Intervju: Nikola Vranjkovi

Autor Branislav Zuki 10. 11. 2009. Sluajno ili ne, razgovor sa Nikolom Vranjkoviem poeo je u prvim minutima petog novembra, dana kada se obeleava petnaestogodinjica smrti Milana Mladenovia. U neto vie od jednog sata leerne razmene reenica stalo je dosta tema od toga zato u Beogradu vie niko ne koristi migavac, preko pesnika koji su veliki kao Avalski toranj pa sve do neizbene teme "kako je propao srpski rokenrol". Marginalac: Ako je suditi po diskografskoj aktivnosti Block Out-a, devedesete godine su bile povoljnije vreme za to - albumi na svake dve godine, a od 2000. naovamo samo jedan studijski album? Nikola: Devedesete su bile godine kada su se radili albumi, kada su ljudi voleli da dre album u ruci, to je bio prelaz sa kasete na CD, ljudi su u kolima imali jo uvek kasetofone, kupovali su kasete, "Godina sirotinjske zabave" je prodata u dvadeset hiljada kaseta. To su, naravno, podaci do kojih smo mi dolazili deset godina posle toga, ali je neko drugi uzeo pare. To je, jednostavno, bilo vreme albuma, i postojali su izdavai, kakvi god oni bili - ipak su postojali izvoai, koji su plaali studio, eventualno i neki spot, neku reklamu, neto su oni tu radili. Marginalac: Na albumu "Crno, belo i srebrno" nalaze se neke pesme ( "Sanjaj me", "Ja znam", "Ljubiasto") koje danas zvue neuobiajeno veselo i raspevano . Kako tebi danas izgleda taj album? Nikola: Ja nisam nita imao sa tim pesmama, ja sam ih malo aranirao kao neko ko je tu doao umesto ljudi koji su pravili te pesme. Jednostavno je to bila elja, da poto su te pesme bile svirane ranije, da budu snimljene. Nisam nikad bio vezan za njih - to su pesme za koje je Mita radio tekstove , a radili su ih stari lanovi benda - gitarista, basista i tako dalje. Mislim da je "Kia" realno bila prilian hit, ali s obzirom na to da se sad ne uklapa u koncepciju mi je ni ne sviramo, ali i dalje mislim da je, uz par omaki, sa predrefonom i slino, solidna pop-rok pesma. Slina pria je i sa "Sanjaj me", one dve druge su mi uvek

bile odvratne, te fank gluposti. Ne znam, to je bilo neto kao prvi album, papazjanija, da se vidi sve to smo mi radili, jer u to vreme prvi albumi nisu bili da bend sad uradi sve za godinu dana. To je neko svirao est, sedam godina, pa kao hajde sad neto s koca i konopca'ajmo sad ovu, 'ajmo sad onu. Koncepcija postoji na "B" strani, "Osam i trideset" nije stala na "B" stranu (kasete), ja sam traio da se moje pesme odvoje, da i "Osam i trideset" ode na "B" stranu, jer tu je u stvari poetak "Block Out-a" to se mene lino tie. Marginalac: A "Roendanska"? Nikola: Roendanska je poslednja pesma na tom albumu. Za mene taj album poinje sa "Osam i trideset" a zavrava se sa "Roendanskom" , to je ono iza ega sam ja stao. I dandanas te pesme sviramo, ljudi ih veoma vole. Marginalac: Na poetku pesme "Sanjaj me" nalazi se deo za koji mi je trebalo mnogo vremena da ga razumem. Tek upotrebom soundforge-a provalio sam da se zapravo radi o "preokrenutom" refrenu. Nikola: Ma, to je zato to je meni bilo glupo da ta pesma pone kao neki hard-rock, pa sam onda mozgao kako da to bude zanimljivo nekome, i, eto, i tebi je bilo zanimljivo pa si to okretao u Sound Forge-u - najobinije okretanje refrena, koje je zazvualo zanimljivo - u to vreme. Meni je to danas prilino glupo sve. Marginalac: Svirate li i dalje "gradski rok sa hevi elementima" i da li je "sukob" sa tim vaim kritiarem doprineo, izmeu ostalog, da Block Out uiva status jednog od najkvalitetnijih domaih bendova koga gotovo uopte nema u medijima? Nikola: Nije, zna ta - danas ima nekoliko takvih emisija i nekoliko takvih sajtova gde roaci guraju svoje drugare , ili, ako je malo stariji a dete mu ima bend, onda i dete, i tako to. Mene to nit' pogaa, nit' me je onda pogaalo. Marginalac: A zato ste onda ipak snimili pesmu? Nikola: Zato to je to nama bilo jezivo smeno. Mi smo se tada vratili iz Engleske, gde smo skoro godinu dana svirali u klubovima, ozbiljnim klubovima, bili smo usvirani kao ludaci, svirali smo moda bolje nego danas, iako danas jako dobro sviramo. I onda neko napie da si ostao u senci svoje predgrupe. To je bila jedna od tih emisija devedesetdvojkakih na kojima se, eto, kao pokuavalo ljudima objanjavati koji su bendovi u Beogradu kao seljaki a koji su jezivo urbani - to oni i danas rade. ta ja znam, mene to nikada nije ni zanimalo - to to je neko ko je itao tu recenziju to nije pisao - to je pisala neka studentkinja, koja je bila jezivo obrazovana u to vreme, i nasluana. Mada, nije to ni vano sada- to je stvar s kim si, takav si. I meni kad bi dali neku normalnu platu da radim u fabrici automobilskih guma, ne znam, "Tigar", ja bih verovatno objanjavao da su te gume najbolje, a da su Bridston i Mielin kurac. To je, bre, bez veze, i ta pria uopte nije bitna - daleko je, i mi smo samo hteli da ovekoveimo kao jedan trenutak, kao deo istorije srpskog rokenrola. Onda se

