5. Gravitacija Keplerovi zakoni: 1. Planete opisuju oko Sunca eliptine putanje, u zajednikoj ii tih elipsi se nalazi Sunce. 2.

Radijus vektor Sunce-planeta u jednakim vremenskim intervalima opisuje jednake povrine. 3. Kvadrati perioda obilaska plaeta oko Sunca odnose se kao kubovi velikih poluosa njihovih putanja: T12/T22 = a12/a22 Gravitaciona sila. Sila Zemljine tee. Teina tela Gravitaciona sila je privlana sola koju poseduju sva tela u prirodi, bilo kojih dimenzija i oblika. Njutn je prvi definisao ovi silu svojim poznatim zakonom gravitacije koji glasi: Intenzitet sile kojom se dva tela privlae upravo je srazmerna proizvodu njihovih masa i obrnuto srazmerna kvadratu meusobnog rastojanja. Matematiki taj zakon moemo izraziti: F = F1 = F2 = x (m1m2 / r2) gde su m1 i m2 mase tela, r njihovo meusobno rastojanje, a univerzalna gravitaciona konstanta, koja ne zavisi od prirode i oblika tela niti od osobina sredine u kojoj se ono nalazi. Njutnov zakon gravitacije vai u datoj formi samo ako su dimenzije tela male u odnosu na njihovo meusobno rastojanje r, odnosno, kada telo moemo smatrati materijalnom takom. Ako to nije sluajm telo se mora izdeliti na elemente m1, odnosno m2, pa se tada Njutnov zakon moe primeniti za svaki par elemenata: FIK = x [(mi x mk) / r2] ukupna sila kojom se tela privlae bie jednaka vektorskom zbiru svih elementarnih sila: F = i,kFik Jedinica za gravitacionu konstantu u SI sistemu je: [] = ([F] x [r2]) / [m2] = Nm2 / kg2 = m3kg-1s-2 Gravitaciona konstanta: = 6,67 x 10-11Nm2kg-2 Ubrzanje koje telo mase m dobija je: a = F/m gde je F sila kojom Zemlja privlaci telo. imajuci u vidu zakon gravitacije dobijamo: a = (mM / R2) / m = M / R2 Gravitaciono ubrzanje: g = M / R2 Gravitaciono polje Prostor u kome se osee dejstvo gravitacione sile predstavlja gravitaciono polje. Gravitaciono polje se moe prikazati pomou gravitacionih linija sila i moe se okarakterisati jainom gravitacionog polja i potancijalom. Gravitaciono polje postoji i u telu. Jaina gravitacionog polja u nekoj taki prostora je brojno jednaka sili po jedininoj masi: G = F/m Gravitaciono ubrzanje Gravitaciono ubrzanje nema istu vrednost na razliitim mestima u Zemji, na i iznad Zemlje. Ova razlika dolazi usled nejednakosti zamljinih poluprenika , dejstva inercijalne centrifugalne sile, kao i usled zavisnosti od visine iznad povrine Zemlje. Gravitaciono ubrzanje ma polu iznosi: g1 + M/R2 = 9,83m/s2 Na ekvatori, usled rotacije Zemlje, gravitaciono ubrzanje se smanjujeza veliinu koja potie usled rotacije Zemlje oko svoje ose, odnosno usled centrifugalne sile: g2 = g1 mR2 Masa i gustina Zemlje Masu zemlje moemo dobiti jednostavno iz izraza za gravitaciono ubrzanje na povrini zemlje: g0 = M / R2 Poznate su vrednosti gravitacione konstante, poluprenika Zemlje R = 6,37x106 m i gravitacionog ubrazanja g0 = 9,81m/s2, in a osnovu tih podataka dobijamo: M = g0R2 / + 5,98 x 1024kg Iz definicje gustine i uzimajui da je Zemlja loptastog oblika dobijamo: = M/V = [g0R2 / ] / 4/3R3 = 3g0 / 4R = 5500kg/m 3 Slobodno padanje Padanje tela samo pod uticajem Zemljine tee bez poetne brzine se naziva slobodno padanje. Zakon slobodnog padanja vai samo u bezvazdunom prostoru, ali se zakonitosti mogu primeniti u sluaju da telo pada samo pod dejstvom Zemljine tee, dok se ostale sile mogu zanemariti. Telo puteno da pada sa neke visine kree se po zakonima jednoliko ubrzanog kretanja. poto je telo puteno da slobodno pada njegova poetna brzina tela je jednaka nuli. ubrzanje slobodnog padanja je gravitaciono ubrzanje. U ovom sluaju relacije postaju: v = gt ; s = 1/2gt2 ; v2 = 2gh. Vertikalni hitac Ako se telo kree na gore ili na dole, kaemo da je u pitanju vertikalni hitac. Pri vertikalnom hicu na dole vae relacije za jednoliko ubrzano kretanje,, pri emu je ubrzanje jednako gravitacionom ubrzanju: v = v0 + gt ; s = v0t + 1/2gt 2 ; v2 = v02 + 2gs U slucaju vertikalnog hica na gore primenjujemo relacije za jednoliko usporeno pravolinijsko kretanje: v = v0 gt ; s = v0t 1/2gt2 ; v2 = v02 + 2gs

