16.

Upravljacki informacioni sistemi Svi informacioni sistemi izvrsavaju osnovne funkcije vezane za: prikupljanje, cuvanje, obradu i distribuciju podataka. Za razliku od sistema AOP-a, koji se sastoje od posebnih rezervisanih aplikacija, upravljacki informacioni sistemi obuhvataju medjusobno povazane podsisteme koji cine jedinstvenu celinu. Podsistemi predstavljaju prvi nivo dekompozicije informacionih sistema.. Oni predstavljaju logicki i tehnoloski zaokruzene celine, koje se mogu pri projektovanju, a i kasnije u radu odvojeno tretirati. Veci podsistemi se dele na specijalizovane module i segmente. Svaka celina informacionog sistema zadovoljava specificne informacione zahteve i deli podatke i informacije sa ostalim celinama. Delovi IS-a medjusobno su povezani zajednickom bazom podataka, zajednickom tehnickom bazom, informacionim tokovima, jedinstvenim sistemom obelezavanja i jedinstvenom koncepcijom izrade. Pri projektovanju IS-a potrebno je opisati i procese koji menjaju stanje sistema i formiraju izlaze iz sistema na osnovu poznatih ulaza. Procesi su medjusobno povezani tokovim podataka, koji predstavljaju ulaze u pojedine podsisteme i module, odnosno, odgovarajuce izlaze iz podsistema i modula u okviru jednog IS-a. U klasicnom projektovanju IS-a, za svaku funkciju projektuje se nezavisna aplikacija, a za svaku aplikaciju odgovarajuca organizacija podataka ( jedna ili vise datoteka ) koja ne odgovara drugim aplikacijama. Zbog toga sistemi AOP-a nisu fleksibilni. Savremeno projektovanje IS-a bazira se na iznalazenju jedinstvenog modela podataka na osnovu kog se realizuje zajednicka baza podataka. Nju koriste svi programi koji opisuju funkcionisanje realnog sistema. Funkcionisanje realnog sistema opisuje se modelom procesa. Za projektovanje modela procesa danas se koriste nekoliko metoda i to najcesce: SSA, metoda strukturne sistemske analize, BSP (Bussines System Planning), metoda planiranja poslovnog sistema, SDM (System Design Method), metoda sistemskog projektovanja Medoda strukturne analize se primenjuje za analizu postojeceg IS-a izucavanjem funkcija i procesa koji se izvrsavaju u realnom sistemu. Kada se koristi SSA metoda, model procesa najpogodnije se prikazuje dijagramom toka podataka ( DTP ). Dijagramima toka podataka se prikazuju: funkcije ( procesi ) - tokovi podataka - izvori i odredista podataka i - sladista podataka DTP se prikazuju tokovi podataka izmedju procesa obrade, izvorista i odredista, kao i internih skladista podataka. Osnovni problem u opisivanju IS-a je njihova slozenost i zato se primenjuje hijararhijski opis DTP. On se dobija dekompozijijom slozenog sistema na vise nivoa. Najvisi nivo ospisa je dijagram konteksta. To je najopstiji, pregledni dijagram kojim se odredjuju granice funkcija ili procesa.Sledeci nizi nivo, dobija se dekomponovanjem dijagrama konteksta. Dekompozicija se vrsi tako stose jedan proces prikazan na dijagramu viseg nivoa, predstavlja novim DTP na nizem nivou. Na nizim nivoima se mogu javiti nova skladista podataka, koja nisu bila prikazana na visem nivou. Prvenstveni zadatak upravljackih IS-a jeste da pomazu pri resavanu strukturiranih problema odlucivanja. Oni zadovoljavaju potrebe rukovodilaca na srednjim nivoima odlucivanja, koji se pretezno bave operativnim upravljanjem pri izvrsavanju pojedinih funkcija. 17. Sistem za podrsku odlucivanju. Struktura, primena i razvoj Sistemi za podrsku imaju zadatak da pruzaju pomoc pri donosenju odluka, ali sa naglaskom na resavanju nestruktuiranih ili slabo stuktuiranih problema, i pruzaju pomoc na svim nivoima odlucivanja, ali su od posebnog znacaja za vise nivoe. Za razliku od upravljackih IS, koji pretezno olaksavaju horizontalni protok informacija, sistemi za podrsku odlucivanju podrzavaju vertikalne informacione tokove i tako potpomazu integraciju informacija koje se koriste na razlicitim organizacionim i upravljackim nivoima. Struktura sistema za podrsku odlucivanju Osnovne komponente sistema za podrsku odlucivanju, koji su egzistirali od ranih 70-tih do 90-tih, su: baza modela, baza podataka, generator sistema za podrsku odlucivanju i korisnik. Osnovne komponente danasnjih sistema za podrsku odlucivanju su: podsistem za upravljanje podacima podsistem za upravljanje modelima podsistem za upravljanje znanjima podsistem korisnicki interfejs korisnik