ispostavilo da su takve recenzije i kasnije postajala jako bitne za neke bendove, jer ovde su neki prilino vani bendovi uglavnom povremeno dobijali neke recenzije koje ne da nisu imale veze s mozgom, nego su samo govorile o kvalitetu njihovog autora, upuenosti autora. To se i danas deava, u tom novinarskom poslu. Ja , na svu sreu, dajem jako malo intervjua, davno su ljudi digli ruke od mene po tom pitanju - kao, imamo koncert, pa ja sad idem na TV da to najavim. Bio sam toliko puta nevaspitan jer je to, jednostavno, neki moj odbrambeni mehanizam. Prema ljudima koji znaju - ne moraju ni da potuju, trebalo bi samo da su upoznati sa onim to ja radim ja sam jako korektan (iva istina, prim. B.Z) i mislim da to tako treba da se radi, jer ipak je ovo neki posao. Ali, ako neko radi neto, a ti mu dolazi u emisiju, a on esto ne zna ni kako se ti zove, pa mu je prvo pitanje ko su lanovi benda... Marginalac: Kakvi su vai planovi u budunosti, to sam ba hteo da te pitam (smeh) Nikola: Da, skoro je Mita bio na nekoj televiziji, poto on ima ivce da ode i ispotuje to, ako mu neko od menadera koji to organizuje trai da se negde pojavimo. Mita je kulturan ovek, kulturniji i finiji od mene, i onda on ode i sedi u emisiji, i oni kau sa nama je Mika iz Black Out-a, i on to outi i prebaci na alu. Ja bih, ne znam, polomio neku saksiju, kao onaj Puraevi, jebiga. Marginalac: Kad smo kod Puraevia, slui li se modernim tehnologijama (internet, Fejsbuk i slino) i u kojoj meri ti one, ako ih koristi, pomau u promociji onoga to radite? Nikola: Ne znam da li je to promocija. Internet - My Space, pod jedan, to se tie kontakta benda, i Fejsbuk, to se tie linih kontakata sa kolegama muziarima i sa ljudima koji prate na rad. To je jedini kontakt koji imamo, ali nam pomae da mnogo koncerata napunimo, sa samo dve-tri vesti na internetu. Ljudi se grupiu, ljudima je drago to mogu da saznaju stvari iz prve ruke - nisam sad uobraen pa da ne kontaktiram, kad god sam u mogunosti odvojim vreme da odgovorim na sva pitanja. Mi nemamo neto puno oboavalaca koji su u fazonu da su nam lepe frizure i da imamo dobar stajling , jer mi nemamo stajling (smeh), ali, ljudi postavljaju razna zanimljiva pitanja, daju fenomenalne sugestije, i to je neto to nas dri na okupu sve ovo vreme. Moda smo mi bend sa najvie tih zadrtih fanova, najiskrenijih, i mogue je da bi mi to trebali da iskoristimo nekom opirnom medijskom kampanjom, da okupimo gomilu nekih drugih ljudi koji ne znaju, nisu upueni , pa da, zna, okupimo i jedne i druge, ali su

meni ovi prvi toliko dragi i vani i proli su sva sranja s nama zajedno, i ostali su verni, zna... Nismo ni mi vie klinci, da bi tu bio neki entuzijazam i da bismo padali na neke prie, na neka obeanja. To nema veze sa albumom, ljudi znaju svaku novu pesmu, koja je prvi put odsvirana, neko je od naih fanova stavi na You Tube, sutra je na koncertu sviramo, ponovo je sviramo na sledeem koncertu, i hiljadu ljudi peva tu pesmu, ako je peva Mita ili ja - mi zaboravimo tekst, jer je pesma nova, a ljudi znaju tekst. Mislim da je to neto to mi treba da cenimo do kraja svoje karijere. Marginalac: Na vaoj zvaninoj MySpace prezentaciji EKV se navodi kao jedan od glavnih muzikih uzora. Razgovaramo na dan kada se obeleava petnestogodinjica smrti Milana Mladenovia. Koliko esto danas slua EKV i da li ti se deava da iz njihove muzike "iita" neto to ti je ranije promaklo? Nikola: To mi se deava stalno. EKV sluam stalno. Ove godine sam u Kanadi upoznao Gagija, oveka koji je napravio EKV, zapravo Katarinu II, prvi album je pun remek dela. I sad, ja se stalno pitam, gledajui ove cover bendove, ko se vie prevre u grobu, da li Rajko Koji ili Milan Mladenovi, to ne mogu da odluim. Ta dva oveka su mi uvek u glavi kada je u pitanju taj neki izraz gitare - vie nego, ono to ljudi stalno priaju, tekstualno - sada govorim o Milanu. Imao sam i sree da ga ne upoznam. Kao to sam kao mali imao veliku elju da upoznam Donija tulia na svu sreu ga nisam nikada upoznao. ta ja imam nekog da upoznajem? Ja volim njegovo delo, moda je on, ono, otkud znam jebote, kakav je ovek - to nije vano. Kao klinac sam zalutao na jedan koncert EKV-a u SKC-u, jedva se progurao i tamo sam gledao tu "Sobu", pesmu koju smo mi kasnije obradili na albumu posveenom Milanu. Dan-danas znam tano kako izgleda ta slika - to kad priam nekim malo mlaim drugarima ja se i zanesem kad im objanjavam. Kako je to kada koncert poinje pesmom iji uvod traje pet minuta i gde ovek urla kao da ga kolju, ali ne urla kao, ta znam, metalci ili narodnjaci. Urla najiskrenije, kao da ga sve boli i onda mene sve boli, i posle toga poinje ta pesma. To je neka mo, koju je on imao - to da nita nije blam, da nita nije sramota. Ja se trudim da tako sviram, tako je svirao arlo Akrobata, sva tri ludaka u tom bendu su tako svirala. Tu datom momentu na najbolji mogui nain radi ono to najbolje zna. To e trajati dva sata, ili sat i po, ali posle toga to neko pamti, i to je bitno. I posle ti nije vano da li si ti na medijima, da li je neko napisao da je na tvom koncertu bilo fenomenalno ili nije, kakve to veze ima, kad to dete, kad ode kui, eli da napravi neki bend ili ima elju da proita neku knjigu. Da se vratimo na internet. Internet strano puno pomae da ljudi koji su, pa, evo, kako smo se ti i ja nali, u krajnjoj liniji, da ljudi koji su za to vezani dou do te take svoga interesovanja na laki nain nego da ekaju da im to nudi neko iz medija. Jer, realno reeno, i kad ti ponude neto iz medija, oni ti nude sve neto na pola, ne tano ono to kau da ti nude, pa bendovi budu loe predstavljeni i kad ih ima. Ja sam pobornik varijante da nas ne treba da ima, jer nema potrebe za tim. Nemam tu lanu skromnost da bih tu sad kao neto... Mi smo vei od medija. Da postoje tri medija, tri radija i tri televizije, nama mi bilo jako stalo, jer bi to znailo da smo vaan kulturni inilac. Bilo bi mi vano da nekom od tri radija, ili tri televizije, neko povremeno pusti neku moju pesmu, moje delo, da izrecituje neku

