja, dananje poslovno raunarstvo uglavnom poznaje tri osnovna modela aplikativne platforme: in-house aplikativna platforma, sa razliitim modalitetima, pri emu se radi o aplikativnim reenjima razvijenim od strane samog poslovnog sistema. Platforma zasnovana na tzv. Off-the-shelves aplikativnim reenjima, tj. kupovini gotovih reenja po principu sa polica. Aplikativna platforma bazirana na implementaciji ERP integrisanih paketa.

Treba naglasiti da su mogue i kombinacije navedenih modaliteta. Poslovni sistem moe kombinovati vlastita reenja sa reenjima nabavljenim od strane softverskih vendora, ak i ako su u pitanju kompleksni ERP sistemi. 54

In-house aplikativna platforma moe biti bazirana na dva osnovna modela: File-sistem bazirana arhitektura DBMS-bazirana arhitektura

Prvi model je starijeg datuma, danas se uglavnom naputa, ustupajui mesto modelu zasnovanom na konceptu sistema za upravljanje bazama podataka. U oba sluaja, aplikacije koje treba da pokriju poslovne procese razvijaju se u nekom od programskih jezika razvojnih alata, pri emu izbor ide od klasinih programskih jezika tipa C-a, COBOL-a, i sl, do savremenih razvojnih alata kao to su Borland-ov Builder, Microsoft-ov Visual Studio, Oracle-ovi alati itd. Off-the-shelves aplikativna reenja ili aplikacije nabavljene sa polica imaju razliite forme, od standardnih kancelarijskih aplikacija tipa Office paketa, do kompleksnih c/s aplikacija koje pokrivaju kompletne poslovne funkcije. Ako je aplikativna platforma bazirana na ERP paketu, onda posloje dva pristupa u implementaciji ovih sistema: in-house implementacija ASP (Application Service Provider) model implementacije

Svaki od navedenih pristupa ima svoje prednosti i nedostatke. Izbor odgovarajueg modela aplikativne platforme zavisi od niza faktora, kako onih koji se tiu konkretnog organizacijskog sistema (stepen izgra enosti informacionog sistema, nivo informacione pismenosti korisnika, IT-kadrovska osposobljenost, itd), tako i onih koji se odnose na okruenje (npr. raspoloivost ERP aplikacija i firmi koje se bave pruanjem ASP usluga).

55

9. Aplikativni softver (Off-the-Shelves-Applications)

9.1. Aplikativni softver podela
Aplikativni softver se kreira za reavanje odre enih problema i upravo zbog irokog spektra problemskih situacija sa kojima se ljudi susreu u obradi podataka, postoji veliki broj aplikacija. Njihova klasifikacija se moe napraviti na vie naina, u zavisnosti od toga koji aspekt primene se usvoji kao osnova. Mi emo panju fokusirati na primenu informacione tehnologije u savremenom poslovanju i u tom kontekstu navesti one aplikacije koje se mogu koristiti kao pomo u podrci razliitih aspekata organizacije i funkcionisanja poslovnih sistema. To naravno ne znai da je sav aplikativni softver koji emo navesti kreiran iskljuivo da bude koriten u poslovanju, ve su, kako emo kasnije videti, mnoga reenja opteg karaktera i mogu biti primenjena u mnogim drugim sferama ljudskog ivota. Iz perspektive poslovnog raunarstva, aplikativni softver moemo podeliti u sledee kategorije: Softver za podrku u kancelarijskom poslovanju Tehnologija za automatizaciju kancelarijskog poslovanja (Office Automation Technology) Softver za podrku internog komuniciranja i komuniciranja sa okruenjem Komunikacijska tehnologija (Communication Technology) Softver za podrku u pripremi i donoenju odluka Tehnologija za podrku odluivanju (Decision Support Technology) Softver za podrku poslovnih transakcija Tehnologija za obradu transakcija (Transaction Processing Technology) Softver za e-commerce Tehnologija za elektronsku trgovinu i elektronski business (Ecommerce, E-business Technology) Softver za integraciju sistema obrade podataka Tehnologija za sistemsku integraciju (Systems Integration Technology) Ostale aplikacije

Cilj svih navedenih tehnologija sastoji se u poboljanju efikasnosti i efektivnosti razliitih aktivnosti u poslovanju, od obrade teksta, raunskih operacija, internog i komuniciranja sa subjektima iz okruenja, pa sve do stratekog planiranja i donoenja odluka.

9.2. Tehnologija za automatizaciju kancelarijskog poslovanja (Office Automation Technology)

9.2.1. Standardne kancelarijske aplikacije Pod standardnim kancelarijskim (office) aplikacijama podrazumeva se skup od nekoliko programa koji se koriste za pomo u obradi teksta, kalkulacijama, organizaciji podataka, grafikim prezentacijama i slino. U literaturi se susreu i pod drugim nazivima kao: krajnje korisniko raunarstvo (end-user computing), aplikacije opte namene (general purpose applications), alati za poboljanje personalne produktivnosti (personal productivity tools). Obrada teksta. Programi za obradu teksta omoguavaju korisnicima kreiranje i manipulisanje tekstom. U ranijim fazama raunarskog razvoja (pre 10 15 godina) ovaj tip softvera oznaavao se uglavnom kao tekst editor (npr. Edit na DOS-u, vi na UNIX-u) i omoguavao je samo osnovne operacije upravljanja tekstom.

