PRAVILNIK

O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU SKLADITA OD POARA I EKSPLOZIJA

/an 1 Ovim pravilnikom propisuju se tehnike mere zatite skladita od poara i eksplozija. Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na zatvorena skladita koja slue za uvanje sirovina poluproizvoda i proizvoda (u daljem tekstu: roba). Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na: skladita kod kojih je nosea konstrukcija od negorivog materijala i slue za uvanje negorive robe u negorivoj ambalai, priruna skladita, skladita eksploziva, skladita zapaljivih gasova i zapaljivih tenosti, prenosna kontejnerska skladita, kao i skladita opasnih materija (u daljem tekstu: materije) kod kojih opasnost ne potie od pojave poara i eksplozija.
lan 2.

za evakuaciju oznaava se na podu, strelicama ute boje. Put za evakuaciju mora biti najmanje irine 0,8 m i ogranien svetlozelenim trakama irine 10 cm.
lan 7.

Vrata na putu za evakuaciju moraju biti iroka najmanje 0,8 m, moraju biti zaokretna, tako da se otvaraju u smeru izlaenja, i ne smeju imati prag. Ako su vrata na putu za evakuaciju klizajua ili zaokretna i ira od 1,25 m, na njima se moraju napraviti zaokretna vrata koja moraju zadovoljiti zahteve iz stava 1. ovog lana.
lan 8.

Skladita sa poarnim optereenjem viim od 1000 MJ/m2 moraju imati najmanje dva izlaza za evakuaciju, postavljena tako da se prostorija skladita moe bezbedno napustiti, bez obzira na to s koje strane je zapoeo poar.
lan 9.

Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja: 1) hladnjaa je skladite opremljeno uredajima za odravanje niske temperature i odredene vlanosti; 2) priruna skladita su skladita u kojima se uva roba za potronju u toku jednog dana; 3) regalno skladite je skladite u kome se roba uva u regalima visine do 12 m; 4) silos je skladite krunog ili vieugaonog horizontalnog preseka koji slui za uvanje prakastih ili zrnastih materija; 5) visokoregalno skladite je skladite u kome se roba uva u regalima visine iznad 12 m; 6) zatvoreno skladite je skladite koje ima krov i zidove kojima je skladite zatvoreno sa svih strana i obezbedeno od prodora atmosferilija.
lan 3.

Stepenice koje su namenjene za evakuaciju moraju biti iroke najmanje 0,8 m i izgradene od negorivog materijala otpornog prema poaru najmanje 0,5 h.
lan 10.

U svakoj od podrumskih ili suterenskih prostorija u skladitu moraju se izgraditi po jedne stepenice na dve razliite strane, koje vode do nivoa zemljita.
lan 11.

Velika skladita i skladita srednje veliine koja imaju najmanje jedan nadzemni sprat moraju imati poarne stepenice koje se postavljaju na najveem moguem rastojanju od prostorije za pogonske uredaje.
lan 12.

Zatvorena skladita mogu biti: a) skladita u posebno izgradenom objektu; b) skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji slui za druge namene.
lan 4.

Poarne stepenice prave se sa branicima za zatitu od pada i postavljaju se od nivoa zemljita do krova, na najveoj moguoj udaljenosti od prostorije za pogonske uredaje. Stepenicama iz stava 1. ovog lana mora se obezbediti slobodan prilaz sa svih spratova u skladitu.
lan 13.

Stepen otpornosti konstrukcionih elemenata skladita prema poaru dat je u tabeli 1.

Tabela 1. Mala skladita Skladita srednje veliine Velika skladita

Prema veliini skladita se dele na: 1) mala skladita, povrine do 1000 m2; 2) skladita srednje veliine, povrine od 1001 do 3000 m2 i regalna skladita povrine do 3000 m2; 3) velika skiadita, povrine iznad 3000 m2 i sva visokoregalna skladita. lan 5 Skladita moraju imati prilaz za vatrogasna vozila, i to: 1) 2) 3) 4) mala skladita - najmanje sa jedne strane; skladita srednje veliine - najmanje sa dve strane; velika skladita i hladnjae - najmanje sa tri strane; silos (ukljuujui prijemno otpremna mesta uz silos i ostale pomone prostorije koje su neposredno ukljuene u proces rada silosa) sa sve etiri strane.
lan 6.

