RAUNARSKE KOMUNIKACIJE Prof.

dr Radoje Cvejic, msci Tatjana Janovac Uvod Poznato je, da razvoj civilizacije poiva na prenoenju znanja i iskustava sa generacije na generaciju. Na taj nain, svakoj narednoj generaciji bilo je znaajno olakano sagledavanje, shvatanje i razumevanje prirodnih i drutvenih promena i tokova. Svaka epoha drutvenog razvitka, za sobom je ne sumljivo ostavljala prepoznatljivi drutveni peat. Razdoblje, odnosno dostignuti civilizacijski novo, mogli bismo prepoznati i po nainu sticanja i prenoenja znanja, a i drutvenih vrednisti uopte. A to je svakako u korelaciji sa stepenom razvoja nauke , tehnike , tehnologije, a pre svega drutvene svesti. Telegraf, telefon i faks-njihov evolutivni uticaj na poslovanje, kao i sve masovnije korienje-predstavljaju neke od znaajnih obeleja prolog veka. Evolucija telekomunikacionih servisa pojavom Interneta prerasla je u revoluciju krajem XX veka. Svaka revolucija unosi znatne promene u sve sfere ljudskog ivota, a pre svega poslovanje. Promene su velike i brze, i svako ko ih ignorie ili potceni, neminovno ispada iz trine utaknice. Tehnoloki napredak kao i sama upotreba tehnologije postaje sve vie sastavni deo svakodnevnog ivota. Ova permanentna i sveprisutna promena ukazuje na velike mogunosti koje se pruaju u skorijoj budunosti. Meu najpopularnije tehnologije svakako spadaju raunarske komunikacije. Filozofija sve putem IP predstavlja budunost trita komunikacija. Najbolji primer znaaja promena u komunikacijama jeste elektronska pota. Ona danas ima isti, ako ne i vei znaaj nego telefon ili faks. U savremenom poslovnom svetu niko vas vie ne pita da li je imate, ve koja vam je elektronska adresa. Elektronskom potom mogu se slati ne samo obina pisma ve i pisma sa zvunim ili video porukama. Upotrebom optikih vlakana omoguuje se pristup internetu visokog kvaliteta putem fiksnih veza. 3G sistemi postaju reenje za beini pristup internetu koji ima naroit uticaj u ruralnim sredinama, udaljenim oblastima, u zemljama istone Evrope i u ostalim privredama u razvoju, gde su trokovi za pristup putem fiksnih veza veliki , da je nemogue obezbediti napredne usluge za prenos podataka. Sistemima beinih lokalnih mrea e se , na lokalnom nivou omoguiti veze irokog propusnog opsega i jednostavan pristup inernetu bez neophodnog oienja. Razvoj i usavravanje razliitih komunikacionih sistema vodi ka stvaranju globalne multimedijalne infrastrukture koja treba da omogui komunikaciju izmeu svih korisnika i izvravanje univerzalnih aplikacija. Oigledno je da e se globalna multimedijalna infrastruktura zasnivati na internet tehnologijama.