Komunikacijski softver je obra en u okviru poglavlja o komunikacijskoj tehnologiji 56

Savremeni text procesori pruaju korisnicima mogunost primene stilizovanih izvetaja, poslovnih pisama i drugih pisanih dokumenata jednostavnije i bre, uz mogunost integrisanja tabela, slika, dijagrama, itd. Tipini softverski paketi za obradu teksta kao to su Microsoft Word (www.microsoft.com), Word Perfect (www.corel.com), WordPro (www.lotus.com), sastoje se od integrisanog skupa modula, ukljuujui programe za editovanje, formatiranje, tampu, renik, program za proveru gramatike, integrisane grafike, kreiranje dijagrama, crtanje i sl. Spredit programi. Spredit (spreadsheet) je softver koji se smatra revolucionarnim korakom u razvoju informacione tehnologije. Ta revolucionarnost se ogleda pre svega u tome to ova vrsta programa omoguava krajnjim korisnicima razvoj aplikacija i bez poznavanja programskog jezika. Sastoji se od velike elektronske tabele koja ima odre eni broj redova i kolona i iji samo jedan mali deo korisnik vidi na ekranu, uz mogunost kretanja po njoj. Korisnici mogu unositi numerike ili tekstualne podatke, kao i definisati razne funkcije u svako polje koje se nalazi u preseku jednog reda i jedne kolone i koje se zove elija (cell). Najznaajnija pogodnost koju pruaju spredit programi su tzv. what-if analize (analize tipa ta ako). Ove analize su bitne u raznim podrujima gde se donose upravljake odluke: u finansijama, prodaji, marketingu, planiranju, zato to omoguavaju automatsko i trenutno preraunavanje (rekalkulaciju) desetina, stotina, pa ak i hiljada pokazatelja u zavisnosti od promene jednog ili vie parametara. Najee koriteni spredit programi su Excel (www.microsoft.com), Lotus 1-2-3 (www.lotus.com), QuatroPro (www.corel.com).

Slika 9.1. Osnovni elementi spredit tabele Desktop softver za upravljanje podacima. Kao to smo naveli u delu poglavlja o programiranju kada smo govorili o organizaciji podataka, sistemi za upravljanje bazom podataka pruaju korisniku mogunost efikasnog upravljanja podacima, pri emu se termin upravljanje podacima odnosi na: uvanje, sortiranje, traenje i pretraivanje, izvetavanje i sl. Ova vrsta softvera danas se uglavnom pojavljuje u formi sistema za upravljanje bazama podataka (Data Base Management Systems DBMS), s tim da postoje desktop sistemi kao to je npr. Microsoft Access i server sistemi kao to su Oracle, Informix, Microsoft SQL, Sybase, itd, koje smo naveli u poglavlju o programiranju. Koncept baze podataka je u informacionoj tehnologiji prihvaen kao efikasan metod upravljanja podacima i kao takav predstavlja osnovu savremenih aplikativnih reenja, pogotovo onih za podrku poslovanju. Grafiko-prezentacijski softver. Grafiko-prezentacijski softver omoguava korisniku kreiranje, uvanje, prikazivanje i tampanje raznih slika, grafova, mapa, itd uz mogunost kreiranja on-line prezentacija. Ovde treba praviti razliku izme u monih softverskih paketa koji su iskljuivo kreirani da podre rad sa grafikom i obradu slike kao to su npr. Corel Draw (www.corel.com) i Adobe Photoshop (www.adobe.com), velikog broja malih grafikih programa, od kojih su veina freeware ili shareware i koji se bave razliitim

freeware oznaava besplatne programe koji se mogu nai na Internetu, kopirati i koristiti bez ogranienja. 57

aspektima raunarske grafike i softverskih paketa koji se tretiraju kao grafiko-prezentacijski softver. Ovi poslednji se obino smatraju delom softvera za opte namene i zbog toga emo u nastavku rei neto vie o jednom takvom programu. Personalni informatiki menader (Personal Information Manager). Ovaj softver je kreiran da korisniku prui mogunost efikasnog upravljanja personalnim informacijama kao to su npr. informacije o poslovnim partnerima, raspored sastanaka u odre enom vremenskom periodu, planiranje aktivnosti, uz integraciju sa komunikacijskim softverom kao to su e-mail i Web browser. 9.2.2. Integrisani Office paketi U savremenim uslovima, standardni office softver se isporuuje uglavnom u okviru integrisanih aplikativnih sistema koji ukljuuju sve navedene komponenete, uz komunikacijski softver i softver za upravljanje vremenom, dakle: Text procesor Spredsheet Sistem za upravljanje bazom podataka Grafiko-prezentacijski softver Personalni informatiki menader

Nazivaju se office aplikacije, jer se uglavnom koriste za podrku rada u savremenom kancelarijskom poslovanju. Osnovna namena im je, kako smo ve ranije spomenuli, poboljanje personalne produktivnosti zaposlenih u kancelarijama. Najznaajniji i najee koriteni Office paketi su sledei: Microsoft Office firme Microsoft (www.microsoft.com) koji sadri sledee aplikacije: Word, Excel, Access, Power Point, Outlook. Lotus Smart Suite firme Lotus (www.lotus.com) sa sledeim modulima: WordPro, Lotus 1-2-3, Approach, Freelance Graphics, Organizer. Corel Suite firme Corel (www.corel.com) sa komponentama: Word Perfect, Ouatro Pro, Paradox, Corel Presentations. Sve navedene aplikacije imaju vrlo slian interfejs. Pakazaemo to na primeru spredit programa navedena tri proizvo aa: Microsoft, Lotus i Corel.

