UVOD

U vrijeme ekspanzije zahtjeva za to raznovrsnijim podacima sve je potrebnije i dobijanje kvalitetnih informacija. Ovu potrebu treba da zadovolji razvoj informacionih sistema i odgovarajuih sistema za upravljanje podacima (SUBP). Za uspjesno izvoenje aktivnosti vezanih za razvoj informacionih sistema potrebno je na samom poetku raskrstiti sa zabludama, definisati ogranienja i dati odgovarajue pretpostavke. Najee zablude su: da neko drugi moe obaviti ovaj posao, po principu klju u ruke da se naruivanjem projekata moe bre zavriti posao da se preslikavanjem postojeih aplikacija u novo hardversko i softversko okruenje moe doi do novog sistema. Kada se raskrsti sa zabludama, na sljedeem koraku javljaju se ogranienja koja mogu sa svoje strane usporiti razvoj informacionih sistema, imajui u vidu: stepen organizovanosti sistema koji se analizira i koji zavisi od razraenosti standardnih dokumenata i procedura za njihovu obradu i distribuciju znjanje projektnog tima, njihovu metodologiju rada i iskustvo za sline sisteme koji mogu biti od presudnog znaaja. Razvojem informacionog sistema trebadefinisati to objektivniju sliku realnog svijeta, njegovih bivih i sadanjih stanja, kao podlogu za procjenu budueg ponaanja i naravno, podlogu za dalji razvoj i primjenu informatike tehnologije. Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) kao i sve aktivnosti povezane sa produkcijom i korisenjem informacija znanja, su za kratko vrijeme stekle status jednog od kljunih pokretaa ekonomskog napretka u svijetu. Takoe, jedan od preduslova razvoja informacionog drutva koje UN navodi u svojim programima i analizama jeste i neogranien, besplatan pristup brzoj globalnoj Internet mrei za
1

svakog stanovnika, u svakom domu, koli, instituciji i kompaniji. Razvoj informacione tehnologije znaajno odreuje razvoj cjelokupnog drutva i privrede, jer svojim irokim mogunostima unosi sasvim novu, olakavajuu dimenziju u ovjekovom djelovanju i otvara vrata kreativnosti i inovacijama, koje postaju dragocjen instrument za dalji ljudski napredak u nauci i privredi. Nauka koja se bavi informacijama i obradom podataka naziva se informatika. Informatika je relativno mlada, ali veoma kompleksna nauna disciplina. Ona istrauje strukturu, funkcionisanje, oblikovanje i izgradnju informacionih sistema uz kompjutersku podrsku. Znaaj ravoja informatike i informacionih sistema je ogroman za svakog stanovnika i svaku instituciju u svijetu. Jer bez internet nebi nam nita bilo olakano i lako pristupljivo. Dug je bio put od nastanka prvih raunara pa do danas, koji su dovedeni skoro do savrenstva.Ali koliko god da imamo prednosti toliko su i tetni po ljude, pogotovo ko provodi svoje puno radno vrijeme za raunarom. Jer je opte poznato da teti vidu i da zrai odreenu koliinu tetni materija. To znai da u svemu treba da budemo umjereni pa i u sjedenju za raunarom.

Pojam informacionih sistema

1.1 Sistem

Pod sistemom se podrazumjeva skup elemenata koji su meusobno povezani tako da predstavljaju odreenu cjelinu koja kao takva egzistira. Naziv sistem potie od grke rijei to sistem to oznaava cjelinu sastavljenu iz djelova. On je takodje funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Uticaj okoline na sistem naziva se ulazom dok se uticaj sistema na okolinu naziva izlazom. Takoe, sistem moe da intereaguje sa drugim sistemima. Veze sistema sa okolinom se moe ostvariti razmjenom materije, energije i informacija. Nain na koji su elementi sistema povezani odreuje strukturu sistema. Struktura sistema direktno odreuje funkcionisanje sistema . Sistemi se dijele na osnovu razliitih kriterijuma na:

Po nainu kreiranja: - prirodne -vjetake Po stepenu apstrakcije: -apstraktni -realni Po promjenljivosti u vremenu: -statiki -dinamiki Po odreenosti ponaanja: -deterministiki -stohastiki
3

