Kriminalistika Vedran uki

KRIMINALISTIKA
1. Pojam, osnovne karakteristike i podela kriminaliteta Kriminalitet se moe definisati kao drutveno negativna, dinamina pojava, koja predstavlja aktivnost jednog ili vie lica u odreenom prostoru i vremenu, ije su aktivnosti inkriminisane zakonskim propisima i ije nepotovanje i krenje povlai adekvatnu krivinu sankciju. Povratintvo, specijalnost i profesionalizam su neizbene karakteristike modernog kriminaliteta. Savremeni kriminalitet sve vie karakterie nasilje, grubost, brutalnost, nehumanost, upotreba vatrenog oruja i olako liavanje ivota drugog lica. Posebna karakteristika kriminaliteta vezuje se za organizovani kriminalitet jer se lanovi takvih kriminalnih organizacija povezuju sa predstavnicima dravnih i drugih organa (uglavnom putem korupcije) radi lakeg ostvarivanja svojih ciljeva. -TAMNA BROJKA KRIMINALITETA Predstavlja broj izvrenih krivinih dela u jednoj kalendarskoj godini koji nije evidentiran ni u jednoj statistici jer su ta dela ostala neotkrivena. -M.O.S. (MODUS OPERANDI SISTEM) Sopstveni nain izvrenja krivinog dela (usavravanje za odreenu kriminalnu delatnost). Najea podela kriminaliteta: 1) Opti (klasini) 2) Privredni 3) Politiki 4) Ekoloki 2. Pojam i podela kriminalistike Kriminalistika je nauka koja se bavi izuavanjem odgovarajuih metoda i sredstava u cilju spreavanja i otkrivanja krivinih dela i uinilaca i obezbeenja linih i materijalnih dokaza. Samim tim kriminalistika obuhvata preventivnu i represivnu komponentu suprostavljanja kriminalitetu. Kriminalistika se deli na sledee kriminalistike discipline: - kriminalistika taktika (izuava i primenjuje kriminalistika pravila i metode koji su opteg karaktera i zajedniki za spreavanje i otkrivanje svih ili veine krivinih dela) - kriminalistika tehnika (izuava i usavrava savremene tehnike metode i postupke u cilju njhove primene na pronalaenju tragova i predmeta k.d., bitnih za rasvetljavanje kriminalnog dogaaja) - kriminalistika metodika (izuava, istrauje, i primenjuje najcelishodnije metode i sredstva karakteristina za otkrivanje pojedinih krivinih dela)

- kriminalistika operativa (izuava i primenjuje specifine metode i sredstva koja se odobravaju po posebnom postupku, a sprovodi ih iskljuivo organ unutranjih poslova specijalne istrane tehnike, operativne veze i sl.) Ocem kriminalistike smatra se Hans Gros (lat. Crimen zloin) 30 god. radio kao istrani sudija i tako stekao ogromno iskustvo. 1
Kriminalistika Vedran uki

3. Osnovna kriminalistika naela Osnovna naela kriminalistike pruaju garanciju za zakonit i objektivan rad, uz puno potovanje ustavnih prava i sloboda svakog graanina. Osnovna naela kriminalistike su: - naelo zakonitosti - naelo temeljitosti i upornosti - naelo objektivnosti - naelo jedinstvenog rukovoenja - naelo brzine i operativnosti - naelo koordinacije i saradnje - naelo metodinosti i planiranja - naelo uvanja slubene tajne - naelo kritinosti i samokritinosti - naelo meunarodne saradnje - naelo humanosti Naelo zakonitosti podrazumeva sprovoenje svih kriminalistikih radnji u skladu sa zakonskim propisima (Ustav, KZ, ZKP...) Naelo objektivnosti je od znaaja za utvrivanje istine, jer se do istine moe doi samo ako se sve injenice objektivno sagledaju, bez potcenjivanja, pristrasnosti, linih stavova i interesa. Na isti nain je neophodno prikupljati i dokaze koji dokazuju krivicu i dokaze koji dokazuju nevinost. Naelo brzine i operativnosti posebno znaajno za operativnu delatnost policije, jer od blagovremenosti preduzimanja pojedinih kriminalistikih radnji zavisi da li e se prikupiti relevantna informacija od znaaja za otkrivanje i dokazivanje krivinog dela. Naelo operativnosti podrazumeva da pripadnik policije mora dobro poznavati pojavne oblike kriminaliteta na svom podruju, osuivana lica, lica koja se nalaze na uslovnom otpustu, njihova kretanja i delatnost, zanimanja za koja su se osposobila itd. Naelo metodinosti i planiranja podrazumeva da celokupna delatnost na otkrivanju i dokazivanju krivinog dela mora da se planira. Improvizacija ne sme biti. Naelo kritinosti i samokritinosti je u vezi sa naelom metodinosti i planiranja, i nalau pripadniku policije ili istranom sudiji da budu kritini i samokritini i veoma oprezni u donoenju odreenih zakljuaka u vezi sa kriminalnim dogaajem. Ne smeju biti prebrzi i sve moraju potkrepiti relevantnim injenicama.

Naelo temeljitosti i upornosti su usko povezani sa naelom brzine i operativnosti i meusobno se dopunjuju. Ovo naelo podrazumeva da se bez obzira na brzinu, svakoj kriminalistikoj situaciji mora prii temeljito, bez povrnosti. Naelo jedinstvenog rukovoenja posebno je znaajno kada se radi o razjanjavanju i dokazivanju teih krivinih dela. U taj rad je ukljuen vei broj pripadnika policije i drugih strunjaka i podrazumeva da se rukovoenje celom operacijom vri sa jednog centralnog mesta u koji se slivaju sve informacije i sa kojeg se daju zadaci i uputstva za dalji rad. Naelo koordinacije i saradnje podrazumeva koordinaciju i saradnju vie organa na odreenom podruju, bilo u okviru jedne ili vie optina, regiona, drava, naroito kada se radi o meunarodnom kriminalitetu. Naelo uvanja slubene tajne ovo naelo obavezuje sva lica kojima su poznate pojedine injenice koje imaju tajni karakter. Neovlaeno odavanje slubene tajne moe se negativno odraziti na dalji tok krivinog postupka. Naelo meunarodne saradnje nastalo je kao rezultat suprostavljanja meunarodnom kriminalitetu i 2
Kriminalistika Vedran uki

obuhvata meusobnu saradnju drava i policija, ali i meunarodnih organizacija koje se bave suzbijanjem kriminaliteta (Interpol, Europol). - INTERPOL meunarodna organizacija kriminalistike policije u koju je ulanjena 181 dravalanica i prostire se na pet kontinenata. Sedite Interpola je u Lionu, a u svakoj zemlji lanici formira se centralni nacionalni biro pri odreenom organu unutranjih poslova preko kojih Interpol ostvaruje saradnju. - EUROPOL predstavlja evropsku policiju i osnovala ga je Evropska unija. Poeo je da deluje 1999. godine a sedite mu je u Hagu. Posebnu panju Europol posveuje suzbijanju krijumarenja droge, trgovine ljudima, falsifikovanja novca, deje pornografije, krijumarenja ukradenih vozila, kao i suprostavljanju terorizmu. Naelo humanosti obavezuje sva slubena lica koja se bore protiv kriminaliteta da u svom radu postupaju humano. 4. Naini saznanja o krivinom delu Informacija o izvrenom krivinom delu se moe dobiti putem raznih izvora saznanja, ali je veoma bitno da je ta informacija blagovremena i pouzdana.

Naini saznanja su: - Kriminalistiko-operativna delatnost policije (saznanje o izvrenom k.d. preduzimanjem odreenih kriminalistikih radnji, i zaticanje uinioca u vrenju krivinog dela delicto in flagranti) - Prijava oteenog (najei nain saznanja, jer je oteeni najzainteresovaniji da se otkrije uinilac k.d.) - Prijava graana (graani na razliite naine saznaju za izvrenje nekog krivinog dela, a esto budu i oevici k.d. Mnogi graani izbegavaju da prijave k.d. ili ih prijavljuju anonimno ili pseudonimno) - Delatnost drugih organa otkrivanja, nadzora i kontrole (carinski organi, inspekcijski organi, poreska policija, finansijska policija...) - Prijava pravnih lica (pravna lica se esto javljaju kao oteeni, a prijavljuju i k.d. u kojima nisu oteeni tokom poslovne saradnje...) - Samoprijave (retki naini saznanja; najei razlozi samoprijave su: gria savesti, kajanje, alkoholisano stanje... samoprijave su najee kod nehatnih delikata) - Sredstva javnog informisanja (sredstva javnog informisanja mogu da sadre odreene informacije koje direktno ili indirektno ukazuju na sumnju da je izvreno neko k.d.) - Javno pogovaranje (glasine koje nagovetavaju da je izvreno odreeno krivino delo ili da je odreeno lice uinilac krivinog dela; informacije dobijene ovim putem ne treba odmah odbacivati ve ih treba proveriti) 5. Pojam, podele i metode dokazivanje krivinih dela pomou indicija 3
Kriminalistika Vedran uki