moju , ne znam, priu, jebiga. Poto ima 419 televizija, na kojima jedan drka, pa sutra cela Srbija o tome pie, da je ovaj drk'o, da l' e zabraniti tu televiziju il' nee, na drugoj pevaju kad pomuzu kravu, ovi pevai to kisele kupus trenutno, a na treoj, ne znam, ima tu nekih raznih vibratora, i sprava, uvee. Ne znam, moda kad bi mogli da nas puste na poluvremenu utakmice Manester Liverpul, ne bih imao nita protiv. Gde smo mi tu? Mi nismo nita, nismo nigde. Ni ne treba da budemo. Nismo deo tog televizora. Problem sa nekim bendovima, kulturnim pregaocima, jebiga, u rokenrolu, koje niko ne priznaje, dok ih ne zgazi tramvaj ili ne crknu, je taj to nijedan taj bend nema status kao pozorite, pa ti kae - ovog meseca e skuptina grada dati toj i toj grupi toliko para zato to... Kao u pozorinoj predstavi, imaju budete ljudi. To se, na alost, nikada nee desiti, jer takvo je podneblje, u takvoj zemlji ivimo - i ne patim ja zbog toga. Sve je bolje od te nove trine prie. Slu'o sam jednog naeg ministra, pre par godina, koji je u meuvremenu pokuao i da nam postane kolega, koji je objanjavao da e sve to da doe trino na svoje. Ja onda razmiljam - to je jedino ispravno, trite je jedino ispravno. Jebem mu mater, kako je to trino ispravno ako ima pet umetnika koji e svirati trgove, koje e plaati Telekomi, Telenori i ne znam koji vie ti "Tele", i oni e moi da rade, da imaju svoje koncerte pred ljudima koji nisu platili kartu... Marginalac: I da prodaju albume na taj nain. Nikola: Da, i da prodaju albume preko kartica i nemam pojma tih... Nije ni vano. I sad razmiljam - zamislite vi to vreme da imate Idole, arla, Paraf, Pankrte... Ne znam, nije bitno, naveo sam ta etiri benda - u ovo dananje vreme. ta bi oni ljudi radili? Zamisli tu situaciju. Gde bi ti mogao da sazna za te ljude? Oni bi nestali. To se deava nekim novim, mladim, kvalitetnim bendovima u Srbiji, naroito ako nisu iz Beograda, i ako nisu reili da dou u Beograd da ive i da se pate ovde... Njima internet koliko-toliko pomogne, ali internet je jedna prauma u kojoj je teko nai peurku koju voli. Mi imamo sreu to dugo postojimo, pa se nekako ve prenosimo s kolena na koleno. Marginalac: U jednoj svojoj pesmi, u zbirci "Zaovdeilizaponeti" pria o tome kako gleda neku idiotsku TV emisiju, nervira se i nemoan si pred glupou sa kojom se suoava. Pesma "Leto na Adi" bila je direktna reakcija na takve emisije tokom devedesetih... Nikola: Nije, "Leto na Adi" je bila direktna reakcija na to to su nas zvali da sviramo u toj emisiji. Marginalac: Dobro, to nije bilo pitanje, to je bila konstatacija (pogrena). Pitanje je bilo, zapravo, a na njega si delimino i odgovorio, koliko je TV danas nepodnoljiva, sa svim Farmama, Velikom braom, Grandovima i slino?

Nikola: Televizija je nepodnoljivija i sa novom pivskom rock emisijom. Ta rok emisija je gora od Granda deset puta. Nije problem. Ko dira Grand? Ko ne voli Grand, on nee prebaciti na tu televiziju. TV Pink je imala rok emisiju pre petnaest godina, vodio je Zoran Tomaevi. ovek je stvarno putao sve ive bendove, trudio se, imao svojih pola sata, tu je putao i Block Out, i Darkvud Dab i Da ili Bu i sve. Onda je jednog dana u reiji TV Pink osvanulo "Block Out i DLM ne emitovati". To je stajalo mesec dana. Marginalac: Da li ti je poznat razlog? Nikola: Block Out je bio ne znam zbog koje pesme, a DLM su imali onu "Udri, Marko" , pa je valjda Marko zvao da proveri, nemam pojma, ma to je bilo blesavo vreme, nije ni vano. Ali, ja sam toga dana rekao - neu nikad vie biti na ovoj televiziji. Mislim, jeb'o tu televiziju, nisam nikad bio ljut, jebalo mi se, zna. ta ti sad to znai da ti na nekoj televiziji, koja glumi najdemokratskiju, gleda neke Srbe, Bosance i Makedonce kako se razgauju, a izmeu toga malo gleda neke ozbiljne politike emisije, pa onda malo gleda pivsku rok-fensi emisiju, gde Cane iz Partibrejkersa gleda onu voditeljku, razume, ispod oka, kao - jebote, koliko je sati, pobei e mi autobus!? To je strano! To je stranije do Granda. Bolje da toga nema, nego da ti sad predstavlja svoju umetnost na takvom jednom... mediju, ta je to, nemam pojma. Marginalac: Ako sam te dobro razumeo, sad da pokuam da interpretiram - poraavajua je injenica da ne postoji nijedna ozbiljnija emisija koja se bavi rokenrolom (govorim o TV stanicama sa nacionalnom frekvencijom). Nikola: Moe tako da interpretira, ali ja bih vie voleo da interpretira onako kako sam ja to rekao. To je meni tako gadno. Strano mi je. Pa tu ima dobrih bendova, pa to sad bukvalno izbegava. Gledao sam tako par nekih razgovora, intervjua, gde su ti klinci koji su sreni to mogu tu da se pojave, pa e sad oni malo tu priati, iskulirae, samo da bi im neko pustio spot. Ma , to je ucena, to je strano, to je Orvel, ovee, ne-ve-ro-vatno. Marginalac: Kada smo imali samo dva kanala imali smo "Hit Meseca" sa Ducom Markovi, danas, sa toliko kanala, nema niega. 57 channels and nothing's on, rekao bi The Boss? Nikola: Zna ta, ja esto itam intervjue Donija tulia i Ducija Simonovia. Ranije sam bio u fazonu - vidi ovi, ovee, ovi ga stvarno preterae, malo su pukli. Sad sam ve, to sam stariji, sve vie u varijanti da su oni, ljudi, raskrstili sa tim lanim oseajima u sebi, da su ljudi najiskrenije govorili ono to je suta istina , ali ta suta istina je toliko odvratna da mi neemo da je prihvatimo. Ti kad vozi auto u Beogradu, ti ne prihvata - ti na semaforu ne izae iz auta, i tri prethodna auta, i svi ste skrenuli na raskrsnici - ne pita ni pandura, ni