1. Osnovni pojmovi Podatkovna komunikacija (od engl. Data communication) odnosi se na raunarski zasnovan elektronski prenos ( ili transmisiju) podataka1. Opte je poznato da se mnogi danas uobiajeni poslovi ne bi mogli obavljati bez komunikacionih mrea. Mreu ini kolekcija raunara i druge vrste hardvera koji se povezuju preko komunikacionih medijuma, kao i programi koji dozvoljavaju povezanim raunarima da dele informacije. Organizacije uspostavljaju mree da bi delile resurse. Najuobienija vrsta resursa koji se dele u komunikacionoj mrei su podaci. Raunarske komunikacione mree su promenile nain poslovanja mnogih kompanija. Na primer, mrea Automated teller machines (ATM) koja povezuje raunare banaka je promenila geografsko podruje u kome banke posluju2. Banke su sada prisutne na vie lokacija, a pri tome pruaju korisnicima bolje usluge od standardnih podrunica. Korisnici mogu ulagati ili podizati novac sa rauna u bilo koje doba dana i noi i nisu ogranieni na uobiajeno radno vreme banaka. Mrea ATM je promenila odnos korisnika i banaka, tako da mnogi korisnici ne moraju imati fiziki kontakt s bankom godinama. Mnoge banke danas nude usluge i preko Interneta. Komunikaciona tehnologija znaajno utie i na fleksibilnost procesa rada. Zaposleni mogu zahvaljujui komunikacionoj tehnologiji da obaljaju posao kod kue ( ili na nekoj od alternativnih lokacija u odnosu na tradicionalno radno mesto). Budunost se kree ka virtuelnim organiizacijama. Raunarske komunikacione mree su doprinele da rad mnogih organizacija postane efikasniji i uspeniji. Termin telekomunikacija odnosi se na komunikaciju na daljinu i ukljuuje telegrafe i telefone ali i na prenos podataka. Prenos podataka sastoji se od : Poiljalaca, Primalaca, Medijum, Poruka Poruka se prenosi izmeu poiljaoca i primaoca i predstavljena je grupom bitova. Poiljalac ili transmiter emituje poruku, dok konano odredite poruke je primalac. Poruka se prenosi preko medijuma. Podaci odnosno poruka koja se alje preko komunikacione mree moe biti : tekst, slika, video zapis, tonski zapis. 2. Daljinska obrada podataka Proces obrade podataka u kombinaciji sa prenosom podataka putem veza izmeu udaljenih terminala( terminska stanica) i samog raunarskog sistema naziva se daljinska obrada podataka ( teleprocesssing). Prema nainu prenosa podataka u operativnu memoriju raunarskog sistema daljinska obrada moe biti direktna (off-line) i indirektna (on line). Indirektna daljinska obrada podataka je ona kojom se podaci od terminala preko telekomunikacione linije prihvataju na mesto prijema na odreeni nosa podataka
1 2

Krstev Cvetana, Raunarske komunikacije i mree Krstev Cvetana, Raunarske komunikacije i mree

( magnetna traka, disketa i dr.) pa se kasnije vri obrada primljenih podataka. Kod ove veze je karakteristino da se podaci ne unose u operativnu memoriju istovremeno sa njihovim unoenjem u terminal preko tastature. Prenos podataka se moe vriti preko specijalnih i kontinuiranih ( javnih telefonskih linija). Nain indirektnog prenosa vri se tako to se podaci prilikom unoenja u terminal smetaju na nosa podataka ( disketa, USB flash) , pa se sa tog nosaa automatski prenose na nosa podataka koji je direktno vezan sa raunarskim sistemom, i koji se kasnije ukljui u on-line vezu sa centralnim procesorom. Direktna daljinska obrada podataka je obrada kada terminali rade u on-line vezi sa raunarskim sistemom. U ovom reimu rada podaci praktino ulaze u operativnu memoriju sistema gotovo istovremeno sa njihovom registracijom (unosom) na terminalu.

Slika br. 1- Informacije i komunikacije Struktura paketa Paketi mogu da sadre nekoliko vrsta podataka: - informacije kao to je poruka ili datoteka, - odreene vrste podataka za kontrolu raunara i komandi, kao to su zahtevi za usluge, - kod za kontrolu sesije, kao to je ispravljanje greke, koji pokazuju da li je potrebno ponovno slanje. Komponente paketa Svi paketi imaju zajednike komponente. Tu spadaju: - adresa izvora koji pokazuje koji je raunar poiljalac, 3

podaci koji se alju, adresa odredita koja pokazuje koji je raunar primalac, instrukcije koje mrenim komponentama govore kako da predaju podatke, informacije koje raunaru primaocu govore kako da povee paket sa ostalim paketima kao bi ponovo sastavio kompletan paket podataka, podaci o proveri greaka da bi se obezbedilo da podaci stignu nepromenjeni