SLIKA 9.2.
Slika 9.2. Interfejs kod spredsheet programa 9.2.3. Microsoft Office U nastavku emo ukratko predstaviti komponente office paketa koji je najee u upotrebi Microsoft Office. Sve Microsoft-ove aplikacije iz sastava Office paketa imaju slian interfejs, u nekim domenima ak identian, a razlike se odnose na specifinosti pojedinih aplikacija. Zbog toga emo osnovne elemente interfejsa prikazati samo na primeru Word-a. Znaenje pojedinih ikona na ToolBaru, npr. NewFile, OpenFile, Print, Cut, Copy, Paste itd. je identino kod svih aplikacija, dok znaenja ostalih zavise od konkretne aplikacije. Mi ih neemo detaljno objanjavati zbog toga to svaka aplikacija ima ugra en tzv. context sensitive help koji prua informacije o konkretnoj ikoni u momentu pozicioniranja mi-pointera na tu ikonu. S druge strane, pod kategorijom shareware programa podrazumevaju se oni programi koji se, tako e sa Interneta, mogu kopirati, ali je njihovo korienje ogranieno (obino 30 dana). 58

Microsoft Word Na slici 9.3. je prikazan osnovni interfejs Microsoft Word-a sa osnovnim komponentama: Menu Bar, osnovni Tool Bar, deo programa koji se koristi za formatiranje teksta, Document, ToolBar koji sadri programe za crtanje grafike itd.

Slika 9.3. Word Word raspolae irokim spektrom mogunosti formatiranja teksta, umetanja tabela, grafikih prikaza, slika, objekata iz drugih Office aplikacija. Korisniku se tako e prua mogunost upotrebe tzv. templera ili prethodno dizajniranih dokumenata kao to su faxovi, poslovna pisma, biografije, Web stranice itd.

Slika 9.4. Word templeri Od ostalih mogunosti Word-a, treba spomenuti sledee: Spelovanja teksta Zatita dokumenata od neovlatenog koritenja drugih osoba Formatiranje tampe na koverte Sortiranje teksta 59

Koritenje Equation editor-a za matematike formule Automatsko traenje i zamenu karaktera ili rei u tekstu Direktno slanje pripremljenih dokumenata putem e-maila ili faxa Itd.

Microsoft Excel Na slici 9.5. prikazan je osnovni intefejs Excel-a. Kao to se moe videti, dosta je slian Word-ovom interfejsu, to je sluaj i sa ostalim Microsoft-ovim Office aplikacijama.

Slika 9.5. Excel Excel raspolae velikom mogunostima za obavljanje raunskih operacija. Ovde emo spomenuti samo osnovne, dok emo kasnije, u delu kada budemo govorili o tehnologiji za podrku odluivanju navesti i ostale vanije funkcije. Veinu osnovnih operacija koje smo naveli za Word podrava i Excel. Me utim, obzirom da se radi o sasvim razliitoj vrsti aplikacije, Excel prua mogunost koritenja i nekih drugih operacija kao to su razne Excel funkcije za analizu podataka, dijagrami za prikazivanje podataka, mogunosti koritenja kao baze podataka, itd. Excel funkcije. Koritenje funkcija je vrlo jednostavno poto program daje odgovarajui input interfejs pomou kojeg se unose parametri.

Slika 9.6. Excel funkcije

60

Excel dijagrami. Excel prua izvanredne mogunosti za vizuelno prikazivanje podataka. Korisnik moe sam kreirati eljenu formu grafikog prikaza, a na raspolaganju su mu tako e i tzv. Chart Wizard koji na principu sleda pitanja korisnika vodi u izboru odgovarajueg tipa grafika.

Slika 9.7. Excel Chart Wizard Microsoft Access Microsoft Access je sistem za upravljanje relacijskim bazama podataka (Relational Data Base Management System) koji se koristi na PC-desktop platformi. Koristei Access DBMS pokuaemo poblie objasniti koncept softvera sistema za upravljanje bazom podataka.

Slika 9.8. Microsoft Access

61

Osnovni elementi Access DBMS-a U principu, svi programi za upravljanje bazom podataka imaju istu ili slinu strukturu objekata koji izvravaju odre ene zadatke. Kod Access-a postoje etiri glavna tipa objekta: Tabele (tables) Upiti (queries) Forme (forms) Izvetaji (reports)

Tabele. Podaci se uvek uvaju u odre enim tabelama. Svaka tabela sadri informacije o jednom entitetu (subjektu) kao to su: studenti, radnici, proizvodi, i slino. Mogue je tako e da jednom subjektu pripada vie tabela. Veina relacijskih baza koristi vei broj tabela od kojih svaka sadri razliite informacije o odre enom subjektu. Naprimer, jedna tabela moe sadrati imena potroaa i adrese dok druga sadri narudbine. Struktura i osnovni elementi tabele su onakvi kako smo ih definisali u delu kada smo govorili o sistemima za upravljanje podacima uopte. Tabele u Access-u imaju dva izgleda (view): desing view i datasheet view.