Indicije predstavljaju utvrene injenice koje ukazuju na osnove sumnje da je izvreno krivino delo ili da je odreeno lice osumnjieno kao izvrilac krivinog dela. Samim tim, indicije moemo podeliti na indicije koje se odnose na krivino delo i indicije koje se odnose na uinioca. S obzirom na vreme nastanka, indicije moemo podeliti na: - indicije pre izvrenja krivinog dela (motiv, sumnjivo ponaanje, volja i sl.) - indicije za vreme izvrenja krivinog dela (posedovanje sredstava izvrenja, prisutnost na licu mesta, vetina, navike) - indicije posle izvrenja krivinog dela (sumnjivo ponaanje, posedovanje oduzete stvari, korist od izvrenja k.d., pronaeni tragovi na uiniocu) Indicije koje imaju operativni karakter prikuplja policija u pretkrivinom postupku. Proces dokazivanja

pomou indicija je drugaiji i dui nego pomou neposrednih dokaza. Indicijalni dokaz je sastavljen dokaz, koji sainjava ukupnost svih indicija koje zajedno treba da ine mozaik, sliku, celovito objanjenje itavog krivinog dogaaja. Tri su osnovna metoda otkrivanja i dokazivanja krivinih dela i uinilaca pomou indicija: 1) Metod eliminisanja 2) Metod otkrivanja nepoznatih uinilaca korienjem MOS-a 3) Metod sastavljanja liste indicija za vie krivinih dela i vie uinilaca Metod eliminisanja primenom metode eliminisanja dolazi se do odgovora na dva sutinska zlatna pitanja kriminalistike, tj. da li dogaaj koji se desio stvarno predstavlja krivino delo i da li je osumnjieno lice i uinilac konkretnog krivinog dela. Na osnovu prikupljenih indicija postavljaju se odgovarajue verzije, koje po svojoj sutini, predstavljaju pretpostavke kako se neki kriminalni dogaaj stvarno desio i koja lica mogu doi u krug osumnjienih. Metod eliminisanja upravo omoguava da osnovi sumnje prerastu u vii stepen verovatnoe u osnovanu sumnju da je odreeno lice uinilac krivinog dela. Metod otkrivanja nepoznatih uinilaca korienjem MOS-a evidencija po MOS-u obuhvata ne samo evidenciju po nainu izvrenja, ve i po nekim drugim karakteristikama kao to su mesto i vreme izvrenja, objekt napada, vrsta i specifinosti sredstva izvrenja k.d. Pojedini uinioci, naroito prefesionalci, imaju izgraen stil rada i korienja sredstava izvrenja kojih se nerado odriu, kao i izbor objekata nad kojima najee vre k.d. to sve ini njihov MOS. Najznaajnija funkcija MOS evidencije je upravo u tome to ukoliko je izvreno neko krivino delo a uinilac ostao nepoznat, uvidom u ovu evidenciju izvrie se selekcija onih lica koja krivina dela vre na slian ili identian nain, to opet ukazuje na ui krug moguih uinilaca (osumnjienih). Metod sastavljanja liste indicija za vie krivinih dela i vie uinilaca pogodan je suavanje kruga osumnjienih. Da bi se ovaj metod mogao primeniti moraju biti ispunjeni odreeni uslovi: potrebno je da se zna vreme izvrenja k.d., treba da bude poznato mesto izvrenja k.d. i potrebno je da postoji ogranien broj moguih izvrilaca (zatvoren krug). Ovaj metod se primenjuje pri razjanjavanju krivinih dela koja se ponavljaju. 6. Zlatna pitanja kriminalistike 4
Kriminalistika Vedran uki

Zlatna ili osnovna pitanja kriminalistike su ona pitanja na koja treba dati tane odgovore, koji se potvruju prikupljenim dokazima, ime se smatra da je odreeno krivino delo rasvetljeno i dokazano. Ova pitanja treba da budu prisutna tokom celog krivinog postupka, kako u istrazi, tako i na glavnom pretresu. Postoji devet zlatnih pitanja kriminalistike: 1. TA se desilo da li se radi o krivinom delu 2. GDE se desilo mesto izvrenja 3. KADA se desilo vreme izvrenja 4. KAKO je izvreno nain izvrenja 5. IME je izvreno sredstva izvrenja 6. S KIME je izvreno koliko lica je uestvovalo u izvrenju krivinog dela 7. ZATO se desilo motiv izvrenja 8. KO je uinilac najvanije pitanje 9. NAD KIM je izvreno objekat napada, rtva Zlatna pitanja kriminalistike postavljaju se prilikom: - prijavljivanja krivinih dela od strane oteenih - prikupljanja potrebnih obavetenja od graana, oevidaca i drugih lica - obavljanja svakodnevnih policijskih poslova - vrenja uviaja - sasluanja osumnjienog - suenja i dr. 7. Krivina prijava Krivina prijava predstavlja pismeno ili usmeno obavetavanje organa krivinog gonjenja od strane graana ili drugih subjekata o izvrenom krivinom delu i njegovom izvriocu ukoliko je poznat. Krivine prijave se podnose nadlenom javnom tuiocu, a mogu biti potpisane, anonimne i pseudonimne. Ukoliko se prijava podnosi usmeno, prijavitelj e biti upozoren na posledice lanog prijavljivanja i o usmenoj prijavi e biti sastavljen zapisnik. Ukoliko se prijava podnosi telefonom, sainie se slubena zabeleka. Krivina prijava koju podnosi policija treba da sadri sledee osnovne elemente: - podatke o osumnjienom - podatke o krivinom delu (opis ko, ta, gde, kada, kako, s im zakonski naziv k.d. i lan krivinog zakonika) - podatke o oteenom, vrsti posledice, vrsti i visini tete - podatke o materijalnim i linim dokazima i svim relevantnim injenicama - ostale podatke (naziv javnog tuioca, naziv podnosioca krivine prijave, broj prijave, potpis ovlaenog lica) Krivina prijava ne moe sluiti kao dokaz u krivinom postupku. 8. Kriminalistiko-taktike radnje i mere (kontrola i obrada) Kriminalistiko-taktike radnje i mere predstavljaju one radnje i mere koje na osnovu ovlaenja

preduzima policija u pretkrivinom postupku, odnosno tokom kriminalistike kontrole ili kriminalistike obrade, s ciljem spreavanja izvrenja, odnosno otkrivanja krivinog dela i uinioca. Ovakve radnje i mere imaju operativan karakter, to znai da se njihovim sprovoenjem dobijaju operativne informacije. Kriminalistika kontrola se sprovodi od strane policije tokom pretkrivinog postupka kada postoji opta sumnja da se u odreenoj sredini vri odreena kriminalna delatnost. Cilj kriminalistike kontrole jeste da se policija upozna sa raznim drutveno tetnim pojavama, kriminogenim faktorima, interesantim sredinama i da stvori uvid u kretanje odreene kategorije lica (narkomani, osuivana lica, lica na uslovnom otpustu...) Kriminalistika obrada se sprovodi kada postoje osnovi sumnje u odnosu na konkretno lice kao 5
Kriminalistika Vedran uki

uinioca krivinog dela ili u odnosu na krivino delo iji je uinilac nepoznat i predstavlja skup planiranih sistematski preduzetih kriminalistiko-taktikih, tehnikih radnji i mera. U pretkrivinom postupku policija ima ovlaenja da preduzme posebne mere da se pronae uinilac krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti. Ta ovlaenja su: - prikupljanje obavetenja od graana - pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga - ogranienje kretanja ljudi i vozila na odreenom prostoru - utvrivanje istovetnosti lica i predmeta - raspisivanje potrage za licem i stvarima za koje se traga - pregled odreenih objekata i prostorija dravnih organa, preduzea, dr. pravnih lica - ostvarivanje uvida u njihovu dokumentaciju i njeno oduzimanje ukoliko postoji potreba za tim - preduzimanje drugih potrebnih mera i radnji 9. Prikupljanje obavetenja od graana Prikupljanje obavetenja, u uem smislu, odnosi se na izjave lica date policiji u neformalnom postupku u vezi sa konkretnom krivinom stvari. Izjava lica pribavlja se informativnim razgovorom, a podaci dobijeni na taj nain koriste se pri operativnom radu ili sastavljanju krivine prijave. Izjave graana se dokumentuju uglavnom slubenom zabelekom, ali se to moe uiniti i zapisnikom. Razgovor sa graanima moe se obaviti bilo gde, meutim ukoliko policija odlui pozvati graane radi prikupljanja obavetenja, u tom sluaju moraju se potovati odreene procesne odredbe. U pozivu se mora navesti razlog pozivanja, mora se navesti naziv organa koji poziva, svojstvo u kojem se lice poziva, dan, as i

