Jovan Cviji

O iseljavanju bosanskih muhamedanaca

"Knjievni glasnik", 16. juna 1910.
Izvor: Jovan Cviji, Sabrana dela, Knjiga 3 (Tom I): Govori i lanci. Izdavai: Srpska akademija nauka i umetnosti / Novinskoizdavaka radna organizacija Knjievne Novine", / Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Urednici: Akademik Radomir Luki, odgovorni urednik Mihailo Maleti, Dragutin Rankovi, Beograd, 1987.

Poznato je da su se muhamedanci poeli iseljavati iz Bosne i Hercegovine posle [austro-ugarske, prim. Projekat Rastko] Okupacije; pred 1908. godinu to iseljavanje je bilo sasvim oslabelo; od Aneksije je uzelo najvee razmere. Ovo je naroita vrsta migracija. U Evropi migriraju danas vee narodne mase iz ekonomnih uzroka. Iseljavanje bosanskih muhamedanaca samo je u maloj meri izazvano ekonomskim, mnogo vie psihikim uzrocima. Ne samo s nacionalnog ve i sa naunog gledita je migracija bosansko-hercegovakih muhadira vana i interesantna. Odzivam se dakle rado pozivu muhamedanske omladine da o tome saoptim svoja promatranja i zakljuke. * 1. Skoro svi bosanski muhadiri prolaze sada kroz Beograd. Pred polazak brzoga voza, koji se kree iz Beograda za Solun oko ponoi, beogradska eljeznika stanica prekriljena je bosanskim muhadirima. Ljudi tre i svravaju poslove pred polazak voza, a ene i deca, kao krda, sede i lee na podu stanice. Svi se na ovoj vruini i zapari zguraju u vagone III klase, i jo u ponoi vide se na prozorima vagona ivahna, zdrava i lepa deica naega jezika, koja jo ne spavaju; imaju da izdre celu no i ceo dan, dok prispeju u Solun. Ima ve vie od dva meseca kako ih vozovi neprekidno nose i niko ih ovde i nikakvim razlozima ne moe zaustaviti. Oni na kraju krajeva

odgovaraju: sve e se iz Bosne iseliti. Izgleda da se studijama i razmiljanjem ne moe dobiti tako dubok i sve utisak o tome ta znai vera i kako moe biti neizmeran njen uticaj, kao razgovarajui s tim bosanskim iseljenicima. Sva druga im je oseanja priguila i iskorenila. Ni najmanje ne pomae to to govore naim jezikom. Nema skoro ni traga od oseanja da su oni s nama narodna celina. Ako im pomenete, jasno uvidite kako je to od njihove svesti vrlo daleko; onako isto daleko kao to je blisko i jasno da su zbog vere isto to i Turci. Ja sam mogao zapaziti osim toga samo jo jedno oseanje: mrnju na strance koji su u Bosnu doli. Idu dakle u daleku i sasvim tuu zemlju sa zabludom da su Turci, jednom od najveih zabluda to ih je ikad jedan narod imao, i sa mrnjom, nemonom i neaktivnom mrnjom na zavojevaa. S vie nerazumnosti i oajanja nije moguno svoju zemlju ostaviti. 2. Ovi bosanski muhadiri e nai svoje saplemenike, ranije iseljene, ne samo po evropskoj, ve i po azijskoj Turskoj. Poslednji su mahom oni to su se prvi posle Okupacije odselili. Ima ih u Maloj Aziji (Anadolu) u veim masama od Smirne do Eski-ehera, naroito oko Bruse. ine muhadirske mahale po varoima i varoicama i cela sela, i neka se zovu Bosnakej, bosansko selo. Ja sam bio u Brusi u susednim oblastima u leto 1905. godine i saznao sam ovo o uticaju nove zemlje i prilika na bosanske muhadire. Odmah posle doseljenja su mnogi izumrli, neke cele porodice. Raunaju da ih je za prvih pet godina po doseljenju oko 1/3 pomrlo, naroito dece. To je objanjivo. Velika je razlika, naroito klimska, izmeu zelene i umovite Bosne, koja je skoro cela pod sveim planinskim vazduhom, prebogata izvorima i tekuom vodom, i izmeu sprljene Male Azije, suve klime, s retkim rekama i izvorima. Kad se bosanski muhamedanci u masama prenesu i transplantiraju u Malu Aziju, oni moraju izumirati. Samo e ono ostati u ivotu to je najjae i to se moe prilagoditi novoj sredini. Ali e i njihovo potomstvo jo izumirati, jer je organizam bosanskih muhadira, njihova krv i njihove elije, i nasleenjem udeen za klimu Bosne, ne Male Azije. Ono to je bilo ostalo u ivotu duboko je nezadovoljno. Starci nisu mogli nauiti turskoga jezika. Gde ih je vie zajedno jo se meu sobom razgovaraju, i venu i eznu za svojom zemljom. Ovde se tek osete da su stranci, da nisu Turci i da s Turcima, osim vere, nemaju niega zajednikog. Priali su mi bosanski muhadiri, koji su kao mladii doli u Malu Aziju i onamo nauili turski kao to prost ovek, koji se potuca po Austriji ili Nemakoj naui nemaki, da svaki Osmanlija pozna od prve rei da su stranci i da se s njima kao sa strancima ponaa. Deca, tamo roena, naue turski, ali, ne retko, ima sluajeva da ne naue dobro srpski, i teko se sporazumevaju sa svojim roditeljima. Sa pokolenjima e od njih postati prave Osmanlije.

