"itavog mog ivota su prizori iz prirode inili da se radujem kao dete." "Niega u ivotu se ne treba plaiti.

Samo ga treba shvatiti."

Marija Sklodovska-Kiri (polj. Maria SkodowskaCurie; Varava, 7. novembar1867 Salan, 4. jul 1934,Francuska) je poznata fiziarka i hemiarka poljskog porekla. Imala je francusko i poljsko dravljanstvo. Vei deo ivota je provela u Francuskoj, a tamo je i zapoela naunu karijeru. Vrila je istraivanja iz hemije i fizike. ena jePjera Kirija, a majka Eve Kiri (Eve Curie) i Irene olio Kiri (Irne Joliot-Curie). U njena najvea dostignua spadaju: rad na teoriji radioaktivnosti, tehnikama razdvajanja radioaktivnih izotopa kao i otkrie dva nova hemijska elementa - radijuma i polonijuma. Pod njenim linim nadzorom vrena su, prva u svetu, istraivanja o mogunosti izleenja raka pomou radioaktivnosti. Jedan je od osnivaa nove grane hemije radiohemije. Dvostruka je dobitnica Nobelove nagrade, prvi put 1903. godine, iz fizike, zajedno sa muem Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom za nauna dostignua u ispitivanju radioaktivnosti, a drugi put 1911. godine iz hemije, za izdvajanje elementarnog radona. Ona je do danas ostala jedina ena koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta.

Marija se rodila kao peto dete u uiteljskoj porodici. Njen deda Jozef Sklodovski je bio poznat pedagog. Otac, Vladislav Sklodovski, bio je nastavnik matematike i fizike, kao i direktor dve varavske gimnazije. Majka joj je bolovala od tuberkuloze i preminula je kada je Marija imala 12 godina. Otac joj je bio slobodnih shvatanja, dok je majka bila veoma revnosna katolikinja. Zavrila je gimnaziju 12. juna 1883. godine. Posle zavretka gimnazije, godinu dana je provela na selu u vlasteoskoj, zemljoposednikoj porodici svoga oca, a potom, kod oca u Varavi, gde je povremeno radila dajui privatne asove.

Tada je sa starijom sestrom Bronjislavom sklopila dogovor da e je finansijski pomagati tokom njenog studiranja medicine u Parizu, u zamenu za to da sestra nju pone finansijski da pomae, na isti nain, za dve godine. Zbog dogovora sa sestrom Marija se zapoljava kao guvernatka u jednoj pravnikoj porodici iz Krakova, a potom u jednoj vlasteoskoj porodici u kojoj je ostala dve godine. Dok je radila u ovoj porodici zaljubila se u Kazimjea oravskog, budueg poznatog matematiara. Meutim Kazimjeovi roditelji su odbacili mogunost venanja Kazimjea sa siromanom Marijom, tako da je ona izbaena sa posla. Marija je nala posao u drugoj porodici, gde je provela jo godinu dana, neprestano potpomaui sestru Bronjislavu.

Poetkom 1890. godine Bronjislava, koja se udala u Parizu, je pozvala Mariju da doe kod nje. Meutim Marija je i dalje raunala na brak sa Kazimjeom sa kojim se viala u Varavi. Zbog toga je odbila ponudu i vratila se kod oca gde je ostala do 1891. godine. U oktobru te godine je, posle sestrinog insistiranja i raskida veze za Kazimjeom, ipak odluila da ode za Francusku. Studije na Sorboni Marija je 1891. godine u Parizu, na Sorboni upisala studije na odseku fizike i hemije. Preko dana je studirala a nou radila dajui privatne asove. Godine 1893. godine je poloila kao prva u generaciji i zaposlila se kao laborant u industrijskoj laboratoriji u Lipmanovim postrojenjima (Lippman). Dok je radila i dalje je studirala, poloivi i matematiku 1894. godine.