mesto gde treba da se pozvano lice javi. Prikupljanje obavetenja je vremenski ogranieno, i moe da traje najdue etiri sata prema ZKP-u R.Srbije. Graanin koji je jednom pozvan radi prikupljanja obavetenja o krivinom delu moe se ponovo pozvati u istoj krivinoj stvari izuzetno jo samo jednom ukoliko je to od velike vanosti. 10. Sasluanje osumnjienog Osumnjieni je lice za koga postoje osnovi sumnje da je uinilo odreeno krivino delo i u svojstvu osumnjienog policija ga moe pozvati. Zapisnik o sasluanju osumnjienog se moe koristiti kao dokaz u krivinom postupku samo ukoliko je sasluanje izvreno u prisustvu branioca osumnjienog. Razgovor sa osumnjienim licem zahteva odgovarajuu prethodnu pripremu i potovanje odreenih pravila obavljanja takvih razgovora. Razgovor sa osumnjienim se vodi kroz tri osnovne faze: 1) Faza koja predstavlja uvod u razgovor (meusobno upoznavanje, iznalaenje najboljeg naina za uspostavljanje kontakta, postepeno usmeravanje razgovora na glavnu temu) 2) Faza u kojoj se licu dozvoljava da slobodno izlae (predstavlja nastavak razgovora iz prethodne faze, u kojoj se omoguava licu da iznese injenice koje su mu poznate a u vezi su sa izvrenim krivinim delom) 3) Faza razgovora u kojoj pripadnik policije vodi razgovor sa licem postavljajui odreena pitanja (nadovezuje se na prethodnu fazu a sastoji se u postavljanju pitanja licu sa ciljem da se dopuni njegovo slobodno izlaganje i da se razjasne sporna pitanja) Pripadnik policije, tokom voenja razgovora, treba stalno da prati ponaanje i reakcije lica osumnjienog. Psihiki uticaj krivinog dela na uinioca dovodi do toga da uinilac svojim ponaanjem stvara indicije protiv samog sebe, koje u stvari predstavljaju posebnu vrstu tragova, tj. psihike tragove. Upravo odreene fizioloke promene, do kojih dovode emocije, mogu pripadniku policije da pomognu u postavljenju odreenih pitanja, ali i da pomognu u odreivanju verodostojnosti datog iskaza. Karakteristine promene koje tada mogu nastati su: znojenje, crvenilo, bledilo, ubrzano disanje, mucanje i dr. 11. Kriminalistike klopke 6
Kriminalistika Vedran uki

Kriminalistike klopke se najee koriste za otkrivanje krivinih dela koja se ponavljaju.

Delimo ih na: mehanike, hemijske i specijalne. - Mehanike klopke podrazumevaju razne alarmne ureaje koji imaju preventivni i represivni znaaj, tj. odvraaju uinioce od namere izvrenja krivinog dela, s jedne strane, i omoguavju blagovremeno saznanje o vrenju krivinog dela, s druge strane. - Hemijske klopke podrazumevaju korienje raznih hemijskih materija za otkrivanje odreenih krivinih dela. Delimo ih na: - Klasine klopke koristi se srebro-nitrat koji ostavlja tragove crne boje na delu koe oveka koji je bio u dodiru sa predmetom na koji je postavljena klopka. - Vidljive klopke koriste se sredstva koja se rastvaraju u vodi znoja (fuksin) i ostavljaju tragove raznih boja - Nevidljive klopke sastoji se u nevidljivom obeleavanju odreenih predmeta, uglavnom uz pomo raznih fluorescentnih materija - Specijalne klopke podrazumevaju situacije kada se uiniocu postavljaju odreeni pogodni predmeti koje mora dodirnuti ne bi li doao do predmeta koji je njemu potreban, i na taj nain e na postavljenom predmetu ostaviti svoje tragove, a ostae u ubeenju da nije otkriven (daktiloskopska klopka premazivanje glatkih predmeta odreenom hemijskom supstancom koju kad uinilac dodirne, ostavi tragove papilarnih linija (otisak prsta) koji pomau u identifikaciji uinioca k.d.). 12. Osmatranje i praenje Osmatranje i praenje su kriminalistiko-taktike radnje, ijim se preduzimanjem ostvaruje preventivni i represivni efekat, a koje preduzima policija u pretkrivinom postupku. Osmatranje preduzima policija u sklopu operativnog rada i ono se moe odnositi na lice, objekat ili prostor. Osmatranje moe da bude stalno i privremeno. Praenje preduzima policija u pretkrivinom postupku, onda kada je potrebno da se tajno sledi odreeno lice. Praenje policija ne koristi stalno ve samo u odreenim sluajevima. Cilj praenja je: hvatanje uinioca na mestu izvrenja k.d.; spreavanje izvrenja k.d.; otkrivanje sauesnika i drugih lica; pronalaenje sredstava izvrenja k.d.; pronalaenje predmeta pribavljenih k.d. i dr. Praenje moe da se sprovodi peice i vozilom, u zavisnosti od prisutnih uslova u svakoj situaciji. 13. Provera alibija Provera alibija se vri u situacijama kada osumnjieni tvrdi da u vreme izvrenja krivinog dela nije bio na mestu izvrenja, ve na nekom drugom mestu. Za utvrivanje alibija od znaaja je da se prethodno

to tanije utvrdi mesto i vreme izvrenja krivinog dela. Prilikom provere alibija treba imati u vidu da uinioci krivinih dela vre prethodnu pripremu kako bi prezentirali laan alibi i za njega ponudili odreene dokaze. Alibi se proverava na sledee naine: - razgovorom, odnosno sasluanjem lica koje se poziva na alibi - razgovorom (sasluanjem) svedoka alibija - rekonstrukcijom - analizom isprava koje se nude kao dokaz - analizom predmeta i tragova koji su pronaeni na mestu izvrenja krivinog dela Da bi se alibi mogao kvalitetno proveriti neophodno je insistirati od osumnjienog da opie to vie detalja vezano za svoj alibi jer i najmanji detalj koji se ne slae moe biti kljuan u dokazivanju neistinitosti alibija. 14. Lienje slobode (pritvor) 7
Kriminalistika Vedran uki

Lienje slobode podrazumeva svaku radnju ili postupak koji je usmeren na oduzimanje slobode odreenom licu na prinudan nain. Da bi se neko lice moglo liiti slobode, moraju biti ispunjeni materijalni i formalni uslovi, odnosno postojanje osnovane sumnje da je to lice uinilac krivinog dela, i da se lienje slobode vri u skladu sa procesnim odredbama. Prema odredbama ZKP-a pritvor se odreuje reenjem nadlenog suda, meutim zakonik predvia da ovlaeno slubeno lice moe neko lice liiti slobode ako za to postoji bilo koji razlog sadran u lanu 142. ZKP-a R.Srbije, na osnovu kojih pritvor odreuje i sud. Lice lieno slobode mora biti upoznato sa svojim procesnim pravima i policija je duna da ga u roku od osam sati sprovede istranom sudiji Pritvor se moe odrediti iz sledeih razloga (l.142. ZKP-a R.Srbije): - ako postoji osnovana sumnja da je odreeno lice izvrilo k.d. i ukoliko je pritvor potreban u cilju nesmetanog voenja krivinog postupka - ako se okrivljeni krije ili ukoliko se ne moe utvrditi njegov identitet, ili ako postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva - ako postoje okolnosti koje ukazuju da e okrivljeni unititi, sakriti, izmeniti ili falsifikovati tragove krivinog dela ili druge dokaze ili ako osobite okolnosti ukazuju da e okrivljeni ometati krivini postupak uticajem na svedoke ili sauesnike - ako osobite okolnosti ukazuju da e okrivljeni uiniti novo krivino delo ili dovriti pokuano k.d. - ako je za krivino delo propisana kazna zatvora preko 10 godina

- ako uredno pozvani opteni izbegava da doe na glavni pretres - ako je optuenom presudom prvostepenog suda izreena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna Lice lieno slobode policija moe, izuzetno, zadrati radi prikupljanja obavetenja ili sasluanja, ali najdue 48 sati od asa lienja slobode. Policija je duna da o zadravanju odmah obavesti istranog sudiju i dravnog javnog tuioca. Pre lienja slobode o licu treba prikupiti to vie podataka, i nakon upoznavanja sa samom linosti osumnjienog bira se najpovoljnije vreme i mesto za lienje slobode. 15. Specijalne istrane tehnike posebne dokazne radnje Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta je dala osnove mnogim dravama kako da u svoje zakonodavstvo ugrade specijalne istrane tehnike u cilju efikasnijeg suprostavljanja svim vidovima kriminaliteta, a posebno organizovanom. ZKP specijalne istrane tehnike ureuje pod nazivom POSEBNE DOKAZNE RADNJE. U posebne dokazne radnje spadaju: - tajni zvuni i optiki nadzor osumnjienog - pruanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova - angaovanje prikrivenog islednika - kontrolisana isporuka - automatsko raunarsko pretraivanje linih i drugih podataka - sasluanje svedoka saradnika Tajni zvuni i optiki nadzor osumnjienog - obuhvata nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora, dok optiki nadzor podrazumeva lociranje u prostoru i praenje pomou elektronskih ureaja. Ove posebne dokazne radnje nareuje istrani sudija na predlog JT i one mogu trajati najdue tri meseca, ali na zahtev JT mogu se produiti na jo tri meseca. Pruanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova odreuje se prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je, samo ili zajedno sa drugim licima, izvrilo krivino delo organizovanog kriminala. Ove posebne dokazne radnje odobrava istrani sudija na zahtev JT i one mogu trajati 9 meseci, ali na zahtev JT mogu biti produene jo tri puta po tri meseca. 8
Kriminalistika Vedran uki

