Tehnologija vode

Asistent: Msc Jelena Kiurski

Sastav prirodnih voda

Sastav i kvalitet vode u prirodi veoma su promenljivi i zavise od itavog niza faktora. Znaajno je pri tome njihovo poreklo, istorijat, hemijski sastav, ali i prisustvo i sastav ivog sveta u njima. Procesima razgradnje i mineralizacije, mineralni sastojci cirkuliu u ciklusu kretanja vode u ekosistemu. Na procese utie itav niz faktora, posebno temperatura, pH i sadraj kiseonika u vodi i drugih ekolokih faktora koji znatno variraju u toku dana i noi, kao i u toku godine. Zagaenje voda prirodno i vetako (tehnogeno ili antropogeno).

Hidroloki ciklus

 Proces, u okviru koga se poveava bioloka produkcija ivog sveta u vodama (biomasa), naziva se eutrofizacija, a takve vode eutrofne. Poveana trofinost voda pokazatelj je njihove intenzivne eutrofizacije.

Vodeno bilje Povrina vode

Vreme

Vodeno bilje poinje da prekriva basen

Taloenje materijala

Nataloeni sedimenti

Okolne stene

 Prirodna eutrofizacija (autohtona) nastaje usled prirodnih porocesa koji se odvijaju u svakom vodenom ekosistemu (izumiranja organizama, prirodne sukcesije). To je proces menjanja ivotne sredine pod uticajem ivog sveta. Za razliku od njega proces vetake eutrofizacije, koja se odvija pod uticajem faktora izvan vodenog ekosistema (najee usled raznovrsnih ovekovih aktivnosti), znatno je bri od procesa prirodne eutrofizacije.

Vodeno bilje Povrina vode

Vreme

Vodeno bilje poinje da prekriva basen

Taloenje materijala

Nataloeni sedimenti

Okolne stene

PRIRODNO ZAGAIVANJE VODA

Osnovni izvori zagaivanja prirodnih voda su: otpadne vode urbanih sredina, minealna ubriva, organske i neorganske materije, kisele rudnike, drenane vode, otpadne vode prerade i korienja mineralnih sirovina, sedimentne i radioaktivne materije i otpadna toplota. Zavisno od uzroka zagaivanja i efektima koje izaziva zagaena voda na ivi svet, postoje sledee kategorije prirodnih voda: atmosferske, povrinske i podzemne. Povrinske vode se dele na stajae i tekue, a od stajaih voda posebno se izdvajaju jezera, mora i okeani. Pored toga postoje i otpadne ili upotrebljavane vode.

Prirodne vode
Povrinske vode su reke, jezera, mora, potoci, bare, okeani. To je voda prirodnim putem stvarana i odravana.Povrinske vode se obnavljaju padavinama ili iz izvora podzemnih voda. Podzemne vode su izvorita koja se nalaze ispod povrine zemlje i koje se povremeno dopunjavaju atmosferskim padinama i povrinskim vodama koje prodiru u vodonosne slojeve. Ove su vode prorodno iste i koriste se kao voda za pie. Atmosferske vode su u obliku padavina : rose, snega, grada i kao takve dospevaju na zemlju.

Zagaenje prirodnih voda

Kontaminacija voda (engl. Contamination) promena sastava voda koja nastaje unoenjem, isputanjem ili odlaganjem hranjivih i drugih materija, uticanjem energije ili drugih uzronika, u koliini kojom se menjaju korisna svojstva voda, pogorava stanje vodenih ekosistema i ograniava namenska upotreba voda. Zagaenje voda (engl. Pollution) je kontaminacija veeg intenziteta koje nastaje unoenjem, isputanjem ili odlaganjem u vode opasnih materija, energije ili drugih uzronika u koliinama, odnosno koncentraciji iznad dozvoljenih graninih vrednosti, ime se dovode u opasnost ivot i zdravlje ljudi i stanje okoline ili usled kojeg mogu nastupiti poremeaji u drugim podrujima.

Oblici zagaivanja prirodnih voda

Hemijsko (organske i neorganske materije teki metali, pesticidi, nafta, mineralne soli, deterdenti...); Bioloko (patogeni mikroorganizmi i virusi); Fiziko (vrsti otpad, toplota, buka, vibracije); Vizuelno zagaenje (betoniranje obale .....) Radioaktivno (nuklearne probe, havarije, nuklearni otpad);

Zagaenje prirodnih voda

Zagaenja vode nastala ovekovim dejstvom

Hemijsko zagaenje voda

Prema hemijskoj prirodi zagaujuih materija, zagaivanje moe biti neorgansko i organsko. Osnovne kategorije neorganskih zagaujuih materija su: rastvorljive soli (meu kojima su esto soli toksinih elemenata), rastvorljivi minerali iz razgraenih stena i kiseli ostaci (najee iz metalurgije, ugljenih kopova ili iz takozvanih kiselih kia). Osnovni izvori organskog zagaivanja

Bioloko zagaenje voda

Glavni bioloki zagaivai koji dospevaju u vodu, izazivajui teke zarazne bolesti su: patogene bakterije, virusi, paraziti... Dospevaju u vodu putem otpadnih voda. Najee bolesti koje izazivaju su kolera, dizenterija, tifus... U nisko razvijenim zemljama na ovaj se nain zarazi i umre oko 13700 ljudi dnevno. Od toga su je polovina dece mlaih 5 godina.