Po sloenosti: -prosti -sloeni

1.2 Podatak i informacija

Podatak je kodirana predstava neke osobine, nekog koncepta, objekta, injenice ili dogaaja u realnom sistemu. Informacija je protumaeni podatak odnosno znanje koje se moe "izvui" iz podatka. Podatak i informacija se koriste kao sinonimi. Podatak je meutim objektivna kategorija dok je informacija subjektivna kategorija odnosno zavisi od naina na koji neki pojedinac tumai ili koristi predstavljeni podatak. U okviru ovog rada mi emo podrazumjevati da se podaci mogu reprezentovati na kompjuterski prihvatljiv nain, odnosno da se mogu kvantifikovati brojevima, karakterima, datumima itd. Nain na koji dolazi do formiranja podatka nas ne interesuje. Meutim, interesuju nas procesi obrade podataka koji mogu da dovedu do kreiranja drugih podataka ili do odreene akcije. Mi emo pod informacionim sistemom podrazumjevati sistem koji svoje veze sa okolinom obavlja razmjenom informacija. Napomenimo da informacioni sistem ne mora biti zasnovan na runaru ali da emo mi u okviru ovog rada razmatrati samo one informacione sistema koji su realizovani na raunaru. Ovakvi sistemi se nazivaju CBIS (Computer Based Information Systems). Razvoj informacionih sistema posebno postaje dinamian ezdesetih godina kada se razvijaju sistemi za automatsku obradu podataka.

1.3 Razvoj informacionih sistema

Projekat informacioni sistem po pravilu realizuje tim strunjaka koji nisu sastavni dio organizacije u kojoj se implementira. Da bi se obavio uspjean razvoj informacionog sistema neophodno je: -obezbjediti podrku rukovodstva firme -ukljuiti korisnike u sve faze razvoja
4

-koristiti dokazane metodologije razvoja informacionog sistema -jasno definisanje ciljeva i zadataka sistema -dobar program obuke ukljuenih osoba -dobro definisan i organizovan program odravanja

1.4 Faze u razvoju informacionog sistema

1. 2. 3. 4. 5.

Planiranje razvoja Analiza i dizajn Implementacija Funkcionisanje i odravanje Vrednovanje i kontrola

1.5 Analiza i dizajn informacionog sistema

Ova faza se primjenjuje kada je plan razvoja informacionog sistema usvojen. Analiza se provodi detaljno na sve automatizovane i neautomatizovane poslove. Osnovno sredstvo koje se danas koristi za analizu informacionog sistema je sistemska strukturirana analiza. Dizajn sistema je specifikacija novog sistema koji ce postavljene zahtjeve obaviti na efikasan nain.. Kod dizajna sistema postoje dve vane faze: 1. Logiko projektovanje 2. Fiziko projektovanje

Logiko projektovanje obuhvata modeliranje podataka i modeliranje procesa. Rezultat logikog projektovanja mora biti razumljiv za korisnika i projektanta i treba da bude nezavisan od implementacije. Fiziko projektovanje je prevoenje logikog projekta na konkretnu opremu, konkretne softvere koji ukljuuju konkretne baze podataka.