Angaovanje prikrivenog islednika se odreuje radi razjanjavanja i dokazivanja krivinog dela uinjenog od strane najmanje tri lica koja su se organizovala za vrenje krivinih dela i to: dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti R.Srbije, protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim

pravom, organizovanog kriminala, dela za koja je propisana kazna zatvora preko etiri godine. Ovu posebnu dokaznu radnju nareuje istrani sudija na zahtev JT, a prikrivenog islednika odreuje ministar unutranjih poslova, odnosno direktor BIA ili lice koje on ovlasti. Ova radnja ne moe da traje due od est meseci. Prikriveni islednik je po pravilu pripadnik policije koji se tajno infiltrira u kriminalnu sredinu prema kojoj je usmerena policijska aktivnost. On nastupa sa prikrivenim linim identitetom koji treba da ostane tajna u daljem toku postupka. Prikriveni islednik mora biti posebno nadaren, inteligentan, kolovan i opremljen pripadnik policije. Mora imati dobro kreiranu legendu, nametenu biografiju za koju mora posedovati dokumente, mora dobro poznavatijezik kriminalne sredine i podzemlja i psihologiju ponaanja kriminalne organizacije. Prikriveni islednik mora delovati po pravilima kriminalne organizacije, a na drugoj strani u okviru zakonskih normi. Sasluanje prikrivenog islednika kao svedoka obavie se tako da se ne otkrije njegov identitet, odnosno podaci o njegovom identitetu predstavljaju slubenu tajnu. Kontrolisana isporuka ova posebna radnja dokazivanja predviena je za otkrivanje, razjanjavanje i dokazivanje k.d. krijumarenja opojnih droga, oruja, municije, zlata, novca, kulturnih dobara i druge vredne robe. Ovom merom se, dakle, dozvoljava da nelegalne ili sumnjive poiljke izau, preu ili uu na teritoriju jedne ili vie drava, uz znanje i pod nadzorom njihovih nadlenih organa, s ciljem identifikovanja lica umeanih u izvrenje k.d., odnosno naruioca posla i organizatora. Ovu posebnu dokaznu radnju odobrava JT, a trajanje ove radnje nije ogranieno. Automatsko raunarsko pretraivanje linih i drugih podataka ova radnja se preduzima ako postoje osnovi sumnje da je izvreno neko teko krivino delo. Ovu posebnu dokaznu radnju nareuje istrani sudija na predlog javnog tuioca. Ova radnja moe trajati najvie tri meseca, a eventualno se moe poduiti za jo tri meseca. Sasluanje svedoka saradnika je radnja koja se sastoji u tome da se kao svedok sasluava lice za koje postoji osnovana sumnja da je pripadnik kriminalne organizacije i koje je to izriito i priznalo i protiv koga je doneto reenje o sprovoenju istrage ili podignuta optunica za delo organizovanog kriminala iz l.21. ZKP-a a koje je ono u potpunosti priznalo. Ovu posebnu dokaznu radnju sudu predlae javni tuilac. 16. Klasine radnje dokazivanja

Radnjama dokazivanja se obezbeuju lini i materijalni dokazi, i ove radnje se sprovode u predkrivinom postupku, u toku istrage i na glavnom pretresu. ZKP predvia sledee radnje dokazivanja: - Pretresanje stana, stvari i lica - Privremeno oduzimanje predmeta i imovine - Postupanje po sumnjivim stvarima - Sasluanje osumnjienog - Sasluanje svedoka - Uviaj i rekonstrukcija - Vetaenje Pretresanje stana, stvari i lica najee se preduzima radi pronalaenja i obezbeenja materijalnih dokaza i to: tragova i predmeta koji su vezi sa izvrenim k.d.; sredstva izvrenja k.d.; predmeti pribavljeni k.d.; leevi i delovi lea. 9 Kriminalistika Vedran uki U praksi je najee pretresanje stana i lica, ali su prisutni i sluajevi pretresanja drugih prostorija (garaa, radionica, podruma, vikendica...), prevoznih sredstava i otvorenog prostora (parkovi, izletita, ume...). Pretresanje se moe izvriti samo po naredbi suda koja mora biti pismena i obrazloena. U odreenim situacijama pripadnik policije moe i bez naredbe suda da ue u tue prostorije i vri pretresanje. Privremeno oduzimanje predmeta i imovine je krivino preocesna radnja kojom se od fizikih i pravnih lica oduzimaju predmeti koji se po odredbama KZ-a moraju oduzeti u okviru mere bezbednosti, ili predmeti koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom postupku. Lice koje dri predmet duno je da ga preda pod pretnjom novane kazne ili zatvora. Konana sudbina predmeta zavisi od odluke suda (unitenje, u krim.muzej, vraanje vlasniku). Uviaj je procesni postupak-radnja i dokazno sredstvo koji se preduzima kada je za utvrivanje ili razjanjenje neke vane injenice u postupku potrebno neposredno opaanje nadlenog policijskog ili sudskog organa u rasvetljavanju k.d. Uglavnom, uviaj obavlja istrani sudija nadlenog suda, dok se to izuzetno moe poveriti i policiji ukoliko izvrenje uviaja ne trpi odlaganje. Uviaj se vri radi pronalaenja i fiksiranja tragova i predmeta koji su u vezi sa k.d., i obavlja se na mestu izvrenja k.d. koje obuhvata bliu i dalju okolinu, odnosno sva mesta na kojima se mogu pronai tragovi i predmeti k.d. Da bi se uviaj mogao uspeno izvriti neophodno je blagovremeno obezbediti lice mesta, a to

obavljaju policijski slubenici. Cilj obezbeenja lica mesta je da se sauva zateeni izgled do dolaska uviajne ekipe, a jedini izuzetak jeste ako na licu mesta ima povreenih i nekome je potrebno pruiti hitnu medicinsku pomo. Lica koja se zateknu na mestu izvrenja k.d. se legitimiu i po proceni zadravaju do dolaska uviajne ekipe. Faze vrenja uviaja su statika i dinamika faza. - U statikoj fazi na licu mesta nita se ne menja, odnosno nita se ne pomera. U ovoj fazi, razgleda se lice mesta, obeleavaju se vidljivi tragovi i predmeti, fotografie se, pravi se kroki skica lica mesta. - Dinamika faza predstavlja nastavak vrenja uviaja i tom prilikom se detaljno pregleda mesto izvrenja k.d., mogu se pomeriti predmeti i stvari na licu mesta, nakon fotografisanja i fiksiranja odreeni tragovi i predmeti se pakuju u odgovarajue folije radi obezbeenja dokaza, prikupljaju se izjave od svedokaoevidaca, oteenih i drugih graana, sastavlja se zapisnik o uviaju koji potpisuje rukovodilac uviajne ekipe (istrani sudija). Rekonstrukcija je istrana radnja, odnosno dokazno sredstvo, koja se preduzima radi proveravanja izvedenih dokaza, a sastoji se u ponavljanju radnje krivinog dela u vetaki stvorenim uslovima. Rekonstrukcijom dogaaja rukovodi sudija. U rekonstrukciji uestvuju okrivljeni i oteeni uz asistenciju strunih lica. Vetaenje se sastoji u utvrivanju injenica i davanju miljenja o zapaenim injenicama na osnovu strunog znanja, vetine. Vetaenje se moe preduzeti u pretkrivinom postupku, u toku istrage, i na glavnom pretresu. Predmet vetaenja moe biti mesto, stvar ili ivo bie, a vrenje vetaenja moe se poveriti pojedincu, strunoj ustanovi ili dravnom organu. Razlikujemo dve glavne vrste vetaenja: - Kriminalistika (identifikaciona, grafoloka, trasoloka, fotografska, fizika, hemijska) - Sudska (sudsko-medicinska, psihijatrijska, psiholoka, ekonomska, farmaceutska, toksikoloka, bioloka) Dunosti vetaka su: dunost odazivanja pozivu, davanja nalaza i miljenja, tanog navoenja svega zapaenog. Prava vetaka su: upoznavanje sa predmetom, razmatranje spisa, predlaganje dokaza, pravo aktivnog 10 Kriminalistika Vedran uki uea u istrazi i na glavnom pretresu, i pravo na nadoknadu. 17. Savremene metode kriminalistike registracije i identifikacije