3. Karakteristike komunikacionih kanala 3.1. Smer komunikacije Komunikacija, odnosno prenos podatka u jednom smeru naziva se simpleks transmisija ( primer- emitovanje televizijskih i radio signala). Polu-dupleks transmisija dozvoljava komunikaciju u oba smera ali ne u istom trenutku ( primer- radio veza). Puna dupleks transmisija dozvoljava simulatanu komunikaciju u oba smera (primer telefonska veza). 3.2. Broj podatkovnih puteva Komunikacioni kanal moe imati samo jedan podatkovani put i tada su bitovi jedan za drugim, to se naziva serijskom komunikacijom. Paralelna komunikacija- ako postoji vie puteva u komunikacionom kanalu, bitovi koji ine karakter mogu putovati razliitim putevima u isto vreme. Primer: neki tapmai koriste serijsku vezu sa raunarom, dok drugi koriste paralelnu vezu. 3.3. Broj veza Komunikacioni kanal od take do take ili dvopuktna linija je kanal na koga su povezana samo dva ureaja (npr. dva raunara ili raunar i tampa) Multipuktna linija -na kominikacioni kanal moe se povezati vie ureaja. 3.4. Vrsta signala Dve osnovne vrste signala se mogu prenositi preko komunikacionih signala digitalni i analogni. Digitalni su diskretni, a analogni kontinuirani. Raunari belee podatke kao digitalne signale , koji se predstavljaju bitovskim obrascima. Veina komunikacionih ureaja koristi analogne signale, koji predstavljaju podatke kao obrasce kontinuiranih zvunih frekvencija, nalik na ljudski glas. Digitalne linije se moraju posebno instalirati a digitalni signali se mogu prenositi na kratke razdaljine. Standardne telefonske linije rade sa analognim signalima, tako da je za njihovo korienje za raunarsku komunikaciju neohodno konvertovati digitalni signal u analogni i obrnuto. Ureaji koji vre ovu konverziju nazivaju se modemi. Oni pretvaraju nisku digitalnih bitova u analogni signal pogodana za prenos podataka preko analognog komunikacionog kanala (modulacija), a

dolazee analogne signale pretvara opet u digitalne (demodulaciaj). Primer za ovo je i smetanje glasa i muzike (analogni podaci) na CD (digitalni podaci). 3.5. Brzina transmisije Brzina transmisije podataka kroz komunikacioni kanal meri se bitovima u sekundi. Brzina transmisije signala ograniena je irinom komunikacionog kanala. irina komunikacionog kanala je razlika najvie i najmanje frekvencije koja se moe transmitovati kroz kanal. 3.6. Reim transmisije Komunikacija moe biti sinhrona u isto vreme i asinhrona ne u isto vreme. Primer: Ako su povezana dva raunara , od kojih svaki ima svoj asovnik koji ne moraju biti iste brzine, u transmisiji podataka moe doi do neslaganja koliko traje jedinica vremena (sekunda). Prilikom prenosa od vie hiljada bitova u sekundi, ova razlika moe dovesti do gubitka podataka. Zato se posle svakog poslatog karaktera satovi resetuju, odnosno ponovo sinhronizuju. Kada svaki od raunara komunicira po sopstvenom asovniku, naziva se asinhrona komunikacija, odnosno transmisija karakter po karakter.. 3.7. Medijumi za prenos podataka su: par uprednih ica, koaksijalni kablovi, optika vlakna, emitovanje radio signala, kratki talasi , infracrveni medijum.

4. Hardver za prenos podataka Komunikacione mree koriste razliitu vrstu hardvera. Tu su pre svega raunari i terminali. Raunari slue za smetanje podataka i programa u komunikacionoj mrei i oni najee dele ove programe i podatke sa korisnicima drugih raunara i terminala. Velike kompanije obino razvijaju mnogo mrea da bi zadovoljile raznovrsne korisnike i potrebe. Tada je esto korisno, ili ak i neophodno da se informacije izmeu mrea dele. Most (engl. Bridge) je ureaj-obino je to raunar- koji se koristi da povee dve mree koje koriste istu arhitekturu (protokole i topologiju) odnosno koje su homogene. Vratnice (engl. Gateway) povezuju heterogene mree, odnosno mree sa razliitom arhitekturom. Ruter (engl. Router) je ureaj za sprovoenje poruka. Modem je ureaj koji dozvoljava korisnicima da allu digitalne informacije preko analognih komunikacionih sredstava. 5. Mrene topologije

Topologija mree, ili njena struktura ili arhitektura, odnosi se na meusobnu povezanost ureaja i kanala. Postoji praktino neogranieno mnogo naina da se arunari i terminali mogu povezati u mreu.