taksistu, ni auto ispred sebe - izvini, brate, ne radi ti migavac(iako bi ti on rekao - radi mi). A ti ga onda ne pita izvini, care, a to nisi dao migavac? To je, ja ne znam kako je dolo do toga, ali to je jednostavno strano. U zemlji u kojoj niko ne daje migavce evo, recimo, ovaj novi "Punto", to ga prave u Kragujevcu - ja mislim da je red da ponu da ga prave bez migavaca. Marginalac: Ne bih se do kraja sloio s tobom, moda to vai u Beogradu, ali u Novom Sadu jo uvek daju migavce, ak i proputaju peake na peakom prelazu, ponekad, pa jo uz osmeh. Nikola: Deavae se to i ovde, sad kad uvedu ovaj novi zakon, pa e biti uasno rigorozni i onda e srednji sloj najebati, plaati kazne i ii u zatvor, a ekipa sa kolima od 100 000 evra e izvaditi 100 ili 200 evra i produiti dalje. Moda je potrebno mnogo vie Branislava Nuia, nego ovih kvazi bojovnika. Nije Srbiji potreban punk, Srbiji je potreban ili Zoroosvetnik ili , u krajnjoj liniji, neki Bukovski ili Nui, ali vie njih, da se malo nasmeje toj... Nije to vie ni glupost, to je nekulturna glupost. Vid'o sam da na stranim televizijama ima 402 kviza, znai, sad emo mi da napravimo 417 kvizova , od kojih e pola biti ne glupih, nego neverovatnih, i ne bi bilo loe da napravimo emisiju u kojoj e ova da pita ovoga da l' te tata silovao kad si imao tri godine, a ovaj e da prizna i za to e dobiti 10 000 evra. To je neverovatno. Marginalac: Negde sam proitao da si radio kao tonac na uvenom koncertu Lune na Exitu , 2004. godine. ta je to znailo za tebe (videti, makar na samo jednom koncertu, jedno tako veliko i znaajno ime), da li je bilo nekog strahopotovanja? Nikola: Nikad nisam imao strahopotovanje prema Timi, bio sam samo verni poklonik. To su udne stvari, ja sam ove godine upoznao Albaharija u Kanadi, u Kalgariju, na minus beskonano, i tu sam osetio neku toplotu. Ono nema tu nikakvog strahopotovanja, to su toliko obini ljudi. Ti ljudi to su vei, postaju obiniji. Samo lani, ti neki kvazi-zasluni graani, to su poznatiji poinju da bivaju zajebani, kao bitni su, tako se ponaaju. A ovi drugi - oni postaju jo obiniji, njima je jo vie potreban kontakt sa nama, prostim ljudima, koji ih itamo, koji ih sluamo, oboavamo. Svima njima je potrebna neka potvrda da ih neko ita, da ih neko voli. To je ljudski. Srean sam kad upoznam nekog svog idola iz detinstva pa se ne razoaram u njega, zato i ne jurcam da ih upoznajem osim kad se tako namesti. Priao sam ve u jednom intervjuu o tome, to se tie Time, i Lune, meni je to najvei bend sa ovih prostora, moda svih vremena- biti u okruenju tih ljudi, gledajui kako oni ponovo to rade, kako vebaju, to je jednostavno neto neprocenjivo. Energija. Sve se to u SNP-u

odvijalo, u jednoj sobi, u jednoj prostoriji, i tu je bio Ljuba, basista "Obojenog programa", koji je bio glavni tonac, i ja. I oni. ovee! Zna, uje neku od tih pesama, "Lambo" uje, "Fakira" ujes, posle dvadeset godina, uivo. To je straan oseaj. To je kao ono slian oseaj sam imao kad sam iao na piramide u Egiptu- jebem mu sunce. Jasno ti je da je Luna jo vea danas kad je nema ... Da ih Sloba Konjevi nije gurao to bi ostao projekat, koliko je posle toga ak i La Strada bila projekat... Ali, onda to prestaje da postoji i polako kree mit... Jebiga, to je vano za istoriju, za kulturu, vano da se u milion dece jedno obrazuje na taj nain. To je dovoljno. Mislim, nije dovoljno, ali je dobro. I oni nee nestati. Strano je kad ti na Ju Tjubu upie "Luna" i zna ta e da ti izae prvo, mora da doda neto, da bi objasnio jadnom Ju Tjubu, koji nije nita kriv, ta si ti, u stvari, hteo. Ali, to je ivot, to su komunikacije, to je svemir. Ipak, ta energija je vena, ona ostaje, i neverovatno je da je bend, koji je imao samo jednu plou, toliko vaan, da je sve vaniji, kako prolazi vreme. Kao neki stari pisci Mark Tven ta znam - otkrije Tajanstvenog Stranca sto godina posle jebenog Tom Sojera a jak je ko Bulgakov, kao neki politiari , ije ideje sto godina posle njihove smrti tek poinju da se raaju. Neverovatna je nepravda to ovek nema dva ivota, pa makar taj drugi ivot trajao i petnaest dana, samo da bi mu neko, u tom drugom ivotu, uruio nagradu za neto, za ta on u tom prvom ivotu nije ni znao da radi. Meni je strano kad vidim ove glumce - glumac je teko bolestan i onda dobije nagradu za ivotno delo tri dana pre no to e da rikne. A opet - oni bar dobijaju nagradu za ivotno delo, u tome se razlikuju od rok muziara. Marginalac: U nekim svojim pesmama pominje "monog stvora to guli krst" ( "arobni akord", "Teak sluaj pakla" i sada "Nikad dve hiljade i kusur godina" ). Misli li da bi imao dosta toga da mu kae u lice, ako bi , nekim udom, imao priliku za to? Nikola: Ja sam njemu sve rekao, nemam ja...