Kriminalistika registracija prouava i primenjuje odgovarajue naune i tehnike metode koje slue za registraciju lica, predmeta i leeva, radi omoguavanja njihove identifikacije. Prema tome, kriminalistika registracija i identifikacija su meusobno povezane i uslovljene. Kriminalistika registracija se vri prema: - Subjektu (obuhvata osumnjiena, okrivljena i osuena lica) -Predmetu (obuhvata sredstva izvrenja kd, predmete pribavljene kd, predmete pronaene na mestu izvrenja kd.) - Nepoznatom leu Registracija se takoe odnosi i na k.d. po nainu izvrenja MOS evidencija (specifinosti koje karakteriu nain izvrenja). Istorijski posmatrano, registracija lica se vrila na razne nehumane naine: sakaenjem (prst, ruka, uvo), igosanjem uinioca i paradom identifikacije. Kriminalistika identifikacija predstavlja razlikovanje individualnih karakteristika, odnosno utvrivanje istovetnosti i identiteta nekog lica ili predmeta. Identifikaciona obeleja mogu se klasifikovati u tri grupe: - Pravna obeleja (nastaju na osnovu zakonskih propisa ime, prezime, prebivalite, boravite, dravljanstvo, brano stanje ovo su promenljiva obeleja) - Faktika obeleja (stiu se roenjem datum roenja, mesto roenja, matini broj ova obeleja se ne mogu menjati) - Fizika obeleja (karakteristina za svaki objekat razlikujemo nepromenljiva _papilarne linije, boja oiju, i promenljive_lini opis, pol) Kada se pravna, faktika i fizika obeleja dovedu u vezu i meusobno se ne iskljuuju u odnosu na odreeno lice ili predmet, moe se konstatovati da je izvrena identifikacija tog lica, odnosno predmeta. Vrste identifikacionih metoda: - Papilaroskopija - Identifikacija na osnovu linog opisa - Identifikacija na osnovu fotografija - Identifikacija pomou foto-robota - Identifikacija na osnovu tragova usana - Identifikacija na osnovu tragova zuba - Identifikacij na osnovu naenih delova noktiju - Identifikacija pomou glasa (fonoskopska identifikacija) - Identifikacija na osnovu mirisa (odoroloka identifikacija) - Identifikacija na osnovu genetskog zapisa (DNK identifikacija) Papilaroskopija predstavlja metod kriminalistike registracije i identifikacije koji se zasniva na prouavanju i uporeivanju papilarnih linija na koi prstiju, dlanova i tabana oveka. Papilarne linije

predstavljaju ispupenja na koi u obliku brazdi koja su nastala povezivanjem velikog broja kvrica 11 Kriminalistika Vedran uki papila, u ijem se sreditu nalaze otvori kanala znojnih lezda - pore. Bitna svojstva papilarnih linija: - Nepromenljivost - Individualnost - Grupisanje (po osnovnim grupama - po Vuetievom sistemu to su etiri grupe - luni uzorci, leve petlje, desne petlje, kruni uzorci) - Prenosivost (mogunost ostavljanja tragova papilarnih linija na predmetima koji se dodiruju) Papilaroskopija se deli na: - Daktiloskopiju (identifikacija na osnovu papilarnih linija na prstima ruku) - Heiroskopiju (identifikacija na osnovu papilarnih linija dlanova) - Pedoskopiju (identifikacija na osnovu papilarnih linija tabana, odnosno stopala) Od svih gore navedenih metoda, najpouzdaniji je metod daktiloskopije. Da bi se mogla izvriti identifikacija lica na osnovu papilarnih linija, neophodno je postojanje daktiloskopske zbirke koja sadri prethodno uzete otiske prstiju odreenih kategorija lica. Razlikujemo dve vrste daktiloskopskih zbirki: - Dekadaktiloskopska (otisci papilarnih linija svih deset prstiju na istom kartonu) - Monodaktiloskopska (svaki otisak na posebnom kartonu fiu) Postupak uzimanja otisaka prstiju zapoinje sa palcem desne ruke i zavrava sa malim prstom leve ruke. Lini opis Tvorac ovog metoda je Alfons Bertion. Kod ovog metoda bitno je odrediti delove tela koji se opisuju i redosled, osobine delova tela koji se opisuju i izraze koji se mogu upotrebiti prilikom opisivanja. U savremenoj izradi linog opisa obuhvaeni su sledei elementi: visina, razvijenost, oblik lica, kosa, elo, oi, nos, ui, zubi, podbradak i osobeni znaci. Registraciona (sinjaletika) fotografija sastoji se u registrovanju odreenih lica fotografisanjem. Po pravilu registruju se osuena lica, povratnici, profesionalni uinioci. Prepoznavanje lica i nepoznatih leeva pomou fotografije vre oteeni, oevici i sl. Registraciona fotografija podrazumeva tri poze: anfas, desni profil i levi poluprofil. Anfas i desni profil se slikaju bez ikakvih dodataka, dok se levi poluprofil slika onako kako lice izgleda svaki dan (sa kapom, maramom, naoarima...). Za ovakvo fotografisanje koristi se specijalna stolica koja se okree. Fotografija se radi u razmeri 1:10. U donjem levom uglu fotografije upisuje se registraciona jedinica u kojoj je vreno fotografisanje, datum i registarski

broj lica. Foto-robot (identi kit) sutina foto-robota sastoji se u sastavljanju lika na osnovu zapaanja oevidaca dogaaja. U svetu se koriste razni sistemi za izradu foto-robota, a kod nas je prisutan kompjuterski sistem sa velikim brojem kombinacija. Drugi nain izrade foto-robota je crtanje izgleda nekog lica od strane angaovanog likovnog umetnika, a po kazivanju oevidaca dogaaja. Lik komponovan putem foto-robota se fotografie a dobijena fotografija slui za prepoznavanje uinioca k.d., objavljivanje u sredstvima javnog informisanja. Identifikacija na osnovu tragova usana Usne oveka sadre raznovrsne kose i vertikalne brazde koje omoguavaju da reljef usana svakog oveka bude apsolutno jedinstven. Tragovi usana mogu biti: - Latentni (nastaju u dodiru sa tvrdom podlogom) 12 Kriminalistika Vedran uki - Vidljivi (naminkane usne) Latentni tragovi se otkrivaju pod kosim svetlom, fiksiraju magnetnim prahom, fotografiu i osiguravaju transparentnom folijom. Identifikacija se vri poreenjem sa nespornim tragom skinutim na pogodnim podlogama, a na osnovu uoenih individualnih karakteristika. Identifikacija na osnovu tragova noktiju ovi tragovi nemaju identifikacioni karakter jer ne mogu biti toliko individualni da bi omoguili sigurnu identifikaciju. Meutim ove tragove ne treba zanemariti jer mogu ukazati na tragove tkiva koji se mogu nai ispod noktiju a mogu biti znaajni za identifikaciju, posebno zbog DNK. Sa aspekta identifikacije najznaajniji su tragovi koji predstavljaju delove noktiju a pronau se na mestu izvrenja k.d., jer poseduju uzdune brazde koje su pogodne za identifikaciju. Na osnovu tih brazda moe identifikovati i prst sa kojeg potiu. Identifikacija na osnovu tragova zuba Tragovi zuba nastaju u sluajevima kada se zagrize neki podesan predmet ili deo ovejeg tela ili lea. Tragovi zuba poseduju odreene individualne karakteristike na osnovu kojih se moe izvriti identifikacija lica. Ovi tragovi mogu da se manifestuju u vidu odgriza (kada se deo odvaja od celine) i u vidu ugriza (kada se ugrizeni deo ne odvaja od celine). Fiksiranje tragova zuba vri se fotografisanjem. Identifikacija se vri na osnovu individualnih karakteristika tragova sa mesta izvrenja i uzetih tragova osumnjienih lica na istoj ili slinoj podlozi. Identifikacija pomou glasa (fonoskopska identifikacija) Odreena k.d. vre se verbalnim putem,

odnosno neposrednim govornim kontaktom ili govorom preko telefona pa se u njihovom razjanjavanju pojavljuje i potreba za prepoznavanjem glasa. Mogunost prepoznavanja glasa zasniva se na injenici da se karakteristike glasa kod ljudi meusobno razlikuju. Osnovne karakteristike specifinosti glasa ispoljavaju se u vidu jaine, visine i boje glasa. Identifikaciono vetaenje se sastoji u uporeivanju snimljene inkriminisane izjave i pribavljene komparativne izjave od osumnjienog lica. U novije vreme se komparativna vetaenja ove vrste vre na kompjuteru, uz primenu specijalnih softvera za analizu glasa. Identifikacija na osnovu traga mirisa (odoroloka identifikacija) Telesni miris oveka je posebna vrsta mikrotraga sa odreenim individualnim karakteristikama, koje se razlikuju kod svakog oveka, to omoguava traganje za licem pomou posebno dresiranih pasa. U novije vreme razvija se nova oblast kriminalistike, poznatija kao kriminalistika odorologija. Ova nauka potvrdila je da miris moe ostati sauvan i vie godina. U kriminalistikoj praksi se pomou posebnih sprava tragovi mirisa fiksiraju na mestu izvrenja k.d. tako to se usisavaju'' i potom konzerviraju. Postupak identifikacije vri se tako to specijalno dresiran pas prethodno pomirie konzervirani miris, i na osnovu njega pokuava da izmeu vie lica pronae lice od kojeg potie taj trag mirisa. Istraivanja ukazuju na injenicu da ako je trag pravilno konzerviran, on zadrava svojstva i vie godina, a prisustvo greke je neznatno (1-2%). Identifikacija na osnovu genetskog zapisa (DNK identifikacija) Na mestu izvrenja k.d. mogu se nai brojni bioloki tragovi koji potiu od uinioca a na osnovu kojih se moe izvriti DNK identifikacija. DNK to u prevodu znai dezoksiribonukleinska kiselina, predstavlja organsku supstancu koja se prvenstveno nalazi u nukleusu ivih elija. Dezoksiribonukleinska kiselina je sastavni deo hromozoma i sastoji se od etiri baze, a upravo DNK analiza se zasniva na utvrivanju redosleda, odnosno rasporeda tih baza u dezoksiribonukleinskoj kiselini. Redosled ili raspored tih baza naziva se genetski kod ili genom i kod svakog oveka on je drugaiji. Prisutne su sledee metode vetaenja DNK iz biolokog materijala: - Polimorfizam duine restrikcionih fragmenata (RFLP metod) - Lanana reakcija polimeraze (RCR metod) 13 Kriminalistika Vedran uki - Vetaenje mitohondrijalne DNK (mt-DNK)