Jedno vee sam se sastao radi razgovora sa vanijim bosanskim muhadirima iz Bruse. Bilo je teko gledati te opale i oronule ljude, mahom predstavnike nekoliko najpoznatijih i najsilnijih bosanskih porodica. Svi su se samo tuili i kajali, to su napustili svoju zemlju, ali su se time branili to se pod vabom" nije moglo izdrati. Osea se kako je kod begova glavni motiv za iseljavanje bila sujeta: smatraju se za uvreene, jer je u Bosni nestalo starih prilika. Nisu se seali da nije begovski i gospodski voleti svoju zemlju samo onda kad se u njoj moe gospodariti. 3. Nema skoro varoi i varoice u Staroj Srbiji i Makedoniji u kojima nema naroitih mahala sa naseljenim bosanskim muhadirima. Ima ih i po selima, i meni su ostali u najivljoj uspomeni muhamedanski Korjenii iz Hercegovine, koji su naseljeni u Maleu na samoj bugarskoj granici, jer su se obradovali, kao da su nekoga svoga sreli, kad su videli ljude koji govore njihov jezik i poznaju njihove krajeve. Video sam ih naseljene ak i u Elasoni, u Tesaliji, prema grkoj granici. Za ove muhadire se ne moe rei da su premeteni u sasvim strane i po prirodi bitno drukije zemlje, ali je njihova beda ipak neizmerna. Kod vrlo mnogih se nostalgija razvila do prave bolesti; to se vie osea na begovima i seljacima, manje na varoanima, koji su se kao takvi iz Bosne iselili. Seljak i beg vole sinor svoje zemlje, i posle mnogo godina opisuju ga kako izgleda i kako u prolee mirie bunje, koje je po njemu izbilo; seaju se svake voke, koju su sadili i kalemili, svakog drveta, gajeva i gora, brazda i travki, koje su ralicom prevrtali i kao da jo oseaju miris svoje uzorane zemlje. enja i bol se popnu do manitosti, kad ponu uz to izazivati uspomene i govoriti o ivotu i obiajima svoje zemlje, koji su nesravnjivi i prema kojima je sve ovo to sad rade samo jad i beda. Ide im vrlo ravo. Svaki izvebaniji putnik moe i napred da pozna u varoima Stare Srbije i Makedonije mahale bosanskih muhadira: po oronulim i posrnulim kuama, koje izgledaju kao da su naputene, po dronjavom odelu ljudi i ena i po optoj zaparloenosti; utisak je takav kao da sve to vidite govori i vie: mi smo ostavljeni i zaputeni i hoemo da se zaparloimo i zatremo. Od ljudi, koji su po bosanskim varoima bili okretni trgovci, nije se odrao ni jedan od sto, i pada u oi da ti, to su se odrali i napredovali, mahom su bili liferanti turske vojske. Poznao sam veliki broj turskih inovnika i meu njima nisam naao nijednog bosanskog muhadira, koji bi vie stojao na tako zvanim stepenicama inovnike hijerarhije. Ali ih je vrlo mnogo meu suvarijama i zaptijama (turski andarmi); ako mogu suditi po onima to su mene pratili, oni ine vie od polovine andarma evropske Turske. Potomaka prvih bosanskih muhadira ima dosta meu oficirima. Po mojim obavetenjima u turskoj vojsci ima preko 300 oficira naega jezika, meu