Informacioni sistemi

Informacioni sistem u najoptijem smislu je svaki sistem razvijen u cilju kreiranja, sakupljanja, uvanja, prenosa, obrade i interpretacije informacije. Informacijom se ovde smatra znanje ili dopuna znanja, a predstavlja se podacima. Informacioni sistemi se mogu bazirati i samo na pisanoj i usmenoj komunikaciji, ali je verovatnije da e zahtevati upotrebu raunara za upravljanje sakupljanjem, uvanjem, obradom i distribucijom informacija. Istu informaciju mogu da upotrebe ljudi na razliite naine i u razliita vremena. Raunari omoguuju efikasnost i mogunosti informacionih sistema koji ne postoje bez njih. Informacioni sistem je obino jedan od podsistema poslovnog sistema. Proizvodni sistem predstavlja osnovu dobijanja proizvoda potrebnih za zadovoljenje pojedinaca, drutva u celini i razvoja privrednog sistema svake zemlje. Proizvodni sistem predstavlja osnovni deo ukupnog, poslovnog sistema preduzea koji ima zadatak da transformie ulazne komponente: materijal, energiju i informaciju u proizvod zadatih , na bazi istraivanja trita, karakteristika u cilju podmirenja potreba rasta standarda pojedinaca i drutva u celini.Proizvodni sistem definisan je spregom tehnoloko- tehnike i ekonomsko drutvenih podsistema kome je cilj da transformisanjem materijala- sirovine kao ulaza u sistem povea vrednost tog ulaza. Proces proizvodnje karakterie sloenost informacija koje se prikupljaju, obraujui na osnovu kojih se donose odgopvarajue odluke. Informacioni sistem je ovde skup normi , postupaka, odreenih sredstava potrebnih za prikupljanje, memorisanje, obradu i emitovanje informacija prema okruenju sistema ili za potrebe samog sistema u cilju donoenja adekvatnih odluka . Cilj je projektovanje informacionog sistema proizvodnje poboljanja informacija u smislu da postanu tane, prikladne i odgovarajue za razne nivoe proizvodnje u organizacionoj celini koje obuhvata poslove proizvodnje. Hardver predstavlja materijalnu osnovu informacionog sistema( IS) gdje ubrajamo elektronski raunar, ulazno-izlazne ureaje za prenos podataka na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka.

Softver obuhvata nematerijalne elemente informacionog sistema: programe, rutine, procedure, organizaciju, obradu podataka, sa posebnim naglaskom neobezbjeuje informacije. Samo kroz kvalitetnu i skladnu kombinaciju svih podsistema, moe se omoguiti formiranje IS za adekvatno upravljanje poslovnim sistemom. Kao deo komunikacijskog sistema svaki IS se danas sastoji od ljudi i raunara koji formiraju ili koriste informacije i stupaju u vezu sa ostalim komunikacionim elementima, radi ostvarivanja ciljeva poslovnih sistema. Izmeu elemenata sistema podaci se prenose komunikacionim kanalima, i kao rezultat njihove obrade javljaju se podaci ili informacije, koji se prikljuuju preko formalzovanih i neformalizovnih sistema. Da bi se obezbedilo prikupljanje, sistematizacija i grupisanje izbornih podataka, zatim prenos, memorisanje, uvanje i auriranje potrebno je u okviru IS projektovati odgovarajuu datoteku ili bazu podataka koja e da omogui efikasno pretraivanje i dostavljanje podataka na mesto upotrebe. Osnovni zadatak informacionog sistema je da korienjem podataka proizvodi informaciju. Ovi podaci mogu biti formalizovani i neformalizovani. Formalizovani podaci imaju fiksnu, nepromenljivu i unapred zadatu strukturu i duinu. Neformalizovani podaci imaju promenljivu duinu i nemaju unapred utvrenu strukturu.etiri osnovne aktivnosti vezane za obradu informacija u informacionim sistemima su: - prikupljanje podataka - obrada podataka - uvanje ( memorisanje ) podataka - dostavljanje podataka korisnicima Osnovni elementi informacionih sistema su: - hardware ( oprema ) - software ( programi ) - lifeware ( kadrovi ) - orgware ( organizacija )
7

- netware ( mrea ) - comware ( komunikacije ) Osnovni proizvod u informacionom sistemu je informacija, a ujedno i osnovni inilac u procesima odluivanja. Odluke se donose na osnovu kvaliteta prikupljenih informacija. Postoji niz definicija informacije sa razliitih aspekata. Uopteno, informacija je sve ono to se koristi za uspostavljanje veza i odnosa a to su: govor, podaci, signali, slike, odnosno sve ono to daje nove podatke i injenice o nekoj pojavi ili dogaaju.

