Internet i drutveni odnosi

Sredinom devedesetih godina XX veka dolazi do jednog novog talasa u formi www.dot.com, a samim tim i do velikih polemika i rasprava o eventualnim posledicama Interneta na drutveni ivot. Redjaju se mnogi novi pojmovi, e~trovina, e~uprava, e~obrazovanje, e~turizam, e~komunikacija itd. Internet se u vrlo vanoj formi uspostavlja kao snaan komunikacijski medij koji podrava i kombinuje mnoge aspekte tampe, telefona, oglasnih tabli, privatnih pisama, radija i televizije. Prolazei kroz mnoge faze razvoja, Internet je uspeo da se do danas profilie kao mono sredstvo posredne komunikacije, tako to je stvorilo jedan vidjivi svet, a ipak nedodirljiv virtuelni prostor medjuljudske interakcije, inei nas tako nemim akterima u tom svetu. Bila je to jedna nova tehnologija virtuelne komunikacije. A ono to je tu tehnologiju uinilo maginom je upravo to to je otvorilo put u novi paralelni prostor u kome oni koji tamo odlaze sami ga i proizvodetakozvani sajberprostor (syberspace). Oni koji tamo odlaze za sobom ostavljaju svoja tela, svoj fizikus od krvi i mesa, razmenjujui u tom svetu samo svoje glasove, slike i video zapise. Vano je istai da Internet u funkciji komunikacije ima dve osnovne funkcije kroz koje se moe posmatrati. Jedna je transmisiona koja omoguava komunikaciju na daljinu, dok je druga prokreativna, zato to uspostavlja potpuno nove drutvene veze i kontakte , dakle, jedno novo tehnologijom stvoreno mesto susreta. U medjuvremenu, javljaju se mnoge faze i prilazi u prouavanju Interneta. Govori se o mnogim negativnim i pozitivnim posledicama upotrebe novih tehnologija. U nedostatku prouavanja Interneta, pre svega se apeluje na negativne posledice i probleme do kojeg je dovelo ovo novo tehnoloko svetsko otkrie, kao to su otuenje, zavisnost, pedofilija, cyber kriminal i sl. Ovakvo sagledavanje stvari usmereno je prvenstveno na senzacionalizam sa dramatinim upozorenjima o negativnim posledicama upotrebe Interneta. Medjutim, sve to je uglavnom bio rezultat nepoznavanja pravog sadraja i svrhe ove nauke, ali e nova empirijska iskustva dokazati i drugu, pre svega, pozitivnu i svrsishodnu stranu ove tehnologije.

Faze i osnovni prilazi prouavanja interneta

Ako ostavimo na stranu sve euforine izjave date u poetnoj fazi prouavanja Interneta, a koje su se kretale od fanatinog oduevljavanja i pohvala novom svetskom otkiu, moemo, vezano za faze u prouavanju Interneta, rei sledee: U prvoj ranoj fazi, prouavanje Interneta u prvoj polovini devedesetih godina uglavnom se bazira na linom iskustvu ranih korisnika, apriornim sudovima, medijskim, odnosno senzionalistikim i povrnim analizama. Teme, koje se vezuju za ovu fazu prouavanja pre svega su usmerene na

fundamentalne karakteristike Interneta i mogu se podeliti u dve velike grupe: 1) Uticaj Interneta na drutvenost (komunikacije vs njeno osiromaenje; vea drutvena ukljuenost vs drutvena izolacija). 2) Drutveni odnosi na Internetu (virtuelne zajednice, virtualni identitet, virtualna komunikacija). Druga faza prouavanja Interneta zapoinje krajem devedesetih godina. Teme su daleko studioznije, a istraivanja su pre svega bazirana na anketnim istraivanjima velikog broja korisnika. Isto tako, vremenom su vrena dubinska prouavanja malih virtualnih zajednica kroz socio-psiholoke analize. Poslednjih godina kada zapoinje nova faza prouavanja, otvara se u potpunosti put za prihvatanje novog medija i analizu njegovih posledica na drutvo uopte. Poznata je teorija umreenog individualizma, kao i teorija kulturne transmisije Dejmsa Slevina.

