Visoka zdravstvena kola strukovnih studija u Beogradu

Seminarski rad
Tema: Ishrana trudnica

Profesor: Milka Bogdanovid Natalija Solovjeva Beograd, 2011.

Student: Armu Anela

Sadraj
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Trudnoda ............................................................................................................................................... 3 Ishrana................................................................................................................................................... 4 itarice .................................................................................................................................................. 6 Meso, ribe, jaja...................................................................................................................................... 7 Mlijeko i mlijeni proizvodi ................................................................................................................... 8 Povrde I proizvodi od povrda ................................................................................................................. 9 Vode i proizvodi od voda ..................................................................................................................... 10

8. Zakljuak.................................................................................................................................................. 11 Literatura .................................................................................................................................................... 12

1. Trudnoa

Trudnoda i poroaj u svojoj definiciji obuhvataju proces zaeda, iznoenja i donoenja ljudskog potomstva na svijet. To je prirodan proces koji je genetski i bioloki savreno tono predodreen pa u oko 80% sluajeva trudnoda i poroaj protiu bez osobitih komplikacija. Meutim, za oko 20% trudnoda i poroaja moe se redi da su ispradeni lakim ili teim komplikacijama koji takvu trudnodu unaprijed ine vie ili manje rizinom ili se pak na temelju oitih i jasno vidnih poremedaja takva trudnoda smatra patolokom, odnosno poremedenom. Laiki se odmah namede pitanje pa kako su onda raale nae bake i kolika je stopa komplikacija bila u vrijeme kada medicina nije ni izbliza bila poput dananje.

2. Ishrana
U trudnoi je veoma vano da se hranite zdravo. To ne znai da treba da prestanete da jedete peenje ili omiljene kolae, ve da takve obroke proredite, a da na trpezu sve ee stavljate povre, voe, mlijene proizvode i kvalitetne itarice. Kada jednom steknete naviku da se hranite pravilno, otkriete sasvim novi gastronomski svijet. Meutim, kao to smo rekli, nemojte sebi uskraivati hranu koju volite da jedete ukoliko uivate u ukusima pite s mesom, moete je s vremena na vrijeme jesti, ali u normalnim koliinama najvanija stvar je umjerenost! Ukoliko ste pre trudnoe imali loe navike vezane za ishranu, konzumiranjem drugaijih obroka poboljaete svoj izgled, biete bolje raspoloene, a imaete i osjeaj da na poseban nain vodite rauna o sebi. Tokom trudnoe potrebno vam je vie energije, vie hranljivih sastojaka kako za vas, tako i za malo bie koje raste u vama. Na trpezi bi tokom tih devet mjeseci trebalo da imate razne vrste voa i povra, morske plodove, mahunarke, itarice, pirina i pastu jer oni sadre malo masnoa, a daju mnogo energije, vitamina i minerala. Sve gore navedeno, osim voa i povra, predstavlja vane izvore proteina. Hleb, itarice, pirina, pasta, povre i voe su i vani izvori ugljenih hidrata. Piletina, uretina, kvalitetno crveno meso, kvalitetne digerice, plodovi mora, jaja, mlijeko, sir, jogurt, ljenici, bademi i semenje veoma su korisni zbog proteina, minerala i vitamina koje sadre. Svi ovi proizvodi, osim mlijenih, dobri su snabdevai gvoem i cinkom, dok se, kao to je to ve poznato, u mlijeku, jogurtu, siru i drugim mlijenim proizvodima nalaze velike koliine kalcijuma. Svaka navedena namirnica sadri i odreene koliine masti koje su takoe potrebne organizmu trudnice. Za razliku od, recimo, maslinovog ulja, veina masnoa, eer, so i alkohol imaju malu hranljivu vrednost, ak i kad imaju veliki broj kalorija. Mnoga gotova ili polupripremljena jela imaju visoku koncentraciju masti i eera, pa bi trebalo da ih izbjegavate. U malim koliinama ovakva hrana nije opasna, ali u veim moe da izazove zdravstvene probleme.

10 koraka do dobre ishrane

Uivajte u raznolikoj hrani. Jedite puno crnog hleba i itarica, povre i voe. Jedite hranu siromanu mastima. Zadrite dobru tjelesnu teinu regulisanjem koliine hrane koju unosite. Nemojte piti alkohol tokom trudnoe. Jedite samo umjerene koliine eera i hrane koja sadri eerne dodatke. Izaberite normalno slanu hranu. Na vrijeme se brinite o mogunosti dojenja (pijte vone sokove i puno sveeg mleka). Jedite hranu koja sadri kalcijum. Jedite hranu koja sadri gvoe.