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Projektovanje informacionih sistema spada u vrhunska projektovanja naunika i strunjaka razliitih specijalnosti uz korienje raznih oblasti nauke, tehnike i tehnologije. Informacioni sistem treba da se izgrauje planski prema tano definisanim

karakteristikama dobijenim sveobuhvatnim analizama koje se baziraju na raznovrsnim metodama planiranja i analize na naunoj osnovi. Za izradu projekta informacionog sistema moraju se definisati sledei elementi: - rok poetka i zavretka izgradnje - jasno definisani i specificirani ciljevi - kvalitet i namena informacionog sistema - informacije i podaci na ulazu i izlazu iz sistema - nain korienja informacija - metode i sredstva za analizu informacija - selekcija informacija - informacione tehnologije - model informacionog sistema i drugi elementi Metode i sredstva tehnikih sistema su podloga za projektovanje i izgradnju informacionih sistema. Vano je da se u projektovanju poe od funkcionisanja postojeeg sistema, oblika njegovih zadataka, stanja kadrova, opreme i dr. Prvi korak u analizi sistema je da se utvrde njegovi ciljevi i granice sistema, a cilj informacionog sistema je da korisniku obezbedi kvalitetnu i blagovremenu informaciju po sadrini i obliku. Ciljevi informacionog sistema moraju biti blie definisani u zavisnosti od sledeih faktora:- oblasti primene koje treba da pokrije
9

- korisnike koje treba da obuhvati i - funkcije koje treba da ostvari Radi ostvarenja ciljeva traba da se koriste metode tehnikih sistema koje obuhvataju: - izradu dijagrama toka informacija sa ciljem da se prikau pojedini procesi u podsistemu - analizu podsistema i njihovih zadataka - analizu meusobnih odnosa i veza podsistema - analizu postupaka za izvrenje zadataka - obezbeenje povratne sprege radi poboljanja rada podsistem Pod projektnim informacionim sistemom podrazumevamo sve informacije koje su porebne za rukovoenje projektima. U funkcijski informacioni sistem ukljuene su sve informacije porebne za upravljanje radnim procesom izmeu funkcijskih jedinica i za izvoenje zadataka. Za jednu organizaciju vano je izgraditi celovit sistem informacija koji objedinjuje sisteme pojedinih informacionih organizacionih jedinica i zajednikih poslovnih funkcija, odnosno sa funkcionalnog aspekta od planiranja asortimana preko prikupljanja trinih informacija, nabavke, proizvodnje, skladitenja, prodaje i odravanja, odnosno servisiranja proizvoda.

10

PRINCIPIJELNA EMATSKA STRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA

Informacioni sistem predstavlja model realnog sistema. Realni sistem je dinamiki sistem koji postoji u objektivnoj realnosti, to je organizacijski sistem i poslovno proizvodni sistem. Struktura informacionog sistema:

IZLAZI
SKUP ULAZA STANJE SISTEMA IZLAZNA TRANSFORMACIJA TRANSFORMACIJA ULAZA PODACI O ULAZIMA ULAZIMA IZLAZI
IZVJETAJ

PROGRAMI ZA AURIRANJE AURIRANJE

BAZA PODATAKA PODATAKA

PROGRAMI ZA IZVETAVANJE

S.1.1 Struktura informacionog sistema

Ulaz u sistem-skup elemenata iz okoline koji djeluju na sistem Stanje sistema je skup informacije o prolosti i sadanjosti sistema potreban da se pod djelovanjem ulaza mogu procjeniti budui izlazi sistema Izlazna transformacija-predstavlja skup mjerenja (posmatranja) stanja sistema, preko kojih se dolazi do informacija Programi za auriranje-slue za prihvatanje ulaznih podataka u informacijskom sistemu Baza podataka sadri opis sistema Programi za izvjetavanje-generiu izlaze iz baze podataka