Mit o nastanku interneta

Re je o tipinom shvatanju da je Internet nastao kao svrha vojne komunikacije u sluaju nuklernog napada SSSR-a, dakle kao hladni ameriki proizvod. Ovakvo shvatanje je opte prihvaeno svuda, a tako i u sociolokim krugovima o emu svedoe iskazi mnogih sociologa. Uri je eleo da pokae da je zaista nastanak Interneta u poetku imao samo jednu svrhu-ve pomenutu, ali kasnije kroz vreme evoluira u neto drugo,potpuno neplanirano. Jedan od ranih tvoraca Dozef Liklider, 1968 godine, tvrdio je da e komuikacija izmeu ljudi putem raunara biti daleko efektivnija nego licem u lice. itav niz dogadjaja je obeleio i utabao put nastanka Inerneta do dananjeg dana. U okviru toga cilj formiranja ARPE (Agencija za napredne istazivake projekte), u okviru amerikog ministarstva odbrane 1958 godine, bio je da se odri globalno vosto na polju nauke i tehnologije .Tako je konstruisan ARPANET, kao jedan od sektora koji je razvijen u istraivakim centrima irom sveta, u funkciji prenosa paketa (podataka) iz jedne u drugu taku u sluaju prekida komunikacije u nekoj od taaka. Medjutim, konstrukcija ovog sektora nije imala gotovo nita sa osiguravanjem nuklernog protiv-napada. Dakle, pitanje istinitosti mita o nastanku bilo je diskutabilno, zbog pomenute kontrateze. injenica je da su kreatori novog naina prenosa podataka uradili studiju o tome kako vojska moe da zadri kontrolu nad raketnim sistemom i posle nukleranog napada, pa se javlja ideja o stvaranju distribucijske mree, koja je kasnije razvijena. Dakle, jedina vojna upotreba ARPANETA u okviru Agencije (ARPA) je njegovo osnivanje od strane amerikog ministarstva odbrane. Pri tom je usledio jo jedan dokaz, koji je pokazao da njegova tehnoloka struktura nije mogla da preivi nuklerni udar. Do dananjih dana istorija razvoja mree se irila i razvijala do nama poznatog oblika www.dot.com

Uticaj Interneta na drutvenost kroz prizmu empirijskih studija

Dakle, najveu panju teoretiara i opte javnosti pobuivala su pitanja vezana za uticaj Interneta na drutvo, uticaji nove tehnologije komunikacije na postojeu, licem u lice. Probudile su se razne sumnje i takozvani Internet skepticizam u okviru nove tehnologije i njenog uticaja. Internet paradox, poznato

otkrie studije sa amerikih univerziteta je fenomen u okviru kojeg Internet umesto da podstie drutvenost, dovodi do vee izolovanosti njegovih korisika. Institucija koja je podravala ovu teoriju, poznata kao HomNet studija (Kraut 1998), uivala je veliku popularnost.

HomNet studija
Kraut i njegovi saradnici, na osnovu rezultata ispitivanih porodica kojima je uveden neogranien pristup Internetu, doli su do vanog zakljuka. Intezivnija upotreba Interneta utie na znaajno opadanje drutvene interakcije unutar porodice, kao i na poveanje usamljenosti. Medjutim, ubrzo su se javile brojne kritike na njihovu studiju kao i na samu valjanost rezultata. One su se odnosile na sam koncept israivanja, a to je da su ispitivane porodice prvi put koristile Internet, dakle nisu bile redovni korisnici. To je samim tim znailo da je njihova zainteresovanost bila daleko vea i upotreba Interneta intenzivnija od tipinih korisnika. Kritike su podstakle Krauta i njegove sardnike da ponove studiju 1998 godine. Ona je bila povezana uglavnom sa pozitivnim efektima koje su merile drutvenu ukljuenost i psiholoku dobrobit , udaljeni drutveni krug, komunikaciju licem u lice , ukljuenost u zajednicu , raunarske vetine i dr. Nova istraivanja su zaista pokazala da su nestali svi prethodno uoeni negatini efekti , medjutim, nalazi njegove originalne studije odigrali su veliku ulogu u kreiranju negativne slike Interneta.