Fiziko zagaenje voda

Komunalni i industrijski otpad Buka i vibracije Uticaj drumskog saobraaja (teretni kamioni izazivaju vibracije koje se preko zemljita prenose u vodu; bune industrije (brodogradilite) izazivaju smetnje vodenom ekosistemu i ivom svetu u njoj).

Termiko zagaenje voda

Predstavlja poveanje temperature vode iznad uobiajene tj. prirodne. Sa promenom temperature dolazi do promene hemijskog sastava vode, sadraja gasova a naroito kiseonika. Glavni termiki zagaivai su sistemi protonih hlaenja jer promena temperature vode utie na poveanu toksinost supstanci koje se nalaze u njoj. Npr. Poveanje temperature vode od 15C do 25C utrostruuje toksinost cijanida i

Zagaenje komunalnim otpadnim vodama

Komunalne otpadne vode su otpadne vode iz domainstva. Sadre otpadne supstance koje pri raspadanju troe kiseonik rastvoren u vodi. Utiu na degradaciju biljnog i ivotinjskog sveta u recipijentu. Dovode do neprijatnog mirisa voda, promene boje i ukusa vode i sam vodotok postaje zagaen.

Zagaenje industrijskim otpadnim vodama

Slui za hlaenje ili zagrevanje sistema, direktno se upotrebljava u nekim tehnolokim procesima kao sirovina ili kao rastvara. Svaka grana industrije ima karakteristine zagaivae industrija. Dve grupe:
polutanti za koje se postavlja zakonski gornja granica koncentracije pre nego to se ispuste u recipijent dodatni parametri praenja.

Zagaenje industrijskim otpadnim vodama

1. grupa: suspendovani suvi ostatak, slobodni hlor, fosfor, ulje i mast, pH vrednost, fenoli, BPK, metali, nitrati, sulfati... 2. grupa: amonijak, olovo, temperatura, boja, pena, ukupno rastvorene vrste supstance...

Zagaenje tekim metalima

Glavna karakteristika je da su bioloki nerazgradivi i nemaju mogunost da se fiksiraju u sedimentima renog dna. Teki metali podleu biohemijskim transformacija i pretvaraju se u mnogo toksinije oblike. Vei deo biljnog i ivotinjskog sveta u vodi akumulira odreene teke metale, tako da konc. u njima moe biti 10 puta vea nego u vodi. Dospevaju u vodu od industrijskih procesa.

Zagaenje vode naftom i naftnim derivatima

Nafta i njeni derivati se sastoje od 90% ugljovodonika i 10% ine azot, sumpor i neki metali. Nafta se u vodi slabo rastvara, ali grupa aromatinih ugljovodonika se vrlo dobro rastvara u vodi i stvaraju rastvore koji podleu biogenom razlaganju i oksidativnoj degradaciji vode. Naftna mrlja ima vrlo malju debljinu (oko 0,20 mikrona) i njeno rasprostiranje po povrini vodotoka je putem vetra,strujanja, povrinskim talasima. Nafta izlivena na vodene povrine podlee

Zagaenje radioaktivnim materijama

Kao zagaivai poeli su da se pojavljuju razvijanjem i usavravanjem nuklearnog oruja, kao i razvojem industrijske proizvodnje radioaktivnih nukleida. Najee dospevaju u vodu iz vazduha, dotokom iz reka koje se ulivaju u mora, preko havarije plovnih objekata na atomski pogon, ispitivanja nuklearnog oruja, prosipanja nuklearnog otpada, prosipanja raznog nuklearnog goriva... Svi nukleidi su tipini mikroelementi koji lako hidrolizuju i daju sopstvene koloidne estice koje nisu podlone sedimentaciji ali imaju

Zagaenja od poljoprivrede
Najei zagaivai su mineralna ubriva i pesticidi. Mineralna ubriva biljke koriste u ishrani u obliku soli, najee azota, kalijuma i fosfora. Poto su neorganskog porekla, koliine koje biljke ne iskoriste lako se rastvaraju u vodi. Time se poveavaju mineralne materije u vodi ime dolazi do razmnoavanja algi, vodenog bilja i drugih potroaa kiseonika. Ugroavaju ivot riba i drugih ivih organizama, spreavajui odvijanje

Zagaenja od poljoprivrede
Pesticidi dospevaju u vodu spiranjem sa povrine zemlje i biljaka, taloenjem iz vazduha pri aviotretiranju, kao i prskanjem i opraivanjem. Takoe mogu biti prisutni u otpadnim vodama iz fabrika za proizvodnju pesticida. Menjaju ukus, boju i miris vode. Poveava se broj pategonih mikroorganizama i smanjuju koliinu kiseonika.