Podsistem za upravljanje podacima Ovaj podsistem sastoji se iz sledecih elemenata: baze podataka sistema za podrsku odlucivanju, sistemima za upravljanje podacima, direktorijuma sa podacima, upita. Jedan SPO moze koristiti vise baza podataka u zavisnosti od mesta skladistenja potrebnih informacija. Razlikujemo i podatke koji poticu iz spoljasnjih ili unutrasnjih izvora. Pod unutrasnjim izvorima se smatraju baze podataka unutar organizacije, dok podaci iz spoljasnjih izvora mogu biti npr. podaci iz industijske grane, sa trzista, drzavni propisi. Proces kreiranja baze podataka ili skladista podataka preko spoljasnjih izvora naziva se ekstrakcija. Pod ekstrakcijom podataka podrazumeva se unosenje ( importovanje, sumarizacija, filtracija i kondenzacija ) podataka. Sistem za upravljanje bazom podataka omogucava nam upravljenje procesom ekstrakcije podataka, azurira zapise u bazi podataka, povezuje podatke iz razlicitih izvora, upravlja podacima preko recnika podataka. Recnik podataka pretstavlja katalog sa svim podacima u bazi podataka, i sluzi da bi bi odgovorio na pitanja o dostupnosti odredjenom podatku, njegovom izvoru i njegovom tacnom znacenju. Ovoj komponenti je moguce dodavati, brisati i azurirati unose. Podsistem za upravljanje modelima Podsistem za upravljenje modelima sastoji se iz sledecih elemenata: baze modela sistema za upravljanje bazom modela jezika za modeliranje direktorijuma modela i komandnog procesora. Podsistem za upravljanje znanjem SPO koji poseduju sisteme za upravljanje znanjem nazivaju se inteligentni sistemi za podrsku odlucivanju, sistemi zasnovani na znanju ili jednostavno kombinacija SPO/ES. Baza znanja je predstavljala sisnonim za ekspertne sisteme. Podsistem korisnicki interfejs Sastoji se iz sledecih komponenti: sistem za upravljanje korisnickim interfejsom, jedinice za prevodjenje na prirodan jezik, terminala i printera, plotera. Ovaj sistem pokriva sve aspekte komunikacije izmedju korisnika i sistema za podrsku menadzmentu. Od kvaliteta korisnickog interfejsa zavisi mogucnost upotrebe i prihvatljivosti sistema od strane korisnika. Novi sistemi za podrsku odlucivanju poseduju takav korisnicki interfejs, koji im omogucava: Graficki korisnicki interfejs Prilagodjava korisniku razlicite dodatne/ulazne uredjaje Predstavlja podatke u razlicitim formatima ili na razlicitim izlaznim uredjajima Obezbedjuje interakciju sa bazom podataka i sa bazom modela Obezbedjuje kolor grafiku, trodimenzionalnu grafiku Kroz vise prozora dozvoljava da se vise funkcija izvrsava istovremeno Obezbedjuje ucenje kroz primere Obezbedjuje fleksibilnost i adaptivnos sistema za podrsku menadzmentu prema prilagodjavanju razlicitim problemima i tehnologijama Klasifikacija sistema za podrsku odlucivanju Holsapple i Whinston smatraju da postoji sest razlicitih grupa SPO-a: Tekst orijentisani SPO gde se informacije uglavnom javljaju u tekstualnom obliku. Iz razloga postojanja velike kolicine informacija, ova klasa SPO poseduje snazan tekst procesor. Tekst orijentisani SPO najcesce podrzavaju rad preko interneta, pa stoga imaju implementirane tehnologije kao sto su hipertekst, inteligentne agente. SPO orijentisani na baze podataka predstavljaju grupu sistema za podrsku odlucivanju gde baza podataka igra glavnu ulogu u strukturi sistema. SPO orijentisan na tabelarni rad gde se pomocu posebnog jezika za modeliranje dozvoljava korisniku da kreira modele direktno u programima za analizu. SPO orijentisan na resavanje gde postoje algoritam ili procedura napisani u obliku kompjuterskog programa za izvodjenje odredjenih izracunavanja za resavanje odredjene vrste problema. SPO orijentisani na pravila sto se primenjuje kod SPO koji imaju bazu znanja. Slozeni SPO sto predstavlja grupu SPO-a koji su tzv. hibridni sistemi, jer se sastoje od kombinacije dva ili vise od pet osnovnih, prethodno iznetih, struktura SPO. Princip rada, osobine rada SPO-a i karakteristike implementacije Prikaz strukture SPO-a i princip rada korisnika sa SPO-om izgleda ovako: Proces zapocinje dilemom. Korisnik potom definise problem, u cemu mu SPO moze pruziti pomoc kroz snimanje, pracenje i prikupljanje podatakaiz spoljasnjih i unutrasnjih izvora podataka, na osnovu cega se stice uvid o nastanku i karakteru problema. Po zavrsetku formulacije problema SPO vrsi obradu podataka koristeci se pri tom bazom podataka ili bazom znanja. Po izvsenoj obradi problema SPO nudi korisniku raspolozivi niz alternativa. Veoma vazan faktor za uspesan rad sistema za podrsku odlucivanju je korektna implementacija sistema. Od uspesnosti implementacije SPO-a zavisi njegova prihvatljivost od strane korisnika kao i pravilna upotreba. 18. Ekspetni sistemi. Struktura, primena i razvoj Goodwin i Wright isticu da su ekspertni sistemi jedan deo istrazivanja na putu ka vestackoj intelingenciji, a da vestacka intelingencija ima za cilj da predstavlja u potpunosti ljudsku inteligenciju kroz racunarski sistem. Njihova definicija ekspertnog sistema glasi da ekspertni sistem predstavlja modeliranje, unutar racunara, ekspertskog znanja, tako da rezultujuci sistem moze ponuditi inteligentan savet ili doneti inteligentne odluke. Istorija razvoja ekspertnih sistema Razvoj ekpertnih sistema zavisi od razvoja IT, tj od performansi kompjutera. Prema stanju iz 1988. godine, ekspertni sistemi su se tada primenjivali u oko 150 oblasti. Medjutim samo cetiri godine kasnije u Americi je bilo korisceno najmanje 3000 ekspertnih sistema, a u Japanu je tada