Marginalac: Misli da te je uo? Nikola: Ima jedan divan intervju sa Brankom Kockicom, gde je on dao fenomenalan odgovor. Pitali su ga da li veruje u Boga, a on je odgovorio : "Ja verujem da Bog postoji i da pojma nema da mi postojimo". Ma ne znam, zna On ako ga zanima uopte. Ja sam se krstio prole godine, da bih bio kum, svom sadanjem kumu ali ovaj glavni pop zaboravio da ima krtenje taj dan pa sam ekao 2 sata da doe neki pomoni (zezam se) da me krsti i jo se izvinjavao to je ovaj glavni zapalio negde. Nema veze, u svakom sluaju malo mu fali da me ubedi. Puta me.... Puta me jer zna da nema mnogo tih, takvih. Mislim da me uva, na neki nain, jer zna da niti hulim niti sam bezobrazan, ja samo preispitujem svoje misli i stavove. Moda, na neki nain, pokuavam da iritiram tu celu ekipu kvazi-vernika, to je meni gore nego biti antihrist. Ne razumem tu problematiku medijskog ispoljavanja, kao ta si ti, jesi katolik, pravoslavac, lezbejka, peder, navija za Zvezdu, za Partizan. Jesam lezbejka- kod kue u da budem lezbejka. Je l' verujem u Boga - kod kue u mu se moliti, svaki dan, ovee. Je l' navijam za Zvezdu - hou da odem, da jedem semenke, da sednem i da gledam fudbal. Ne mora ba da bude vernik, i da ide u rat, ne mora da bude peder i da ima demonstracije, i ne mora da bude fudbalski navija i da ide da se bije. To je neto to... To sve moe zakonski da se promeni, mada e neke od tih stvari zakonski da se promene- nagore. Pa e onda opet da silaze profesor Voland ili Filip Traum da pomognu. A Traum kae - "Sve je samo misao nita ne postoji", "i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima Svemira.......-hm...ako sam u neto siguran siguran sam da je to u stvari rekao Tesla. Marginalac: Koncertno izvoenje pesme "Teak sluaj pakla" ste "obogatili" stihom u kome aktuelni gradonaelnik Beograda "popravlja" Kumodraku ulicu. Postoji li nain , i da li je to zamislivo, da na bilo koji nain pobegnemo od politike i politiara? Nikola: Teak sluaj pakla.... To je ista tema kao i tema filma Janka Baljka "Anatomija Bola".... To sam pisao dva dana posle bombardovanja RTS-a. A ovo za ilasa mi je sluajno palo na pamet na koncertu, ak mislim da sam zaboravio tekst pa... Marginalac: Evo, ilas ga popravio, ili tako neto. Nikola: Da, da, da (smeh). Meni je to bilo odlino. Si'o sam dole u kraj, u na stari kraj, izmeu Kumodrake i Kraljevake, gde smo mi kao klinci igrali fudbal i izbezumio sam se, shvatio sam da posle trideset godina prave nove koeve, nove golove, i ba sam se obradovao. Onda sam shvatio da idu izbori, pa sam se malo razoarao. Onda sam se malo preispitao pa sam skapirao - pa ekaj, bre, i ranije su ili izbori, pa niko tamo nije popravljao koeve i golove, pa me je to asociralo da tako nesto otpevam. Nemam nita protiv tih stroijih faca, ak mi je ovaj i simpatian zbog svoje strogosti i nadrkanosti. Ja kad bih bio gradonaelnik , mislim da bih bio jo gori od njega. Mislim, gori u smislu- stroiji, ne

bih jebao pet odsto tu urabnu ekipu koja pokuava neto da mi da do znanja, kao ni ove seljake koji bi da se gaaju belim lukom. Marginalac: Koliko ti je teko da napie neku ljubavnu pesmu, kao to je, recimo, "Roendanska", "Najdui je poslednji sat" ili "Nema vie lakih protivnika"? Da li se ta vrsta emocionalnog ogoljavanja razlikuje od drugih, gde treba da izrazi strah, zabrinutost, nadu ili neto etvrto? Nikola: Ne, ja ne piem pesme tematski, zato ih i nisam napisao previe. Napisao sam ih dosta, ali ih nisam napisao previe. Jednostavno piem - ta mi se deava u zivotu - da li su ljubavne? Neke realno i jesu ljubavna poezija, poto su neke od tih pesama zaista i poezija, samo su nekim delom ljubav mukarca i ene, njega i nje, mene i nje, ne znam ve. Postoji, zna, gomila varijanti gde ti pie nekom dragom. Prijatelju- "Najdui je poslednji sat" sam pisao dragom prijatelju, uopte nije klasina ljubavna pesma. Namerno sam je prekrstio u momentu kad kae "ja nisam bitan lik u tvojoj verenikoj prii" - to je vernika pria, nije verenika pria. Marginalac: Nije verenika? (iznenaeno) Nikola: Ne, ne, to je neka moja poruka njemu, koju je samo on skapirao. To je vernika pria, ali je ljubavno da bude verenika a i na taj nain sam je jo vie rairio da moe da se gleda i iz muko-enskog ugla, i jedno i drugo fino zvui. U krajnjoj liniji, nije ni bitno mnogima je ta pesma , ba zbog tog stiha, jo draa... I ne valja ba ogoljavati stvari. Hou da kaem, zna, pis'o sam svom bratu jednu pesmu, "Majdan" je posveen mom bratu, ali svako u toj pesmi vidi nekog drugog sebi dragog, "Roendanska pesma" je o pokojnom tei i tetki a svako opet ima neku svoju slinu priu iz dvorita i kue. To su jednostavno ljubavne pesme, i nije ih lako napraviti, i ne d'o bog da ih jo puno napravim. Zaista ne bih voleo da napravim toliko tih pesama, mada se meni od oktobra prole godine do ovih meseci deava dosta tekih stvari u vezi sa nekim dragim ljudima , nekako sam sebe teram da ne piem, ako ne moram, ali to je ivot. Ne moe ti protiv toga. Meni je mnogo ljudi reklo da im je od svih tih ljubavnih pesama najdraa "Gusari", i meni veoma draga, prirodna ljubavna dunavska pesma. Ima tu i nekih novih pesama, koje ljudi nisu uli. "Zadri svoj dah" smo svirali u SKC-u pre 4-5 dana, postoji par tih pesama s kojima ja uopte vie ne znam ta u. Jedna se zove "Nagrada za strah", pojavio se demo na Ju Tjubu pa sam traio od momka to je postavio da je skine , i ona je isto ljubavna. Mislim, nikada nisam delio pesme, mada postoji dosta fanova koji su u fazonu "Zvezdane staze" i "SDSS", to je do jaja, a ovi drugi, oni kau - ove lagane pesme su divne, iskrene, a ove druge su onako... Sve to ini moj rad, sve to ini Block Out i zato toliko ljudi i slua Block Out, zato nam toliko ljudi veruje . Marginalac: O svom troku si izdao zbirku pesama 2001. godine, uz koju je iao i odlian album na kojem si i pevao. Razmilja li o novoj knjizi (znam da je bila najavljena neka sa kratkim priama) ili novom solo albumu, van firme Block Out?