Slika br.2.- Struktira mree

5.1. Mreni protokoli Mreni protokol je skup pravila za komunikaciju u mrei. Meunarodna organizacija za standardizaciju ( engl.International Standards Organization) ISO je razvila referentni model za otvoren sistem povezivanja ( engl. Reference Model for Open Sutems Interconnection, skraeno OSI) . Ovaj model nije protokol ve predstavlja preporuku za razvoj protokola koji bi omoguili raunarima i softveru razliitih proizvoaa da koegzistiraju u mrei. 5.2. Mree LAN I WAN Mree lokalnog podruja ili LAN (engl.Lokal area network) deluju na ogranienom podruju i svi delovi mree su vlasnitvo jedne organizacije, za razliku od mree irokog podruja -WAN (engl.wide area network) koja se sastoji od raunara i terminala koji su vlasnitvo korisnika mree, a komunikacioni kanali su vlasnitvo neke druge organizacije ( na primer telefonske kompanije. Brzina prenosa podataka vee je u LAN-u nego u WAN-u. Takoe, greke u transmisiji kod LAN-a su manje nego u drugom sluaju, to je rezultat manjih razdaljina koje podaci treba da preu u LAN-u, kao i primene savrenijih procesa za otkrivanje i korekciju greaka. Osim veliine podruja koje pokrivaju, LAN i WAN se najvie razlikuju po tipu resursapodataka, koji dele.

Slika br. 3.- Lokalna mrea 5.3. Distributivni sistemi Koncept koji je postao popularan u prethodnom periodu nazivao se klijent/server model, a sada je iroko poznat kao oblik distrubuiranog sistema, tj.sistema u kome su podaci i programi raspstri preko brojnih lokacija. Ovakvi sistemi koriste mogunost stonih raunara da se ponaaju kao serveri i da preuzmu deo posla . Server je svaki hardver ili softver koji obezbeuje neku vrstu servisa drugom hardveru ili softveru- klijentu. Datoteki server i server baze podataka (engl database server), skladite informacija koje su dostupne klijentima, ili raunarima koji su njima umreeni. 6. Internet Znaajne promene u globalnom poslovanju i komunikaciji uopte uneli su Internet i dominantne internet tehnologije. Zavisno od izvora, procene su da e krajem este godine treeg milenijuma, u svetu postojati preko 1.000.000.000. korisnika Interneta. Ali izraene statistike, konstantno i geometrijskom progresijom rastu, tako da je teko napraviti tanu prognozu. Razlozi koje analitiari najee pominju su: poveanje ukupne koristi, znaajno poveanje auditorijuma, relativno niski trokovi uz veliku brzinu protoka presti u trinoj utakmici, jednostavan korisniki softver.

Internet kao globalni komunikacioni sistem prevashodno je namenjen razmeni informacija svih oblika kao to su: tekst, grafike poruke, zvuni zapsi, video zapisi. Danas, je na Internetu mogue lako pronai mnogobrojne i raznovrsne informacije. Svaki pojedinac ili institucija, koji posredstvom svog raunara bivaju ukljueni u globalnu mreu i mogu brzo, lako i jeftino razmenjivati informacije, sa bilo kojim korisnikom i to je od velikog znaaja na bilo kojoj lokaciji u svetu. Zato je prednost ovog medija u odnosu na druge ogleda se u: - najiroj moguoj dostupnosti, - jednostavnom protokolu, - minimalnim sredstvima za konekciju, - maloj mogunostu kontrole. Internet je prvenstveno, specifian skup tehnologija, koje autorizovanim korisnicima, u ambijentu vieg stepena zatite, omoguava relativno lako nalaenje, distribuciju, manipulaciju, kreiranje, auriranje, i korienje informacija.

Slika br. 4.- Mogunosti Interneta Razlozi za uvoenje Interneta 1. Pristup aktivnoj i efikasnoj bazi podataka, 2. Mogunost poboljane komunikacije, 3. Web reenja prednjae u odnosu na prostorno i mreno uokvirenje LAN sistema, 4. Nezavisnost platformi, 5. Ekonominost, 6. Lako odravanje centralne mree 7. Poveana bezbednost podataka 8. Omoguuje unapreenje poslovanja i interne organizacije 9. I niz drugih razloga kako sa personalnog tako i sa kompanijskog aspekta 7. Elektronska pota Prenos multimedijalnih sadraja preko Interneta je u velikoj ekspanziji. Zbog toga su realne prognoze da e saobraaj generisan prenosom podataka uskoro biti vei od telefonskog 9

