Obrazovanje

Bojana Radojevi 09/453 Dragana Kuki 09/332 Kosta Dodig 09/594

Veza pohaanja predkolskog obrazovanja i uspeha uenika

Cilj ovog rada je da se na osnovu rezultata PISA istraivanje u 2003. i 2009. godini ispita efekat predkolskog vaspitanja na kasniji uspeh uenika u Srbiji, uzimajui u obzir socio-ekonomske karakteristike porodice i domainstva. Uspeh uenika se meri na osnovu rezultata testiranja petnaestogodinjaka u pogledu matematike, italake i naune pismenosti ocenjene putem PISA istraivanja.

1)

2)

3)

4)

Da li deca koja dolaze iz porodica sa viim socioekonomskim statusom u Srbiji imaju vie koristi od predkolskog vaspitanja u poreenju sa decom koja dolaze iz manje privilegovanih porodica? Zakljuci PISA istraivanja u 2009. godini, na osnovu svih OECD zemalja koje su uestvovale u istraivanju, ukazuju da predkolsko vaspitanje ima pozitivan uticaj na kasniji uspeh u koli ak iako se porede uenici koji imaju sline socio-ekonomske uslove. Da li predkolsko vaspitanje u Srbiji ima kompenzatorni efekat, tako da predkolsko obrazovanje ima vei uticaj na kasniji uspeh u koli kod dece iz manje privilegovanih porodica? Da li deca iz porodica sa viim socio-ekonomskim statusom u Srbiji imaju bolji pristum predkolskom obrazovanju, to je sluaj u veini OECD zemalja koje su uestvovale u PISA iztraivanju 2009. godine? U kojoj meri nain na koji je obezbeeno predkolsko obrazovanje u Srbiji utie na uspeh uenika?

 U Srbiji nije obavezno predkolsko vaspitanje koje obuhvata svu decu uzrasta izmeu 0 i 7 godina. Obavezan je pripremni predkolski program (PPP) koje je uveden od 2006. godine za decu od 5.5 do 6.5 godina i koji se sastoji od jedne godine pripremnog programa za kolu. Delatnost predkolskog vaspitanja i obrazovanja se obavlja u predkolskim ustanovama, a sa uvoenjem PPP-ja jedan deo ovog programa obavlja se i u osnovnim kolama usled nedostatka prostora. Poev od 2001. godine, predkolsko obrazovanje je zakonskim aktima ukljueno u obrazovni sistem u zemlji, u skladu sa meunarodnim klasifikacijama obrazovanja.

PISA
Meunarodno standardizovani upitnik procene uenikih postignua PISA (Programme for International Student Assessment) je najvee meunarodno istraivanje u oblasti obrazovanja. Realizuje se od strane OECD-a od 1997. godine, a testiranje uenika se organizuje svake tri godine. Do sada su sprovedena etiri PISA istraivanja (2000., 2003., 2006. i 2009.)

 Osnovni cilj ovog istraivanja je da se omogui zemljama uesnicama da donose strateke odluke u oblasti obrazovanja na osnovu empirijskih podataka o postignuima uenika i uslovima u kojima se koluju. Testovima se procenjuju znanja koja su uenici stekli tokom kolovanja. Naglasak je na funkcionalnim znanjima, a svi zadaci koji se nalaze u testovima vezani su za realne situacije u kojima se uenici mogu nai. Pismenost se ispituje u tri domena: matematika, itanje i prirodne nauke. Srbija uestvuje u ovom istraivanju od 2003. godine.

 Za svaku zemlju koja uestvuje u ispitivanju saoptavaju se podaci o prosenom postignuu (aritmetika sredina) uenika u svakoj od ispitivanih oblasti. Skale su standardizovane tako da je proseno postignue fiksirano na 500 poena, a standardna devijacija na 100. Pored testova znanja, primenjuju se i upitnici za uenike i za kole. Njima se prikupljaju podaci o razliitim faktorima koji mogu biti relevantni za postignua uenika.