Nikola: Sad je moj drug ule napravio sajt koji se zove crnoibelo.com gde on pravi svoju online knjigu. ule je radio crtee i fotografije na mojoj knjizi, "Zaovdeilizaponeti". On radi online knjigu, tako to napie pesmu, pa je onda i nacrta. Saa udanov je jedan super, super lik, ali antimarketing ovek, takoe. Ja s njim treba da sednem ovih dana i da se dogovorim da l' bi radili neku zajedniku knjigu moda ili bih ja uradio solo album da bude kao poklon u njegovoj knjizi, ili da to bude pola-pola, nisam jo shvatio o emu bi se tu radilo. Videu da kad zavrim sve ovo to snimam i snimuckam da postavim to na internet ljudima da skinu, jer su neki ve postali dosadni koliko trae te nove pesme da uju, pa je najgore to su neki uli, pa onda oni njima napiu da su uli da je to super, itd, a mene to ve pomalo nervira. Moda nisam treb'o da dam nekima kojima sam dao da uju. Sve u svemu, ja ne znam ta e s tim biti. Meni je bitno da to postoji u mom kompjuteru i da nekoliko ljudi ve to ima, u smislu da to postoji, Da li e se to pojavljivati kao novi album Block Out-a, moj solo album, nova knjiga - to jo ne znam. Mogue je da nisam napravio dovoljno pesama - sada imam tridesetak pesama, meu njima i est-sedam za koje nisam odluio da li e biti vezane za Block Out ili neki moj samostalni rad. Iznenadim se kad krenem da akam po kompjuteru, pa gledam tekstove, i vidim da ih ima ve prilino za novu knjigu. Sad verovatno ekam da odem na pecanje sa profesorom Aleksandrom Milanoviem, koji je recenzirao moju prvu knjigu, pa da me on malo iamara, da mi izbaci jedno dvadeset pesama pa da onda ponemo ozbiljan razgovor o novoj knjizi. Ja u stvari imam prilino lepo okruenje kada je moj rad u pitanju, pa sam moda malo i zbog toga oputen. Bio je jedan deko iz Nia koji je sve to trebalo da sponzorie, i ja sam uao u trokove sam jer je novac trebalo da stigne, pa je onda taj deko sve to spiio na nekom pokeru, na Kopaoniku, jebem li ga, neke zime, da bih ja na kraju morao da uem sa jo para u sve to da bih zavrio ceo taj projekat. Ali na kraju mi se sve to ipak isplatilo. Isplatilo se jer sam na vreme pobegao od svih ovih Aj Pi Esova i drugih lanaca, sa kojima sam se borio etiri meseca. Odnesem dvadeset knjiga jedan dan na komision, pa posle petnaestak dana zovem. Oni kau to je prodato, onda odnesem opet, to mi ne javite, oni kau prodato, donesite jo. Ja kaem uplatite mi novac, oni kau - uplatiemo za tri meseca. Koji je to novac za deset knjiga bio, knjiga bila deset evra, i manje, o emu mi priamo? Onda odnese drugih dvadeset knjiga i okrene sutra na kvarno da pita je l' imaju tu knjigu a oni kau nemaju, poto je ve prodato svih dvadeset. Onda ti ode kod njih i kae imljudi, evo vam sto knjiga, nemojte me jebati vie. A oni - o, ne, ne, da se to vue po policama. Onda ode u drugu knjiaru najveu, u Knez Mihajlovoj, dobar dan, dobar dan. Ja sam Nikola Vranjkovi, voleo bih da ostavim svoju knjigu na prodaju kod vas , a oni kau- aha, kako ste ono rekli, ja kaem Nikola Vranjkovi. Ona kae - a koji je anr u pitanju. Ja kaem poezija. Ona kae - neka hvala, nismo zainteresovani za poeziju. Ona ne zna ni ko sam ja ni da sam ve prodao hiljadu knjiga ali ja to valjda znam pa razmiljam- dobro, onda u i sledeu knjigu da prodam preko interneta, za tri dana, bie mi drago da ne platim porez, kad me ve niko nije finansirao. Moja knjiga je bila meu poslednjima koje su osloboene tog poreza, drk'o sam se dvadeset dana po tim institucijama i uio ta sve treba da se uradi da bi knjiga bila osloboena poreza, a onda su ukinuli taj zakon, posle tri dana. Takve stvari mene stalno stiu u ivotu.

Marginalac: Ja se seam da knjigu nisam mogao da pronaem u knjiari, kupio sam je na ulici, kod prodavca diskova, zajedno sa tvojim albumom. Nikola: Imao sam par drugara koji su bili muziari u nekim bendovima, koji su radili u tim nekim lancima prodaje, neto vezano za te neke firme koje su to prodavale, pa su bukvalno oni to uzimali, i oni to distribuisali, na najpartizanskiji mogui nain. Ja sam zaista eleo da uem u sve legalne tokove. Ako neko ne eli to da zna - pa moja knjiga nije knjiga sa slikama golih ena. Tu neto ipak pie, i to neto je za 90% populacije u Srbiji dosadno i glupo i bez veze. Jebem mu mater, od tih deset odsto ljudi kojima je to zanimljivo - na njima je, oigledno, da se potrude da dou do toga, kao to si ti doao. Ja nemam drugi nain. Ili imam - evo, imam sad i tebe, jo jednog u adresaru, jednog od mnogih koji e mi u budunosti pomagati jer veruje u moj rad. ...Meni je jako stalo da ne budem jeftin, u bilo kojoj varijanti, i da me ti sutra ne zamoli da te stavim na spisak kada budem imao svoj koncert. To je ista pria koja se deava kada sviraju moje kolege, pa ja odem na koncert, i kupim kartu, jer to je znak potovanja i koliko ljudi shvataju kakva je borba u pitanju. Nemam vie dvadeset godina, pa se manje borim, a vie pokuavam da odrim to za ta sam se izborio. Neu ja odbiti sutra MTS, ako me budu astili za ivotno delo, ali samo neka mi ga ne daju kad budem leao u bolnikoj postelji, molim vas. Ne meni, nego ima nas trideset muzikanata u Srbiji koje ne treba da sjebe lana skromnost. Ne treba nam to. Da ne imenujem ljude sad, ali - kad se ljudi malo zamisle, oni kau - taj, taj, taj i taj, stvarno - to je neto vredno. Meni je dugo trebalo da sebi iz usta izbijem tu lanu skromnost, kao, nije to tako. Jeste. Ja sam jedan od desetak najozbiljnijih autora u Srbiji, moda ne zato to sam jezivo kvalitetan, ali puno boljih nema, jebiga. Marginalac: Pisci vrlo esto istiu da to nikada ne bi postali da nisu mnogo itali. Moe li se biti dobar muziar bez dosta sluanja muzike? Nikola: Ne, ne, ne moe, nemogue je. Ali, muziku je mnogo lake sluati nego itati knjige. Ja sam na stolu imao tri knjige do pola proitane, prole nedelje. Sam se sa sobom svaam, kao - da l' je mogue ponem ovu, a onu nisam zavrio. Sad se bijem s Momom Kaporom, "Ada" se zove, nisam znao za tu knjigu, to je ba lepa knjiica, evo, sad se ona i ja tu rasanjujemo pred spavanje. Knjiga kao da govori o meni - sve to se meni deava, u ovom trenutku, sa mojim brodiem, pie u toj knjizi. Da sam tu knjigu proitao pre tri etiri godine, kad sam kupovao brodi, mnogo bi mi