sadraja. esto se govori da je Web najpopularniji servis Interneta, ali se ipak najee i najvie koristi elektronska pota. Svakog meseca se razmenjuje nekoliko hiljada milijardi elektronskih poruka. Za dostavu pote na drugi kontinet potrebni su dani, odnosno nedelje, a elektronske poruke preko Interneta stiu nakon nekoliko minuta od vremena slanja. Elektronska pota definie se kao prenos poruka elektronskim putem. Integracija sa klasinim telekomunikacionim servisima i mobilnom telefonijom poruke se ne odnose samo na Internet ve i na savremene telefonske usluge. 7.1. Arhitektura sistema za elektronsku potu Glavna komponenta aritekture sistema elektronske pote je server, koji obezbeuje osnove primi i prosledi funkcije sistema i olakaava razliite administratorske funkcije. Upravljanje korisnikom nalozima i potanskim sanduiima korisnika administarcija (dozvole, kvote), sistemska administracija (praenje i podeavanje perfomansi) i razliite dodatne funkcije ( filtriranje poruka, diskusione grupe). Interakcija sa e-mail klijentom, prijavljivanje korisnika na server, dostava pristiglih i preuzimanje odlazeih poruka Razmena poruka sa drugim serverima u Internet mrei, kodiranje, dekodiranje. E-mail klijent je komponenta arhitekture elektronske pote zaduena za generisanje, primanje procesiranje poruka. Rad sa porukama kao to je itanje, brisanje, slanje, prosleivanje kao i upravljanje lokanim prostorom je jednostavan za korisnika. Za slanje i prijem elektronske pote nije potrebna stalna veza klijenta sa Internetom. Dovoljno je samo potansko sandue korisnika da je uvek spremno za prijem pote, odnosno da se nalazi na raunaru koji je deo infrastrukture Interneta. Standardi elektronske pote su : SMTP, MIME, POP3 i IMAP.. Prednosti elektronske pote su sledee: Jednostavnost upotrebe, Brzina komunikacije, Uteda u novcu i vremenu, Zamena za telefon , odnosno fax. Efikasnost, Sigurnost isporuke, Ekonominost.

8. Mobilni Internet ta se dobije kad se ukrste mobilni telefon i Internet? Sa jedne strane imamo Internet koji je ,nesumljivo, doneo revoluciju u modernom biznisu i marketingu. Sa druge strane, imamo sve vie prisutni ,personalni ureaj- mobilni telefon koji nam omoguava direktnu, komunikaciju sa korisnikom, ma gde se on nalazio. Fuzija ova dva tehnoloko-kulturoloka fenomena, ima ogroman potencijal da pokrene sledei talas revolucije u biznisu i marketingu. 10

Trendovi i statistike Analitika kua Nielsen Mobile napravila je analizu korisnika mobilnog interneta u 2008.godini sa sledeim podacima: lideri u korienju mobilnih telefona za pristup Internetu su Amerikanci sa 16%, odnosno 40 miliona pretplatnika koji koriste ovu tehnologiju. Drugi na listi su stanovnici Velike Britanije sa 13% stanovnika koji pristupaju internetu u pokretu, dok su trei na listi Italijani sa 12%. Najslabije kotirana od 16 zemalja obuhvaenih istraivanjem je Indonezija sa svega 1,1% zastupljenosti ove tehnologije. Najposeeniji sajtovi, koji uivaju veliku popularnost mobilnih korisnika, u UK je stranica BBC News, i to 1,7 miliona njih (24% mobilnih korisnika interneta). Zanimljivo je to da BBC-jeva stanica posveena vremenskoj prognozi, sporrtska stanica medijske kue Sky kao i Gmail, imaju veu poseenost putem mobilnog interneta, nego putem PC raunara. Sa druge strane, Google-ova stranica za pretragu interneta i aukcijski sajt eBay su lokacije gde pristup putem PC raunara najvie dominira nad pristupom mobilnim telefonom. Jedan od vodeih pretraivaa je i Opera, broj njegovih korisnika tendecionalno se poveava. (slika br. 5. )

Slika br. 5- Tendecija rasta korisnika pretarivaa Opera injenica je da su sajtovi sa novostima, vremenskom prognozom, sportskim vestima i elektronskom potom dominantni u mobilnom svetu, ukazuje na to da je maksimalana funkcionalanost, ono to se oekuje od mobilnog interneta, za razliku od tradicionalnog