 Broj zemalja uesnica,a time i broj uenika obuhvaenih ovom studijom, iz ciklusa u ciklus sve je vei. U prvom PISA ciklusu uestvovale su 43 zemlje, uglavnom lanice OECD-a. U poslednjem PISA talasu u 2009. godini uestvovale su 74 zemlje. 2003. godine u Srbiji ispitana je 151 kola i u proseku 29 uenika po svakoj koli. U 2009. godini ispitano je 190 kola i 35 uenika po svakoj koli (osim u sluaju kola u kojima ima mali broj uenika uzrasta od 15 godina). Uzorak u 2003. godini iznosi 4405 uenika. Uzorak u 2009. godini iznosi 5523 (od planiranih 5804).

Ko i na osnovu kojih kriterijuma bira kole i ake koji se testiraju?

kole se biraju na osnovu kompletnog spiska kola u kojima se koluju petnaestogodinji uenici. Kada je re o Srbiji, preko 95% uenika se nalazi u prvom razredu srednje kole, jedan mali procenat u drugom razredu, a jo manji je jo uvek u osnovnoj koli. kole bira agencija Westat koja je specijalizovana za uzorkovanje, a na osnovu kriterijuma koje definie PISA centar u Srbiji. Na zahtev je bio da svi regioni (prema regionalizaciji koju koristi Ministarstvo prosvete) i svi tipovi kola (gimnazije, tehnike, ekonomske, medicinske, poljoprivredne, umetnike) budu zastupljeni proporcionalno svom ueu u ukupnoj populaciji.

 Svaka izabrana kola dostavlja spisak svih uenika odgovarajueg kalendarskog uzrasta. Spiskovi uenika ne sadre ni jedan drugi podatak o ueniku osim datuma roenja, pa ni podatak o njihovom kolskom uspehu. Sa tog spiska, softverski se bira sluajnim izborom 35 uenika koji e uestvovati u testiranju.

Rezultti regresione nlize n osnovu PISA testa (2009)

Rspoloivi PISA podci pruju mogunost d se sgled deskriptivn, li ne i uzrono-posledin, vez izmeu pohnj predkolskog obrzovnj i uspeh uenik. Uzorak: Mladii i devojke roeni 1993.god. starosti 15godina u 2009.god. Zavisna promenljiva: Matematika pismenost; italaka pismenost; Nauna pismenost. Dodtno objnjvjua promenljiva: PISA indeks.

Rezultti regresione nlize n osnovu PISA testa (2009)

PISA indeks (ESCS): PISA index of economic, social and cultural status; Kompozitni indeks ekonomskog, socijlnog i kulturnog sttus.

Izveden iz sledee tri vrijble: njvii poslovni sttus ob roditelj, njvii obrzovni nivo ob roditelj izren u broju godin obrzovnj; indeks svih kunih dobr.

Rezultti regresione nlize n osnovu PISA testa (2009)

Cilj regresione analize, sagledavanje efekta: predkolskog obrazovanja meren dihotomnom vetkom promenljivom (pohnje ili ne pohnje predkolskog); predkolskog obrazovanja n uspeh uenik ne uzimjui u obzir socio-ekonomske krkteristike porodice; predkolskog obrazovanja na uspeh uenika uzimajui u obzir socio-ekonomske karakteristike porodice; predkolskog obrazovanja uzimjui u obzir i duinu pohnj (kre ili due od jedne godine); predkolskog obrazovanja n uspeh uenik uzimjui u obzir znimnje roditelj;

Rezultti regresione nlize n osnovu PISA testa (2009)

Izolovno posmtrnje efekt predkolskog obrzovnj n uspeh uenik ukzuje d je ovj efekt znjn z sve merene ktegorije uspeh uenik u regresijm i z mldie i z devojke. Veliin ocenjenog koeficijent vrir izmeu 14 i 19 poen u uzorku mldi, dok u uzorku devojk vrir izmeu 23 i 29 poen.