Kosi hitac / Horizontalni hitac / Kosmicke brzine Vrednost prve kosmicke brzine iznosi za Zamlju 7,9km/s. Ovu brzinu bi znaci trebalo saopstiti telu da bi ono uslo u putanju oko Zemlje i ponasalo se kao vestacki satelit. Druga kosmicka brzina je najmanja brzina koju treba saopstiti telu da bi ono moglo da napusti Zemljino gravitaciono polje i ode u beskonacnost. Ova brzina mora da bude tako velika da bi telo posedovalo dovoljnu kineticku energiju da zivrsi rad protiv privlacne gravitacione sile Zemlje. Prema zakonu odrzanja energije: Ek = -Ep odnosno u nasem slucaju imamo konkretno: 1/2mv22 = x (mM/R) odnosno: v2 = 2gR Ovo je druga kosmicka brzina. Ona se moze zapisati in a sledeci nacin: v2 = 2v1 Zamenom brojnih vrednosti u relaciju dobijamo: v2 = 11,2km/s-1 Trenje Trenje je makroskopska manifestacija medjumolekulskih sila tela, koja se nalaze u neposrednom kontaktu. Sile trenja su nekonzer-vativne sile, i pre relativnom kretanju jednog tela u odnosu na drugo, one imaju pravac tangent na dodirnu povrsinu, a smer im je uvek suprotan u odnosu na smer kretanja tela. postoji unutrasnjo i spoljasnjo trenje. Pod spoljasnjim trenjem se podrazumeva trenje koje se javlja izmedju povrsina dva razlicita tela. Unutrasnje trenje se javlja izmedju povrsina jednog istog tela. Intenzitet sile spoljasnjeg trenja Ftr izmedju dva tela, kada jedno klizi preko drugog, brojno je jednako proizvodu koeficijenata trenja i intenzitet sile reakcije podloge na telo: Ftr = R, gde je koeficijent trenja klizanja, koji zavisi od prirode tela, obrade povrsina i relativne brzine kretanja tela, R predstavlja silu reakcije podloge. 6. Struktura cvrstih tela i deformacija Struktura cvrstih tela. Kristalna resetka Kristali su svrstani u 7 kristografskih sistema u zavisnosti od oblika njihove elementarne celije. Svaki od ovih sistema obuhvata nekoliko klasa simetrije. 1. Triklinicki sistem Parametri u ovom sistemu su: abc . Elementarna celija ima oblik kosouglog paralelopida 2. monociklicni sistem Parametri u ovom sistemu su: abc ==90 90. Elementarna celija ima oblik peizme, cija je osnova paralelopiped. 3. Rombicki sistem Parametri u ovom sistemu su: abc ===90. Elementarna celija ima oblik pravouglog paralelopipeda. 4. Tetragonalni sistem Parametri u ovom sistemu su: a=bc ===90. Elementarna celija ima oblik prave prizme, sa kvadratnom osnovom. 5. Romboedarski sistem Parametri u ovom sistemu su: a=b=c ==90. Elemantarna celija ima oblik sabijene ili istegnute kocke duz dijagonale. 6. Heksagonalni sistem Parametri u ovom sistemu su: a=bc ==90 =120. Elementarna celija ima oblik prave prizme sa bazom oblika rumba sa uglom od 120. 7. Kubni sistem Parametri u ovom sistemu su: a=b=c ===90. Elementarna celija ima oblik kocke. Toplotno sirenje cvrstih tela Ako je telo takvog oblika da mu je dominant jedna dimenzija i promene psomatramo samo u tom pravcu, onda se takvo irenje naziva linearno. Kao primer moemo uzeti icu, ipku itd. Obeleimo duinu neke ipke na 0C sa l0. Zagrevanjem ipke do temperature t pod uslovom da se pravilno iri, ona e se izduiti za l, proporcionalno svojoj prvobitnoj duini. Eksperimentalno je ustanovljenjo da je njeno relativno izduenje: l/l0 = t Relativno iydu\enje je sraymerno temperature, je konstanta proporcionalnosti koja zavisi od vrste materijala i naziva se termicki koeficijent linearnog sirenja. l = l l0 gde je l duzina sipke na temperaturi t, to jednacinu mozemo pisati u obliku: l = l0 + l0t ili l = l0(1 + t)

Deformacija cvrstih tela Pod deformacijom cvrstih tela podrazumevamo promenu njegovog oblika i dimenzija pod dejstvom spoljasnjih sila. Razlikujemo dva oblika deformacije: elasticnu i neelasticnu deformaciju. Prema Hukovom zakonu, velicina elasticne deformacije x je srazmerna sili F koja dejstvuje: x = kF gde je k konstanta za odgovarajucu deformaciju posmatranog cvrstog tela. Relativnom deformacijom nazivamo velicinu brojno jednaku odnosu prirastaja dimenzija tela prema prvobitnim dimenzijama. Eksperimentalno ustanovljeno je da za sipku relativno izduzenje: l/l0 = x F/S gde su: koeficijent elasticnosti koji zavisi samo od svojstava materijala. S povrsina poprecnog preseka materijala. 7. Oscilacije Oscilacije su oblik kretanja koji je siroko rasprostranjen u prirodi i tehnici. Npr. kretanje klatna casovnika, oscilovanje drveta na vodi itd. Svako kretanje koje se ponavlja u jednakim vremenskim intervalima naziva se periodicnim , a ako se kretanje odvija stalno po istoj putanji, onda se naziva oscilatorno. Ovako kretanje moze biti vrlo slozeno i izazvano razlicitim silama. Harmonijske oscilacije Sila pod cijim se uticajem javljaju oscilatorni procesi nazivaju se restituciona ili povratna sila. Pri harmonijskom oscilovanju gde se oscilacije oko ravnoteznog polozaja vrse po pravoj putanji, restatuciona sila linearno zavisi od rastojanja oscilujuceg tela od ravnoteznog polozaja.