Marija je 1894. godine takoe upoznala i svog budueg mua, francuza Pjera Kiri, koji je u to vreme bio na doktorskim studijama u Bekerelovoj laboratoriji. Kada je Pjer doktorirao 1895. godine, Marija se udala za njega. Pjer je preporuio Mariju Bekerelu, koji joj je potom predloio doktorske studije pod njegovim nadzorom. Bekerel joj je predloio da vri ispitivanje zato je radioaktivnost nekih vrsta rude uranijuma znatno vee nego radioaktivnost istog uranijuma. Marija je, prvo uz pomo mladog hemiara poela da razlae rudu uranijuma na pojedinanahemijska jedinjenja i trai jedinjenje koje izaziva visoku radioaktivnost ove rude. Kasnije se radu prikljuio i Pjer. Ova ispitivanja su, posle etiri godine, dovela do otkria polonijuma, a potom i znatno radioaktivnijeg radijuma. Ova ispitivanja su za rezultat imala i objanjenje pojave radioaktivnosti, kao efekta raspada atomskog jezgra. Godine 1903. Marija je postala prva ena u istoriji koja je dobila titulu doktora fizike. Iste godine dobila je i Nobelovu nagradu.

Kada su dobili Nobelovu nagradu Marija i Pjer su naglo postali slavni. Pjer je postao profesor na Sorboni, a i dobio je dozvolu na otvaranje svoje laboratorije u kojoj je ef ispitivanja bila Marija. Pjer je 19. aprila 1906. godine poginuo, kada ga je pregazila konjska zaprega. Marija je ve 13. maja dobila katedru svoga preminulog mua. Na taj nain Marija je postala prva ena profesor na Sorboni. Godine 1911. glasalo se o njenom primanju u Francusku akademiju nauka, ali nije primljena.

Godine 1911. je objavljena veza Marije i francuskog fiziara Pola Lanevina. Ova veza je trajala oko godinu dana (1910. i 1911. godine). Lanevin je bio oenjen i ostavio je porodicu zbog ove veze. Novine su osuivale Mariju kao osobu koja je rasturila porodicu Lanevinovih. Poto je Marija bila 4 godine starija novine su imale dodatni razlog da je optuuju. Poto se izjanjavala kao ateistkinja, a poreklom iz Poljske u kojoj je tada iveo veliki broj Jevreja, javile su se i glasine da je Jevrejka, iako je poticala iz poljske plemike porodice.

Krajem 1911. godine Marija je dobila drugu Nobelovu nagradu. Zahvaljujui tome uspela je da ubedi francusku vladu da izdvoji sredstva za privatni Institut za radijum. Institut je izgraen 1914. godine i u njemu su vrena ispitivanja iz oblasti hemije, fizike imedici ne. Iz ovoga instituta su, kasnijih godina, izala jo etiri nobelovca

Za vreme Prvog svetskog rata Marija Kiri je postala ef vojne medicinske komore koja je organizovala poljske rendgenske stanice. Ovi rentgeni su koristili cevi sa bezbojnim gason, nusproduktom radijuma, koji je kasnije identifikovan kao radon. Marija je lino obezbedila ove cevi sa gasom, dobijenim iz radijuma koji je ona preistila. Kroz ove stanice je prolo preko 3 miliona francuskih vojnika.

Nakon Prvog svetskog rata, Kirijeva je dva puta obila Sjedinjene Drave, 1921. i 1929, da bi prikupila novac za istraivanje radijuma. Ovo odvlaenje sa naunog rada i mnogo panje joj nisu prijali, ali je uspela da obezbedi srestva za svoj rad. Na drugoj amerikoj turneji uspela je da prikupi sredstva da opremi Varavski institut za radijum, koji je osnovan 1925, na elu sa njenom sestrom Bronjislavom.

Marija Kiri je umrla blizu Salana 1934. od aplastine anemije, koja se skoro sigurno posledica izlaganja radijaciji, poto tetni efekti jonizujueg zraenja jo nisu bili poznati, a ona je veliki deo svog posla radila u upi bez zatitnih sredstava. Nosila je probne cevi sa radioaktivnimm izotopima u svom depu i drala ih u fioci svog stola. Sahranjena je pored Pjera u Sceaux, ali su 1995. godine njihovi ostaci preneseni u Panteon u Pariz.

Marijina i Pjerova starija kerka Irena olioKiri je dobila Nobelovu nagradu za hemiju 1935. za otkrie da aluminijum moe biti radioktivan i da emituje neutrone kada se bombarduje alfa zracima. Mlaa kerka Eva je napisala majinu biografiju Madam Kiri.