Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet, Beograd

Seminarski rad iz ekonomike javnog sektora: SPECIJALNI FOKUS: NEJEDNAKOST U ZEMLJAMA U RAZVOJU

Mentor: docent dr Jelena arkovi-Raki

Studenti: Aleksandar Nikoli 06/0935 Sanja Ugri Nenad Tei 07/1171 08/0186

Beograd, 20. maj 2012. godine

Uvod Zemlje u razvoju igraju sve veu ulogu u svetskoj ekonomiji, uloga za koju se oekuje da e biti jo vea u budunosti. Ova studija razmatra obrasce nejednakosti i srodna pitanja u najveim ekonomijama u razvoju. Ona poinje s kratkim pregledom tih obrazaca u odabranim zemljama pre nego to krene na podrobnije ispitivanje glavnih pokretaa nejednakosti. Potom e biti rei o kljunim karakteristikama i izazovima osnovnih institucionalnih postavki. Na kraju ova studija daje kljune politike za reavanje izazova sa kojima se suoavaju zemlje u razvoju. Posebna panja usmerena je na ispitivanje nejednakosti sa kojima se suoavaju Argentina, Brazil, Kina, Indija, Indonezija i Junoafrika Republika (JR). Ove zemlje ine grupu tzv. najveih svetskih ekonomija u razvoju, koje stvaraju oko jedne petine svetskog BDP-a i u kojima ivi blizu polovine svetske populacije. U toku dve decenije do jeseni 2008 godine, pad u obimu apsolutnog siromatva je posebno vidljiv u Brazilu, Kini, Indoneziji, dok Indija i JR belee skromna smanjenja. Meutim danas je i dalje uoljiva razlika izmeu ovih zemalja u pogledu apsolutnog siromatva. Na jednom kraju Indija ima najviu stopu siromatva gledano po glavi stanovnika (oko 42% njenih stanovnika i dalje ivi sa manje od 1,25$ dnevno). Na drugom kraju Argentina i Rusija su skoro iskorenilo apsolutno siromatvo.

Obrasci nejednakosti u zemljama u razvoju

Ocenjivanje stepena nejednakosti dohotka i njegovog uveanja tokom vremena u zemljama u razvoju je izuzetno sloeno zbog injenice da one koriste razliite statistike mere za merenje blagostanja domainstava. Neke zemlje se oslanjaju na prikupljanje podataka o dohotku domainstava, druge na podatke o potronji, ali nejednakost merena na osnovu podataka o potronji obino pokazuju nii stepen nejednakosti nego one zasnovane na dohotku. Kad merimo razlike na osnovu raspoloivih statistikih podataka za domainstva treba imati na umu da se izdvajaju dve glavne take, to je prikazano na sledeem grafikonu.

Grafikon 1: Promena u stepenu nejednakosti. rane 1990e vs. kasne 2000te godine (Gini koeficijent u dohotku domainstva) Zemlje u razvoju imaju vii nivo nejednakosti dohotka od proseka zemalja OECD-a. Gini koeficijent za Brazil je skoro dva puta vei, a jo je vea razlika primeena za JR. Trendovi nejednakosti pokazuju velike razlike irom zemalja u razvoju. Na jednom kraju imamo snaan rast proizvodnje u protekloj deceniji, to je ilo na ruku u smanjenju dohodovne nejednakosti u dve zemlje, Brazilu i Indoneziji. Sa druge strane Kina, Indija, Rusija i JR belee rast u nivou nejednakosti tokom istog perioda. Argentina je jedina zemlja gde je nejednakost uglavnom ostala stabilna. Drugi nain da se opie nejednakost (to objanjava sledei grafikon) jeste da se posmatraju promene u prihodima domainstava po grupama, posebno one koji se nalaze na dnu, u sredini i na vrhu raspodele.