Stendfordska studija
Postoji jos jedna studija koja je u neto blaoj formi ukazala na opadanje drutvenosti intenzivnim korienjem Interneta. Istraivanje su vrili Norman Nie i Lutz Erbing, koji su ustanovili da se ovaj efekat javlja kod korisnika koji su koristili Internet od dva do pet sati nedeljno, pojaavajui se za one koji su ga koristili vie od deset sati. To je dovelo do smanjenja drutvenih aktivnosti, do znatno manjeg korienja telefona i praenja tradicionalnih medija. Takve rezultate su dobili posmatrajui samo odredjenu grupu ispitanika, medjutim, u ukupnom uzorku se se javili drugaiji rezultati. U ovakvom uzorku se ak 85,5 % ispitanika izjasnilo da se nita nije izmenilo sa uvodjenjem Interneta u njihove ivote. Neki su smatrali da ak provode vie vremena u okviru porodice, a vrlo mali broj ispitanika je primetio da su se odnosi sa prijateljima izmenili. Jedino se moglo primetiti da se u optoj populaciji drutvena izolovanost delimino javila u manjem komuniciranju preko telefona. Dakle, kada se grupa korisnika posmatra u celini trend drutvene izolacije nije ni izbliza tako uoljiv. Mogue je da je kod jednog broja ljudi koji nedeljno provode vie od deset sati na Inetrnetu ve postojala predispozicija za smanjenje drutvenih kontakata koja je sa otkriem Interneta videla pravu priliku za begom iz realnosti. Postavlja se pitanje da li ovi korisnici smanjenje realnih kontakata nadoknadjuju novim virtuelnim kontaktima. Retultat ovog israivanja je pokazao se kao diskutabilan jer nije ukljuivao dugorono praenje korisnika i nije obradjivao njihovu psiholoku stranu, predispozicije i promene u ponaanju.

Projekt Sintropija
Ovo je jedna od najznaajnijih studija koja je pokazala da upotreba Interneta ne utie na smanjenu

socijabilnost. Ona je sprovedena kroz etiri razliita talasa (1995,1996,1997,2000), anketiranjem telefonskim putem na nacionalnom uzorku Sjedinjenih Amerikih Drava. U izvetaju iz 1995 godine zakljueno je da upotrebom Interneta nema tendencija ka drutvenoj izolaciji. Istraivanja kroz sva etiri talasa pokazuju da nema razlike izmedju korisnika i nekorisnika Interneta po pitanju uestvovanja u raznim organizacijama. Podaci koji su prikupljeni 1996 godine ukazuju da postoji odredjena razlika koja je ila u korist vee politike inticiijative korisnika Interneta. U daljim istaivanjima se pokazalo da sa korienjem Interneta korisnici znatno ire krug prijatelja u realnom ivotu, za razliku od onih koji u to vreme nisu ni znali za Internet. Ipak, kada je re o istraivanju poznanstava bliskih komija i politikom aktivizmu, treba se uzeti u obzir da je 1995 godine broj korisnika bio manji nego broj korisnika 1996, to znai da se predispozicije za svaku vrstu aktivizma pripisuju vie osobinama samih korisnika nego upotrebi Interneta. Broj korisnika Interneta se vremenom poveavao i po svojim karakteristikama pribliavali su se obelejima populacije iz koje potiu.Ispitanici (14%) iz 2000 godine su ostvarili vie prijateljstava preko Intreneta u odnosu na 12% iz 1995, ali vremenom opada broj onih koji su spremni da prenesu virtualne kontakte u stvarnost. 17% u 1995 na 10% iz 2000. Medjutim, kada se ovi podaci projektuju na ukupan uzorak, gledano u globalu, imamo obrnut sluaj, veliki rast broja ljudi, koji svoje virtualne kontakte prenose u realnost.

Longitudinalna studija Univerziteta u Merilendu

Bazirana je na nacionalnom uzorku od 2817 punoletnih ispitanika za 2000 godinu. U istraivanje su ukljuena pitanja vezana za upotrebu informacionih tehnologija kao i kanali komunikacije i kontakata. Vreno je poredjenje u odnosu na prethodna istraivanja kada ispitanici nisu koristili Internet, kao i poredjenje korisnika i nekorisnika. Drutveni ivot je zabeleio velike oscilacije, uspone i padove kontakata u perodu od 1974 do 2000. Jasni su dokazi koji govore da sa omasovljenom upotrebom Intreneta dolazi do pojaanog drutvenog ivota ali ne mora da podrazumeva intezivnije drutvene kontakte. To zasigurno znai da korisnici svoje razgranate drutvene veze preko Intreneta uspeno odravaju i to putem email-ova ali upravo oni odravaju najvie kontaktata i preko drugih oblika komunikacije. Ustanovljeno je da izmedju korisnika i nekorisnika ne postoje znaajne razike kada je re o kontaktima uivo, a male razlike nisu statistiki znaajne.