Slika 9.9. Access tabela desing view

Slika 9.10. Access tabela datasheet view U tabeli se definiu parametri polja (nazivi, tipovi, duina, formati, default vrednosti, itd), odre uje se primarni klju, itd. Upiti (queries). Upit predstavlja nain na koji se postavlja pitanje o podacima sauvanim u tabeli. Upiti se kreiraju tako da se Access bazi podataka definie koje podatke treba da pretrai. Sa upitima se mogu pregledati selektovani podaci iz jedne ili vie tabela bez pregledanja svih polja u svakoj tabeli. 62

Slika 9.11. Upiti Forme. Access forme slue za efikasnije prikupljanje i organizovanje podataka u bazi. Kroz forme podaci se mogu dodavati u bazu podataka, prezentovati za ponovno pregledanje i tampanje. Forme se kreiraju da omogue jednostavnije unoenje podataka i u tom smislu je vrlo bitno da su forme bazirane na grafikom interfejsu. Druga prednost koritenja formi se sastoji u mogunosti uvida u sve informacije koje pripadaju jednom slogu u jednom trenutku.

Slika 9.12. Forme Izvetaji. Access omoguava kreiranje viestrukih formata izvetaja koji kombinuju tekst, podatke, sliku, grafiku, itd. Access prua mogunost koritenja templera ili prethodno kreiranih izvetaja koji se koriste kroz tzv. Report wizard.

Microsoft Power Point Power Point je aplikacija koja se koristi za kreiranje on-line prezentacija zasnovanih na odre enom broju slajdova. Pogodnost ovog softvera je pre svega u mogunosti odvijanja prezentacije, tj. prikazivanje slajdova pod kontrolom raunara. Nain pojavljivanja slajdova, njihove izmene, kao i vremenski razmak 63

izme u dva slajda su parametri koji se mogu definisati i jednostavno raunaru prepustiti odvijanje prezentacije. U zavisnosti od raspoloive prezentacijske opreme, slajdovi mogu biti prikazani na zidnom panou preko LCD projektora, mogu biti prebaeni na 35mm slajdove, a mogu biti i odtampani u formi prirunika. Tako e je mogue osigurati prezentaciju na Web-u.

Slika9.13. Power Point Slajdovi mogu sadravati ne samo tekst, ve i grafiku, zvune i video klipove i ostale specijalne efekte. Posebna pogodnost za korisnika je svakako tzv. Presentation Wizard koji, slino kao i wizardi kod ostalih aplikacija, korisnika vode u procesu pripreme prezentacije. Druga bitna pogodnost su prezentacijski templeri, kao pre-definisani prezentacijski sadraji koji se, uz sitne izmene, mogu koristiti za kreiranje prezentacije.

Slika 9.14. Power Point Wizard Sledea slika prikazuje mogunosti definisanja naina izmene slajdova. 64

Slika 9.15. Setovanje naina izmene slajdova Microsoft Outlook Microsoft Outlook sadri sledee vanije module: Inbox program za korienje elektronske pote

Slika 9.16. Inbox e-mail client Calendar - program za upravljanje vremenom

Slika 9.17. Calendar 65

Contacts program za upravljanje podacima

Slika 9.18.Contacts Programi koji se obino nazivaju Personalni informatiki menader imaju za osnovni cilj osigurati storiranje i efikasan pristup informacijama na personalnom nivou kao to su naprimer: baza podataka o poslovnim partnerima sa brojevima telefona, faxa, adresom, e-mail adresom, itd, informacije o planiranim aktivnostima u narednom periodu, rasporedu i prioritetima zadataka, i sve to, po mogunosti, integrisano sa lokalnim fajlovima i programima, e-mail sistemom, telefonskim pozivima, prispelim faxovima, itd. Ovi programi se na tritu mogu nai i kao specijalizovani programi (npr. Now Contact & Now Up-to-Date), mada se u novije vreme isporuuju kao moduli unutar integrisanih aplikacija (Office, GroupWare sistemi, sistemi za upravljanje dokumentima itd). Na narednoj slici je dat prikaz mogunosti planiranja aktivnosti u odre enom vremenskom periodu pomou Microsoft Outlook-a.

Slika 9.19. Calendar 9.2.4. Softver za upravljanje dokumentima OCR softver, OCR (Optical Character Recognition) je softver koji obino ide u kombinaciji sa skenerima i slui za konvertovanje dokumenata u tzv. soft-editable format, tj. u raunarske fajlove koje je potom mogue koristiti u okviru Word-a ili neke druge aplikacije. Proizvo ai skenera prilikom kupovine ovog ure aja obino isporuuju jednostavniji OCR softver koji konvertuje dokument u text fajl, ali bez formata, 66

slika, tabela i ostalih sloenijih elemenata na dokumentu. Kompleksniji OCR paketi kao to su OmniPage i Recognita firme Caere (www.caere.com) imaju daleko vee mogunosti u pogledu kvaliteta skeniranog dokumenta. Pored standardnih mogunosti skeniranja, OmniPage omoguava direktno konvertovanje razliitih formi, tabela, ak i spredit tabela sa sadrajem sa papirnog medija u elektronski format (Word, Excel, i sl). Korisniku prua mogunost koritenja Wizarda za skeniranje i konvertovanje dokumenata u razliite formate fajlova. Recognita je bio prvi pravi OCR softver, prva verzija je napravljena u Ma arskoj (www.recognita.hu), ali je kasnije kupljen od strane gore pomenute kompanije Caere. Najznaajnija prednost Recognite je u podrci u konvertovanju karaktera velikog broja jezika (preko 100 svetskih jezika).