Grafikon 2: Promena u realnom dohotku domainstva po kvintilima (prosena godinja promena u %)

Ekonomski faktori nejednakosti Ekonomski faktori visoke i esto rastue dohodne nejednakosti u zemljama u razvoju imaju tendenciju razlikovanja od onih u zemljama OECD-a. Rasprostranjena neformalnost zajedno sa velikim razlikama u ekonomskim performansama po podrujima ima vanu ulogu u dohodnoj nejednakosti naroito ako se zna da su one isprepletane sa drugim kljunim pokretaima nejednakosti (pol, etnike razlike, razlike u rezultatima obrazovanja i rada u trinim uslovima (tip ugovora, produktivnost i sl.)). U ovom delu bie rei o svakom pokretau ponaosob. Geografska (prostorna) nejednakost
Sile na kojima se zasniva geografska nejednakost je jako teko razmrsiti,

jer se preklapaju. One obino podrazumevaju jednu meusobnu igru geografskih, istorijskih i institucionalnih faktora koji ogranicavaju razvoj u ostalim regionima. Ova studija je pokazala da je nejednakost u urbanim i ruralnim podrujima vea u Brazilu i JR, nego u Kini, Indiji i Indoneziji. Ali i Kina i Indija su doivele rast dohodne nejednakosti u okviru ruralnih i urbanih podruja. Nasuprot tome u Brazilu i Indoneziji dohodna nejednakost je opala tokom vremena kako u urbanim tako i u ruralnim podrujima. Ako uporedimo rast realnog dohotka izmeu ruralnih i urbanih podruja, takoe emo uvideti interesantne rezultate. U Kini, Indiji i JR dohodak per capita raste vie u urbanim nego u ruralnim podrujima ime se sugerie rast nejednakosti u korist gradskih stanovnika. Brazil je jedina zemlja gde je rast dohotka per capita u ruralnim podrujima nadmaio onaj u urbanim. Sile koje stoje iza ovih nejednakosti su razliite. Za Kinu postoji dokaz da prostorne nejednakosti proizilaze uglavnom iz razlika po pokrajinama u pristupu osnovnim uslugama (zdravstvenoj zatiti kao najboljem primeru), u Indiji se nejdnakost duguje neravnotei izmeu drava te zemlje, a u JR nejednakosti izmedju rasa. Neformalnost Iako je stepen neformalnosti teko izmeriti, razni indikatori sugeriu da su neformalni ekonomski odnosi naroito rasprostranjeni u Indiji i Indoneziji, a u neto manjoj meri u Brazilu, Kini, JR i Rusiji. U Brazilu su neformalni poslovi uglavnom koncentrisani u sektorima koji zapoljavaju ljude niskog stepena obrazovanja. U Kini najvei deo neformalno zaposlenih ine neprijavljeni migranti iz ruralnih podruja i radnici otputeni iz dravnih i kolektivnih preduzea. U Indiji i Indoneziji neformalnu zaposlenost ini veliki broj ena, home-based workers-a, ulinih prodavaca i sl.

Grafikon 3: Neformlanost u zemljama u razvoju

Obrazovanje i nejednakost Znaaj obrazovanja ogleda se u stvaranju jednakih mogunosti za sve. Time se omoguuje bolja perpsetkiva u zapoljavanuju i vie prosene plate, a samim tim i raste blagostanje , zdravstveni status, socijalna inkluzija i aktivnost stanovnitva. Zabeleen je znaajan porast u kolskim postignuima u zemljama u razvoju. Primeuje se pribliavanje proseku zemljama OECD-a u osnovnom obrazovanju (izuzev Indije i Junoafrike Republike), mada je nizak prosek u sluaju srednjeg i visokog obrazovanja. Primeenu su znaajne geografske i polne razlike u obrazovanju (ruralne sredine, deaci naspram devojica), koje se odnose na putovanje od kue do kole, obavljanje kunih poslova, nedostatak uzora i na ukorenjene socijalne uloge (znaajan uzrok jaza meu polovima u pogledu obrazovanja). Poveanje stope pohaanja nastave nije cilj sam po sebi, ve je u pitanju unapreenje radne snage. Sproveden je program za meunarodnu procenu uenika do 15 godina starosti (PISA- Programme for International Student Assessment) i dobijene su znaajne varijacije u kognitivnim ishodima.