Home-on-Line studija
Ova studija je obavljena u dva talasa 1999. i 2000. godine kroz koja su se pratile promene u drutvenom ponaanju izmedju onih koji su koristili Internet u oba perioda , onih koji su u medjuvremenu postali korisnici, ali i korisnika i nekorisnika Interneta. Pristup je bio kvalitativnog karaktera. 1000 sluajnih domainstava u Velikoj Britaniji je imalo za zadatak vodjenje dnevnika za period od jedne nedelje. Razlike izmedju onih koji su koristili raunar i onih koji ga nisu koristili, nisu posebno znaajne. Jedina znaajna razlika se ogledala u troenju vremena

na medije i ostale nedrutvene aktivnosti, gde su nekorisnici na ove aktivnosti troili vie vremena, i to 4,1 sat nedeljno vie od nekorisnika. Zanimljiv je podatak da korisnici koji su vremenom poeli da koriste raunar u toku ispitivanja sada su koristili Internet na raun vremena koje su ranje troili na neke druge aktivnosti. Medjutim, Internet su koristili u iste svrhe za zadovoljavanje istih iaktivnosti- traenje materijala za uenje, za kupovinu i sl. Ispitanici koji su koristili raunar u oba perioda samo su vie koristili email i Internet u odnosu na ranije aktivnosti na raunaru. Dakle, podaci ne pokazuju da upotreba Interneta utie na drutvenu izolaciju.

National Geographic studija

Na osnovu velikog broja ispitanika koji je sproveo asopis National Geographic mogla se dobiti slika raziitih modaliteta upotrebe Interneta. Ispitanici izvan Severne Amerike su pokazali takve karakteristike, gde se dolo do zakljuka da to je zemlja nerazvijenija to je vie korisnika iz elitnih slojeva. Internet omoguava samo drutvenu komunikaciju ali nema znaajnu ulogu u odravanju kontakata sa rodbinom i prijateljima, dakle, samo dopunjuje druge forme komunikacije ali ih ne zamenjuje.

Studija u vezi Interneta i drutvene izolacije, Kogeta, Jamauija i Sumana

Ameriki ispitanici Koget, Jamaui i Suman su se uglavnom sloili sa svojim prethodnicima i potvrdili jo jednom tezu o nepostojanju veze izmedju Interneta i drutvene izolacije. Na osnovu njihovih rezultata nijedna od tri hipoteze ne govori o smanjenju drutvenosti, osim etvrte u kojoj je podrana misao o smanjenju usmaljenosti oveka putem kontakata licem u lice. Kada su u pitanju bili on-line kontakti ovaj sluaj se nije ponovio, ve je pokazan nedostatak drutvenosti. Tako je i peta hipoteza potvrdila da virtualno druenje utie na usamljenost. Ova teza je bila zbunjujua sobzirom da generalna upotreba Interneta ima pozitivan karakter, dakle, israivanje nije teklo longitudinalno, pokazujui neslaganje u tvrdnjama. Rezultati su pokazali da je usamljenost povezana iskljuivo sa uspostavljanjem virtuelnih kontakata, ali ne sa generalnom upotrebom Interneta. Na kraju moemo da zakljuimo da studije koje su istraivale uticaj Interneta na populaciju nisu uspele da u potpunosti objasne dublje mehanizme uticaja, iroku popularnost i rasprostranjenost Internet komunikacije. Kada se govori o ranoj fazi irenja Interneta postavlja se pitanje: da li su nalazi njihovih studija bili fokusirani samo na korisnike, pa nisu uspeli da izmere celokupne posledice upotrebe Interneta, zbog ega je tek sa omasovljenjem Interneta dobijena jasna slika drutvenih posledica. Medjutim, ove studije, ako se zanemare prve dve, izmedju ostalog, vrlo su uspeno utvrdile nepostojanje negativnih uticaja na drutvenost u realnom ivotu, kao i korisnu zamenu upotrebe klasinih medija (tv i radija) Internetom.