skeniranje

tekst

OCR

dokument.tif

dokument.doc

Slika 9.20. Postupak skeniranja: od izvornog dokumenata do .doc fajla Pod tanou i pouzdanou OCR postupka podrazumeva se stepen uspenog konvertovanja karaktera sa hard formata u soft format. Kao zadovoljavajue rastojanje uzima se ona sa stepenom iznad 98%, a utvr uje se prema broju naknadno potrebnih ispravaka u odnosu na ukupan broj znakova. Faktori koji utiu na efikasnost skeniranja mogu se podeliti u dve grupe: a) faktore vezane za materijal koji se skenira i sam proces skeniranja i b) faktore vezane za sam OCR proces. Neki od faktora su: Jezika podrka Dimenzija originala Original ili kopija dokumenata Kvalitet papira koji se skenira Stepen korienja raznih formata u tekstu Kvalitet i rezolucija skenera Mogunost raspoznavanja pisanog teksta

9.2.5. Stono izdavatvo (Desktop publishing) Desktop publishing softver ili softver za stono izdavatvo koristi se u izdavatvu za pripremu materijala za tampu. Pojavio se ubrzo nakon pojave programa za obradu teksta. U to vreme, pre nekih 15-ak godina standardni tekst procesor, npr. WordStar 2, nije podravao grafiku i mnoge druge aspekte formatiranja neophodne za kvalitetnu pripremu teksta za tampu. Upravo zbog toga je pravu revoluciju u izdavatvu napravio program Ventura, koji je predstavljao integrisano reenje za stono izdavatvo. Me utim, kasniji razvoj programa za obdradu teksta sa daleko veim mogunostima umanjio je znaaj desktop publishing

Za ilustraciju razlike u performansama programa za obradu teksta uzmimo sledei primer. U 1990. godini, tada jedan od najpopularnijih programa WordStar (verzija 2.0) mogao se startovati sa jedne diksete od 360 67

softvera, tako da su savremeni tekst procesori ustvari dobrim delom i desktop publishing programi. I ova knjiga, u formatu kakvom jeste, nastala je koristei iskljuivo Microsoft Word. I pored toga, naravno, razvijao se softver za stono izdavatvo, pa se danas najee koriste programi sledeih formi: Corel (www.corel.com), Adobe (www.adobe.com), Quark (www.quark.com), Microsoft (www.microsoft.com). Multimedijalni softver Multimedija ide korad dalje u odnosu na tekst, podatke i grafiku. Multimedija je kombinacija najmanje dva medija ukljuujui audio (zvuk), glas, animaciju, video, tekst, grafiku i sliku. Postoje uglavnom dva tipa multimedijalna softvera: za kreiranje multimedijalnih aplikacija i drugi, za koritenje (view) gotovih aplikacija. Quarklmmedia firme Quark je primer jednog takvog softvera koji radi zajedno sa QuardXPress desktop publishing softverom. Sadri dve komponente: Quarklmmedia Desing Tool Quarklmmedia Viewer

Drugi primer softvera za kreiranje multimedijalnih aplikacija je Director, proizvod firme Macromedia (www.macromedia.com). 9.2.6. Integrisani Softver za upravljanje dokumentima i radnim tokovima (Document Management Software, WorkFlow Software) Softver za upravljanje dokumentima se pojavljuje uglavnom u dva oblika: Kao zaseban softver Kao sastavni deo GroupWare sistema ili nekih drugih aplikacija.

U nastavku emo dati neke osnovne informacije o prvoj grupi specijalizovanim softverskim reenjima za upravljanje dokumentima i tokovima procesa. Dva proizvoda iz ove klase su: KeyFile i KeyFlow firme Keyfile (www.keyfile.com), kao i Panagon i Watermark firme Filenet (www.filenet.com). Treba spomenuti i PageKeeper firme Caere (www.caere.com) koja je vodei proizvo a OCR softvera (OmniPage i Recognita). Ovde emo ukratko predstaviti prvi proizvod. KeyFile i KeyFlow firme Keyfile (www.keyfile.com) Radi se o monim client/server aplikacijama, pri emu se klijent strana nastoji standardizovati sa pristupom baziranim na Web browser modu, dok se na server strani moe nalaziti vie server aplikacija, kao npr. fax server, document server, komunikacijski server, OCR server, itd. Korisnici mogu direktno sa desktopa kreirati dokumente, faksirati ih, tampati, slati e-mailom i uvati. Keyfile tako e raspolae alatima za traenje i pretraivanje koji omoguavaju traenje po autoru, kljunoj rei, imenu dokumenta, itd. Sadre i opciju za kontrolu verzije dokumenta, sa informacijama, o istorijatu dokumenata, ura enim revizijama i sl. WorkFlow modul. Keyfile osigurava grafiki interfejs za kreiranje toka procesa, njihovo praenje i upravljanje.