Grafikon 4: PISA rezultati iz matematike, 2009 (nivo znanja) Na grafikonu se moe uoiti da su u Argentini, Brazilu i Indoneziji izuzetno loi rezultati na testovima iz matematike, kao i iz itanja i prirodnih nauka, to je delimino u sprezi sa nedovoljnim javnim izdacima na obrazovanje u odnosu na GDP tih zemalja. Prostorna razdvojenost, uporno visoko uee neformalnog sektora zapoljavanja i disparitet u dostupnosti obrazovanja predstavlja znaajan uticaj na rasprostranjene razlike u visini zarada.

Grafikon 5: Nejednakost u zaradama, pokazatelji u decilima U Indoneziji, Brazilu i Kini su zarade najvieg decila 5 do 6 puta vee od zarada najnieg decila (u pitanju su kasne 2000te godine). Junoafrika Republika ima mnogo vei jaz (do 20 puta), a Indija oko 12 puta. Indija je doivela znaajan porast u nejednakosti plata od ranih 90ih do 2000ih godina (i to kada su u pitanju stalno zaposleni, dok je za zaposlene na odreeno vreme jaz ostao manje vie stabilan). Brazil i Junoafrika Republika (JR) su ostvarile smanjenje jaza u zaradama od ranih 90ih do kasnih 2000ih godina (najvei progres ostvaren je krajem 90ih u JR, mada je prisutna erozija rezultata zbog breg tempa rasta zarada onih na vrhu). Empirijske studije ukazuju na znaajan uticaj rasne i polne diskriminacije (na tritu rada) na nejednakost u zaradama. Veliki uticaj imaju i razlike u vetinama, radnom iskustvu i sektorske razlike, to ne treba zanemariti. U Brazilu su 1993. godine, kada je u pitanju puno radno vreme, zarade ena inile realne zarade mukaraca (smanjio se jaz; 2008. godine- 2/3 zarade). U JR su zarade ena u iznosu od 60% realne zarade mukaraca (i 1993. i 2008. god.)

Afirkanci u proseku zarauju 4x manje (mereno u realnim zaradama ) od belaca (do 2008. god.; 1993. god i 5x manje).

Institucionalni aranmani- redistribucija dohotka Uprkos ekonomskim razlikama, velikim neformalnostima i nejednakosti u dostupnosti obrazovanja, strategija ekonomske politike treba da se izbori sa problemima nejednakosti u zaradama i dohocima. To zahteva miks socijalne politike, politike zapoljavanja, poreske politike i politike obrazovanja. Ekonomski rast obezbeuje vrstu osnovu za ovakvu sveobuhvatnu strategiju. Zadatak je teak u zemljama sa manje razvijenim tritem rada, socijalnim institucijama i neadekvatnom poreskom politikom (rast javnih rashoda na socijalna davanja).

Struktura socijalne zatite u zemljama u razvoju Pokrivenost socijalne zatite je nia u zemljama u razvoju nego u veini zemalja OECD-a. Ukupni javni rashodi za socijalna davanju su ispod proseka zemalja OECD-a, koji iznosi gotovo 20% GDP-a. Postoje znaajne razlike i meu zemljama u razvoju: Brazil i Rusija- proseka OECD-a, a Kina i Indija- 1/3 do proseka OECD-a. Socijalna zatita je najzastupljenija u vidu penzije (samo za formalno zaposlene). U plan socijalne zatite (penziono i zdravstveno osiguranje) je ukljueno svega 10% radne snage u Indiji, a 50-60% u Brazilu i JR. To ukazuje na visoko uee neformalnog sektora zapoljavanja i samozapoljavanja.