Poarno optereenje

N
Stepen otpornosti prema pozaru, II prema standardu JUS U.J 1.240

II III

II

III IV III

IV

N - Nisko poarno optereenje S - Srednje poarno optereenje V - Visoko poarno optereenje

Ako je skladite opremljeno uredajima za automatsko gaenje poara, stepen otpornosti konstrukcionih elemenata prema tabeli 1 moe se smanjiti za jedan. Nosee eline konstrukcije u velikim skladitima i skladitima srednje veliine sa visokim i srednjim poarnim optereenjem moraju se zatititi negorivim materi-

Put za evakuaciju iz skladita prema bezbednom prostoru mora da bude: neprekidan, ravan sa to manje krivina, uvek slobodan i nezakren. Smer prema izlazu

jalom tako da njihova otpornost prema poaru zadovoljava zahteve iz tabele 1, ili prostor skladita mora biti zatien uredajima za automatsko gaenje poara. lan 14. Otpornost poarnog zida prema poaru odreduje se prema poarnom sektoru koji ima vie poarno optereenje. lan 15. Poarni zid mora da nadvisuje krov skladinog objekta najmanje za 50 cm, a ako je krov od gorivog materijala, na obe strane, po 160 cm od zida, ugraduje se i deo krova od negorivog materijala. Ako poarni zid vrsto prijanja uz donju stranu krovne konstrukcije ija je otpornost prema poaru najmanje 2 h, takav zid ne mora da nadvisuje krov skladita. lan 16. Vrata u poarnom zidu moraju imati istu vrednost otpornosti prema poaru kao i zid u kome se nalaze, moraju se zatvarati automatski i mora da postoji mogunost za runo zatvaranje. Povrina takvih vrata ne sme da prede 25% povrine zida. lan 17.
Zidovi stepenita i ahtovi za liftove koji slue za prevoz robe i lica moraju biti otporni prema poaru najmanje: 1) 1 h u skladitima ije je poarno optereenje nie od 1300MJ/m2; 2) 1,5 h u skladitima ije je poarno optereenje iznad 1300MJ/m2. U sluajevima navedenim u odredbama pod 1 ) i 2 ) ovog lana, vrata na iiftovima moraju biti otporna prema poaru najmanje 0,5 h.

6) skladita se moraju prirodno provetravati, a gde to nije dozvoljeno mora se obezbediti vetako provetravanje. Povrina otvora za prirodno provetravanje ili vetako provetravanje skladine prostorije mora biti tolika da se ne sme dostii vrednost od 10% od donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente; 7) na mestima stvaranja eksplozivnih smea, pored opteg provetravanja, moraju se ugraditi uredaji za lokalno odsisavanje; 8) unutranje povrine skladita na kojima bi se mogla skupljati zapaljiva povrina moraju biti glatke i bez teko pristupanih mesta. lan 21 Zapaljiva praina iz skladita ne srne se izduvavati pomou komprimovanog vazduha. lan 22. Na mestima prolaza kroz granine konstrukcione elemente poarnog sektora, otvori za prolaz elektrinih kablova moraju se obloiti negorivim materijalom iste otpornosti prema poaru kao i granini konstrukcioni elementi i moraju biti zaptiveni negorivim materijalom. lan 23. U svim skladinim prostorijama mora postojati glavni prekida koji omoguuje iskijuivanje eiektrine struje u celom skladitu, a u svakoj skladinoj prostoriji mora postojati glavni prekida za iskljuivanje elektrine struje u toj prostoriji, bez obzira na broj sektorskih prekidaa. Prekidai iz stava 1. moraju biti postavljeni na mesta koja su lako prisfupana u sluaju poara. U visokoregalnim, velikim skladitima i skladitima srednje veliine, kao i u silosima i hladnjaama, mora postojati prekida pomou kog se moe iskljuiti eiektrina struja u celom skladitu, a u svakoj skladinoj prostoriji mora postojati glavni prekida za iskljuivanje elektrine struje za tu prostoriju. lan 24. Skladita moraju biti snabdevena nunim svetlom koje se automatski ukljuuje nestankom elektrine struje i koje obezbeduje osvetljavanje u sluaju poara u trajanju od najmanje 1 h.
Tabela 2. Najvee dozvoljene povrine poarnih sektora, u m2 Vrsta materijala Bez instalacija za automatsko otkrivanje poara Sa instalacija- Sa uredajima ma za za automatautomatsko sko otkrivanje otkrivanje i gaenje poara poara do 800 neogranieno