KB jer je itav program zauzimao oko 240 KB memorijskog prostora. Microsoft Word, u zavisnosti od instalacije, zauzima 100 puta vie prostora na disku. 68

9.3. Tehnologija za obradu transakcija (Transaction Processing Technology)

9.3.1. Standardne poslovne aplikacije Kada se govori o standardnim poslovnim sistemima obrade podataka, drugim reima, aplikacijama za finansije, raunovodstvo, kupce-dobavljae, materijalno poslovanje, obraun plata i sl., u praksi se uglavnom susreu u dva razliita oblika: tzv. legacy sistemi i savremene c/s aplikacije. U prvom sluaju se radi o aplikacijama koje su razvijene pre 20, 30 ili vie godina, ali koje se i dalje koriste, i to uglavnom u veim tzv. host sistemima. Obino su to stariji tipovi IBM, Digital, NCR maina, sa veim ili manjim brojem terminala prikljuenih na glavni sistem. Programska platforma, odnosno programski jezici u kojima su aplikacije razvijene su uglavnom: COBOL, C, RPG, ili neki drugi, uz koritenje standardnog fajl sistema ili DBMS-a. Ovi sistemi se danas nazivaju legacy sistemi i u najkraem oznaavaju aplikacije razvijene u nekom tzv. obsolete ili sa aspekta novih tehnologija zastarelom alatu, sa korisnikim intefejsom zasnovanim na menijima, na tako e obsolete sistemu. Me utim, radi se o sistemima koji su stabilni sa aspekta obrade podataka, tj. izvravanja njihove osnovne funkcije. Interesantno je napomenuti da, prema istraivanju poznate Gartner grupe (www.gartner.group) od pre par godina, u svetu je danas oko 74% podataka jo uvek u okviru tzv. legacy sistema. Drugi tip poslovnih aplikacija koje se susreu u praksi su client/server aplikacije, sa glavnim karakteristikama da su objektno orijentisane, bazirane na DBMS konceptu, sa grafikim interfejsom, ne zahtevaju skupe maine, ve mogu da rade i na jeftinijim PC serverima, i koje su nastale kao rezultat novih pristupa u razvoju aplikacija. Osnovni problem i kod jednih i kod drugih je pitanje efikasne integracije izme u pojedinih aplikacija. Upravo zbog toga je danas na tritu softvera pravi hit integrisani aplikacijski paketi poznati pod nazivom ERP sistemi. Drugi pristup u podeli poslovnih aplikacija zasniva se na podruju primene, i tada se obino govori o dve klase sistema: Aplikacije za tzv. horizontalna trita reenja koja pokrivaju raunovodstvene, finansijske i neke druge standardne operacije i koja se mogu primenjivati u razliitim poslovnim sistemima Aplikacije za tzv. vertikalna trita reenja koja se kreiraju za specifine sisteme, kao to su npr. za automobilsku industriju, prehrambenu industriju, za bolnice i zdravstvene ustanove, finansijske institucije, itd.

9.3.2. Integrisani poslovni sistemi (Enterprise Resource Planning ERP) Sistemi za planiranje poslovnih resursa (Enterprise Resource Systems) predstavljaju integrisana softverska reenja koja pokrivaju sve aspekte poslovanja firme. U poetku, ova reenja su obuhvatala samo aspekte upravljanja proizvodnjom i bila su poznata pod nazivom MRP (Manufacturing Resource Planning ili Materials Requirements Planning). Kasnije je dodata podrka i ostalim poslovnim procesima (funkcijama), kao to su nabavka, prodaja, finansije, raunovodstvo, kadrovski poslovi i na taj nain obuhvaeno upravljanje svim relevantnim poslovnim resursima. Radi se, ustvari, o praktinoj implementaciji koncepta integralnog (integrisanog) informacionog sistema pa je zbog toga ova softverska reenja bolje posmatrati u tom kontekstu. Treba imati u vidu da kovanica ERP, pogotovo njen prevod na na jezik, u prvi mah navodi na zakljuak da se radi o softveru koji bi se koristio iskljuivo za planiranje poslovnih resursa, to je pogreno. To se najbolje moe shvatiti ako se pogleda sadraj bilo kojeg ERP paketa (SAP, Oracle, PeopleSoft, Baan). Svi sadre module koji pokrivaju poslovne funkcije. Naprimer, neki od SAP-ovih modula su: FI-Financials (Finansije, raunovodstvo), HR-Human Resources (Ljudski resursi), MMMaterials Management (Upravljanje materijalom), SD-Sales and Distribution (Prodaja i distribucija), CO69

Controlling (Upravljanje trokovima), SM-Service Management (Upravljanje servisom), itd. U novije vreme, zadnjih godinu-dve, pored termina ERP koriste se i neki drugi izrazi, kao npr. enterprise applications, enterprise management systems, sve u kontekstu jednog ireg termina business-critical applications ili mission-critical applications koji se u IT literaturi i praksi koriste sa ciljem da naznae informatiku podrku osnovnih (core) poslovnih funkcija ili procesa. Tako e u poslednjih godinu-dve, proizvo ai ERP softvera su razvili dodatne aplikacije kao to su CRM-Customer Relationships Management (Upravljanje odnosima sa kupcima) i BI-Business Intelligence (podrka odluivanju) koje se instaliraju kao nadgradnja standardnim ERP paketima. U sutini, radi se o integrisanom skupu poslovnih modula (slika 9.29) koji podravaju pojedine poslovne funkcije kao to su: Upravljanje materijalom Upravljanje proizvodnjom Prodaja i distribucija Finansije i raunovodstvo Ljudski resursi Servis i odravanje Upravljanje kvalitetom Itd.