Mladii
19 14 16

Devojke
29 23 25

Matematika pismenost italaka pismenost Nauna pismenost

Rezultti regresione nlize n osnovu PISA testa (2009)

Sgledvnjem efekt indeks ekonomskog, socijlnog i kulturnog sttus ko kompozitne vrijble, ocenjeni koeficijent uz predkolsko postje statistiki neznaajan i pd n treinu prethodno ocenjene vrednosti u uzorku mldi. Sagledavanjem efekta predkolskog n uspeh uenik uzimjui u obzir znimnje roditelj, ko i pojedinni efekt fktor koji sinjvju kompozitni indeks ekonomskog, socijlnog i kulturnog sttus, ocenjeni koeficijent uz predkolsko ostje i dlje statistiki neznaajan i pd n treinu prethodno ocenjene vrednosti.

Zakljuak: Ocenjeni efekt predkolskog obrazovanja n uspeh uenik u uzorku z mldie u potpunosti je psorbovn fktorim socio-ekonomskog sttus.

Rezultti regresione nlize n osnovu PISA testa (2009)

U uzorku devojk, uvoenjem indeks ekonomskog, socijlnog i kulturnog sttus, ko kompozitne vrijble ili sgledvnjem efekt pojedinnih komponenti koje sinjvju ovj indeks, ocenjeni efekt predkolskog n uspeh u koli ostje stbiln i statistiki znaajan, iko neto nii od poetno ocenjenog koeficijent (bez sgledvnj socioekonomskih krkteristik). U uzorku devojk u 2009. godini ocenjujemo pozitivn efekt predkolskog n uspeh u koli, k i nkon sgledvnj socio-ekonomskih krkteristik porodice i dominstv.

Zakljuak: Predkolsko obrzovnje im kompenztorni efekt z devojke, nroito one koje dolze iz porodic s niim socio-ekonomskim sttusom.

Rezultti regresione nlize n osnovu PISA testa (2003)

Ocenjeni efekt predkolskog n uspeh uenik, meren dihotomnom vetkom promenljivom (pohnje ili ne pohnje predkolskog) nije statistiki znjn, ko ni pohnje predkolskog kre od godinu dn.

Izolovno posmtrnje efekt predkolskog obrzovnj n uspeh uenik ukzuje d je ovj efekt statistiki znjn z sve merene ktegorije uspeh uenik u regresijm i z mldie i z devojke smo kd posmtrmo pohnje predkolskog due od jedne godine.

Veliin ocenjenog koeficijent vrir izmeu 14 i 17 poen u uzorku mldi, dok u uzorku devojk vrir izmeu 9 i 14 poen.

Rezultti regresione nlize n osnovu PISA testa (2003)

Uvoenjem indeks ekonomskog, socijlnog i kulturnog sttus, ko kompozitne vrijble ili sgledvnjem efekt pojedinnih komponenti koje sinjvju ovj indeks, ocenjeni efekt predkolskog obrzovnj n uspeh uenik postje negtivn i statistiki neznjn u regresijm i z mldie i z devojke. Razlog: Nedovoljn kvlitet ponuenih uslug u predkolskim obrzovnim institucijm (npr., gledno kroz odnos izmeu broj dece i broj vspit, ko i kroz izdvojen sredstv z predkolsko obrzovnje) u periodu izmeu 1987. i 1993. godine, kd su uenici u PISA 2003. uzorku ili u predkolsko.

Zakljuak: Ocenjeni efekat predkolskog obrazovanja na uspeh uenika se u potpunosti psorbuje fktorim socio-ekonomskog sttus i u

Rezultti drugih studija

Druge studije tkoe ukzuju n rzliit uticj predkolskog obrzovnj n ksniji uspeh u koli kod devojk i mldi, posebno onih koji dolze iz porodic s niim socio-ekonomskim sttusom. Brnet (Barnett, 1995) u svojoj preglednoj studiji nvodi d su u nekim rdovim neni vei efekti postignu kod devojk u odnosu n mldie koji su pohli odreene predkolske progrme, iko ovi rezultti nisu uvek sttistiki znjni.