lan 18. Nosee konstrukcije rampe i nadstrenice zatvorenih skladita opasnih materija prave se od negorivog materijala. lan 19. Najvee dozvoljene povrine poarnih sektora u zatvorenim skladitima date su u tabeli 2, s tim da svaki poarni sektor mora da ima najmanje jedan spoljni zid na kome se nalazi ulaz u skladite. Kod skladita koja imaju vie spratova nije dozvoljeno spajanje prostorija sa dva sprata ili vie spratova u jedan poarni sektor. Visokoregalna skladita, bez obzira na veliinu, ine jedan poarni sektor. lan 20. U skladitima u kojima postoji opasnost od stvaranja eksplozivnih smea moraju se preduzeti sledee mere: 1) elektrini uredaji i oprema, kao i manipulativna i transportna sredstva, moraju biti konstrukciono izvedena u protiveksplozivnoj zatiti; 2) manipulativna i transportna sredstva za iji se pogon koriste motori sa unutranjim sagorevanjem moraju itnati hvata varnica na izduvnoj cevi; 3) podovi moraju biti od negorivog materijala koji ne varnii i moraju provoditi statiki elektricitet; 4) vrata, poklopci i prozori koji se otvaraju moraju biti od negorivog materijala koji ne varnii, a ako su od metala, moraju biti uzemljeni; 5) kuita za sijalice moraju biti od negorivog materijala i moraju biti postavljena tako da se onemogui razbijanje sijalica prilikom rada mehanizacije;

Zapaljive prakaste materije Cvrste kompaktne zapaljive materije, temperature paljenja do 300 C vrste kompaktne materije, temperature paljenja iznad 300 C

do 400

do 2000

do 3000

neogranieno

do 3000

do 4500

neogranieno

lan 25. Skladita se mogu grejati elektrinim radijatorima ili sistemom centralnog grejanja toplom vodom ili parom, pod uslovom da se kotlarnica nalazi van skladita i van zone opasnosti i da su dimnjaci snabdeveni uredajima za spreavanje isputanja varnica. Grejna tela u skladitu opasnih materija ne smeju dostii temperaturu 10 C niu od temperature samopaljenja materije koja ima najniu temperaturu samopaljenja. lan 26. Mala skladita negorivih materija u negorivoj ambalai ije poarno optereenje ne prelazi 300 MJ/m2 mogu se grejati i elektrinim peima i peima na vrsta, tena i l i gasovita goriva. Pei moraju biti smetene u boksove od negorivog materijala, moraju biti osigurane od ispadanja ara i l i izlivanja tenog goriva, a njihova postolja moraju biti od vatrostalnog materijala. lan 27. Udaljenost uskladitene robe od elektrinih prekidaa i hidranata mora biti tolika da je mogu nesmetan pristup do njih, a od sijaliinih mesta i grejnih tela, koja nemaju titnik od zraenja toplote, udaljenost uskladitene robe ne sme biti manja od 0,5 m.

lan28.
Visokoregalna skladita u kojima se skladiti goriva roba upakovana u gorivu i l i negorivu ambalau obezbeduje se stabilnim instalacijama za automatsko gaenje poara. lan 29. Skladita moraju biti zatiena gromobranskim instalacijama. lan 30. Ako se skladita materija koje mogu da stvore eksplozivne smee sastoje od vie prostorija u posebno izgradenom objektu, svaka od tih prostorija mora imati zaseban eksplozioni oduak. lan 31. Skladita koja se nalaze u objektu koji slui i za druge namene moraju imati najmanje jedan spoljni zid na kome se nalazi ulaz u skladite. Skladita iz stava 1. ovog lana moraju biti odvojena od ostalih prostorija poarnim zidom. lan 32. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, prestaje da vai pravilnik o tehnikim normativima za skladita zapaljivih i opasnih materija ("Sl. list SFRJ", br. 14/80 i 9/81). lan 33. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. listu SFRJ". Ovaj pravilnik je objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 24/87, dana 03.04.1987. godine stupanjem na snagu ovog pravilnika prestao je da vai Pravilnik o tehnikim normativima za skladita zapaljivih i opasnih materija ("Sl. list SFRJ", br. 14/81 19/81). Ovim pravilnikom su propisane tehnike mere zatite od poara i eksplozije za zatvorena skladita koja slue za uvanje robe. Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na:

- skladita kod kojih je nosea konstrukcija od negorivog materijala, a slue za uvanje negorive robe u negorivoj ambalai; - priruna skladita u kojima se uva roba za jednodnevnu upotrebu; - otvorena skladita; - skladita eksploziva koja su regulisana pravilnikom o zatiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipuliranju eksplozivima i barutima ("Sl. list SFRJ, br. 55/69); - skladita zapaljivih gasova koja su regulisana pravilnikom o izgradnji postrojenja na teni naftni gas i o uskladitavanju i pretakanju tenog naftnog gasa ("Sl. list SFRJ", br. 24/71 i 26/71). Za druge zapaljive gasove koriste se tehniki propisi tehniki razvijenih zemalja (DIN, NFPA i si.), s obzirom da naih propisa osim za teni naftni gas ne postoji; - skladita zapaljivih tenosti koja su regulisana Pravilnikom o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskiaditavanju i pretakanju tenosti ("Sl. list SFRJ", br. 20/71 i 23/71) i Pravilnikom o smetaju i dranju u|ja za loenje ("Sl. list SFRJ", br. 45/67); - prenosna kontejnerska skladita, i - skladita opasnih materija kod kojih opasnost ne preti od pojave poara i eksplozija (razne vrste otrova i dr.). Po Pravilniku zatvorena skladita mogu biti: a) skladita u posebno izgradenom objektu, i b) skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji slui za druge namene. Skladita moraju da imaju prilaz za vatrogasna vozila; mala skladita najmanje sa jedne strane, srednja najmanje sa dve strane, velika najmanje sa tri strane (isto vai i za hladnjae) i silosi sa sve etiri strane. Prilazni put mora da ima okretnicu ili plato za okretanje vatrogasnog vozila. Prilazni put mora da ima minimalnu irinu od 3,5 m, minimalnu slobodnu visini prolaza od 4,5 m, minimalni poluprenik krivine unutranji 11 m, a spoljanji 14,5 m, nagib najvie 10%. Nosivost puta mora biti minimalno 10 tona osovinskog pritiska. U lanovima 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12. pravilnika postavljeni su zahtevi za puteve za evakuaciju. Velika skladita i skladita srednje veliine koja imaju najmanje jedan nadzemni sprat moraju imati poarno stepenite. Ono mora osigurati neprekidan i neometan put do povrine koja predstavlja bezbedan prostor. One mogu da budu: a) spoljna b) unutranja. Spoljna poarna stepenita moraju imati slobodan prilaz sa svih spratova skladita, kao reenje se ne smeju koristiti spiralna stepenita, a materijal od koga su izradena mora biti negoriv (beton, elik i dr.). Unutranja poarna stepenita moraju biti opasana zidom od negorivog materijala, otpornog na poar 2 asa, a oblaganje unutranjeg prostora gorivim materijalom nije dozvoljeno. Stepenini prostor mora biti obezbeden od prodiranja vatre i dima za sve vreme trajanja poara u objektu i mora biti dostupno sa svakog sprata skladita. irina stepenita ne sme biti manja od 1,25 m. Konzolna i spiralna stepenita nisu dozvoljena, a stepenini kraci i gazita moraju se napraviti od materijala koji obezbeduju otpornost na poar najmanje 2 asa. Poarno stepenite mora da ima vrata iste