Grafikon 6: Javni rashodi za socijalna davanja u OECD zemljama i zemljama u razvoju

Dva instrumenta nadoknada za zapoljavanje su zastupljena u zemljama u razvoju: otpremnina i osiguranje od nezaposlenosti. Otpremnina je u najveem broju zemalja u razvoju dominantan vid dohodovne podrke prilikom gubitka posla u formalnom sektoru. U Rusiji je podjednako uee oba instrumenta, dok je u JR vea zastupljenost osiguranja od nezaposlenosti. Vee su nadoknade u toku prve godine nezaposlenosti od nadoknada u zemljama OECD-a. Veina zemalja ima unverzalan sistem osiguranja od nezaposlenosti, dok veina nema obavezni program otpremnina. Meu zemljama OECD-a, kao to su Turska i ile, otrpemina prevazilazi osiguranje od nezaposlenosti (OON), dok u Meksiku nema OON. U Brazilu je vea dohodovna podrka pri nezaposlenosti od OECD-a, dok je u Indiji mnogo manja, gotovo da je ni nema. U praksi je prosean nivo dohodovne podrke za nezaposlenost mnogo nii od proseka OECD-a, jer veina nema prava niti ikakav vid kompenzacije (nemogunost ili odsustvo elje firmi da plate doprinose). U Indoneziji je svega 34% nezaposlenih sa steenim pravom na otpremininu su je i dobili 2008. godine. Uslovi za sticanje prava na otpreminu su izuzetno rigidni. Kratak je vek trajanja beneficija zbog nezaposlenosti. U Brazilu i ileu svega 5 meseci traju ispalte naknada za nezaposlenost po osnovu OON.

Grafikon 7: Pokazatelji prava sticanja naknada za nezaposlenost u zemljama OECD-a i zemljama u razvoju (procenat ukupne nezaposlenosti, 2007/2008) Procenat nezaposlenih koji primaju naknadu za nezaposlenost je znatno nii u zemljama u razvoju u odnosu na zemlje OECD-a. U Brazilu iznosi 30% (gde je najvii procenat), Rusiji 25%, a u Kini i JR 10%. Ovo je veliki uzornik razvoja neformalne ekonomije, porasta siromatva i nejednakosti.

Socijalna pomo je potpomogla smanjenje siromatva u protekloj deceniji. Ona ini svega 58% ukupnih prihoda u domainstvu u JR, 15% u Brazilu i 20% u ileu i Meksiku (zemlje OECD-a). Pored direktnih novanih davanja siromanima koja su znaajna u Kini i Indoneziji, znaajnu ulogu i Indiji i Indoneziji igraju programi hrane, dok u Rusiji i JR to ine deiji dodaci. Cash-for-work program uveden 2002. godine u Argentini, znaajno je uticao na smanjenje nejednakosti u zemlji.

Finansiranje socijalnih davanja Poreski prihodi Argentine, Brazila, Rusije i JR kao uee u GDP-u, vrlo su slini onima u zemljama OECD-a. U Kini je uee poreskih prihoda znaajno poraslo. Iako manje naglaen, rast je ostvaren i u Indiji, Argentini, Brazilu i JR.

Tabela 1: Ukupan poreski prihod kao procenat GDP-a za veinu zemalja koje nisu lanice OECD-a Najvei udeo imaju porezi na potronju u zemljama u razvoju, to se znaajno razlikuje od zemalja OECD-a. OECD zemlje tee regresivnim efektima na poreze od potronje, dok regresivno poveavaju poreze na dohodak i doprinose. Izuzev JR, nijedan zemlja ne poveava prihode od poreza na dohodak (poslednji rauni- 1% do 3% GDP, dok je u OECD-u prosek ko 9%). Donedavno su u Indiji samo najbogatiji plaali porez na dohodak. Rezultat niskih prihoda od poreza na dohodak su i administrativna uska grla u prikupljanju poreza i evazija poreza, zbog visokog nivoa samozapoljavanja i velikog neformalnog sektora. U Latinskoj Americi postoji jaz izmeu oekivanih i ostvarenih prihoda od poreza od ak 50%.