postojalo preko 400 ekspertnih sistema. U njihovom daljem razvoju prognozira se razvoj povezivanja ekpertnih sistema sa sistemima za podrsku odlucivanju, multimedijom, neutralnim mrezama, itd. Podele ekspertnih sistema Jedna od uopstenih podela ES sugerise na postojanje dve grupe ES: Ekspertni sistemi koji analiziraju neki problem i Ekspertni sistemi koji vrse sintezu u procesu resavanja problema Podela ES prema vrsti informacija koju ekspertni sistemi pruzaju:Samostalni u stanju su da samostalno izvedu proces donosenja odluke i planiranja buducih pravaca akcije.Konsultantski pruzaju razne konsultantske usluge u smislu da pomazu korisniku na taj nacin kako bi i pravi ekspert pruzio svoje misljenje. Ova grupa ES koncipirana je za resavanje kompleksnih problema.Savetniceke mogu koristiti i eksperti, ali i oni ostalikorisnici kojima je potreban savet u odgovarajucim situacijama.Sistemi za ispitivanje sta bi bilo ako... ova grupa ES omogucava razmatranje odredjenih situacija u kojima je potrebno predvideti efekte primene alternativnih akcija. Goodwin i Wright isticu da postoje dve grupe ES: Prvi se javljaju kod komplikovanih istrazivackih projekata ili potencijalno neresivih problema, gde je potrebno razviti novi nacin prezentovanja ili izlaganja znanja Drugi niz sistema su oni koje su izgradili konsultanti i to putem koriscenja komercijalno razvijenih skoljki ekspertnih sistema. Skoljke ES sadrze sve komponente kao i posebno razvijeni ES sa tom razlikom sto im je baza znanja prazna. Korisnik skoljke ES sam popunjava bazu znanja, unoseci u nju pravila koja se odnose na probleme koje je potrebno da njegov ES resava. Osobine ekspertnih sistema Ekspertni sistemi sadrze sedam dimenzija:ekspertiza rezonovanje manipulacijom simbola opsta sposobnost resavanja problema u datom domenu slozenost i tezina reformulacija rezonovanje o sebi, vrsta zadataka za cije se obavljanje sistem izgradjuje Struktura ekspertnih sistema Model jednostavnog ES sastoji se samo od cetiri dela: baza znanja, " mehanizam " za zakljucivanje, korisnicki interfejs, radna memorija. Znanje ekperata se cuva u nizu fajlova nazvanih baza znanja. Najcesce je znanje predstavljeno pomocu "if...then" pravila. "Mehanizam" za zakljucivanje koristi bazu znanja kako bi se obezbedila nova informacija. Preko korisnickog interfejsa omogucva se komunikacija izmedju ES i korisnika. Radna memorija sadrzi detalje o stanju znanja sistema u odredjenom sistemu. Proces funkcionisanja ES razlaze se na pet komponenti: 1. Akvizacija ( sticanje ) znanja 2. Reprezentacija ( memorisanje ) znanja 3. Obrada znanja ( resavanje problema ) 4. Komponente za objasnjenje ( predstavljanje znanja ) 5. Interfejs ( jedinica za dijalog ) Predstavljanje znanja i mehanizmi zakljucivanja Jedan od nacina za prevazilazenje problema kako znanje uobliciti u formu koja ce biti funkcionalna za rad ekpertnog sistema, moguc je koriscenjem produkcionih pravila. ES moze imati vise stotina produkcionih pravila, sto usloznjava proces projektovanja logickog povezivanja ovih pravila u bazi znanja. Kontrolna struktura odredjuje koje ce pravilo biti sledece upotrebljeno. Ova struktura cesto poziva "masinu za zakljucivanje". Na bazi informacija koje dobije od korisnika "masina" za zakljucivanje vrsi selekciju i testiranje pojedinih pravila i u bazi znanja trazi odgovarajuci savet ili odluku. To se obicno postize pomocu olancavanja unapred, sto znaci da sledi put od poznatih cinjenica do krajnjeg zakljucka. Olancavanje unazad ikljucuje biranje hipotetickih zakljucaka i testiranje da se uporedi da li ce se potrebno pravilo u skladu sa zakljuckom ispostaviti kao tacno. Postoje i drugi nacini predstavljanja znanja, a to su: semanticke mreze, trojke objekat atribut vrednost i predikatska logika. Uvodjenje ekspertnog sistema u rad Ovo podrazumeva testiranje i implementaciju ES. Implementacija ukljucuje uskladjivanje hardverskih zahteva ES za njegovo optimalno funkcionisanje, pa sve do obuke kadrova za rad sa ES. 19. Hibridni sistemi. Struktura, primena i razvoj Hibridni sistemi nastaju integracijom dva ili vise kompjuterskih IS. Osnovne klase hibridnih sistema: integracija sistema za podrsku odlucivanju i ekspertskih sistema, ekspertskih sistema i neuronskih mreza, kao i aspekti globalne integracije vise informacionih sistema. Integracija ekspertnih sistema i sistema za podrsku odlucivanju moze se izvesti na dva osnovna nacina i to? Ekspertni sistem integrisan kao SPO komponenta, gde je moguce identifikovati pet razlicitih slucajeva: ES kao inteligentna komponenta uz bazu podataka u SPO ES kao inteligentna komponenta uz bazu modela u njeno upravljanje u SPO ES kao komponenta u SPO, a sa namenom da poboljsa karakteristike korisnickog interfejsa ES kao komponenta zaa pomoc u izgradnji SPO ES kao komponenta u SPO, koja pruza korisniku razne konsultativne usluge Ekspertni sistem kao posebna komponenta