Klasifikacija voda
Klasa I - vode koje se u prirodnom stanju ili posle dezinfekcije, mogu upotrebljavati ili iskoritavati za snabdevanje naselja vodom za pie, u prehrambenoj industriji i za gajenje plemenitih vrsta riba (salmonida). Klasa II - vode koje su podesne za kupanje, rekreaciju i sportove na vodi, za gajenje manjih plemenitih vrsta riba (ciprinida), kao i vode koje se uz standardne metode obrade (koagulacija, flokulacija i dezinfekcija) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za pie i u prehrambenoj industriji. Klasa III - vode koje se mogu upotrebljavati ili iskoritavati za navodnjavanje i u industriji, osim u prehrambenoj industriji. Klasa IV - vode koje se mogu upotrebljavati ili iskoritavati samo posle posebne obrade.

Zakonski okvir u oblasti voda

Vaeim propisima u oblasti voda ureuje se zatita voda od zagaivanja, zatita od tetnog dejstva voda, korienje i upravljanje vodama, kao dobrima od opteg interesa, uslovi i nain obavljanja vodoprivredne delatnosti, donoenje i sprovoenje mera zatite voda, organizovanje, finansiranje i nadzor vodoprivredne delatnosti, kao i meteoroloka i hidroloka delatnost. Odredbe vaeih propisa se odnose se sve povrinske i podzemne vode, ukljuujui vodu za pie, termalnu i mineralnu vodu, na granine i dravnom granicom preseene vodotoke.

Zakonski okvir u oblasti voda

Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. Glasnik. RS br.135/04, 36/09); Zakon o vodama (Sl. glasnik RS br.46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96); Zakon o reimu voda (Sl. glasnik RS, broj 101/2005); Zakon o lokalnoj samoupravi (Sl. glasnik RS'', broj 9/02,33/04,135/04); Zakon o komunalnim delatnostima (Sl. glasnik RS, br. 16/97 i 42/98); Zakon o integrisanom spreavanju i

Zakonski okvir u oblasti voda

Zakon o hidrometeorolokim poslovima od interesa za celu zemlju (Sl. list SFRJ, br. 18/88 i 63/90); Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi (Sl. list SRJ,br.12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000); Zakon o unutranjoj plovidbi (Sl. glasnik SRS, br. 54/90 i Sl. glasnik RS, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05); i podzakonski propisi doneti na osnovu navedenih zakona. U oblasti prevoza opasnih materija unutranjih plovnim putevima primenjuje se Zakon o prevozu opasnih materija (Sl. list

Podzakonska akta
Plan za zatitu voda od zagaivanja ("Sl.glasnik RS", br. 6/91), Uredba o klasifikaciji voda ("Sl. glasnik SRS", br.5/68), Uredba o kategorizaciji vodotoka ("Sl. glasnik SRS", br.5/68), Pravilnik o opasnim materijama u vodama ("Sl. glasnik SRS", br. 31/82), Pravilnik o opasnim materijama koje se ne smeju unositi u vode ( Sl.glasnik, br.3/66 i7/66), Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Sl. glasnik SRS", br. 47/83),

Podzakonska akta
Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzeda i druga pravna lica koja vre odreenu vrstu ispitivanja kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, kao i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda ("Sl.glasnik RS", br. 41/94), Uredba o visini naknade za koridenje vode, naknade za zatitu voda i naknade za izvaeni materijal iz vodotoka za 2008. godinu (Sl.glasnik RS, br.46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96i29/2008), Uredba o klasifikaciji voda meurepublikih vodotoka, meudravnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije ("Sl.list SFRJ", br. 6/78).

Meunarodni sporazumi
RS je ratifikovala sledee meunarodne ugovore: Konvencija o saradnji na zatiti i odrivom korienju reke Dunav (Sl. glasnik dravne zajednice SCG, br.2-2/2003);punopravno lanstvo u Meunarodnoj komisiji za zatitu reke Dunav (ICPDR) 9.8.2003. Okvirni sporazum o slivu reke Save, protokol o reimu plovidbe uz Okvirni sporazum o slivu reke Save i sporazuma o izmenama(Sl. glasnik dravne zajednice SCG Meunarodni ugovori, br.12/2004).

Monitoring i kontrola kvaliteta voda

Sistematski monitoring i kontrolu kvaliteta voda vri RHMZ po Programu sadranom u Uredbi o sistematskom ispitivanju kvaliteta voda koji svake godine donosi Vlada.

Kvalitet renih voda u RS

Analiza raspoloivog fonda podataka ukazuje na veliku disproporciju izmeu zahtevanog i trenutnog stanja kvaliteta renih voda u Srbiji. Utvreno je da je kvalitet povrinskih voda u Srbiji bio na nivou zahtevanih klasa samo na 15 profila, od160. Na samo 2,5% merenih profila kvalitet vode omoguduje njeno vienamensko koridenje. Na svim ostalim stanicama vodotoci su povremeno ili stalno izvan klase propisane Uredbom o kategorizaciji vodotoka.