kojima je nekoliko generala; istina je znatan broj od njih iz novopazarskog sandaka. Kao da je vojska jedina struka u kojoj i bosanski muhadiri napreduju. Oni od njih koji su svrili turske vojnike kole znaju turski, ali meu sobom govore srpski i svi ga besprekorno znaju. Mue se samo sa reima naega jezika, koje su proizvod vie kulture i novih potreba. 4. Jednoga jutra u aprilu ove godine doao sam iz Pazara ili Jenide-Vardara u junoj Makedoniji na elezniku stanicu Topin da uhvatim voz koji ide od Soluna za Beograd. Iznenadi me kad na stanici ugledam jednog sredovenog Bosanca sa bulom. To nije pravac u kome se oni sada kreu; oni idu obrnuto od Beograda Solunu. im sam ga srpski oslovio, on se za mene privezao. To je zbilja muhadir koji se vraa u Bosnu. Iselio se sa enom i etvoro dece pre dvadeset godina, i bio je imuan. Deca mu umirala i zato je menjao mesta po junoj Makedoniji. Naposletku je ostao i bez dece i bez igde iega. Morao je raditi kao argat i dopirao je tako do Carigrada. Bio je jo sauvao reitost Bosanaca, i predstavio mi je ivo i sa suznim oima ne samo materijalne nevolje, ve i onaj duboki bol, koji tuina i zabluda u oveku ostavljaju. Taj zna da su Turci, pravi Turci, neto sasvim drugo no to je on i da on s njima nema nita drugo zajedniko, osim vere. Njemu je sada jasno da smo mu mi blii no Osmanlije. Ovaj propali ovek vraa se u Bosnu da tamo samo umre, i to na navaljivanje svoje ene, koja plae za svojom kuom dvadeset godina. Uzda se u srodnike, koji su u Bosni ostali. Kad bi bilo po njegovoj volji, on se ne bi vraao, jer ne moe od stida i sramote. Kad sam mu napomenuo da drugima u Bosni govori da se ne sele i da im nesreu na sebi dokae, on se samo udarao po glavi i vikao: tvrde bosanske glave nee posluati; i meni je govoreno, pa nisam verovao. * 1. Na Balkanskom Poluostrvu, ima privremenog i stalnog iseljavanja, i motivi su po pravilu ekonomski ili motovi line i imovne nesigurnosti. Poznato je naroito kako se Grci i Cincari razilaze po svetu radi zarade. Za mnoge srpske i bugarske krajeve karakteristina su pealbarska kretanja, pri kojima oni znatan deo godine provode kao radnici razlinih zanimanja u pojedinim balkanskim dravama, u Rumuniji i drugim zemljama. Izuzevi Srbiju, iz svih balkanskih zemalja se znatne narodne mase kreu radi zarade u Ameriku. Pri svim tim kretanjima jedan deo ostaje u oblasti nove zarade, dakle definitivno se iseli. U nekoliko su slina sa ovima iseljavanja koja se neprekidno vre iz evropske Turske u slobodne balkanske zemlje, Srbiju i Bugarsku, mnogo manje u Grku. U Bugarsku dolaze Sloveni iz Makedonije i jedrenskog vilajeta, a u Srbiju Makedonci i Srbi iz Stare Srbije i novopazarskih krajeva. Poslednja migracija je u poetku stvaranja Srbije dostigla najviu meru, i doseljenici iz Stare Srbije, senikog i novopazarskog kraja sa doseljenim Bosancima,