SPO gde je takodje moguce definisati podvarijante: Ulaz u ekspertni sistem je izlaz iz SPO Ulaz u SPO je izlaz iz ES. Kao najkompleksniji oblik integracije kompjuterskih IS za podrsku menadzment odlucivanju smatra se tzv. globalna integracija. Globalna integraciaj moze ukljucivati nekoliko tehnologija za podrsku menadzmentu i nekoliko kompjuterskih IS ili cak povezivanje sa sistemima iz druge organizacije. U oviru savremenih modela globalne integracije kompjuterskih IS ukljucene su i brojne napredne tehnologije radi poboljsanja karakteristika modela. Tako, u okviru filtracije podataka ukljucuju se inteligentni agenti ili pretrazivaci koji znatno skracuju vreme potrebno da se izdvoje neophodne informacije. Takodje postoji teznja da se citav model uskladi sa protokolima standardnim za prikljucivanje sistema na globalnu kompjutersku mrezu Internet. 20. Skladiste podataka ( Data warehouse DW ) Skladiste podataka je: subjektivno orjentisana integrisana nevolatilna vremenski promenljiva kolekcija podataka za podrsku menadzerskom procesu odlucivanja. Osobina DW-a je da pruza brz pregled i analizu velike kolicine poslovnih podataka, koji se kasnije uglavnom koriste za ocenu postignutih rezultata, pri planiranju i odlucivanju, cini ih pogodnim za integraciju u sistemima za podrsku odlucivanju ili osnovnom za izgradnju sistema poslovne inteligencije. Skladiste podataka obavlja najmanje tri razlicite aplikacije: osnovne radne aplikacije aplikacije za upite i izvestaje aplikacije za analizu i planiranje Osnovne radne aplikacije odnose se na tabele i staticke pakete, graficke alate koji su korisni za upravljanje i predstavljanje podataka na individualnom PC-ju. Razvijeni u samostalnom okruzenju ovi alati koriste aplikacije koje mogu da obradjuju samo manju kolicinu podataka iz skladista podataka. Aplikacije za upite i raporte obradjuju podatke pomocu jednostavnih radnih upita i generisanje osnovnih raporta. Ovi raporti sadrze istorijske podatke, ali ne zadovoljavaju potrebe preduzeca za dubljim analizama. Aplikacije za analizu i planiranje zadovoljavaju sustinske poslovne potrebe kao sto su predvidjanje, analiza proizvodnih linija, finansijska konsolidacija, profitabilnost, prizvodne mix-analize aplikacije koje koriste postojece podake, zeljene ili tacno izdvojene podatke neophodneza odredjenu analizu. Fleksibilnost i sposobnost adaptacije promenljivim poslovnim potrebama su vrlo bitne osobine skladista podataka. Ono, za razliku od drugih vrsta IS poseduje i osobine objedinjavanja razlivitih podataka koji mogu poticati iz razlicitih proizvodno-informacionih sistema realizovanih na razlicitim platformama. Direktan rucni unos u skladiste podataka nije dozvoljen, jer se oni u skladiste podataka unose preko proizvodno-informacionih sistema. Razlikujemo alate (programske pakete) za generisanje ad hoc izvestaja kao sto su ORACLE Discoverer, i alate za izradu slozenih korisnickih aplikacije, npr. ORACLE Express. Ovi alati namenjeni su za rad sa skladistima podataka i pruzaju podrsku top menadzmentu u donosenju poslovnih, strategijskih odluka. Data Warehouse se zasniva na odvajanju OLTP (On Line Transaction Processing ) i OLAP (On Line Analytical Processing) procesa. OLAP tehnologija omogucava korisniku pristup i analizu ad hoc podataka, pregled informacija dobijenih kroz poredjenja, analize podataka iz proslosti i podataka izvedenih iz razlicitih "sta ako" scenarija. OLAP baza podataka ili analiticka baza podataka je podvrgnuta promenama, koje dolaze od strane vise izvora podataka obezbedjujuci snaznu analiticku pozadinu mnogim korisnickim aplikacijama . Klasicne relacione baze podataka projektovane su za online transacionalnu obradu (OLTP), ali ne zadovoljavaju potrebe za online analiticku obradu podataka. Kao rezultat javlja se skladiste podataka projektovano razlicito od klasicnih relacionih baza podataka. ROLAP, MOLAP I HOLAP su specijalizovane OLAP aplikacije. ROLAP se odnosi na relacioni OLAP. U relacione baze podataka (RDBMS) smestaju se podaci, a ROLAPpodsistem pruza potrebnu analiticku funkcionalnost. Predstavnici: Oracle RDBMS i Microsoft SQL Server. MOLAP oznacava multidimenzionalni OLAP. Multidimenzionalna baza je skladiste podataka i analiticki mehanizam. HOLAP oznacava hibridni OLAP, tj. kombinaciju MOLAPA-a i ROLAP-a. HOLAP omogucava da velicina multidimenzionalne baze bude veca nego kod MOLAP-a, ali manja nego kod ROLAP-a. Neki od problema pri izgradnji DW su: Objedinjivanje raznovsnih podataka iz vise nivoa realizovanih na razlicitim platformama Brzo otkrivanje nastalih promena u izvornom sistemu Iterativni karakter izgradnje modela skladista podataka, pa prema tome i iterativni karakter izgradnje programskog sistema za ekstrakciju. Pojam Datamart ili trziste podataka, definise funkcionalnu celinu koja u sebi objedinjava podatke slicnog tipa, koji su organizovani u dimenzionalnom modelu. Datamart moze, ali i ne mora da bude deo skladista podataka.