Tabela 2: Poreski sistemi izabranih zemalja u razvoju: komparativni pregled Udeo prihoda od poreza na dobit su znaajniji u zemljama u razvoju nego u zemljama OECD-a (zbog poslova u vezi sa naftom i ostalim mineralima u zemljama poput Rusije i JR). Tendencije ka poveavanju poreza na dobit se izbegavaju, zbog mogunosti seljenja kapitala, kako se ne bi izgubila radna mesta, kao i zbog mogunosti smanjenja realnih zarada zaposlenih. Sa 35% i 34% (respektivno), od Argentine i Brazila jedino SAD imaju vee uee prihoda od poreza na dobit u GDP-u. Jedino u Brazilu postoji priblino jednako uee doprinosa u javnim prihodima kao u zemljama OECD-a.

Izazovi ekonomske politike u borbi protiv nejednakosti Postepeno smanjenje nejednakosti u zemljama u razvoju u dugom roku, moe se ogledati u vieznanom pristupu, koji se odnosi na sledee 4 komponente: 1. 2. 3. 4. Bolji podsticaji zarad vee formalne zaposlenosti. Targetiranje onih slojeva stanovnitva kojima je socijalna pomo zaista neophodna. irenje uticaja obrazovanja i nagrada koje iz njega proistiu. Pripremanje za finansiranje veih socijalnih izdataka u budunosti.

Zemlje u razvoju mogu izmeniti distribuciju dohotka kroz prilagoavanje socijalne pomoi i poboljanje poreske politike. Bitno je ne zapostaviti potrebu za razvijanjem programa za pomo pri zapoljavanju i prekvalifikaciji, kao i za stvaranjem boljih radnih mesta.

Zakon o radu- zatita zaposlenih

Preterano rigidni propisi u vezi sa zapoljavanjem i otputanjem radnika najee se identifikuju kao glavni razlog odbijanja firmi da zaposle radnike na formalnoj osnovi. U isto vreme, pogorava se disparitet plata. Ovaj vid rigidnosti varira od zemlje do zemlje. JR i Rusija imaju relativno nizak nivo regulacije, dok Indonezija, Kina i Indija prevazilaze prosek OECD-a. Brazil se nalazi izmeu ova dva ekstrema, negde u proseku zemalja OECD-a.

Grafikon 8: Zakonodavstvo o zatiti zaposlenih Trokovi individualnog otputanja radnika su znatno vii nego prosek zemalja OECD-a. Ovo je rezultat komplikovanih, dugotrajnih uslova prijvaljivanja zaposlenih, kao i velikog stepena regulacije formalnog sektora. To naroito vai za Indiju, Kinu i Indoneziju. U Indiji i Indoneziji nema znaajnih trokova za kolektivno otputanje. Zakon o zatiti zaposlenih najvie utie na obeshrabrivanje formalizacije firmi i njihovo proirenje. Mogue reenje ogleda se u poveavanju fleksibilnosti zakona i obezbeivanju drugih vidova zatite zaposelnih (podrka u traenju posla, prekvalfikacija, poboljanje kvaliteta radnih mesta).

ema socijalne pomoi za nezaposlene Rast stope pokrivenosti nezaposlenih socijalnom pomoi predstavlja vaan izazov za zemlje u razvoju. Ova tema povlai sa sobom pitanje negativne selekcije i moralnog hazarda.

Naknade za nezaposlenost imaju vei znaaj za osobe koje nemaju znaajan izvor sredstava u svojim domainstvima. Treba targetirati takve osobe i motivisati ih da nastave da trae posao. Neophodno je obrtiti panju na udruivanje rizika meu zaposlenima. Ovo se odnosi na podrku redistribucije dohotka od onih osoba sa niskim ka osobama sa viskom rizikom od nezaposlenosti. Neformalni radnici najee imaju manje obrazovanja i niske plate, stoga imaju nezavisne poslove sa zaradama na granici neophodnoj za preivljavanje. Treba redukovati adiministrativne trokove, iskoordinirati na adekvatan nain socijalne programe, poveati mogunost vlade da udrui rizik od nezaposlenosti, tako da omogui da socijalna zatita bude dostupnija svima i time smanji nejednakost.