3. itarice

Hranljiva vrijednost itarica i preraevina lei u velikom sadraju kompleksnih ugljenih hidrata. One takoe obezbeuju bjelanevine i vitamine B grupe, ali su oskudne u nekim esencijalnim aminokiselinama i kalcijumu. Zato se proizvodi od itarica moraju kombinovati sa mesom, mlijenim proizvodima, povrem i voem.
Iz ove grupe namirnica treba odabrati proizvode od cijelog zrna-integralni, crni hleb, integralni pirina, tjestenine od integralnog brana, kao i ostale proizvode od integralnog brana zbog sadraja vlakana koja e omoguiti normalno pranjenje crijeva, to moe biti problem u trudnoi.

4. Meso, ribe, jaja

Iz ove grupe namirnica treba se odluiti za one namirnice sa manjim procentom masti i holesterola, kao to su posna mesa: piletina, uretina, teletina, mrava govedina, zeetina i meso riba, posebno morskih. Digerica ima znaajno mesto u ishrani trudnica, zbog sadraja gvoa, i moe se koristiti jednom nedeljno. Jaja konzumirati u koliini od 2-3 kom nedeljno, ako su u pitanju cela jaja, ali belance moe i vie jer ne sadri holesterol. Preraevine i proizvode od mesa ne treba esto koristiti jer se za njihovu pripremu koriste brojne hemijske materije, razliiti aditivi, radi poboljanja ukusa i mirisa.

5. Mlijeko i mlijeni proizvodi

Mlijeko i mlijeni proizvodi daju nam, osim bjelanevina, i lako svarljivu mast, eer, mineralne materije, lipide, vitamine A i D, dakle veliku koliinu hranjivih materija. Mlijeko je najpoznatije po sadraju minerala kalcijuma koji odrava jainu i gustinu kostiju. Kalcijum i fosfor se veu u kompleks koji kostima daje strukturu. Kalcijum iz mlijeka bolje se asimilira u organizmu nego iz drugih namirnica. Koliine mlijeka ili fermentisanih mlijenih proizvoda, sa smanjenim procentom mlijene masti, treba da se kreu od 500-750ml uz 50-150g sveeg posnog sira.

6. Povre I proizvodi od povra

Povre se treba jesti dva ili vie puta dnevno, sirovo ili kuvano, u koliini od 200-300g dnevno. To se odnosi na lisnato, korenasto, plodovito povre, a moe se dodati oko 150 gkrompira dnevno. Vrlo hranljive i vredne mahunarke (pasulj, graak, soivo i soja) mogu posluiti kao odlina dopuna za nadoknadu energije i nekih belanevina. Dnevna koliina ne bi trebala da prelazi 100 g. Ova grupa namirnica, s obzirom na svoju hranljivu vrednost, bogatstvo vitamina, minerala, biljnih vlakana potrebnih za normalno funkcionisanje organa za varenje treba da se nalazi na svakodnevnom jelovniku trudnice.

7. Voe i proizvodi od voa

Prema hemijskom sastavu, tj. prema sadraju vode i masti voe se deli na: 1. voe bogato mastima jezgrasto voe, masline, avokado, papaja, kokosov orah 2. voe bogato vodom sve ostalo Nutritivna vrednost voa uglavnom potie od prisutnih ugljenih hidrata, a kod jezgrastog voa, maslina, manga, papaje i avokada od sadraja masti i proteina. Bioloko-dijetetska vrednost voa odreena je prisustvom vee koliine vitamina, mineralnih materija i oligoelemenata, enzima, organskih kiselina, prirodnih antioksidanasa, fitohemijskih jedinjenja, biljnih vlakana, eterinih ulja, aromatinih jedinjenja i drugih sastojaka. Voe u ishrani treba koristiti u sveem stanju, kada ispoljava najveu bioloku vrednost, a niske je kalorine vrednosti. Ono zajedno sa povrem predstavlja glavne i najpogodnije izvore bioloki vanih zatitnih sastojaka: vitamina, mineralnih materija, enzima, bojenih i aromatinih sastojaka, celuloze, fitoncida i tanina. Ovi sastojci su neophodni u procesu pravilnog razvoja, odranju zdravlja, otpornosti i radne sposobnosti. Svee voe u koliini od 300-500 g dnevno zadovoljie potrebe u vitaminima i mineralnim materijama, posluie i kao odlian izvor prirodnih ugljenih hidrata. Takoe se mogu uzeti i svee ceeni voni sokovi, pa i u kombinaciji sa sokovima od povra.

10

8. Zakljuak

I na kraju, uivajte u svakom obroku koji jedete jer on predstavlja pokretaku snagu za razvoj vae bebe. Ukoliko se budete hranili ispravno, velike su anse da dete trudnodu podneti lake nego ene koje preteruju u ishrani verujudi da treba da jedu za dvoje. Nepotrebni kilogrami steeni u trudnodi mogu vam biti samo prepreka za lak poroaj i brz oporavak nakon roenja bebe.

11

Literatura
1. http://www.maxi.rs/code/navigate.php?Id=38 2. Grupa autora, Trudnoa za neupuene; Beograd, 2009. 3. Annae Deans, Vaa trudnoa, 2009

12

13