21. Vestacka inteligencija Primena vestacke inteligencije u resavanju menadzment problema Mayer vestacku inteligenciju definise kao rezultat vazecih znanja definise kao rezultat vazecih znanja koja poticu iz razlicitih naucnih oblasti i koja su transformisana u oblik koji omogucava resavanje problema. Treba napomenuti da projekti VI podrazumevaju veliku kolicinu promena u organizaciji, mnogo vise nego uvodjenje novih informacionih tehnologija. Poznavanje specificnih tehnologija koje su oznacene kao tehnologije VI i kompanije koje ih proizvode su definitivno dobar start za pocetak izgradnje sistema VI u preduzecu Pojam znanje se i njegovo razumevanje predstavlja osnovni cilj vestacke inteligencije. Hipoteticki realizam se karakterise kao teorija misljenja i predstavlja osnovu znanja. Pridev hipoteticki se koristi jer nasa znanja i saznanja mogu biti pogresna. Termin realizam u razmotrenom pojmu oznacava cinjenicu da nasa saznanja poticu iz realnog sveta. Delovi vestacke inteligencije su: Ucenje Modeliranje simbolima Heuristika Resavanje problema Integracija Tehnike i jezici vestacke inteligencije Buduci razvoj Ucenje moze u celosti da se definise kao glavna sposobnost inteligentnih sistema. Inteligencija je odredjena: Mehanizmima ucenja Rezultatima ucenja Mehanizam ucenja moze da se predstavi kroz algoritam procesa ucenja. Ovde treba napomenuti da postoje dva dela procesa ucenja: heuristicko i logicko. Proces ucenja se sastoji iz: prikupljanja ulaznih podataka iz okruzenja, indukcije, dedukcije i analize informacija. Uceenje moze da se definise kao upravljanje faktorima, koji uticu na resavanje postavljenog problema i koji ne mogu da se uzmu u obzir u klasicnim algoritmima. Modeliranje simbolima U VI se koriste simboli ( umesto algoritama ) pomocu kojih se predstavljaju realni predameti, njihove karakteristike i relacije koje postoje medju njima. Heuristika Heuristicko programiranje je kombinacija heuristika koje se koriste za resavanje nekog upravljackog zadatka. Primena heuristickih metoda je usmerena u dva pravca: 1. na resavanje slozenih zadataka, koji se mogu predstaviti u kvantitativnom obliku, ali su toliko slozeni da njihovo resenje nije moguce naci pomocu strogih analitickih tehnika 2. na probleme koji se ne mogu predtaviti matematickim modelom, jer su promenljive u modelu kvantitativne prirode. Resavanje problema Ovaj pojam oznacava: Vestinu koriscenja relevantnih znanja u postizanju postavljenih ciljeva, Transformaciju dobijene situacije u zeljenu ili unapred definisanu pomocu razumevanja problema i sprovodjenjem adekvatnih upravljackih akcija Pojam resavanja problema oznacava razumevanje dogadjaja i transformaciju znanja u odgovarajuce akcije Resavanje problema moze se ostvariti na dva nacina: primenom heuristickih metoda ( resavanje problema sa aspekta upravljanja podacima ) i primenom analitickih metoda ( resavanje problema sa aspekta upravljanja modelima ) Integracija VI treba da omoguci realnu informacionu integraciju: raspolozivos informacija i znanja unutar slozenog poslovnog sistema, kao sto je preduzece. Tehnike i jezici vestacke inteligencije Tehnike VI su: (1) Tehnologija skoske table , (2) Klijent/Server, (3) Kreativno razmisljanje, (4) Ekspertni sistemi , (5) Fazi logika, (6) Opste heuristike, (7) Inteligentna sredstva, (8) Internet, (9) Logicka sema, (10) Masinsko ucenje, (11) Multimedija, (12) Neuronske mreze, (13) Robotika, (14) Modeliranje i simulacija. Tehologija skolske table Arhitektura ove tehnologije VI se sastoji iz tri komponente: 1. Hijararhijskoorganizovanje globalne memorije ili baze podataka 2. Kolekcija izvora znanja 3. Separtni modul. Prednost ove tehnologije ukljucuje separatisano znanje u nezavisne module. Svaki modul slobodno kristi prihvatljive tehnologije, koje dovode do najboljeg resenja sa najvise efikasnosti. Kreativno razmisljanje Pri resavanju slozenih zadataka. koji su poznati pod nazivom problemske situacije, zahteva se kreativnost donosilaca odluke. Inteligentna sredstva Ova sredstva izvrsavaju zadtake koji se odnose na odredjivanje koristi poslovnih procesa.

Masinsko ucenje je podpolje VI koje podrazumeva automatsko sticanje domena specificnog znanja. Cilj ovih sistema je poboljsanje njihovih performansi kao rezultat iskustva. Ovo ucenje moze da bude postavljeno kao okvir za sprovodjenje istrazivanja i razvoja VI. Neuronske mreze Predstavljaju tehniku obrade informacija koja je zasnovana na bioloskom nervnom sistemu, kao sto mozak procesira informacije. Osnovni koncept neuronskoih mreza je struktura sistema procesiranja informacija. Une su nastale primenom rastuceg broja realnog problema. Njihova primarna prednost je ta sto one mogu da rese probleme koji su takodje vrlo kompleksni za konvencionalne tehnologije problemi koji nemaju algoritamsko resenje ili za koje je algoritamsko resenje kompleksno da bi se moglo definisati. Modeliranje i simulacija Kompjuterski modeli mogu da predstavljaju slozene prirodne sisteme ili sisteme koje je covek napravio, npr. tehnicki i organizacioni sistemi. Ovi modeli mogu da se koriste za predvidjanje efekata razlicitih uslova i stanja sistema. Simulacija moze da bude uradjena u vezi sa realnim svetom istrazivanja, pomocu cega se stice bolje razumevanje slozenih sistema. Jezici VI Jezici koji se koriste za programiranje su npr. LISP, PROLOG, LOGO, C++ i drugi. Opste