Pisa in Focus, 2011

Zkljuci izvetj PISA u fokusu (PISA in Focus, 2011) z 2009. godinu ukzuju d vez izmeu predkolskog obrzovnj i ksnijeg uspeh uenik zvisi od nekoliko krkteristik obrzovnog sistem i d je znjnij: kada je odnos izmeu broj dece i broj vspit u toku predkolskog obrzovnj mnji; kada predkolsko obrzovnje due trje; kada predkolsko obrzovnje obuhvt iri sloj uenike populcije; kd se investir vie sredstv po svkom detetu u godinma pre polsk u kolu.

Odnos izmeu broj dece i broj vspit u toku predkolskog obrzovnj

Poreenjem situcije u 2008/09. godini s situacijom u 1998/99. godini zkljuujemo d je dolo do vidljivog poboljnj odnos izmeu broj dece i broj vspit u toku predkolskog obrzovnj. (17 u 2008/2009. godini u odnosu n 20 u 1998/1999. godini). Na osnovu PISA podataka u 2009.godini koji su raspoloivi za 28 zemalja, prosen odnos dece i vspit u toku predkolskog obrzovnj: Amerika - 14 (rng: 15) Frncuska - 19 (rng: 26)

Zakljuak: Treblo bi i dlje rditi n smnjenju odnos izmeu broj dece i broj vspit u toku predkolskog obrzovnj jer se n tj nin, izmeu ostlog, unpreuje vez izmeu predkolskog obrzovnj i ksnijeg uspeh uenik.

Trjnje predkolskog obrzovnj

Prema podacima za 2007. godinu: etvorosatni programi se ostvaruju u zakonski propisanom trajanju od 6 meseci, ali se do sada pokazala vrlo jasna tendencija da se u veini predkolskih ustanova ti etvorosatni programi realizuju tokom itave kolske godine; U organizaciji PPP, samo oko jedne treine dece pohaa celodnevni program, a dve treine etvorosatne programe; Krai programi uglavnom primenjuju u manje razvijenim sredinama, pri vaspitavanju dece iz porodica koje imaju manje mogunosti da podstiu rani razvoj;

Obuhvat predkolskim obrazovanjem

Uzrast od 5.5 do 6.5 godina za 2008/2009 godinu iznosio 92% (za 3 procentnih poena vie u odnosu na 2007/2008, a 8 pp u odnosu na 2006/2007) Uzrast od 0 do 7 godina za 2008/2009 iznosio 41% (za 2 pp vie u odnosu na 2007/2008, a 3 pp u odnosu na 2006/2007) Uvoenjem PPP-ja u Srbiji navode da je uee dece u predkolskom obrazovanju u 2005. godini, za decu uzrasta od 3 do 7 godina, bilo 39% i time jedno od najniih u Evropi. Zakljuak: Deca u Srbiji su nedovoljno obuhvaena predkolskim obrazovanjem, uzimajui u obzir svu predkolsku decu uzrasta od 0 do 7 godina.

Pravednost predkolskog obrazovanja

LSMS (Living Standards Measurement Study) Ova studija prua mogunost da sagledamo obuhvat pohaanja predkolskog obrazovanja u zavisnosti od: 1. ivotnog standarda domainstva 2. obrazovnog statusa roditelja Napomena: ivotni standard je meren na osnovu ukupnih mesenih trokova domainstva po jedinici ekvivalentne skale. Ukupna populacija u Srbiji je podeljena na pet kvantila, gde prvi kvantil predstavlja 20% najsiromanijih, a peti 20% najbogatijih.

Investiranje u predkolsko obrazovanje

Srbija je u 2005. godini od svog bruto domaeg proizvoda (BDP) izdvojila za predkolsko obrazovanje 0.43% od ukupnih 4.53% izdvajanja za obrazovanje. U zemljama OECD-a prosek izdvajanja za 2004. godinu iznosio je 0.50%. Relativni udeo ulaganja u predkolsko obrazovanje u Srbiji iznosi 9.3% (=0.43/4.53*100), dok u zemljama OECD-a iznosi 7.9% Razlog: Osnovono obrazovanje u Srbiji poinje kasnije, nego u zemljama OECD-a.