Hercegovcima i Crnogorcima ine preko 2/3 stanovnitva zapadne Srbije. Ove migracije su prouzrokovane pored ekonomskih i nacionalnim motivima i tenjama za svojim slobodnim zemljama. Meutim i iseljavanja Osmanlija i Grka iz Bugarske, koja su se vrila za poslednjih 30 godina izazvata su manje ekonomskim uzrocima, mnogo vie psihikim stanjem, a esto su nasilne migracije. U Bugarskoj ima jo preko pola miliuna pravih Turaka, ma da su se od osloboenja Bugarske neprekidno selili u evropsku Tursku i Anadol. Poznato je poslednje nasilno rasterivanje Grka iz Bugarske, izvreno pre 34 godine. Tada se iselilo oko 40.000 dua u Grku i naseljene su poglavito u Tesaliji; najveu mahalu varoi Larise osnovali su ti Grci i nazvali je Filipopolis (Plovdiv), jer su mahom iz preanje Istone Rumelije. Ovom gradacijom dolazimo do iseljavanja bosanskih muhamedanaca, koje se po glavnim uzrocima moe oznaiti kao migracija, izazvana psihikim uzrocima. Osim toga se od prethodnih migracija i po ovome razlikuje. Sloveni iz Makedonije, Bugari iz jedrenskog vilajeta, Srbi iz Stare Srbije, Turci i Grci iz Bugarske iseljavaju se u svoju etnografsku oblast; muhamedanski Bosanci se sele najee u stranu etnografsku oblast, gde moraju izgubiti svoj jezik i svoje specifine etnografske osobine. 2. Iseljavanje bosanskih muhamedanaca najmanje je dakle izazvano ekonomskim uzrocima. Sele se i najimuniji. Ako se i siromani sele, to nije zbog toga to bi u Turskoj nalazili bolje zarade; naprotiv, prilike za zaradu su povoljnije u Bosni. Oni se dakle sele iz oblasti boljih privrednih prilika u zemlju loijih ekonomskih prilika. I ipak sada postoji kod bosanskih muhamedanaca ne samo naklonost i tenja, ve narodni huk za iseljavanjem. Onaj uzvik: svi e se iz Bosne iseliti" obeleava taj huk. Kao to je pomenuto, glavni je uzrok tome psihiki ili, ako upotrebimo stariji izraz, naroito stanje narodne due, koje se razvilo pod uticajem prilika to su nastale posle okupacije i naroito posle aneksije. To je stanje nezadovoljstva s prilikama i sa samim sobom, ozlojeenja, oajanja. Istina, takvo duevno stanje zavlada kod svih muhamedanaca Balkanskoga Poluostrva kad potpadnu pod tuu, hriansku upravu, ali je u Bosni mnogo intenzivnije. I to je upravo ono to treba objasniti. Bosanski muhamedanci su iveli pod naroitim prilikama i imaju drukije psihike osobine no ostali slovenski renegati Balkanskoga Poluostrva. Sasvim su drukiji no Pomaci ili pomuhamedanjeni Sloveni june Stare Srbije, Makedonije i Bugarske. Kao to je poznato, bosanski muhamedanci su Srbi, znatnim delom srpsko plemstvo, koje je promenilo veru (poglavito bogumilsku i pravoslavnu) i izgubilo narodnu svest. Biva gospoda, oni su i