Trite ERP softvera je svakim danom sve vee. Me utim, postoji nekoliko kompanija koje imaju prevla ujui uticaj kada su u pitanju ovi paketi, a to su: SAP (www.sap.de, www.sap.com) Oracle (www.oracle.com) Baan (www.baan.com) PeopleSoft (www.peoplesoft.com) QAD (www.qad.com)

Interesantno je napomenuti da je i Microsoft pre par meseci najavio ulazak u ERP arenu, nakon kupovine jedne ERP softverske firme iz Danske. U nastavku emo ukratko predstaviti samo jedno od softverskih reenja iz klase ERP programa SAP R/3 proizvod firme SAP. SAP R/3 firme SAP (www.sap.de) je najee koriteni paket iz klase integrisanih sistema poslovnog softvera (business software) zasnovanog na modelu client/server raunarstva. SAP R/3 integrisani paket sadri sledee osnovne module: Finansijsko raunovodstvo (Financal Accounting) Kontroling (Controlling) Trokovno raunovodstvo, sa novim pristupima u analizi i kontroli trokova kao to je ABC sistem Kontroling firme (Enterprise Controlling) Sistem izvetavanja i kontrole na nivou firme, a obuhvata sledee vanije module: izvrni informatiki sistem (Executive Information System EIS), poslovno planiranje i budetiranje, raunovodstvo profitnih centara itd Planiranje proizvodnjom Upravljanje materijalom Servis i odravanje Upravljanje kvalitetom Upravljanje projektima 70

Prodaja i distribucija Upravljanje ljudskim resursima

Enterprise Resource Planning (ERP) Applications

Enterprise applications designed to balance disparate business functions
Distribution & Logisties Manufacturing

Procurement

HR & Payroll

Sales & Marketing Financials Order Management

Slika 9.21. ERP integrisani poslovni informatiki sistem Ono to je posebno bitno, SAP ima izgra ene pakete za veliki broj specifinih industrijskih sistema kao to su: Avio industrija Automobilska industrija Bankarstvo i osiguranje Hemijska i petrohemijska industrija Industrija potronih dobara Bolnice i zdravstvene ustanove Telekomunikacije Javna administracija Elektronika Itd.

SAP moduli mogu se koristiti pojedinano i integrisani sa ostalim modulima. Pored navedenih klasinih sistema poslovne obrade, SAP ima razvijene i dodatne module koji se odnose na podrku u odluivanju (Business Information Warehouse), upravljanje dokumentima (Document Management), sistem obrauna trokova po ABC (Activity Based Costing) modelu, itd. SAP sistem omoguava integraciju sa drugim aplikacijama, kao to su: Standardni office desktop programi (obrada teksta, spredit programi, desktop baze podataka i sl) CAD softver iz podruja raunarski integrisanog dizajna Specifine industrijske aplikacije kao to su razni laboratorisjki sistemi, geografski informacioni sistemi, itd Optimizacijski paketi u optimizaciji proizvodnje i transporta Messaging sistem (fax, e-mail, upravljanje dokumentima) EDI (Electronic Data Interchange) 71

Elektronska trgovina putem Interneta Omoguava tzv. Web-enabled poslovanje, izme u kompanija, kompanija i kupaca

Pored toga, SAP podrava, odnosno ima gotova reenja za probleme kao to su:Y2K problem, poslovanje i konverziju sa novom EURO valutom, podrku za razliite jezike, valutne sisteme, sisteme poreza i sl. Neki aspekti upravljanja ERP projektima Na kraju ovog kratkog predstavljanja ERP softverskih paketa, nekoliko rei o finansijskoj dimenziji ovih aplikacija. Cena ERP paketa je vrlo visoka, iako je, zbog sve vee konkurencije, prisutan trend njihovog pada. Ono to je bitno istai sa aspekta potencijalnih korisnika je da izdaci za sam paket (initial costs) predstavljaju samo deo ukupnih trokova vezanih za implementaciju ovih reenja. Cena se obino odre uje prema broju klijenata i ona iznosi izme u 2000 i 4000 USD po klijentu, s tim da broj modula koji se nabavlja tako e moe determinisati ukupnu cenu. Sledea bitna stavka su tzv. implementarni trokovi koji se, prema nekim istraivanjima kreu izme u 3 i 10 USD na svaki dolar inicijalnih trokova. Poto se radi o kompleksnim, standardizovanim i integrisanim proizvodima, potrebno je uiniti znaajne napore u praktinoj implementaciji tih reenja. Poslove implementacije obino obavljaju konsultantske firme kao to su: Arthur Andersen, Ernst&Young, PriceWaterhouseCoopers. U poslednje vreme, u cilju sniavanja trokova i skraenja vremena implementacije, ERP proizvo ai uvode posebne pristupe, kao to je npr. SAP-ov ASAP (Accelerated SAP). Kada se radi o implementaciji ERP reenja, iskustva su pokazala da je neophodno: Nivo kastomizacije (prilago avanja ERP reenja vlastitim zahtevima) drati na minimalnoj razini, obzirom da ERP reenja podrazumevaju i sadre tzv. best-practice reenja za pojedine grane Definisati set kriterijuma za kastomizaciju ERP reenja Pripremiti plan za fazu nakon implementacije (post-implementation stage) Pripremiti adekvatan plan za otpor promenama (resistance to change) za vreme implementacije i post-implementacije Biti spreman za investiranje u nova aplikativna reenja koja se naslanjaju na ERP sistem kao to su: Business Intelligence, Customer Relationships Management, E-commerce, itd. Pripremiti adekvatnu retention strategy tj. politiku zadravanja ERP specijalista koji spadaju u kategoriju tzv. hot-skills zaposlenih Osigurati tzv. job-based trainig, odnosno obuku na radnom mestu za sve zaposlene i na kontinuiranoj osnovi Osigurati obuku menadera u smislu tzv. Reportig i Decision Support mogunosti ERP sistema u cilju donoenja boljih poslovnih odluka.