Politik minimlne zrde Minimln zrd je koristan lt z obezbeivnje plnj fer plte, te n tj nin i pomo u sprevnju siromtv meu rdnicim, koji tkoe obuhvt i podrku ivotnom stndrdu niskokvlifikovnoj rdnoj snzi (od kojih su mnogi mldi). Prednost minimlne zrde iz dministrtivne perspektive je d on zhtev mlo monitoring. Postoje dokzi iz nekih zemlj u rzvoju (primer Argentine, Brzila i Meksika) z stv d minimln zrd utie n visinu plt i u formlnom i neformlnom delu ekonomije, iko, br u principu, politik minimlne zrde treb d bude mnje relevntn u zemljm u kojim je vei deo rdne snge u neformlnom sektoru. U isto vreme, minimlne zrde treb koristiti s oprezom ko instrument protiv siromtv jer njihov uticj zvisi od distribucije zposlenosti meu lnovim dominstv. Kd podevmo minimlnu pltu, mor d bude uspostvljen rvnote. Ako se postvi isuvie nisko, moe propustiti plnirne ciljeve. Kd je previsok u odnosu n prosene zrde, on moe d obeshrbri zpoljvnje nisko-kvlifikovnih rdnik ili da podstie zpoljvnje u neformlnom sektoru. U veini zemlj u rzvoju, odnos minimlne zrde n prosenu zrdu kree se izmeu 18 i 25%. Dobre meunrodne prkse, meutim, sugeriu d postoji ji osnov z primenu smnjenj ispod minimlne plte z mlde rdnike kd poso zhtev ulgnje u obuku. Obrzloenje je d vie diferencirn minimln zrd pru prednost podsticnju firmi d ulu u zpoljvnje i obuku mldih rdnik, dok im omoguv d dele teret trokov u vezi s mldim rdnicim. Socijlni prtneri imju vnu ulogu u utvrivnju eljenog nivo z pod-minimlne zrde. Kd je zsnovn n nkndi z obuku, rdi izbegvnj zloupotreb, treb d se sprovodi redovno prenje (monitoring).

Ciljnje socijlne pomoi onim kojim je to njpotrebnije

Trnsferi u novcu Progrmi gotovinskih trnsfer pruju podrku prihodim z veinu stnovnitv u ugroenim grupm u obliku testirnih koristi. Iko su u veini zemalja u razvoju te eme prenos gotovine stlne, tkoe postoje primeri jednokrtnih ili privremenih trnsfer z ublvnje efekt odreenog ok. Uslovni gotovinski trnsferi (UGT) izgled d su posebno efiksni, kko u smnjenju nejednkosti, tko i u korist drugim dugorono rzvojnim ciljevim, ko to su povenje stope upis u kole i poboljnje obrzovnih i zdrvstvenih rezultt. Efiksnost UGT proistie iz injenice d su obino usmereni k odreenim oblicim ponnj (npr. upotreb specifinih zdrvstvenih i obrzovnih uslug z decu). Jedn od primer tkvih pozitivnih rezultt im veze s rodnom dimenzijom UGT. Prvo, smi progrmi su esto fokusirni uglvnom n ene, ij je ulog u rspodeli resurs u dominstvu pojn injenicom d je monetrni prenos usmeren n njih. Drugo, UGT povev obim "dvostrukih dividendi" (oni smnjuju trokove obrzovnj, tko podstiui upis dece u kole i oslobjui mjkm vreme d rde i zruju pltu). Tkvi dulni dobici mogu biti nroito korisni u dominstvim koj su n dnu lestvice prihod i s mlom decom. Podrzumev se, meutim, d ove pogodnosti zvise od dostupnosti i kvlitet zdrvstvene i obrzovne infrstrukture. Svi progrmi tkoe dokzno smnjuju nejednkosti . Testirnje preduzetih mer je veom vno z prvilno ciljnje. To treb d bude dekvtno dizjnirn progrm, drei rvnoteu izmeu dekvtne ztite i podsticj z uestvovnje n tritu rd. Rizik koji treb d se izbegne je stvrnje zvisnosti meu niskokvlifikovnim, koj n krju moe smnjiti podsticje z rd. Bez obzir d li su ili nisu predmet uslovljvnj, svi gotovinski trnsfer progrmi treb d budu prvilno usmervni u korist siromnih kko bi se obezbedilo efiksno sprovoenje smnjenj nervnoprvnosti. Pun efiksn implementcij sistem novnih trnsfer zhtev podrku sveobuhvtne dministrtivne strukture, kombinovnje informcij merenj i institucionlnih kpcitet. Odgovrjue prenje i sprovoenje snkcij u sluju nepridrvnj propisnih prvil mor d bude sprovedeno d bi sistem ciljnj rdio kko treb. Iko uestlost monitoring uslov vrir od zemlje do zemlje, postoje dokzi koji ukzuju d blge provere mogu biti dovoljne d podstknu uesnike d potuju prvil.