Investiranje u predkolsko obrazovanje

Kako je uee dece u predkolskom obrazovanju u Srbiji jedno od najniih u Evropi, zakljuuje se da novac upotrebljen u tu svrhu nije dovoljno efikasno iskorien. Na osnovu svih navedenih pokazatelja moemo zakljuiti da trenutno u Srbiji postoji dovoljno prostora za unapreenje predkolskog obrazovanja kako u pogledu obuhvata i pravednosti, tako i u pogledu kvaliteta usluga u obrazovnim institucijama, gledano kroz odnos izmeu broja dece i broja vaspitaa, kako i kroz izdvojena sredstva za predkolsko obrazovanje. Ovo unapreenje je vano, jer se unapreenjem ranog obrazovanja dece, unapreuje i veza izmeu predkolskog obrazovanja i kasnijeg uspeha uenika.

U emu su nai aci na prethodnom testiranju bili naloiji? Koje su to oblasti znanja koje su nas dovele do 41. pozicije?
Testirane su tri oblasti postignua: matematika, prirodne nauke i razumevanje proitanog teksta.

Upravo je razumevanje proitanog oblast u kojoj se uenici najloije snalaze. Njih obeshrabri ve i sama duina teksta; po pravilu, ako je tekst dui od pola strane, oni unapred odustaju.

Takoe, obeshrabruju ih tekstovi koji nisu narativni, ve su informacije saoptene u nekom drugom formatu, npr. tabelarno, u obliku mape, grafikona, formulara...

 Kada je re o vrsti pitanja, najmanje su samopouzdani u pitanjima koja od njih trae da vrednuju neki sadrinski ili formalni aspekt teksta, npr. da objasne postupke ili nameru autora teksta, ili primerenost stila. Najkrae reeno, slabija su postignua u onim vetinama koje u koli nisu prepoznate kao vane, koje se ne nalaze u nastavnim programima, pa ih, prema tome, ni nastavnici ne uvebavaju sa uenicima.

Kakvu sliku aljemo u svet tako loim plasmanom?

Poreenja sa drugim zemljama koja nam ovaj i ovakvi projekti omoguavaju, nemaju za cilj takmienje meu zemljama, jer su uslovi u razliitim sistemima veoma razliiti. Poreenja mogu da nam olakaju donoenje vanih odluka u obrazovanju jer moemo da vidimo kakva su iskustva drugih sistema i koje su aktivnosti oni planirali da bi unapredili soptvena postignua.

Da li na neki nain rezultati PISA isispitivanja mogu uticati na strategiju razvoja obrazovanja, sa jedne strane i razvoj autonomije kola, sa druge strane?
Odgovor je da - na oba dela pitanja. Kada je re o razvoju strategije obrazovanja, PISA je upravo i dizajnirana tako da omogui na podacima zasnovano strateko razmiljanje i argumentovano donoenje odluka u obrazovanju. S druge strane, iskustva drugih obrazovnih sistema pokazuju da je stepen autonomije kola i nastavnika u direktnoj pozitivnoj vezi sa postignuima na PISI.

Dakle, to su autonomniji, i kole i nastavnici efikasnije upravljaju, tanije vie doprinose obrazovnim postignuima svojih uenika.

Zakljuak
N osnovu regresione nlize PISA podtk u 2003. i 2009. godini zkljuujemo d se ocenjeni efekt predkolskog n uspeh uenik u uzorku z mldie u potpunosti psorbuje fktorim socio-ekonomskog sttus u obe posmtrne godine. Kvlitet ponuenih uslug u predkolskim obrzovnim institucijm zntno unpreen izmeu dve posmtrne genercije. Efekat predkolskog obrazovanja na kasniji uspeh uenika: 1. smanjuje se, uzimajui u obzr faktore socio-ekonomskog statusa porodice. 2. ima pozitivan uticaj na kasniji uspeh uenika u koli.

Literatura
Sunica Vuji i Hana Baronijan, Sekundarne analize podataka dobijenih kroz istraivanje PISA: Veza pohaanja predkolskog obrazovanja i uspeha uenika. www.pisaserbia.org