Treba tako e imati u vidu da veinu ERP implementacija karakterie tzv. performance dip pojava koja se odnosi na pad performansi poslovnog sistema nakon implementacije ERP reenja koja traje, prema iskustvima implementacija, izme u 4 i 12 meseci. injenice koje su evidentne na osnovu implementacijskih iskustava su: ERP projekti su skupa reenja Projekat se isplati, ali tek nakon izvesnog vremena Neposredno nakon same implementacije, business trpi izvesne negativne posledice

Prednosti ERP sistema ukljuuju:

Videti lanke o ERP-u u asopisima CIO (www.cio.com) i Datamation (www.datamation.com) 72

Eliminisanje redundantnih podataka, procesa i operacija Mogua kastomizacija prema zahtevima korisnika Laki i jednostavniji pristup podacima na nivou firme Podrka za Y2K i Euro Pouzdana fajl struktura Softver je inkorporirao tzv. best practices u obavljanju poslovnih procesa Poveana efikasnost, uz snienje trokova Sistem je adaptibilan u odnosu na premene u okruenju Funkcionalnost i mogunost integracije u odnosu na ostale module.

Nedostaci ukljuuju: Skupa i dugotrajna implementacija Visoka cena odravanja Vezanost na jednog softverskog vendora (ERP firma)

Faktori koje treba imati u vidu prilikom izbora ERP reenja ukljuuju: Zahtevani obim kastomizacije Ukupni trokovi, ukljuujui: inicijalne trokove (softver), cena licence, obuka, implementacija, odravanje, kastomizacija, novi IT personal, hardverski zahtevi Raspoloivost lokalne podrke Stepen integracije komponenti ERP sistema Return On Investment - ROI analiza Kompleksnost versus orijenisanost korisniku Tehnologija, client/server osobine, sigurnost, database reenja Mogunost bre implementacije, krai ROI period Mogunost regularnih upgradea

9.4. Tehnologija za podrku odluivanju (Decision Support Technology)

9.4.1. Uvod U modernom poslovanju postoji jako izraen zahtev od strane top menadmenta prema IS odeljenju firme, odnosno informacionoj tehnologiji uopte, za kvalitetnom informacionom podlogom u procesu donoenja odluka. Ovi zahtevi se uglavnom odnose na sledee: to je mogue jednostavniji pristup podacima na sistemu Podaci u formi konciznih izvetaja, prilago enih potrebama menadera Kvalitetne analize u smislu pomoi u reavanju poblema odluivanja

U tu svrhu se koristi tzv. tehnologija za podrku odluivanju, tj. aplikativni softver ija osnovna namena se sastoji u poboljanju informacione podloge procesa odluivanja. Radi se o programima namenjenim ne samo donosiocima odluka, ve i raznim profilima analitiara koji uestvuju u kreiranju informacione podloge. Tehnologiju za podrku odluivanju treba shvatiti kao skup softverskih reenja koja se mogu koristiti za podrku razliitih aspekata donoenja odluka i ne treba je poistoveivati sa sistemima za podrku odluivanju i ekspertnim sistemima, iako oni predstavljaju njen sastavni deo. Na dananjem stepenu razvijenosti informacione tehnologije, kao osnovne komponente tehnologije za podrku odluivanju mogu se navesti sledee: 73

Spredit i DBMS aplikacije iz seta Office integrisanih paketa Alati za poboljanje personalne produktivnosti Stand-alone Statistiki i optimizacijski alati Desktop DSS alati (desktop sistemi za podrku odluivanju) Integrisani sistemi za podrku odluivanju (Enterprise-wide DSS) Izvrni informatiki sistemi ili sistemi izvetavanja (Executive Information Systems-Reporting Systems) Data Warehosing sistemi Simulacijski softver Ekspertni sistemi (Expert Systems) i sistemi neuronskih mrea (Neural Network Systems) Sistemi za podrku grupnog odluivanja

U nastavku dajemo osnovne karakteristike navedenih programa. 9.4.2. Kancelarijske aplikacije u podrci odluivanju Spredit programi (Excel) Govorei o aplikativnom softveru, rekli smo da spredit programi podravaju vei broj funkcija, pri emu su za pripremu i donoenje poslovnih odluka najvanije dve: statistike i finansijske. Koritenje funkcija je vrlo jednostavno poto program daje odgovarajui input interfejs pomou kojeg se unose parametri.

Slika 9.22. Interfejs za Excel funkcije Kao primer koritenja Excel finansijskih funkcija prikazaemo interfejs koji slui za unoenje podataka i izdavanje rezultata za finansijski pokazatelj Neto sadanja vrednost (Net Present Value NPV).

74

Slika 9.23. Primer izraunavanja NPV-a pomou Excel-a Drugi primer koritenja finansijskih funkcija odnosi se na izraunavanje amortizacije za neko osnovno sredstvo:

75