laki ivot bio. Eto to je - kad ne ita knjige, ima priliku da ne sazna neke stvari koje bi ti, u krajnjoj liniji, olakale ivot, ako te ve kulturno ne uzdignu. Sad, ko to tebe ili mene kulturno uzdie, Ivo Andri ili Bukovski? -nije ni bitno. Mora da se slua puno muzike, a muziku je, kaem ti, lake sluati, jer dok slua muziku moe da radi gomilu nekih drugih stvari - ne mislim da moe da ita knjigu, ne slaem se s ljudima koji to kau, ali, moe da pere sudove, moe da popravlja nesto i da upija muziku, koju vremenom sortira na ono to ti je dobro, to ti znai ili to ti se svia, ali ti ne znai, ili to ti se ne svia, ali ti znai, bla, bla, bla. Ljudi to su stariji sve vie poinju da se okreu nekim muzikama koje ih , dok su bili klinci, dok su bili buntovni, nisu zanimale. Pa se tako okreu Bitlsima, neki Pink Flojdu, neki ozbiljnoj muzici, neki poinju da sluaju francusku, neki Visockog... To je , muzika je neto, jedan od darova ovozemaljskih koji je, na svu sreu, neunitiv. Mogu da je oskrnave, da naprave previe loe muzike, i najvei broj te oajne, skrnave muzike i jeste najvie prezentovan. Nema veze, vreme radi svoje, istorija radi svoje, i onda svo to smee isparava... Kao kad vetar oduva onaj povrinski sloj sa ubrita, pa vatra ostalo izgori a kamena skulptura ostane i neko je iskopa i za dvesta godina. Isto tako je i muzici - lake je muzici nego knjizi, jer mnoge su knjige spaljene, mnogim kompjuterima u kojima su te knjige bile sejvovane su se sjebali hard diskovi, a muzika se zvidi, u krajnjoj liniji. Ako bi i nestale note ili snimak, neko to odzvidi, pa neko napie novi aranman i ona ponovo oivi. To je divno. Marginalac: Da li ti je poznat podatak da je tvoja pesma "Meuvreme" na pojedinim internet forumima potpisana imenom Mike Antia? Nikola: Jao, neko mi je to rekao. Jeste. Neko mi je to rekao i ba sam se, ono... Marginalac: I, kako se osea tim povodom, da su te pomeali sa Mikom Antiem? Nikola: Odvratno, odvratno se oseam. Meni je Mika Anti bitan k'o Dunav, bitan mi je k'o moja gitara, bitan mi je k'o... Ne mogu da kaem da se razneim, ili naljutim, ali tako nekako. Zato ba sad to tako? Ne volim da znam da je neko pogreio. I ta sad to znai, kao ja sam napisao dovoljno dobru pesmu kao Mika Anti? Jebote, Mika Anti nije napisao nita loe u ivotu. Ne znam, nemam pojma, ne pale me uopte te stvari. Mika Anti je, ovee... Avalski toranj, vei od Avalskog tornja. "U Meuvremenu" je ba lepa pesma, ja je neki put i sad proitam, kao neke svoje koje sam proitao pa kaem - ovde sam mogao neto da promenim, ovde nisam bio dovoljno iskren, ovde sam bio 100% iskren ali se nisam pokazao ba kao elokventan. "U meuvremenu" je nekako... ba curi iskrenost iz nje. Mnogim ljudima jako draga pesma, ali ne bih ja to ba stavljao u potansko sandue Mike Antia. Ima vremena, moda, daj boe, jednom napiem dovoljno dobru pesmu da bi mogla da stane u to sandue. Nemam hrabrosti da se uporedim sa jednom reenicom Mike Antia. Toliko mi znai, u detinjstvu mi je znaio, dojili su me Mikom Antiem, i keva i ale, a sada... Ne znam koliko mi se puta meseno deava da ono, kao - tras- Mika Anti. 'Ajde itaj, nema veze to znas napamet. to bolje zna napamet bolje je za interpretaciju, da te drugi sluaju, ali nije dobro za razumevanje. Mora da uti kad ita da bi se nauivao i razumeo sa