heuristike Upravljacki problemi u lancu snabdevanja po pravilu su vrlo slozeni, nelinearni i visekriterijumski. za resavanje ovakvih problema koriste se razvijene specijalizovane heuristicke metode, koje su prilagodjene strukturi problema koji se resava. Metoda lokalnog pretrazivanja Efikasnost ove metode zavisi pre svega od izbora okoline, tj. strukture okoline kao i od kriterijuma za izbor sledeceg resenja u svakom koraku metode. Alternativna heuristika Ova metoda moze da se koristi za resavanje bilinearnih problema. Principi ALT heuristike sastoje se od dva skupa promenljivih. ALT metodom mogu se resiti mnogi menadzment problemi. Genetski algoritam Prve ideje o genetskom algoritmu kao jednoj od opstih heuristickih metoda, javile su se u okviru teorije adaptivnih sistema. Adaptivni sistemi su oni sistemi koji imaju sposobnost reakcije prema okolini na nacin koji je pogodan za funkcionisanje sistema. Fazi logika Razvoj nekih oblasti matematike, kao sto suje teorija fazi skupova, omogucilo je da se neizvesnosti i nepreciznosti u menadzerskim problemima realnije opisuju. Teorija fazi skupova je sistematska disciolina koja je zasnovana na znanju (knowledge system) odnosno, moze se smatrati da je to disciplina mekog racunanja (soft computing). Teoriju fazi skupova ima smisla primeniti u sledecim situacijama: Kada su vrednosti podataka i relacija koje postoje izmedju njih neizvesne i neprecizne. Njihova procena je zasnovana na subjektivnom verovanju eksperata, Kada je tesko da se odredi mera podataka, gde nema dovoljno podataka iz evidencije koji su potrebni za kvantitativnu analizu, Kda su neke velicine unutar problema nejasno i neprecizno definisane, Znanje sa kojim eksperti raspolazu o tretiranom problemu je slozeno, lilitirano i nepotpuno, Gde se uslovi stalno menjaju, tako da je nemoguce posmatranu velicini stohasticki opisati. Razvoj teorije fazi skupova je omogucio da se neizvesnost i nepreciznost, usled nedostatka dobre evidencije eliminisu. Fazi pristup se koristi u onim slucajevima gde postoji izvor neizvesnosti i nepreciznosti bilo koje vrste. U fazi pristupu, neizvesnosti se opisuju fazi skupovima i fazi brojevima. 22. Uporedne karakteristike informacionih sistema Jednostavan prikaz o nivou uspesnosti odredjenih informacionih sistema prema struktuiranosti problema, nepohodnosti za bazom znanja:

Repetitivne odluke Heuristika

Specijalizovani sistemi Regularni izvestaji

Linearna logika Sistem sam donosi odluke

Atributi kompjuterskih informacionih sistema za porsku odlucivanju: MIS zaduzen je za proizvodno pracenje, predvidjanje prodaje, kontrolu; fokus je na informacijama; programeri mogu inetraktivno pristupiti bazi podataka; sposobnost odlucivanja strukturirani rutinski problemi, koriscenjem konvencionalnih alata nauke o menadzmentu; vrste informacija obrada zahteva, raspored; najvisi nivo u organizaciji koji opsluzuje srednji nivo menadzmenta. SPO zaduzen je za dugorocno stratesko planiranje, komleksne probleme; fokus je na odlucivanju, fleksibilnosti, prilagodjenosti korisniku; sistem za upravljanje bazom podataka ima interaktivan pristup i sadrzi cinjenicno znanje; sposobnost odlucivanja

polustrukturirani problemi, integracija sa modelima nauke o menadzmentu, procenjivanje i modeliranje; vrste informacija informacije za podrsku specificnih odluka; najvisi nivo u organizaciji koji opsluzuje analiticari i menadzeri. ES zaduzen je za dijagnozu, stratesko planiranje, definisanje strategija; fokus je na zakljucivanju i ekspertizi; baza podataka proceduralno i cinjenicno znanje, baza ananja ( cinjenice i pravila); sposobnost odlucivanja sistem donosi komleksne odluke, nestrukturirane, koriscenjem pravila; vrsta informacija savet ili objasnjenje; najvisi nivo u organizaciji koji opsluzuje mendzeri. EIS zaduzen je za podrsku top menadzmentu, za odlucivanje i pracenje okruzenja; fokus je na pracenju i kontroli; ovde postoji spoljasnja baza znanja (online) i organizaciona, pristup imaju svi korisnici u organizaciji; sposobnosti odlucivanja samo u kombinaciji sa SPO; vrste informacija posebni raporti, kljucni indikatori; najvisi nivo u organizaciji koji opsluzuje menadzeri na visim nivoima u hijararhijskoj strukturi. 24. Internet i menadzerske potrebe Jedna od najcesce koriscenih definicija je: " Internet je mreza svih mreza". Dakle internet je ime za ogroni, svetski sistem, koji se sastoji od ljudi, informacija, komjutera i telekomunikacionih mreza. On omogucava brz razvoj marketing funkcija, jer omogucava proizvodjacima roba i usluga da zadovolje zelje i potrebe kupaca, na brz i efikasan nacin. Prednosti koriscenja interneta za marketinske aktivnosti su: Niski troskovi cena je relativno niska u odnosu na velicinu prezentacije masovnost publike Veliko trziste svetsko Kontinualno prisustvo na trzistu 24 sta dnevno, 365 dana u godini Internet je skup medjusobno povezanih mreza. To je svetska javna mreza za prenos podataka, a pored toga nudi i sirok spektar servisa u multimedijalnom obliku. Povezivanje individualnih korisnika i preduzeca je neminovnost za uspesno poslovanje. Danas sva ozbiljna preduzeca imaju 24-casovni pristup internetuili su bar na njemu prisutna svojom prezentacijom. Uobicajeno je da se razmatraju sledece funkcije menadzmenta: planiranje, organizovanje, liderstvo I kontrola. Funkcija planiranja - U klasicnom pristupu planiranje je bila primarna