pod turskom upravom ostali gospoda. Bosna je vekovima bila periferijska turska zemlja, najvie udaljena od Anadola i Carigrada. Osmanlije su je mogle poglavito time uza se drati to su povlaivali bosanskim muhamedancima. Ovi su esto imali stvarnu autonomiju. Otpavi od vere i srpske narodne svesti, ovi muhamedanci su teili da se pokau dostojni nove vere i novih poloaja i stavljali su se u sve veu suprotnost prema svojim sunarodnicima, koji su ostali u staroj veri. Poslednje su inili zbog onog stida, koji se jako javlja kod svih renegata i izaziva tenju da se tobo udalje od svoga korena i da zatru veze i oseanja, koja su ih za njega vezivala. Tako su se kod mnogih razvile osobine osionosti, razmetljivosti i lanog turcizma. Poznato je kako su Vlahe" tretirali. Napravili su se ak-turcima i verovali su da su bolji Turci od Osmanlija. Sumnjali su kato i u sultane da li su onako dobri Turci kao to su oni. Ovoliko sile i apokrifnog turcizma nije se moglo razviti ni kod jednih drugih islamizovanih Slovena Balkanskoga Poluostrva. Osim toga su na njihovu srpsku prirodu bila nakalamljena orijentalska oseanja i raspoloenja, i razvio se ivo i raznovrsno kolorisan domai i intimni ivot. Ustalila se bila izvesna harmonija i naroita vrsta rahatluka ili konfora. Uz to su vie no ijedna druga narodna grupa na Poluostrvu zadrali neki okamenjeni, jamano srednjevekovni nain miljenja; u masi su nekritini, kadri verovati u nemogunosti, fantazisti. Grom iz vedra neba ne moe tako iznenaditi i poremetiti kao to je apokrifne Turke Bosne i Hercegovine duevno poremetila najpre privremena okupacija, zatim aneksija. Potpali su ne samo pod hriansku dravu, ve pod hriansku dravu klerikalnih tenja i strogog birokratskog reima. Duevno stanje njihovo nije postalo povoljnije usled toga to ih je bosanska vlada dugo vreme favorizovala. Od okupacije je njih sve vrealo i oni su bili sa svih strana vreani. To duboko nezadovoljstvo je moglo oslabiti, ako bi se muhamedanci predali unutranjim borbama. I ono je zbilja bilo poelo malaksavati. Iseljavanje, zapoelo posle okupacije, bilo je stalo. Meutim, novo nezadovoljstvo, koje je nastalo posle aneksije, preobraeno je pod uticajem dva impulsa u nov huk za iseljavanje. Jedan od tih podstreka dolazi od Mladoturaka. Poznati lekar Nazim, lan solunskog mladoturskog komiteta, doao je na misao, da naseljavanjem bosanskih muhadira oslabi slovensku nadmonost u Makedoniji. Taj plan je usvojila turska vlada. Drugi impuls dolazi od austrijske uprave ije su se tenje u poslednje vreme sloile sa tenjama Mladoturaka. Misle i jedni i drugi da mogu jedne narodne grupe iseljavati, a druge na njihovo mesto dovoditi, kao to hemiar menja reakcije da bi napravio novo hemijsko telo. 3. iroke narodne mase se vrlo teko kreu i u normalnim prilikama, naroito im je teko prelaziti dravne granice. Putujui nailazio sam na obine ljude i

seljake, koji su poslom izili iz svoje oblasti ili jo dalje iz svoje drave, i uverio sam se kako je putovanje za njih niz nevolja i kato patnji; jo tee im je kad moraju pod novim nepoznatim prilikama zaraivati. Bosanski muhadiri se premetaju bez ekonomske potrebe, u masama, u nove prilike i u oblast poglavito stranih jezika; dalje u zemlje ekonomski nerazvijene, gde ne mogu nai zarade. Uz to su oni sami tromi, nekulturni, ne umeju da se pomognu, sve im je strano, a uz to dolaze sa osobinama duboko uvreenih, koje nove prilike takoe vreaju i razoaravaju. Ne samo u Evropi, moda i dalje, nema veih patnji kojima bi narodne mase bile izloene no to su ove bosanskih muhadira. I zato se najpre javi misao kako treba proces iseljavanja zaustavljati, i to bi bila na prvom mestu dunost mlae muhamedanske inteligencije. To je veliki zadatak i zahteva najenerginija sredstva. Slabo vredi raditi urnalistikom i knjigama, jer je retko ko od bosanskih muhamedanaca pismen i dovoljno spreman za itanje i razumevanje. Narodni huk bi se mogao moda zaustaviti ivom reju i apostolskim radom: ako muhamedanska inteligencija zae od sela do sela, od kue do kue. * Kako iseljavanje bosanskih muhamedanaca utie na na narodni bilans i kolika je od toga teta za nau narodnost? 1. Nesumnjivo je da se njihovim iseljavanjem znatno smanjuje broj ljudi, koji govore srpskim jezikom. Nestaje ih iz Bosne gde bi taj jezik sauvali, a idu u junu Makedoniju, Tesaliju i Anadol, gde e njihovi potomci zaboraviti srpski i nauiti turski jezik. to e oni u ovim oblastima privremeno rairiti srpski jezik, nema znaaja za budunost. Trenutno i prividno izgleda da je za srpsku narodnost manja teta od toga iseljavanja no to je za srpski jezik. Narodna masa bosanskih muhamedanaca osea se kao Turin, i sve nevolje, i naposletku i poslednji dogaaji, nisu mogli uiniti da se u tom pogledu izvri prevrat kod bosanskih muhamedanaca. U toj masi nema ni sad drugih oseanja osim verskih i prema tome psevdo-turskih. Ima mladih kolovanih ljudi, darovitih pesnika i pojedinaca, koji sebi ine ast to su se mogli emancipovati od vere i to su se mogli dozvati svojoj narodnosti. To su retki izuzetci. Ali verski fanatizam stalno slabi kod bosanskih muhamedanaca. to budu postajali prosveeniji, on e sve vie slabiti. U njihovoj e dui ostajati praznina, mnogo docnije pravi vakuum, i on se, izgleda, ne moe niim drugim trajno ispuniti do nacionalnim oseanjem, za koje sada nema mesta. Istina, izgleda, to se ve i sada nazire, da e Austrija teiti da od zaostalih bosanskih muhamedanaca stvori srednju partiju, neutralce, neto nalik na nekadanje nacionalno bezbojno eko plemstvo, da bi mogla s njima po volji