Identifikacija predmeta moe da bude neposredna (predmeti koji su prethodno registrovani ili imaju neko fiziko obeleje) i posredna (na osnovu tragova koje su predmeti ostavili na licu mesta). Identifikacija stvari vri se na osnovu pravnih, faktikih i fizikih obeleja. Identifikacija leeva se vri: - Prepoznavanjem po osnovu linog opisa ili fotografije - Prepoznavanjem odee i obue na leu - Uzimanjem otisaka prstiju i proveravanjem kroz daktiloskopsku zbirku - Uporeivanjem uzetog otiska zuba sa stomatolokim kartonom Svaki nepoznati le podlee prethodnoj registraciji (obuhvata: lini opis, opis odee, obue i predmeta, fotografisanje). Prvo se vri provera kroz evidenciju nestalih lica koja se vodi u organima unutranjih poslova, a zatim i provera kroz evidenciju izdatih poternica koje sadre fotografiju. 18. Trasologija Trasologija je onaj deo kriminalistike tehnike koji se bavi uenjem o tragovima, odnosno pronalaenjem, fiksiranjem i tumaenjem tragova koji su u vezi sa krivinim delom. Kada se na mestu izvrenja pronae neki trag, on predstavlja dokaz, odnosno injenicu, osnov ili razlog koji govori o istinitosti ili neistinitosti neke sporne injenice u krivinom postupku. Tragovi mogu da ukau na postojanje krivinog dela, sredstva i naina izvrenja, omoguavaju utvrivanje mesta, vremena i motiva izvrenja krivinog dela, a slue i kao osnova za davanje odgovora na ostala zlatna pitanja kriminalistike. S obzirom da trag predstavlja dokaz, neophodno je znati da sa stanovita kriminalistike prakse dokaze delimo na neposredne i posredne, kao i na line (izjave lica) i materijalne (tragovi i predmeti koji su u relevantnoj vezi sa k.d. i uiniocem). Trag kao materijalni dokaz predstavlja odreenu promenu koja je nastala delatnou oveka, ivotinje ili nekog predmeta i koja je u vezi sa krivinim delom. Tragove delimo na: - Tragove ljudskog porekla - Tragove ivotinjskog porekla - Tragove biljnog porekla - Tragove predmeta - Tragove dejstva sile Mikrotragovi predstavljaju mikroskopski sitne promene koje su nevidljive, ili golim okom jedva vidljive. Njihov znaaj ogleda se upravo u njihovoj nevidljivosti, odnosno tekoj vidljivosti, jer se bez obzira na svu opreznost i obazrivost uinioca, oni ipak pojavljuju na mestu izvrenja k.d. U postupku

otkrivanja mikrotragova prvo treba da se obavi misaona rekonstrukcija kretanja uinioca i rtve (ukoliko rtva postoji), a potom sledi vizuelni pregled lica mesta golim okom, ime se omoguava otkrivanje onih mikrotragova koji su jedva vidljivi, da bi nakon toga usledio vizuelni pregled lica mesta pomou optikih pomagala. Od optikih pomagala koriste se namenske lupe sa osvetljenjem, a moe i obina lupa u kombinaciji sa runom lampom. Pri fiksiranju mikrotragova koriste se razne metode kao to su: - Izuzimanje predmeta sa mikrotragovima - Struganje (ako se nosilac mikrotragova ne moe prenositi) - Upijanje (ako je mikrotrag u obliku tenosti) - Naelektrisani tap (ako je mikrotrag u obliku lakih estica organskog porekla) 14 Kriminalistika Vedran uki - Lepljiva traka - Usisavanje S obzirom da mikrotragovi imaju mogunost statikog naelektrisanja najbolje ih je pakovati u staklene epruvete, koje tokom transporta treba obloiti pamukom i staviti u vre kutije jer zbog statikog elektriciteta moe doi do lomljenja epruvete. Tragovi papilarnih linija delimo ih na: - Vidljive (meu njima razlikujemo obojene, tj. one koje su bile premazane krvlju, masnoom, nekom bojom itd. i reljefne koje ostaju na mekanim podlogama kao to je npr. maslac) - Nevidljive latentne (nastaju usled znojenja samih papilarnih linija pri njihovom kontaktu sa odreenim predmetom) Vidljivi tragovi papilarnih linija pronaeni na mestu izvrenja krivinog dela, fiksiraju se zapisniki, tako to se opisuje mesto njihovog pronalska, oblik, veliina i drugi bitni detalji, a potom fotografisanjem, s tim to se reljefni tragovi papilarnih tragova mulairaju uz pomo gipsane kae ili korienjem silikonske mase. Pronalaenje nevidljivih tragova vri se upotrebom kosog svetla, koje pomae da se bolje uoe tragovi, naroito ako su ostavljeni na glatkim i ravnim povrinama (staklo, lakirano drvo, obojeni metal...), i misaonom rekonstrukcijom kriminalnog dogaaja, pri emu se panja obraa na kretanje uinioca i na predmete sa kojima je mogao doi u dodir. Kada se latentni trag papilarnih linija otkrije, sledi postupak izazivanja tog traga, to se vri primenom odgovarajuih hemijskih i fizikih metoda.

Kod primene fizikih metoda koriste se razni prakovi (zlatni prah, grafitni, magnetni, fluorescentni prah) koji se nanose specijalnom etkicom ili rasprivaem (pulvezatorima). Izazvani tragovi skidaju se sa podloge daktiloskopskim folijama (crne, bele, providne), sa kojih se fotoreprodukuju kako bi se mogli koristiti za daktiloskopska vetaenja. Kod primene hemijskih metoda koriste se hemijski reagensi koji u dodiru sa pojedinim supstancama koje se nalaze u znoju izluenom kroz pore na koi, stvaraju obojena jedinjenja (odmah ili uz primenu nekog katalizatora). Najee hemijske metode su: izazivanje jodnim parama, izazivanje rastvorom srebro-nitrata, rastvorom ninhidrina, i metodom laserskog zraenja. U sudskoj praksi je prihvaeno shvatanje da je samo onaj trag papilarnih linija koji sadri dvanaest ili vie anatomskih obeleja podoban za identifikaciju. Tragovi krvi postoji nekoliko razliitih podela tragova krvi, a najprihvatljivaja je ona koju je izvrio N.B.Popov i po kojoj se tragovi krvi grupiu na: - Tragove slivanja krvi - Trag krvi u vidu kapi - Trag krvi u vidu otiska ili brisotine - Kombinovani trag krvi Sa kriminalistiko-operativnog aspekta velik znaaj ima i ona podela tragova krvi koju zastupa dr V.Vodineli, a po kojoj se razlikuju: - Lokva krvi - Kapljice krvi - Tragovi zamaha - Brisotine krvi 15 Kriminalistika Vedran uki - Mlazevi krvi - Tragovi vuenja - Krvne posekotine U traenju tragova krvi treba koristiti misaonu rekonstrukciju samog kriminalnog dogaaja (utvrditi pravac kretanja uinioca i rtve, njihov meusobni odnos i poloaj...). Kada se pronae trag koji lii na trag krvi, vri se njegovo fiksiranje tako to se najpre opisuju bitni elementi traga u zapisniku, zatim se fotografie i unosi u skicu lica mesta. Nakon toga uzima se uzorak materije radi dostavljanja u laboratoriju na ispitivanje. Veoma je bitno da se prilikom pakovanja tragova krvi na ambalai pismeno naznae podaci o mestu gde su pronaeni tragovi krvi i da se dovedu u vezu sa zapisnikom o uviaju., kako ne bi bilo dileme o