otpornosti na poar. Vrata moraju da imaju mehanizam za zatvaranje. Aktiviranje ovog mehanizma moe se vriti na vie naina, to je detaljno objanjeno u komentaru pravilnika o tehnikim normativima za uredaje za automatsko zatvaranje vrata i l i klapni otpornih prema poaru. Stepen otpornosti konstruktivnih elemenata skladita prema poaru dat je u tablici u okviru lana 13. Pravilnika. Stepen otpornosti zavisi od poarnog optereenja skladita. Poarno optereenje se odreduje na osnovu JUS-a. Po JUS-u U.J. 1.030 postoje tri grupe poarnog optereenja: a) nisko poarno optereenje do 1 GJ/m 2 ; b)srednje poarno optereenje od 1 do 2 GJ/m 2 , i c) visoko poarno optereenje preko 2 GJ/m 2 . U zavisnosti od povrine skladita i njegovog poarnog optereenja iz tablice i pravilnika biramo stepen otpornosti konstruktivnih elemenata skladita prema poaru. Skladite ili deo skladita moe imati sledei stepen otpornosti protiv poara prema standardnom tipu konstrukcije: I stepen - bez otpornosti, II stepen - mala otpornost III stepen - srednja otpornost IV stepen - vea otpornost i V stepen - velika otpornost. Utvrdivanje otpornosti skladita protiv poara ili dela skladita vri se po JUS-u LJ.J 1.240, odnosno prema standardnim tipovima konstrukcije skladita to se vidi iz priloene tabele.
Stepen otpornosti prema poaru 'SOP) elemenata/konstrukcija zgrada (u satima)
I (NO) neznatna II (MO) mala III (SO) srednja IV (VO) vea V(WO) velika

Nosea elina konstrukcija u velikim i srednjim skladitima koja imaju visoko i srednje poarno optereenje moraju biti zatieni negorivim materijalima u sluaju kad skladita nisu zatiena uredajima za automatsko gaenje poara, tako da njihova otpornost prema poaru zadovolji zahteve iz l. 13. Praviinika. Ovu otpornost moemo postii na vie naina. Neki primeri su dati na priloenim crteima.

elini stub zabetoniran i zatitni sloj lako armiran (vatrootpornosti 2 sata za debljinu sloja 5 cm i vatrootpornosti 1 satza debljinu sloja 2,5 cm).

Vrsta konstrukcije

Metoda ispitivanj a JUS

Poloaj

Nosivi zid Stub Greda

U.J1.090 U.J1.100 U.J1.114

Unutar poamih sektora

1/4 1/4 -

1/2 1/2 1/4 1/4 1/4 1/4

1 1 1/2
1/2 1/2 1/2 1,5 1 1/2 1

1.5 1,5 1 1 1/2 1/2 2 1,5 1 1,5

2 2 1,5 1,5 1 1 3 2 1,5 2

Zatita elinog stuba sa azbestnom izolacijom (za a = 8 mm, vatrootpornost iznosi 1 sat, za a = 45 mm, vatrootpornost iznosi 3 sata).

Me<3uspratna U.J1.110 konstrukcija Nenosivi zid U.J1.090 Krovna konstrukcija

Zid

U.J1.092

1/4
1/4 1/4 1/4

1 1/2 1/4
1/2

Meduspratna U.J1.110 konstrukcija

Na granid poamih Vrata i klapne do 3,6 U.J1.160 sektora

m2

Vrata > 3,6 m2 Konstrukcija evakuaciono g puta Fasadni zid

U.J1.160

Zatita elinog stuba sa azbestnom izolacijom, vatrootpornosti 2 sata, za a = 25 mm.

negoriv 1/2 materijal U.J1.092

Spoljna konstaikcija

1/2 1/2 1/2

1 1 3/4

1,5 1 1

1/2

Krovni pokriU.J1.140 va

1/4

Ako je skladite opremljeno uredajima za automatsko gaenje poara, stepen otpornosti i konstrukcionih elemenata prema tablici 1 pravilnika moe se smanjiti za jedan.

elini stub zatien perlit-betonom, vatrootpornosti 2 sata za debljinu sloja od 25 do 30 cm.

Armiranobetonski stub, vatrootpornosti: 2 sata za debljinu od 30 cm, 1 sat za debljinu od 25 cm i 30 minuta za debljinu od 20 cm.