Progrmi jvnih rdov (PJR) U poreenju s emm novnih trnsfer, progrmi jvnih rdov (PJR) mogu d budu lke uvedeni i tko obezbede podrku prihodim novo-nezposlenih rdnik koji nisu pokriveni emm nknd z nezposlene. Njihovi osnovni ciljevi su dupli: d se obezbedi sigurnosn mre z siromne segmente stnovnitv kroz rdno-intenzivne jvne rdove, ko i d doprinese loklnom rzvoju kroz investicije u infrstrukturu. Zemlje u razvoju su esto pokretle ili prilgovle svoje PJR d se uhvte u kotc i s nezposlenou i s siromtvom (posebno meu njugroenijim grupm, npr. ene, mldi i invlidi) tokom ekonomske krize. PJR moe brzo biti prilgoen u kriznim

vremenim d prui podrku prihodim novo-nezposlenih rdnik koji nisu obuhveni progrmim z nezposlene. Oni tko mogu ponuditi nekoliko prednosti u odnosu n eme gotovinskih trnsfer kd je re o suprotstvljnju negtivnim uticjim ciklinih kretnj. S druge strne, njihov efiksnost u dugoronom smnjenju nejednkosti i endemskog siromtv je vie diskutbiln. Jedn od nin d se pove efiksnost PJR je ukljuivnje i nekih obuk. Poboljnje vetin korisnik, poboljvju nse z poso i smnjuju ponovnu upotrebu PJR istih tih pojedinc. Interkcije s regionlnim nejednkostim Jedn vn spekt socijlne politike jeste d njeni efekti pomu i d se smnje regionlne nejednkosti. Mnogi ciljni gotovinski trnsferi mogu d doprinesu smnjenju regionlnih rzlik iz smog rzlog d se izdvj z siromne i, ko tkvi, se distribuirju prvenstveno u oblstim koje imju njvei udeo (p k i njvii psolutni broj) siromnih pojedinc i dominstv. Rd Silveir-Neto i Azonij (2008) pokzuje d u Brzilu gotovinski trnsferi (Bols Fmili), zjedno s minimlnom zrdom, utiu n priblino 40% smnjenj regionlnih nejednkosti prihod u zemlji od 1995. . Iko se sfere drutvene i regionlne politike rzlikuju, prv moe d podri ovu drugu. Drugi vn izzov socijlne politike je d se investir u progrme koje promoviu povenje kvlifikovnosti rdne snge. Vi obrzovn dostignu po sebi ne morju d smnje nejednkost, jer se efekti u vezi povenog obrzovnj kumulirju uglvnom kod visokokvlifikovnih rdnik. Meutim, kd je progrm obrzovnj iri, tko d doprinosi unpreenju vetin rdne snge u celini, moe se povezti s viim stopm zposlenosti i veim prosenim zrdm. Argentin i Brzil su znimljivi primeri zemlj koje su bile uspene u poslednje dve decenije u promovisnju jednkog pristup obrzovnju, uz istovremeno irenje distribucije efekt obrzovnj. U obe zemlje, irenje osnovnog obrzovnj (podrno od strne ne-kolskih porodinih progrm z poboljnje zdrvlj dece u rnom detinjstvu i progrm ishrne, ko u npredk u uslunoj infrstrukturi) doprinelo je smnjivnju jz u zrdm izmeu kvlifikovnih i nisko-kvlifikovnih rdnik. Njnoviji rdovi OECD- ukzuju n to d iri pristup strunom srednjem obrzovnju moe d pomogne mldim, nezinteresovnim z kdemsko obrzovnje, d ostnu ngovni n obrzovnju (Kuintini i Mnfredi, 2009). Znimljivo, rspoloivi dokzi sugeriu d kd se u rzredim strun obuk kombinuje s rdom n bzi probnog rd, prelzk s kole n poso postje lki k i z one mlde ljude koji nkndno ne budu zposljeni od strne firme koj pru obuku. Priprem z finnsirnje vee socijlne potronje u budunosti Rzvoj sveobuhvtnog sistem socijlne ztite mogo bi d izvri pritisk n vldinu potronju. Ovo sugerie d je kljuni izzov z zemalja u razvoju d zdovolje dugoronu