njihovom poreklu. Tragovi sperme mogu se nai kod krivinih dela silovanja, bludne radnje, rodoskrnavljenja, protivprirodnog bluda, ubistva sa seksualnim motivom i kod ostalih srodnih krivinih dela. Tragove sperme treba traiti na mestu gde je izvreno neko od navedenih k.d., na okolnim predmetima, ali i na uiniocu i rtvi (na predelu polnih organa, butina, stomaka, dojki, i na odei). Ukoliko se radi o silovanju, tragove sperme treba uzeti i iz vagine rtve. S obzirom da se sperma brzo sui, teko se otkriva, a iako spermatozoidi uginu, u sasuenoj spermi zadravaju svoj oblik. Najbolji nain za otkrivanje sperme jeste upotreba kvarc lampe, jer sperma fluorescentira pod uticajem ultraljubiastih zraka. Pronaeni tragovi sperme se odgovarajuim noiem istruu i spakuju u epruvetu. Sudskomedicinskim vetaenjem tragova sperme najpre se utvruje krvna grupa lica kojem pripadaju tragovi sperme, a razvojem genetike omogueno je da se na osnovu traga sperme izvri i DNK analiza i samim tim sazna identitet lica kojem taj trag sperme pripada. Tragovi pljuvake Ostavljanje tragova pljuvake moe biti vezano za samu radnju izvrenja krivinog dela (slanje preteih pisama, lepljenje potanske marke na takva pisma...), a mnogo ee ovi tragovi mogu biti rezultat navika uinioca (lula, mutikla, opuci cigareta...), pa ak i uobiajenog ponaanja (pljuvaka na podu, na sopstveoj odei...). Tragovi pljuvake imaju identifikacioni karakter jer se pomou pljuvake moe odrediti krvna grupa i pol lica kojem pripada pronaeni trag pljuvake. Takav trag, dodue ne sme biti stariji od 10-15 dana. S obzirom da trag pljuvake sadri jedinstvenu genetsku strukturu, mogue je i identifikovati lice od kojeg trag pljuvake potie. Tragovi dlaka U kriminalistikom smislu pod pojmom dlake podrazumevaju se sve dlake koje se nalaze na raznim delovima oveijeg tela. Sa kriminalistiko-operativnog aspekta znaajan je nain na koji dlake mogu otpasti, a to je prirodnim putem, odnosno spontano, zatim upanjem, presecanjem i prekidanjem. Kriminalistiki tehniar dlake treba da trai na odei, obui i telu uinioca i rtve, na sredstvima izvrenja, na predmetima na mestu izvrenja, kao i na napadnutom objektu kod imovinskih delikata. Kada se dlaka pronae uzima se pincetom i stavlja u staklenu epruvetu sa oznakom mesta njenog pronalaska. Sudsko-medicinskim vetaenjem dlake mogue je dati odgovor na sledea pitanja:

- Da li je u pitanju dlaka; - Da li je dlaka ljudskog ili ivotinjskog porekla (kojoj vrsti ivotinje pripada); - Da li potie od mukarca ili ene, i sa kog dela tela; - Na koji nain je dlaka otpala (otkinuta, isupana, izrezana); - Da li na dlaci postoje povrede i kakve su prirode; 16 Kriminalistika Vedran uki - Da li je dlaka izmenjena kozmetikim putem (farbanje) - Da li dlaka moe pruiti podatke o starosti lica od koga potie - Da li dlaka pripada osumnjeenom Pored ovih rezultata, sudsko-medicinskim vetaenjem mogue je odrediti i krvnu grupu, starost, kao i izvriti DNK identifikaciju. Tragovi stopala Sa kriminalistikog aspekta, tragovi stopala mogu da poslue za identifikaciju uinioca krivinog dela, ali takoe mogu uakzati i na brojne druge stvari: - Broj uinilaca krivinog dela - Pravac i nain kretanja - Visinu lica (poznato je da je kod normalno razvijenog oveka duina bosog stopala za 6,876 puta manja od njegove visine; ovu formulu izraunavanja ovekove visine izradio je Parvin, meutim postoje osporavanja ove njegove teorije) - Pol i uzrast (odreuje se po vrsti obue, duini traga i koraka) - Telesne nedostatke lica (da li lice ima X ili O noge i sl.) Tragovi stopala takoe mogu ukazati i na nain hoda lica i to na osnovu: - Duine koraka (ako postoji razlika u duini svakog koraka leve u odnosu na desnu i obrnuto, to ukazuje na hromost) - Linije hoda (prava, izlomljena i ukrtena) - Ugla hoda (poklapajui, uporedan, otvoren i zatvoren) Tragovi stopala mogu biti: - Vidljivi (nastaju nanoenjem ili odnoenjem odreenog materijala blato, praina, boja i sl.; a mogu nastati i na rastresitoj podlozi pesak, sneg dr.) - Nevidljivi (nastaju na ravnoj i istoj podlozi parketu, linoleumu i sl.) Tragove stopala treba traiti na mestu izvrenja k.d., kao i na putu dolaska i odlaska uinioca k.d. Kada se trag stopala pronae, ukoliko je vidljiv fiksira se mulairanjem uz korienje alabaster gibsa, a ukoliko je trag stopala nevidljiv izaziva se prakovima i fiksira putem daktiloskopske folije. Tragovi ivotinjskog porekla mogu biti tragovi nogu, kani, krvi, tkiva, izmeta, zuba, perja, pa ak i papilarnih linija (kod posebne vrste majmuna, pasa i kunia). Ova vrsta tragova najee se nalazi u onim sluajevima u kojima je: - ivotinja predmet krivinog dela (kraa, razbojnitvo, nezakonit lov) - ivotinja koriena kao sredstvo izvrenja krivinog dela (dresirani pas kod nezakonitog lova ili krae stoke)

- ivotinja koriena kao sredstvo dolaska i/ili odlaska sa mesta izvrenja (npr. zaprega) - ivotinja koriena za transport stvari pribavljenih k.d. (sama ili sa zapregom) - ivotinja pratila uinioca k.d. (najee dresirana) - ivotinja sama ili u sklopu zaprege kojom je upravljao ovek uestvovala u saobraajnoj nezgodi Od moguih tragova ivotinja najkarakteristiniji su tragovi nogu, koji mogu ukazati na pravac kretanja ivotinje, vrstu, veliinu, a u nekim sluajevima mogue je i identifikovati ivotinju od koje potiu ovi tragovi. Posebno su znaajni tragovi potkovanih ivotinja (konji, volovi) zbog svojih raznih individualnih obeleja. Nain fiksiranja ovih tragova je isti kao i kod tragova ljudskog porekla. Ovi tragovi uglavnom imaju eliminacioni znaaj, ali ukoliko sadre individualna obeleja mogu imati i identifikacionu vrednost. Tragovi orua nastaju kod velikog broja krivinih dela (teke krae provaljivanjem i obijanjem, umske krae, razbojnike krae, oduzimanje vozila, oteenje tue stvari...). 17 Kriminalistika Vedran uki Orua koja se koriste za izvrenje k.d. mogu se podeliti po dva glavna osnova, i to po poreklu i po delovanju. Prema poreklu, orue delimo na: - Alat (sekira, kramp, lopata, burgija, kleta, rafciger, eki, dleto...) - Specijalna orua koja prave sami uinioci (ealj'', lomilica'' prasea noga'', vake'' i sl.) - Prigodna sredstva koja uinioci koriste u stanju u kakvom su ih zatekli (metalne cevi, ice, poluge...) Prema nainu delovanja, orua delima na: - Seiva (jednoguba no, sekira; dvoguba kleta, makaze) - Testere - Builice, burgije raznih vrsta - Orua za bodenje (bode, ilo, vile) - Orua za struganje (turpija) - Orua za odvaljivanje (poluga, uskija) - Orua za kopanje (aov, kramp) - Tupa orua (eki, malj) Primena gore nabrojanih orua ostavlja raznovrsne tragove koje moemo podeliti na: povrinske (nastaju na tvrdim povrinama), i reljefne (utisak, ogrebotina, presek, buotina). Fiksiranje tragova orua vri se u zavisnosti od predmeta na kojem su pronaeni. Ukoliko se trag nalazi na manjem pokretljivom predmetu, ceo predmet se pakuje radi vetaenja, a ukoliko se radi o nepokretnoj povrini, fiksiranje e se izvriti na licu mesta zapisniki i fotografisanjem., kao i obeleavanjem u skici