aktivnost menadzment procesa. Danas se smatra da je planiranje ne samo primarno vec I sustinska aktivnost menadzment procesa jer se u ovoj aktivnosti definisu hlavni pravci funkcionisanja preduzeca u skladu sa odrdjenom misijom I vizijom. Planiranje je proces koji se neprekiidno menja tokom vremena u skladu sa promenama koje nastaju u okruzenju ili u samom preduzecu. Planiranje moze da se definise kao proces definisanja ciljeva I odredjivanja metoda pomocu kojih se realizuju ciljevi. Ciljevi su osnovna planska odluka. Ostale planske odluke su: strategija, biznis plan I projekat I oni sluze ostvarivanju ciljeva. Postoji razlicita klasifikacija ciljeva. Prema stepenu merljivosti ciljevi mogu biti zatvoreni I otvoreni. Zatvoreni su kvantitativno merljivi I lako se kontrolisu. Otvoreni ciljevi se realno opisuju lingvistickim iskazima I tesko ih je kvantitativno odediti. Prema vremenskom horizontu razlikuju se kratkorocni I dugoricni. Klasifikacija vrsta planova: predvidjanje se definise kao proces prognoziranja dogadjaja procesa koji ce se desiti u buducnosti. Predvidjanjem se utvrdjuje vreme, intenzitet I efekat dogadjaja koje preduzece ne moze da kontroliseperspektivno planiranje je prva faza planiranja I predstavlja osnov za ostale vrste planiranja koje slede. Vrsi se za period ne manji od 10 godina srednjorocno planiranje obuhvata period od 5 god. I radi se na osovu perspektivnog planiranja osnovno planiranje obuhvata period od jedne godine. Osnovnim planom se konkretizuje srednjorocni plan. Komponente osnovnog plana su: plan materijala, plan kapaciteta proizvodne opreme,plan radnih snaga,finansijski plan,plan troskova I plan odrzavanja. operativno planiranje obuhvata period od jednog meseca ili se vezuje za seriju. terminiranje obuhvata period od nedelju dana do jednog dana Funkcija organizovanja - Organizovanje je jedno od aktivnosti menadzment procesa iz koje proistice odluka o odredjivanju elemenata organizacione strukture,dodeli zadataka tim elementima,u izvrsenim I upravljackim procesima I nacinima njihovog povezivanja.Organizaciona struktura je skup podsistema,relacija izmedju podsistema I relacija podsistema I okruzenja.Faktori organizacione strukture su : okruzenje,tehnicki sistem I strost I velicina preduzeca.Parametri organizacione strukture su : podela rada,distribucija autoriteta,grupisanje organizacionih jedinica,koordinacija. Funkcija vodjstva - Vodjstvo je aktivnost koja se sprovodi sa ciljem da se oblikuje ponasanje ljudi u preduzecu. Faktori vodjstva su : licne karakteristike vodja.Licne karakteristike obuhvataju : licne vrednosti - predstavljaju nacin na koji pojedinac sagledava,tumaci I interpretira problem; sklonost ka riziku - lider nista ne prepusta slucaju I svaku situaciju pokusa da iskontrolise; poreklo; nacin odlucivanj - postoje dva nacina,odozgo na dole I odozdo na gore. osobine podredjenih.Kako su zaposleni komponenta vodjstva posebno su znacajne sledece karakteristike zaposlenih:

potreba za nezavisnoscu spremnost da se preuzmeodgovornost posedovanja znanja I iskustva spremnost na ucenje I dr. karakteristike sredine.Menadzer mora da bude svestan promena koja se desavaju u okruzenju I da se prilagodjava novonastalom okruzenju.Neke od promena su: globalizacija ekonomije,elektronska revolucija,diversifikacija radne snage,pojave novih poslova ,politicke promene I dr.Osobine koje treba da poseduje uspesan menadzer su:donosenje odluka, delegiranje, komuniciranje, kordiniranje, kontrolisanje, uzdizanje kadrova,stimulisanje,intervenisanje. Stil vodjstva izrazava prirodu interakicja izmedju lidera I sledbenika.Definisana su tri stila vodjstva: autokratski stil vodjenja se karakterise time sto menadzer ili lider nema poverenje u svoje sledbenike I sve odluke donosi sam. demokratski stil vodjenja se karakterise tako da u njemu glavni menadzer delegira zadatke I moc na menadzere na nizim nivoima. liberalni stil vodjstva je karakteristican po tome sto su u takvim organizacijama svi jednaki I svi ukljuceni u proces donosenja odluka. Funkcija kontrole - Aktivnosti procesa kontrole: izbor indikatora.Indikatori su velicine na osnovu kojih se odredjuje uspesnost funkcionisanjasvakog dela preduzeca.Klasifikacija indikatora: bazno-poslovni indikatori(indikatori marketinga ,proizvodnje I razvoja),indikatori podrske(koriste se za odredjivanje uspesnosti rada fin. funkcije,f-je kadrova I dr.),poslovni indikatori(dobit,rentabilnost,ekonomicnost,stopa sigurnosti I marginalna stopa). pracenje izvrsenja.Indikatori direktno ili indirektno prikazuju promenu svih aktivnosti u preduzecu. poredjeje.Moze da bude ostvareno u:vremenu I prostoru. mere.Prema karakteru I velicini odstupanja mere koje se preduzimaju mogu da budu korektivne I preventivne. 