piscem. A i onda niko ne zna da si recimo deset puta zaredom proitao istu reenicu koja e ti odzvanjati u glavi do kraja ivota. Marginalac: Na sajt, za koji sad razgovaramo, se donekle bazira na konceptu Marginalizma. Da li misli da i Block Out u nekim fazama, ili sve sve vreme u svojoj karijeri nastupa sa margine i koliko je ona zahvalna za slobodu i kreativnost u odnosu na glavni tok? Nikola: Kad si mlad, pun energije, ta margina je fenomenalna, jer ona sa sobom moe da povue i deo bunta, jer ti si, boe, sa margine, nisu te pustili na roendansku proslavu. Ti stoji sa gajbom jaja, van ograde, i gaa tim jajima ove pedere koji su tamo na roendanu, to jedu tortu i lepo su se obukli. Onda shvati vremenom da i ta tvoja margina, na kojoj si, ne znam, deset godina, da i tu neko jede neku tortu, da se i tu slavi neki roendan i da ima jo jedna ograda tamo iza, odakle neko pokuava tebe da pogodi nekim jajetom. Nisam siguran kad dolazi do pomeranja tih ograda, i gde smo mi sada. Mi smo definitivno na margini, ako gledamo Google Earth-om odozgo, pa gledamo onako ba siroko... Ako se malo bolje zagledamo, mi nismo vie toliko na margini koliko su neki drugi kvalitetni autori, iz jednog razloga - dovoljno dugo postojimo i napravili smo jednu svoju malu privatnu armiju ili malu privatnu sektu koja nas , sama po sebi, vadi ve sa te margine. Marginalac: Vai nastupi su, po pravilu, odlino poseeni. Fanovi se ale da ih nema dovoljno. Da li ti misli da bi Block Out mogao da svira vie ili je ovo sasvim dovoljno (ili bi vie bilo naporno)? Kako stoji situacija sa svirkama? Nikola: Vie bi bilo sigurno naporno, zato to mi sviramo velike koncerte, dugake, po tri sata, pa se ljudi opet ale da im nije bilo dosta i nisu uli tu, tu, tu i tu pesmu, pa mi onda menjamo set-liste. U Niu smo sad svirali dva dana, dva koncerta, i odsvirali smo etrdeset i neto pesama, sedam sati ukupno smo svirali, i opet se ispostavilo da nismo svirali tu, tu, tu i tu pesmu. ta to znai? Znai, jebiga, da ipak neemo svirati tu,tu, tu i tu pesmu, jer ne postoji nain za to. Ja bih strano voleo da sviramo u Subotici, u kojoj nikad nismo svirali, u Somboru, u kom nikad nismo svirali, u Beeju, u kom nikad nismo svirali, aku, Uicu, Leskovcu, Vranju, u Pirotu, u kom nikad nismo svirali... Mi se trudimo da sviramo, kol'ko god moemo ee Beograd, Novi Sad, Ni , zato to znamo da ljudi iz drugih gradova esto dou na na koncert u te vee gradove jer je i njima jasno da mi ne moemo da doemo u njihov grad da sviramo, jer tamo sviraju kad su optinske slave, i kad ima optinskih i partijskih para jedni umetnici, kad je neka druga varijanta drugi umetnici i tako otkad je sve "procvetalo", padom Miloevia, i dolaskom demokratije, ti koncerti, naroito po unutranjosti, su se pretvorili u partijsko-optinske roendane na kojima se, eto, desi, da i poneki rok bend zasvira. ANEM-ova turneja, '99, to je poslednji udarac noem u lea srpskom rokenrolu.

est meseci posle te turneje bendovi su ili da rade svoje koncerte, a prva reenica koju su klinci izgovarali ispred kluba u kojem se svira bila je: ta, nije dabe? Ma zajebi, karta se plaa, kakav je to nain??? To je bio poetak perioda koji i dan-danas traje. Neko ti je dao malo parica da protestuje protiv Slobice, pa je onda to nastavljeno u varijanti sad e neko da ti da malo parica pa da svira na trgiu... I kad doem ja, i kaem da karta kota 500 dinara, vlasnik kluba se uhvati za glavu i kae - ovde je karta poslednji put bila 200 dinara, ja kaem onda ok, nema problema, sviraemo u Niu, Novom Sadu i Beogradu, i onda javimo ljudima preko Fejsbuka i My Space-a da tad i tad sviramo tu i tu i gledamo da to ranije zakaemo te koncerte da bi svi oni koje to zanima jednostavno mogli da dou. I onda dolazimo do jos jednog problema - ne znam koliko ljudi me je zvalo iz aka, iz Subotice. Njima je neko objasnio da smo mi uobraeni i da ne elimo da doemo tu da sviramo. To je potpuna glupost, mi idemo da sviramo gde god nas zovu. To su paradoksi, kakve smo mi sve selendre svirali. Ako nas zovu mi idemo. Ako nas ne zovu - kako, ta ja da radim, da odem sam i da sviram? Ne elim uopte da razmiljam o tome i drago mi je to veina nae publike to razume. I ta se sad deava? Poto smo mi sad ve malo stariji, deava se da jo neko od tih starijih ljudi je uao u neku instituciju gde moe neto da napravi - to nam se desilo par puta- zvao nas je neki ovek i rekao :"'Ej , ljudi, pa ja vas sluam celog ivota, sad u da probam da vas dovedem jer sam na toj poziciji". Ja mu kaem - dobro , hvala, nama se to stvarno retko deava. Tako ja ekam da mi se javi moda neki direktor Nacionalne tedionice i da mi kae - ja sam va najvei fan, evo vam tol'ko i tol'ko para, snimite tu plou kako valja. Ja bih mu bio estoko zahvalan, uzeo bih te pare, uopte ne bih trepnuo. Marginalac: Da li si ikada pomiljao da od svega digne ruke i posveti se neem sasvim razliitom od muzike? Nikola: Ne, zato to ja, i kad bih se posvetio neem sasvim drugom ili treem, opet bih dobijao ideje vozei auto, pa bih to zvidao u telefon ili otkucao tekst prve strofe, kao to kucam sms poruke. To je kao polu-san, kad mi je jako teko, a uspem to da izbacim iz sebe, meni je lake. Kad mi je neto lepo ili smeno pa uspem i to da napravim onda me malo i nasmeje, da mi malo energije ili nasmejem nekog drugog, kome se to dopada, tako da je to jedan ritual koji bih ja sauvao za sebe, dok god postojim. E sad, da li u dii ruke - ja sam poslednjih nekoliko godina malo digao ruke - mi ne snimamo album ve dugo. Svoje pesme prezentujemo na koncertima, moda ba zbog toga to moram da se bavim i nekim drugim stvarima od kojih ivim - na svu sreu su vezane za muziku i na svu sreu saradjujem sa ozbiljnim ljudima. Ne mogu vie da potroim godinu dana u studiju i da odbijam druge poslove, jer nema nekoga ko e to da plati, da plati taj moj rad na pesmama i u studiju. Sad

neko ko ovo proita moda kae - ta pria ovaj, ta se pravi pametan, ali, da nije bilo mecena, mislim da se 70% najvanijih kulturnih momenata, od slikanja do pisanja knjiga, pozorita, filmova, nikad ne bi ni desilo. U Srbiji je mecena... To je valjda jeba pevaice. U Vujakliji bi tako trebalo da pie. Nita drugo. A meni ne treba jeba, meni treba mecena. Marginalac: Mislim da je ovo idealan trenutak da zavrimo intervju (smeh) Nikola: Pa dobro (smeh)