11

FUNKCIJE INFORMACIONOG SISTEMA

1. Funkcija informisanja - Informacioni sistem svojim informisanjem osigurava relevantne informacije za operativno i razvojno upravljanje organizacijom. To implicira da se funkcija informisanja ostvaruje u svrhu upravljanja organizacijom, dok je funkcija upravljanja, kao hijerarhijski najvia funkcija organizacije, po svojoj sutini, takoe, informacioni proces. Iz tog razloga je funkcija informisanja od fundamentalnog znaaja za ocjenu kvaliteta informacionog sistema. Najvii nivo razvijenosti imaju kompjuterizovani informacioni sistemi koji su orijentisani na podrku odluivanju i upravljanju. 2. Funkcija dokumentovanja - za sve aktivnosti organizacije neophodno je obezbijebediti dokumentacionu podlogu putem informacionog sistema. Dokumentaciona podloga, odnosno dokumentacija, je rezultat potreba i zahtijeva subjekata iz okruenja, jer ona ini kontrolu i razmjenu informacija uopte. Takoe je neophodno obezbijediti mogunost revizije poslovanja u svakom trenutku kako bi se mogli rekonstruisati poslovni dogaaji. Ovo je naroito znaajno kod informacionih sistema kod kojih se kontiranje i knjienje poslovnih dogaaja obavlja automatizovano.

12

VRSTE INFORMACIONIH SISTEMA

Savremeni informacioni sistemi mogu se podijeliti na: 1.Operativne informacione sisteme 2.Sisteme za podrku odluivanju u menamentu Operativni informacioni sistemi nisu informacioni sistemi ija je osnovna namjena podrka odluivanju. Kao posebna vrsta informacionih sistema oni su glavni proizvoai informacija za vie klase informacionih sistema. Iako nisu direktno orijentisani prema odluivanju, izlazne informacije ovih sistema predstavljaju ulazne veliine za druge klase informacionih sistema. Upravo zbog tih svojih karakteristika, ovi informacioni sistemi su podloga za razvoj viih klasa informacionih sistema. Sistemi za podrku odluivanja u menamentu su:

1. Upravljaki informacioni sistem (MIS) 2. Sistemi za podrku odluivanju (DSS) 3. Ekspertni sistemi (ES)

13

ZAKLJUAK
Informacioni sistem predstavlja nain obrade informacije sa ciljem pravovremenog dobijanja saznanja neophodnih za dalje delovanje. Pod Informacionim sistemom podrazumevaju se meusobno i funkcionalo povezani procesi prikupljanja, prenoenja, obrade, korienja i uvanja podataka. Potreba za uvoenjem informacionog sistema se ogleda u mogunosti pokrivanja svih informacionih tokova u upravljanju odreenim poslovnim sistemom, u skladu sa prirodom i zadacima koji se obavljaju u sistemu. Od Informacionog sistema se oekuje da obezbedi osnovu za izvravanje razliitih zadataka i zahteva koje uesnici postavljaju sistemom. Time se iskazuje potreba za kompleksnim i efikasnim informacionim tehnologijama nephodnim za izgradunju i funkcionisanje Informacionog sistema. Povezivanje pod sistema Informaconog sistema u jedinstvenu, funkcionalnu i ekonominu celinu, postie se pomou baza ili banke podata, u okviru kojih se memoriu svi relevantni podaci neophodni za funkcionisanje poslovnog sistema. Informacione tehnologije su posljednjih nekoliko decenija bile izloene takvim revolucionarnim tehnolokim primjenama da je to neuporedivo sa bilo kojom oblasti ljudskog djelovanja. Oigledno da je dinamian razvoj informacionih tehnologija na savremeni svijet uticao mnogo vise nego neka druga tehnologija. Iako je industrija kompjutera i uopte opreme za elektronsku obradu podataka jedna od najmlaih grana u razvijenim zemljama, a u zemljama u razvoju jo uvijek u zaetku, njeno uestvovanje u drutvenom proizvodu i nacionalnom dohotku veoma je znaajno. Prema prognozama, godinja stopa rasta ove grane u industriji i dalje e iznositi 20%. Ova tehnologija je veoma bitna za cijeli svijet, njena uloga je vidljiva na svakom koraku: na poslu, u kuci, odmoru, kontaktu sa drugim ljudima itd.

14

LITERATURA

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE-Prof. dr Branko Latinovi;Panevropski Univerzitet Apeiron , Fakultet poslovne ekonomije, Banja Luka 2007 godine. ELEKTRONSKO POSLOVANJE-Prof. dr Branko Latinovi;Panevropski Univerzitet Apeiron, Fakultet poslovne ekonomije, Banja Luka 2007 godine.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Internet

15