25. Uloga i znacaj MIS-a pri uvodjenju sistema kvaliteta ISO 9000:2000 Menadzment i sistem kvaliteta Poslovni sistem koji ima za cilj da ostavari profit, opstane i obezbedi razvoj na domacem i svetskom trzistu kao imperativ mora uzeti kvalitet.Sistem kvaliteta je proces koji karakterise kraj proslog i pocetak ovog veka, donoseci novi odnos prema kupcima, okolini, a pre svega u procesu rada u organizacijama, ostavljajuci jasno do znanja cime je i cime ce uspesno poslovanje u buducnosti biti determinisano. Danas koncept sistema kvaliteta bitno determinise sva desavanja u okviru preduzeca. Serija standarda ISO 9000:2000 Serija standarda ISO 9000:2000 obuhvata sledeca tri standarda: ISO 9000:2000, Sistemi menadzmenta kvalitetom Osnove i recnik: sadrzi recnik i koncept na kome se zasniva ova serija standarda. Opisnog je karaktera i sadrzi osam principa menadzmenta kvalitetom. ISO 9001:2000, Sistemi menadzmenta kvalitetom Zahtevi: standard u odnosu na koji ce biti proveravana i sertifikovana ISO 9004:2000, Sistemi menadzmenta kvalitetom Uputstva za poboljsanje performansi : nije namenjen za potrebe sertifikovanja ili ugovaranja, vec je u vidu uputstva u cilju stalnog poboljsanja u organizaciji. Sadrzi i program samoocenjivanja. Osnovne postavke serije standarda ISO 9000:2000 su: Struktura standarda ISO 9000:1994, koju cine 20 tacaka u vidu zahteva za sistem kvaliteta, zamenjena je konceptom procesa sistema manadzmenta kvalitetom (QMS), jer smatra da je to prirodan i logican sled aktivnosti u danasnjem poslovanju Procesno zasnovana struktura je u skladu sa Demigovim ciklusom PDCA (Plan-Do-Chek-Act, tj. planiraj sprovedi proveri poboljsaj), a time smo blizi TQM-u. Top menadzeri imaju presudnu ulogu i obavezu na stalna poboljsanja sistema menadzmenta kvalitetom. Bitan pomerj u odnosu na prethodni standard je zahtev da se prati ucinak sistema u smislu zadovoljstva/nezadovoljstav kupaca. Kolicina dokumentacije je bitno redukovana. Osnovne postavke standarda ISO 9001:2000 Model ISO 9000:2000 sadrzi pet kjlucnih poglavlja modula (1. Sistem menadzmenta kvalitetom, 2. Odgovornost rukovodstva, 3. Menadzment resursima, 4. Realizacija proizvodima, 5. Merenje, analiza i poboljsanja), 23 elementa, oko 50 zahteva ( sa vise podzahteva ) i veci broj potpuno novih zahteva, a u vecini ostalih zahteva ( koji nisu novi ) nalaze se potpuno novi podzahtevi. Osnovni cilj zahteva za sistem upravljanja kvalitetom je sto vece iskoriscenje potencijala organizacije da bi se zadovoljili zahtevi korisnika i drugih zainteresovanih strana. U tom smislu, sistematski prikaz koji sugerise ovaj standard, uz doslednu primenu omogucuje organizaciji: maksimizaciju profita minimizaciju troskova i izbegavanje rizika. U tom smislu, za svaku organizaciju znacajno je sledece: svaka organizacija mora da definise svoje procese organizacija se posmatra kao jedinstvena celina koriscenjem standarda organizacija poboljsava sopstvene procese upravljanja standard sugerise potrebu da organizacija preispita prilagodjavanje tako da ona bude vise procesno orjentisana uz uvazavanje novih zahteva.

26. Elektronsko poslovanje u menadzmentu Elektronsko poslovanje predstavlja elektronski prenos i razmenu poslovnih dokumenata ili informacija izmedju kompjuterskih sistema, sredstvima standardizovanih elektronskih poruka preko specijalnih komunikacionih mreza sa visokim nivoom zastite. Mozemo zakljuciti da elektronsko poslovanje predstavlja veoma sirok pojam, koji obuhvata sirok spektar poslova i tehnologija i sve vidove interakcija: B2E ( Business to Employees ) B2B ( Business to Business )B2C ( Business to Customer ) Uvodjenjem elektronskog poslovanja u organizacije, dobija se potpuno novo trziste, prodavnica bez zidova, preduzece bez velike pratece papirologije, idealni preduslovi za organizaciju poslova i visoku stopu profita. EDI Elektronska razmena podataka EDI je razmena formatiranih poslovnih transakcija u standardnom foramtu, od kompjutera do kompjutera izmedju poslovnih partnera. EDI koristimogucnosti koje pruzaju postojeci kompjuteri i telekomunikaciona mreza uz istovremeno unapredjenje poslovanja, snizenje troskova, poboljsanje u pruzanju usluga i smanjenja gresaka do kojih se dolazi u radu na klasican nacin. Primena interneta u obavljanju EDI transakcija ( internet EDI tj. XML/EDI ) omogucila je mnogim srednjim i malim preduzecima da iskoriste prednosti EDI transakcija bez ulaganja znacajnijih finansijskih ulaganja. Jezik XML je podignut na nivo standarda, koji je pre nekoliko godina zdusno prihvatio Microsoft i poceo da implementira u svoje tehnologije. S obzirom na cinjenicu da je neutralan po pitanju formata, XML predstavlja standardni jezik za razmenu podataka, koji omogucava konzistentne dokumente i njihovu razmenu izmedju kompanija, bez potrebe za bilo kakvim konvertovanjem. E-commerce E-trgovina je skup komercijalnih aktivnosti koje se vode preko elektronskih mreza ( najcesce preko interneta ), a koje imaju za krajnji cilj prodaju ili nabavku proizvoda ili usluga. E-trgovina obuhvata kako maloprodajne (B2C e-commerce), tako i veleprodajne (B2B e-commerce) transakcije: B2C e-commerce je sistem poslovanja na malo, tj. poslovanje sa krajnim korisnicima proizvoda ili usluga B2B e-commerce je sistem poslovanja izmedju firmi ili poslovanje firme na veliko. Prema istrazivanju, smatra se da ce B2B e-commerce do 2004. godine postati industrija od 2,7 triliona dolara profita. M-commerce po definiciji, predstavlja svaku transakciju novcane vrednosti, koja se realizuje preko mobilne telekomunikacione mreze. M-commerce aplikacije omogucavaju primenu bezicnih mobilnih uredjaja za kupovinu razlicitih roba i usluga, realizaciju bankovnih transakcija, pristup placenim sadrzajima i informacijama. Sve ove opcije su prisutne u e-commerce aplikacijama i sistemima, ali m-commerce aplikacije i sistemi mogu pruziti visestruke koristi ukoliko se otklone postojeci nedostaci. Najvazniji problemi vezanji su za pitanja sigurnosti i privatnosti.