potrebu z veim dodtnim prihodim z finnsirnje rshod socijlne ztite, istovremeno podrvju rst. Pitnje je kko to urditi n nin koji promovie redistribuciju i ne omet rst. Suoeni s visokim nivoim neformlnog sektor, vn prioritet e biti proiriti pokrivenost formlnog sektor u cilju unpreenj distributivnog kpcitet poreskog sistem. To bi zhtevlo posebn kcent n poboljnju procedure prikupljnj prihod putem mer koje ine osnov povenj kpcitet poreske uprve d sprovede povinovnje poreskim obvezm. Pristup iroke bze i niske stope porez n prihode predstvljju dobru polznu tku z poreske politike iji je cilj svoenje poremej n minimum. Nisko poresko optereenje tkoe im pozitivne efekte n ekonomski rst, jer povev preduzetnitvo i pospeuje strne direktnih investicije i obrzovnje. Gledjui u budunost, meutim, ve redistribucij u zemljama u razvoju zhtev promenu strukture poreskog sistem. Promen u strukturi porez od potronje k prihodim povev redistributivni potencijl poreskog sistem tko to poreski reim postje vie progresivn. Borb protiv nejednkosti i reltivnog siromtv bie time olkna.

Zakljuak Pod sdnjim uslovim rsprostrnjenog neformlnog sektor i utje porez, ulog porez n prerspodelu dohodk je i dlje ogrnien. Promen ove situcije e verovtno d potrjeukoliko zemlje brzo ne uspostve nine i sredstv d proire poresku bzu i reformiu poresku dministrciju. Do td, smnjenje nejednkosti se bolje ostvruje kroz dobro ciljne progrme socijlne ztite i pribegvnje mehnizmim beneficij n rdu. Te beneficije mogu imti oblik poreskih kredit, trnsfer veznih z plte ili pulne isplte. Tmo gde postoje znjni dispriteti zrd ili prihod n dnu distribucije, pokzlo se d se im smnjenj nejednkosti i povenj zposlenosti u zemljm OECD, ko one obezbeuju redovne isplte rdnik s niskim primnjim (Immervoll i Pirson, 2009). Ko tkve, one mogu biti trktivn dodtn opcij politike u zemljm u rzvoju.

Literatura 1. Special Focus: Inequality in Emerging Economies (EEs), Divided We Stand: Why Inequality Keeps Rising, OECD, 2011