lica mesta. Tragovi vatrenog oruja mogu poticati od: projektila, cevi, udarne igle, ela zatvaraa, izvlakaa, okvira, leita metka, barutnih estica i plamena. Prilikom ispaljenja iz vatrenog oruja projektil velikom brzinom naputa cev oruja, praen gasovima sagorelog baruta, nesagorelim ili delimino sagorelim barutnim esticama, ija brzina naglo opada i njihov krajnji domet se kree od 50 do 120 cm (izuzetno 150 cm). Na projektilu, koji pri ispaljenju proe kroz cev vatrenog oruja, nastaju karakteristini tragovi polja cevi, koji predstavljaju prave paralelne linije (brazde) u vidu ispupenja i udubljenja. Takoe, i na auri ostaju karakteristini tragovi od udara vrha udarne igle u predelu kapisle. Da bi se mogla izvriti identifikacija vatrenog oruja potrebno je prethodno pronai projektile i aure na licu mesta. U pojedinim situacijama projektil udari neki tvrdi predmet i tada dolazi do njegove deformacije i razbijanja na parad, pa je bitno da se svaki njegov deo pronae, fiksira, izuzme i upakuje u posebno uvijenu vatu. Kriminalistiko-balistikim vetaenjem vatrenog oruja moe se utvrditi: - Iz koje vrste (tipa) vatrenog oruja je izvreno ispaljenje - Iz kojeg konkretnog vatrenog oruja je ispaljen projektil - Pravac pucanja - Udaljenost, odnosno mesto sa koga je pucano - Poloaj uinioca u momentu ispaljenja projktila - Poloaj rtve u momentu kada je pogoena - Vreme kada je izvreno ispaljenje (starost pucanja) - Ispravnost vatrenog oruja Sudsko-medicinski vetak moe dati odgovor na sledea pitanja: - Da li se radi o povredi vatrenim orujem - Koja je rana ulazna a koja izlazna - Sa koje je udaljenoti izvreno ispaljenje - Da li je u pitanju ustrelna, prostrelna ili zastrelna rana - Kakvo je poreklo povrede (ubistvo, samoubistvo, nehat, zades, samopovreivanje) 18 Kriminalistika Vedran uki - Identifikacija oruja i municije Poznato je da se prilikom opaljenja iz vatrenog oruja jedan deo barutnih estica zadrava na ruci lica koje je pucalo, i to uglavnom na kaiprstu, palcu i nadlanici. Za detekciju takvih estica koristi se tzv. parafinska rukavica koja koristi parafin, ili u novije vreme odgovarajui polimerni materijal (silikonske paste ili lateks), i detektuje elemente antimona, olova i barijuma na ruci koja je pucala. Tragovi vozila U mnogim situacijama vozilo se dovodi u vezu sa izvrenjem krivinih dela, i tada mogu

nastati razliiti tragovi, koje delimo u etiri osnovne grupe: - Tragovi tokova - Tragovi otpalih delova i materija sa vozila - Tragovi na vozilu i u vozilu - Tragovi na rtvi Tragovi vozila se uglavnom fiksiraju kao i svi drugi tragovi - zapisniki, fotografisanjem i skicom lica mesta. to se tie tragova tokova, oni mogu biti povrinski i reljefni. Ukoliko je trag reljefan, fiksira se fotografisanjem i mulairanjem. Na osnovu ovih tragova moe se odrediti pravac kretanja vozila, vrsta vozila, a ponekad se moe izvriti i identifikacija vozila (ukoliko tragovi poseduju neka individualna obeleja). Takoe, pod odreenim uslovima, na osnovu tragova tokova moe se odrediti irina, visina i duina vozila. Ukoliko se radi o saobraajnoj nesrei, tragove treba traiti i na rtvi (to mogu biti: tragovi tokova, gume, boje sa auta, ulja, stakla...). Tragovi sredstava veanja pojavljuju se pri izvrenju krivinog dela ubistva, kao i prilikom samoubistva veanjem. Ovi tragovi su specifini jer se pojavljuju na kanapu i gredi, kao sredstvima izvrenja, i meusobno se razlikuju kod ubistva i samoubistva. Kod samoubistva, rtva kanap mora prvo da zavee za gredu, napravi omu koju navue preko glave oko vrata, odgurne predmet na koji se oslanjao, pa usled teine obeenog tela kanap poinje da se zatee. Ovo zatezanje uslovljava jako pritiskanje kanapa na gredu, i to pre svega na ivicama grede, to prouzrokuje zatezanje sitnih vlakana kanapa. Kod izvrenja k.d. ubistva, rtva se prethodno ubije ili onesvesti, pa joj se onda stavi oma, jedan kraj kanapa se prebaci preko grede, pa se sa druge strane vue dok se ne postigne odgovarajua visina. Ovom prilikom kanap se vue po gredi, tako da dolazi do povijanja vlakana kanapa na mnogo veoj duini kanapa nego to je to sluaj sa samoubistvom. Takoe postoje sluajevi fingiranog samoubistva gde su tragovi identini kao kod samoubistva. Prilikom skidanja lea treba voditi rauna da se ne otete tragovi na kanapu i podlozi, pa je potrebno da se jakim potezom otrog seiva presee kanap i to iznad ome na vratu. Na delu kanapa koji je ostao na gredi ne smeju se odvezivati vorovi jer bi se tako mogli otetiti tragovi koji se nalaze na kanapu i gredi. Oma mora do daljnjeg da ostane na vratu lea, jer njen pregled treba da izvri i sudsko-medicinski vetak. 19. Metodika otkrivanja i dokazivanja pojedinih krivinih dela Terorizam je kriminalna radnja uperena protiv neke drave, iji je cilj, ili priroda, da izazovu strah

kod odreenih linosti, grupa ili javnosti (definicija Drutva naroda). Ovo krivino delo vri se u nameri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti zemlje. Re terorizam potie od francuske rei terreur i oznaava strah i uas ili primenu nasilja sve do fizikog unitenja. Prema KZ-u (l.391 KZ RS), krivino delo terorizma se moe izvriti sledeim radnjama: otmicom; 19 Kriminalistika Vedran uki eksplozijom ili poarom; upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteriolokog ili drugog opteopasnog sredstva; drugim opteopasnim radnjama. Saznanja da je izvrena neka teroristika akcija uglavnom dolaze od graana, organizacija, mesnih zajednica i sl. Po saznanju o izvrenom teroristikom aktu, potrebno je organizovati brz izlazak na lice mesta, i kao prvu radnju preduzeti obezbeivanje lica mesta i pruanje adekvatne medicinske pomoi povreenima. Imajui u vidu sloenost krivinog dela terorizma, poeljno je da ekipa za vrenje uviaja bude kompletna, odnosno da budu ukljueni i pripadnici slubi bezbednosti, kriminalistiki tehniari i vetaci odgovarajue struke. Aktivnost takoe treba usmeriti na pronalaenje lica kojima su poznate bilo kakve injenice u vezi sa izvrenjem teroristikog akta i njegovim uiniocem. Tokom uviaja na mestu izvrenog teroristikog akta, treba dati odgovore na to vie zlatnih pitanja kriminalistike. U toku dinamike faze uviaja neophodno je obratiti panju na tragove i sredstva izvrenja (detonatori, tragovi eksploziva, delovi satnog mehanizma, aure, zrna, barutne estice...), kao i na tragove i predmete koji potiu od uinioca (odea, obua, krv, dlake, pljuvaka, cigarete, upalja, kape, dugmad...). to se tie postupka otkrivanja uinioca teroristikog akta, njega moemo podeliti u tri faze: - Prva faza obuhvata preduzimanje odreenih operativno-taktikih i istranih radnji odmah po saznanju da je izvren teroristiki akt (pojaana aktivnost policije i slubi bezbednosti, pojaana kontrola svih vidova saobraaja, putnika i prtljaga na podruju cele zemlje, pojaan rad radnika javne bezbednosti na bezbednosnom sektoru). - Druga faza predstavlja sagledavanje i analiziranje fiksiranih tragova i predmeta pronaenih na licu mesta, rezultata vetaenja i izjava svedoka-oevidaca, i stvaranje nekoliko verzija o poreklu, liku i motivima uinioca. - Trea faza obuhvata meunarodnu saradnju u suzbijanju terorizma preko meunarodne

organizacije kriminalistike policije Interpola (pod uslovom da se radi o meunarodnom terorizmu). Sabotaa predstavlja prikriveno ometanje, podrivanje ili onemoguavanje ostvarivanja privrednih, vojnih ili politikih interesa i ciljeva. Radnja krivinog dela sabotae sastoji se u vrenju svoje slubene dunosti ili radne obaveze na prikriven, podmukao ili drugi slian nain kojim se prouzrokuje teta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. Radnja dela treba da je izvrena u nameri da se ugroze ustavno ureenje ili bezbednost Republike. Prvi oblici krivinog dela sabotae pojavili su se nakon Oktobarske revolucije u tadanjem Sovjetskom Savezu. Saznanje o moguem izvrenju krivinog dela sabotae, njeno otkrivanje i dokazivanje zahteva angaovanje operativnih radnika BIA i policije. U razjanjavanju sluaja sabotae osnovno kriminalistiko-taktiko pitanje na koje treba odgovoriti jeste da li je ona stvarno izvrena, odnosno da li je nastala havarija posledica sabotae. Ono to e pomoi u davanju odgovora na ovo pitanje jesu isprave, pronaeni i fiksirani materijalni dokazi i iskazi lica sa kojima je obavljen informativni razgovor. U odreenim sluajevima, gde je do nastale posledice, po miljenju vetaka, dolo usred zamora i dotrajalosti materijala, operativni radnici se ne smeju zadovoljiti prihvatanjem ovakvog jednostavnog reenja, ve panju trebaju usmeriti na utvrivanje pravog uzroka koji je doveo do zamora i dotrajalosti materijala. Proputanje odreenih radnih obaveza, namerno neodravanje odreenih postrojenja i sredstava po tehnikim normativima, izbegavanje kontrole i nadzora moe dovesti do zamora i dotrajalosti materijala, i samim tim do krivine odgovornosti odgovornih lica. Na osnovu svih navedenih injenica, utvruje se da li se u konkretnom sluaju radi o sabotai ili nekom drugom krivinom delu. 20__