11

interneta, gde su u prvom planu razonoda i donekle usluge elektronskog poslovanja. U korist ovoj konstatcij govori i injenica da prosean korisnik mobilnog intrneta poseti samo 6 razliitih sajtova meseno, dok u istom periodu, sa svog PC raunara, otvori preko 100 lokacija na internetu. Veliki deo napora za izradu mobilnog web sajta lei u odabiru sadraja i naina na koji je on prezentovan, ali i u nainu navigacije kroz sam sajt. Mobilnom korisniku treba u svakom trenutku ponuditi upravo onu informaciju koju eli da dobije, i to na prvoj strani kojoj on pristupi, koliko god je to mogue. Tradicionalni internet sajtovi koriste kompleksne modele navigacije, kako bi zadrali korisnika to due i naveli ga na opirniju interakciju sa sadrajima sajta. Modalitet i kontekst pristupa internetu mobilnim telefonom ini ovakve modele navigacije izuzetno nepoeljnim i kontraproduktivnim.

Slika br. 6- Mobilni internet

9. Audiovizuelne komunikacije Za razliku od privatne konverzacije koja se odvija video telefonijom, u poslovanju vei znaaj imaju video konferencije, gde je kvalitet prenetog videa na viem nivou. Video konferecije omoguavaju pojedincima ili grupama ljudi da sa razliitih lokacija u realnom vremenu, audio i video komuniciranjem dele informacije i efikasnije donose odluke. Ovaj sistem dobro funkcionie u zatvorenom korporativnom okruenju, u kome svi raunari dele istu video konferencijsku mreu, hardver i softver. Video konferencijska tehnologija, u sprezi sa Internetom omoguie povezivanje kompanija, dravnih ustanova, akademskih institucija itd.

12

Slika br. 7- Video konferencija

10. Televizija i Internet Integracija televizora i raunara dostigla je vii nivo koji se moe nazvati integracija televizije i Interneta. Ova integracija podrazumeva emitovanje radio i televizijskog programa preko Interneta , ali i emitovanje Interneta preko televizije. Zahvaljujui velikoj bazi potencijalnih korisnika Interneta, razvijeni su specijalni dodatni ureaji koji od televizora prikljuenog na kablovsku televiziju stvaraju internet terminal. 11. Internet i radio Osim na klasian nain, radio programi se , danas, mogu emitovati i preko Interneta. Zvuk se preko specijalnih audio servera komprimuje i prenosi preko Interneta. Sve je vie stanica koje svoje programe emituju i na klasian nain i preko Interneta, ime poveavaju svoju sluanost.

12. Zakljuak U svakoj vrsti napretka, krije se klica novih dostignua. To je ciklini proces, koji gura svet napred.

13

Ubrzani razvoj nauke i tehnike dovodi i do sve bre razmene znanja i informacija meu ljudima. Praktino svako novo otkrie, otvaralo je nove vidike, stvarajui tako mogunost obrazovanja sve veeg broja ljudi. Uenje, bazirano na novim tehnologijama, trajno je i u potpunosti izmenilo nacionalne i kulturne standarde. Ogromni nauni potencijal, danas je usmeren ka izuavanju neurona i mogunosti povezivanja sa ljudskim mozgom. Cilj je istraivanje vetake inteligencije, intrigantne oblasti nauke koja bi mogla da promeni svet. Pojedini naunici, tvrde da e se uskoro izgraditi raunar koji e prema sloenosti i veliini, biti ravan ljudskom mozgu, i da e rad biti neuporedivo bri. Pitanje je da li je vetaka inteligencija kadra dostii ljudsku. Ono to najiri auditorijum prevashodno interesuje, jeste da li je ovek stvarajui potomke, stvorio u sutini i sutranje gospodare. Danas, smo svedoci neuporedivo broj implementaciji naunih otkria. Poverenje je u nauku sve prisutnije, a ovek sa svakim novim saznanjem , sve je spremniji za nova uda. Ipak , globalizacija je neminovnost koja ima i dobre strane. A to je svakako najvidljivije kroz efekte ukupne elektronizacije svetskog komunikacionog sistema. Literatura 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) Dragovi B.: Mobilni Internet, Profit, br.9/10. decembar2008/09, Beograd Krstev C., :Raunarske komunikacije i mree, Matematiki fakultet, Beograd Radovi V., :Reforma javnog informisanja u e-okruenju Todorovi M., osi D.,: Informacione tehnologije, Beogradska Poslovna kola, Beograd, 2008. www.knowledge-bank1.org www.angelfire.com www.seekandhit.com www.matf.bg.ac.yu

14