Zid od opeke debljine 12 cm, neomalterisan, vatrootpornost 1 sat

Armiranobetonski stub sa oblogom, vatrootpornosti 2 sata za debljinu od 26 cm. Zid od opeke debljine 12 cm, omalterisan s obe strane (debljina maltera najmanje 2 x 1,5 cm), vatrootpornosti 2 sata

elini stub obzidan opekom (prostor izmedu stuba i opeke ispunjen betonom), vatrootpornosti 2 sata za debljinu d = 5 cm. Radi spreavanja irenja poara na celo skladite, skladita se u zavisnosti od robe koja se uva u njima i u zavisnosti od toga da li imaju ugradenu za automatsku dojavu i gaenje poara u skladu sa tabelom 2 iz lana 19. dele na poarne sektore ograniene povrine. Poarni sektor posmatramo kao deo skladita koji e eventualno poarom biti potpuno uniten, ali se van tog prostora poar sigurno nee proiriti za odredeni vremenski period. Poarni sektori se odvajaju poarnim zidovima, ija se otpornost odreduje prema poarnom sektoru koji ima vie poarno optereenje. Otpornost poarnih zidova na poar se bira na bazi priloene tabele iz JLJS-a U.JL.240. Na priloenim crteima je dat nain postizanja otpornosti na poar poarnih zidova.

Zid od nabijenog betona neomalterisan, agregat ljunak

Debljina u cm

Vatrootpornost u asovima

12 10 7,5

2 1 1/2

Agregat: smrvljena opeka, ljaka

Debljina u cm Vatrootpornost u asovima

10

Zid od uplje opeke

Armiranobetonski zid debljine do 12 cm (agregat: ljunak, smrvljena opeka, ljakai i dr.)

Debljina u cm 22 10

Vatrootpornost u asovima 2 1

Debljina u cm
10 7,5

Vatrootpornost u asovima 2 1

Zid od upljih betonskih blokova (agregat: smrvljena opeka, ljaka itd.)

Vatrootpornost u asovima 2 1 1/2

Zid od perlit-betona omalterisan sa obe strane malterom od perlit-gipsa

Debljina u cm
12 7,5 6

Debljina u cm
50-60 38

Debljina maltera u mm 2x25 2x12,5

Vatrootpornost u asovima 2 1

Pored zahteva koji je dat u l. 15, a odnosi se na poarne zidove, gde se trai da oni nadvisuju krov skladita, isti moraju da presecaju i fasadne zidove (vidi sliku), i l i sa jedne i druge strane poarnog zida ne sme da bude nikakvih otvora na fasadi. Vrata u poarnim zidovima moraju da imaju istu otpornost na poar kao i zid i moraju biti sa mehanizmom za zatvaranje.

Skladita moraju da imaju unutranju i spoljanju hidrantsku mreu u skladu sa Pravilnikom o mehanikim normativima za spoljnu i unutranju hidrantsku mreu za gaenje poara ("Sl. list SFRJ", br. 44/83). U prilogu dajemo i tabelu koja omoguava pravilan izbor vatrogasnih aparata za gaenje poara.

POARNO OPTEREENJE JUS U.J.1030 Povrina objekta (m2) do NISKO do 1 GJ/m2 SREDNJE od 1 do 2 GJ/m2 VISOKO iznad 2 GJ/m2

Skladita u kojima postoji opasnost od stvaranja eksplozivnih smea moraju imati ventilaciju, prirodnu ako ista moe da obezbedi max. 10% od donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente. Otvori za prirodnu ventilaciju trebaju da budu postavljeni na naspramnim zidovima, na jednom zidu pri podu, na drugom ispod plafona, tako da se omogui izmena celokupne koliine vazduha u skladitu. Skladita kod kojih se prirodnim putem ne moe obezbediti max. 10% od DGE, moraju imati prinudnu ventilaciju. Kanali prinudne ventilacije moraju da budu od negorivog materijala, ventilator od materijala koji ne varnii, a elektromotor ako je u struji vazduha u protiveksplozionoj zatiti. Na mestima prodora kanala kroz poarne zidove obavezno je postavljanje automatskih poarnih klapni.

50 100 150 200 300 400 500 750

1000 2000

2 2 2 3 3 3 3
4

2 2 3 3 3 4 4 6
7

2 3 3 4 5 6
7

750
1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000

5 6 4 5 6 7 10 12 15 17 20 22 27

9 6 7 9 12 17 22 27 32 37
42 52

9 12 17 9 12 17
22

32 42 52 62
72 82 102