politiki operisati. Nije nemoguno da ona u tome bar u nekoliko uspe. Ali muhamedanski neutralci ne mogu to na duga vremena ostati, onako isto kao to nije moglo ostati neutralno ni eko plemstvo. Najprosveenije i najprogresivnije prirode brzo e se vratiti svojoj narodnosti. Ostale malo docnije. Iseljeni muhamedanci su dakle za uvek izgubljeni za srpsku narodnost, oni to ostanu u Bosni vraae se sa napretkom prosveenosti svojoj narodnosti. Ne samo iz humanih pobuda ve i iz nacionalnih moraju dakle Srbi najivlje nastojati da se bosanski muhamedanci ne iseljavaju. Oni treba da se za to onako isto zauzmu kao i muhamedanska omladina. Istorijska nesrea je uinila da je znatan deo bosanskih Srba promenio veru i izgubio narodno oseanje. Sada mora zbog toga da nestane znatnog dela bosanskih muhamedanaca; nestae i njihovog srpskog jezika i njihove srpske fizike konstitucije, jer e se potpuno pretopiti u jedan azijski narod. To se nekada zvalo ispatanjem zbog greha, a sada se zove socijalnim zakonom. Ali po tom istom zakonu oni bosanski muhamedanci, koji ostanu u Bosni, moraju se vratiti svojoj narodnosti. Za taj proces je sve jedno kakav e politiki poloaj srpski narod u Bosni trenutno zauzimati prema bosanskim muhamedancima. I zato treba, bez obzira na staleke ekonomske interese muhamedanaca dizati i snaiti svoj ui narod, onaj to je i veru umeo da potini svojoj narodnosti i da je narodnou kolorira, onaj koji je vekovima patio i jo pati i u kome je pod nevoljama i pritiskom zbijena naa prava nacionalna energija. 2. Ali najvea opasnost od iseljavanja bosanskih muhamedanaca i za srpsku narodnost i za ostale domae elemente u Bosni u tome je to e iza bosanskih muhadira ostati prazne zemlje, velike prostorije i to one mogu biti naseljene strancima. Poznato je da je tim nainom oslabljavan i istiskivan na narod u Slavoniji, Sremu, Bakoj, Banatu; tako su ove pokrajine po etnografskom sastavu postale meovite. Zato nije dovoljno samo otkupljivanje zemlje, koje ostanu iza muhamedanaca u Bosni, ve treba spreiti da se na njima naseljavaju stranci. Treba naseljavati Srbe, Hrvate i Slovence. Ako se ne mogu naseliti ljudi naega jezika, neka to ostanu unutranje prostorije, po kojima e se moi domai rairiti i umnoiti.

// Projekat Rastko / Antropologija i etnologija //

[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomo ]