Savremene raunarske mree

Uvod
Nije dovoljno imati raunar raunar treba da bude povezan, jer ne radimo sami i ne zabavljamo se sami. Zato bi se korienje raunara razlikovalo od svakodnevnog ivota? Povezujemo se da bismo zajedno radili, razmenjivali informacije, kupovali, igrali se, priali, zabavljali se... Raunarska mrea je sistem koji omoguuje da dva ili vie raunara meusobno razmenjuju informacije. Ako se prenosni raunar povee na kuni raunar i preko te veze se prenese tekst koji je kucan dok ste bili na putu, audio snimak razgovora sa sastanka i slino, to je ve mrea. Mreu ini i nekoliko kablova kojima je povezano pet raunara u maloj trgovinskoj firmi sa ciljem da koriste jedan tampa ili da izlaze na Internet. Mrea je i sistem kablova, ureaja i sokoftvera kojim je povezano stotine raunara velike korporacije, pa je ak i Internet raunarska mrea. Dakle, sistem koji omoguuje razmenu informacija izmeu raunara je raunarska mrea. Cilj povezivanja, primera radi, moe biti tampanje fakture sa raunara na tampau povezanom na kolegin PC. Cilj je slanje izvetaja o prodaji efu. Cilj je da se razgovara sa prijateljem u Australiji. Cilj je proitati vesti. Cilj je pogledati novu kolekciju strujnih utinica. Ukratko, cilj je razmenjivati informacije (vesti, kataloge, dokumente, slike...) i koristiti tue resurse (tampae, diskove, skenere, kamere...). Na dva pitanja smo, dakle, brzo odgovorili; ostatak ovog teksta bavi-e se odgovorom na tree, mnogo sloenije: kako se povezati? Prvi, moda i najvei korak u raunarskim mreama jeste povezivanje dva raunara sutina raunarske komunikacije svodi se na razmenu informacija izmeu dve take. Uproeno reeno, kada se dva raunara uspeno poveu, povezivanje ostalih raunara u mreu je stvar ponavljanja usvojenog postupka. Da bi dva raunara razmenjivala informacije potrebno je da govore istim jezikom. U terminologiji raunarskih mrea, taj jezik se naziva protokol. Protokoli funkcioniu tako to oba raunara imaju vrlo precizna uputstva koje poruke se alju, u kojoj formi, kojim redosledom i slino. Pravila se striktno potuju da bi komunikacija bila uspena. Kao to ljudi govore razliitim jezicima, tako i raunari imaju razliite protokole. Moda ste ve uli za Ethernet, Token Ring, TCP/IP, IPX/SPX, NetBEUI i druge protokole. Govor istim jezikom nije dovoljan mora se definisati i uz pomo ega e razgovarati. Da li emo raunare povezati bakarnom icom, optikim kablom ili emo koristiti telefonsku vezu? Moda je najbolje da komuniciraju beino radio vezom? Ili moda infracrvenom? Recimo da smo se opredelili za optiki kabl. Informacije sa jednog treba da stignu na drugi raunar moraju nekako da izau iz raunara da bi preko ice dole do drugog raunara i ule unutra. Digitalne informacije koje se nalaze u raunaru (nule i jedinice) moraju se prevesti u odgovarajui signal (u naem sluaju svetlosni, jer koristimo optiki kabl). Drugi raunar prepoznaje svetlosne signale prvog raunara i na osnovu njih rekonstruie poslatu informaciju. Da bi to bilo mogue, oba raunara moraju na isti nain da prevode informacije u signale i obratno. To je sada novi jezik za razgovor raunara preko signala tj. protokol nieg nivoa. Sada ve imamo sva tri elementa za uspenu komunikaciju dva raunara: medijum (vazduh, bakarna ica, optiko vlakno itd.), protokol nieg nivoa (Ethernet, Token Ring...) i protokol vieg nivoa mreni protokol (IPX/SPX, TCP/IP, NetBEUI...).

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 2 -

Savremene raunarske mree

Primer povezivanja dva raunara Dok su raunarske mree jo bile u povoju, proizvoai su nudili kompletno mreno reenje koje je obuhvatalo ureaje, opremu i softver koji su pokrivali sva tri pomenuta elementa. Nisu mogli da se kupe kablovi i konektori od jednog proizvoaa, ureaji na osnovnom nivou od drugog, a softver za mreni nivo od treeg. Nisu postojali standardi i svaki proizvoa se trudio da nametne svoje reenje. To je dovodilo do tesne vezanosti mrenog reenja za jednog proizvoaa koje nosi sve poznate posledice: visoka cena, spor razvoj, rizik da proizvoa prestane sa radom i tome slino. Sa razvojem trita mrea, stvari su se razile u dva pravca. Sami proizvoai su preli na modularna reenja elementi se odvojeno prave i reaju jedan na drugi. Drugi pravac razvoja bilo je precizno definisanje svih tih reenja iza kojih su poele da staju grupe firmi i organizacija ime su se stvarali odgovarajui standardi. Tako su postale mogue kombinacije reenja razliitih proizvoaa, istina ne u proizvoljnim kombinacijama. Korisnik je imao mogunost da izabere medij koji mu odgovara, da preko njega koristi IBM-ov protokol nieg nivoa Token Ring, a da mu mreni protokol bude, recimo TCP/IP. Posvetiemo posebnu panju svakom od navedenih nivoa povezivanja i to kako u lokalnim tako i u Wide Area raunarskim mreama.

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 3 -

Savremene raunarske mree

Lokalne raunarske mree

Lokalnom raunarskom mreom obino se naziva mrea koja pokriva jedan objekat ili eventualno nekoliko bliskih objekata (fabriki krug, kamp...), mada se za ovakve mree sree precizniji naziv: campus networks.

Fiziki nivo medijum

Mnogi raunarsku mreu poistoveuju sa medijumom za prenos podataka pogledaju gomilu kablova i utinica i kau evo je mrea. Istina je da je to samo jedan deo mree, osnova nad kojom se grade drugi elementi mree. Signali u lokalnoj mrei mogu se prenositi preko bakarnih ica, optikih vlakana ili beino (to su samo osnovne grupe); u okviru svakog od njih postoje razliita reenja.

Bakarni kablovi
U poetku su bili koaksijalni kablovi (coax). Iako ve zastareli, i dalje se esto sreu na mreama koje su davno postavljene ili pak na malim mreama od nekoliko raunara gde je cena presudan faktor za izbor kabla. Koaksijalnim kablom se raunari povezuju kaskadno u nizu, jedan za drugim. Izmeu svaka dva raunara postoji poseban koaksijalni kabl sa montiranim utinicama na krajevima (najee BNC). Utinica se povezuje na poseban razvodnik koji se naziva T rava. Jedan krak rave povezuje se na raunar dok se na druga dva povezuju koaksijalni kablovi sa BNC utinicama do susednih raunara. Izuzetak su raunari na krajevima niza koji na praznom kraju rave imaju takozvani terminator. Za n raunara potrebno je n-1 koaksijalnih kablova odgovarajue duine. Na oba kraja svakog kabla je BNC konektor te je potrebno (n-1)*2 BNC konektora. Dalje, potrebno je n takozvanih T konektora koji se obino isporuuju uz mrene kartice. Konano, potrebna su i dva terminatora". Poeljno je da jedan terminator" (nikako oba) uzemljite. Prilikom postavljanja mree nije potrebno mnogo skupog alata - vana je alatka za blankiranje (striping tool) kojom se vrh kabla priprema za monitoranje BNC utinice, kao i kleta za montiranje BNC utinice kojima se ona uvruje na kraj kabla. Maksimalna duina niza kablova (od terminatora" do terminatora") je 185 metara. U sluajevima kada su potrebne vee duine, ranije je korien tzv. debeli koaksijalni kabl, na ijim krajevima se montirala tzv. AUI utinica. Maksimalna duina izmeu dva kraja tog kabla je 500 metara. Ovaj kabl se esto koristio i za veze izmeu zgrada kao i za druge veze koje su zahtevale prolaz kroz agresivne sredine (vlaga, visoka temperatura, podzemni vodovi, kanalizacioni prolazi), zbog debelog zatitnog omotaa. esto ete uti da ovaj kabl zovu uto batensko crevo", jer upravo tako izgleda.

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 4 -

Savremene raunarske mree

Pin#
1 2 3 4 5 6 7 8

Signal Slanje+ (Tx+) Slanje - (Tx-) Prijem+ (Rx+) N/A N/A Prijem-(Rx-) N/A N/A

EIA/TIA 568A Bela/Zelena Zelena / Bela ili Zelena Bela /Narandasta Plava/ Bela ili Plava Bela / Plava Narandasta / Bela ili Narandasta Bela /Braon Braon / Bela ili Braon

AT&T 258A, or EIA/TIA 568B Bela / Narandasta Narandasta / Bela ili Narandasta Bela / Zelena Plava / Bela ili Plava Bela / Plava Zelena / Bela ili Zelena Bela / Braon Braon / Bela ili Brown

Ethernet 10BASE-T 100BASE-T X X X Ne koristi se * Ne koristi se * X Ne koristi se * Ne koristi se *

Povezivanje raunara koaksijalnim kablom

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 5 -

Savremene raunarske mree

Raspored ica za montiranje utinica po 568A i 568B standardu

Koaksijalni kablovi se sve manje koriste iz dva osnovna razloga: propusne moi i topologije. Kao to smo videli, raunari se vezuju redno, jedan na drugi; taj nain vezivanja (topologija) naziva se linijska. Njene mane su to to u sluaju prekida na bilo kom delu mree prestaje sa radom itava mrea; svi raunari komuniciraju kroz sve kablove (od terminatora" do terminatora"), delei propusni opseg. Nasuprot linijskoj topologiji, novija raunarska mrena reenja su zasnovana na zvezda" topologiji. U ovom sluaju svaki raunar ima poseban mreni kabl koji vodi do vorita (detaljnije u poglavlju koje se bavi protokolima nieg nivoa). Na ovaj nain, prekid jednog kabla dovodi do prekida samo onog dela mree koji radi preko te ice. Uz to, svaki raunar potencijalno moe da koristi puni propusni opseg svog" kabla. Uz jaanje koncepta zvezda" topologije, koaksijalni kablovi su polako prestajali da se koriste sve vie su ulazili u upotrebu kablovi sa upredenim paricama (twisted pair TP). Pored prednosti topologije koja se koristi, dananji TP kablovi omoguuju izuzetno veliku propusnu mo. Prvi TP kablovi su kroz sebe proputali 10 MHz signal, dok dananji kablovi omoguuju frekvencije od 350 MHz i vie. TP kablovi se obino dele po tzv. kategorijama. To su standardi koji propisuju karakteristike koje kabl treba da zadovolji. Trenutno se mogu kupiti kategorija 3 (danas se uglavnom koristi za telefonske instalacije), kategorija 5, kategorija 5e i kategorija 6.

UTP kabl
TP kablovi se izrauju u nekoliko varijanti: UTP, FTP i SFTP. Najee se koriste UTP (Unshielded Twisted Pair), neoklopljene uvrnute parice. FTP i SFTP kablovi se koriste tamo gde postoje pojaani elektromagnetni uticaji (liftovi, velike maine, vei strujni razvodi i slino). Oni imaju posebne obloge koje ih u odreenoj meri tite od spoljnih uticaja. Svi TP kablovi (UTP, FTP i SFTP) prave se u dve varijante: Wall i Fly. Wall TP kablovi se koriste za provlaenje kroz zid, pod ili kablovske kanale. Kruti su, jer su parice od pune bakarne ice i neto jeftiniji od Fly kablova. Fly kablovi se koriste za vezu raunara i zidne utinice, kao i za sva prespajanja u razvodnim ormanima. Maksimalna duina izmeu raunara i aktivnog razvodnog ureaja je 100 metara. Za montau najjednostavnije mree zasnovane na UTP kablovima potreban je alat za blankiranje (striping tool), koji vrh kabla priprema za montau utinice. Zatim je potrebno strpljenje da se ice poreaju u strogo definisanom rasporedu boja. Obino se koriste dva standarda: 586A ili 568B. Konano, montira se tzv. RJ45 konektor koji se vrto vezuje za kabl uz pomo odgovarajuih kleta za krimpovanje. U zavisnosti od onoga to se nalazi na oba kraja kabla, utinice na oba kraja mogu se povezati na dva naina, Crossover ili Straight Through. Pogledajmo tabelu. Vidimo da postoji mogunost povezivanja direktno dva raunara bez haba ili svia - napravite Crossover kabl i direktno poveete mrenu karticu na mrenu karticu. Kada se pravi Straight Through kabl, raspored ica na oba kraja je isti, bilo po 568A ili 568B standardu. Kada se pravi Crossover kabl, ukrtaju se pinovi 1 i 3 i 2 i 6. Obe varijante su prikazane na slici.
Maturski rad - Nenad Simi Strana - 6 -

Savremene raunarske mree

Hub/Switch/NIC

ta je povezano

Tip porta

Kabl

Hub/Switch Normal port

Hub/Switch

Normal

Crossover

Hub/Switch Normal port

Hub/Switch

Uplink

Straight

Hub/Switch Normal port

NIC (Mrena kartica)

Straight

Hub/Switch Uplink port

Hub/Switch

Normal

Straight

Hub/Switch Uplink port

Hub/Switch

Uplink

Crossover

Hub/Switch Uplink port

NIC (Mrena kartica)

Crossover

NIC (Mrena kartica)

NIC (Mrena kartica)

Crossover

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 7 -

Savremene raunarske mree

Korienje Crossover i Straight Through kablova

Home PNA
Iako je korienje TP kablova optimalno na osnovu odnosa cene i performansi, cena takvog sistema je visoka. Za male kancelarije ili kunu raunarsku instalaciju performanse sistema baziranog na TP kablovima znaajno su bolje od onoga to je realno potrebno, pa cena postaje odluujui faktor. Zato se preko sto kompanija irom sveta okupilo oko ideje za pravljenje sistema za komunikaciju preko kune telefonske instalacije. Grupa je dobila ime HomePNA (Home Phoneline Network Alliance), a meu poznatijim osnivaima su IBM, AT&T i Compaq, dok su meu lanicama 3COM, Cisco i Xircom. Dakle, govorimo o tehnologiji iza koje stoje najvei svetski igrai" u oblasti raunarskih komunikacija. Takoe, ovo znai da moete da kupite kartice od bilo kog od ovih proizvoaa - sve e koegzistirati u istoj mrei bez problema, poto je grupa precizno propisala standarde. Ipak, ovu tehnologiju nisu smislile firme koje ine HomePNA grupu; ona je odavno poznata i koriste je telekomunikacione kompanije da bi omoguile korienje dve telefonske linije preko jedne telefonske parice. Na ovom konceptu se bazira popularni ADSL sistem. Za ovo se koristi sistem prenosa vie signala na razliitim frekventnim opsezima. Klasina glasovna komunikacija uglavnom se prenosi na relativno niskim fekvencijama (4 kHz i nie), dok ADSL i HomePNA koriste vie frekventne opsege - do 1.1 MHz za ADSL odnosno izmeu 5.5 i 9.5 MHz za HomePNA. Uz to, kod ADSL-a i HomePNA se koristi i potpuno drugaiji tip signala od onog za prenos glasa. Sve ovo omoguuje da koristite kuni telefonski razvod dok se preko njega istovremeno koriste ADSL i HomePNA; razgovor i raunarska komunikacija dele isti kabl. Kako sve to izgleda u praksi? HomePNA kartice treba da budu povezane telefonskim kablovima koji su povezani na istu telefonsku liniju odnosno isti lokal. Ili jasnije - neophodna je direktna iana veza izmeu kartica. Ovo znai da, recimo, kartice koje su povezane na lokalne telefonske centrale nee moi meusobno da komuniciraju jer ne postoji direktna iana veza. Lepa stvar je to za uspean rad nije bitno da li su veze izmeu kartica redne, paralelne, povezane u zvezdu" ili je re o nekoj sloenijoj strukturi. Uz to, nisu potrebni aktivni ureaji kao to su hab, svi itd., to bitno umanjuje cenu postavljanja mree. Na ovaj nain maksimalno se moe povezati 25 raunara sa maksimalnom razdaljinom od preko 150 m izmeu njih. Trenutno postoje dva HomePNA standarda. HomePNA 1.0 omoguava brzine do 1 Mbps (megabit u sekundi) dok HomePNA 2.0 omoguava 10 Mbps komunikaciju. Naravno, sistem je vertikalno kompatibilan, pa Home-PNA 1.0 i 2.0 kartice mogu meusobno da komuniciraju brzinom od 1 Mbps. Sa softverske strane, izuzetno je korisna injenica da adapteri komuniciraju sa
Maturski rad - Nenad Simi Strana - 8 -

Savremene raunarske mree

ostatkom softvera po Ethernet standardu. Dakle, raunar isporuuje kartici Ethernet paket, a ona ga konvertuje u HomePNA paket. Sav softver koji uspeno funkcionie preko Ethernet kartice funkcionisae i preko HomePNA kartice.

Optiki kablovi
Korak napred u odnosu na bakarne kablove jesu optiki kablovi. Njihova prednost je u znaajno veem propusnom opsegu, veoj maksimalnoj duini izmeu dva kraja kabla, kao i visokoj otpornosti na spoljne uticaje. Ideja je da se komunikacija izmeu dva kraja ostvari prenosom svetlosti. Postoje dva tipa optikih kablova: multimode i singlemode. Jezgro singlemode optikih kablova je izuzetno malo (obino 9 mikrona) pa svetlost putuje u pravoj liniji. Kod multimode kablova, jezgro je znatno vee (obino 62.5 mikrona) pa svetlost prolazi mnogo dui put i rasipa se u vie putanja pa se zato zove multimode. Na osnovu ovog moemo uoiti da e zbog kraeg puta svetlosti, maksimalni domet izmeu dve krajnje take kod singlemode kabla biti znatno vei nego kod multimode. Taj domet je do 3 km za multimode i do 50km za singlemode kablove. Ove daljine zavise i od opreme koja se koristi. U lokalnim raunarskim mreama obino se koristi multimode optiki kabl dok se singlemode koristi tamo gde je potrebno premostiti vee razdaljine. Za razliku od bakarnih kablova gde je za vezu dve take potreban jedan kabl kroz koji prenos informacija tee u oba smera, kod optikih veza dve take spajaju dva kabla: jedan za prijem a drugi za slanje signala. Zbog toga se svi tipovi utinica za optike kablove sastoje od dve manje utinice za svaki od kablova. Kao i kod bakarnih kablova, ne postoji jedinstvena utinica za optiki kabl. Za razliku od bakarnih, utinice se ne razlikuju po vrsti samog kabla (koaksijalni, twisted pair itd.) ve razni proizvoai ili grupe proizvoaa koriste razliite utinice. Najee se koriste ST i SC utinice.

Strukturno kabliranje
Kablovi predstavljaju samo deo reenja za prenos podataka na nivou medijuma. Ostali elementi su sadrani u kompleksnom reenju koje se zove strukturno kabliranje" i omoguava upravo ono od ega je poela pria: nezavisnost reenja svakog mrenog elementa (nivoa) od reenja drugih nivoa. Strukturno kabliranje je niz standarda i specifikacija koje odreuju na koji nain se polau kablovi, koji kablovi, kako izgledaju utinice, kakva je topologija i jo mnotvo detalja koji jasno odreuju sve segmente u planiranju i postavljanju kablovskog sistema. Vraamo se topologiji zvezda", kod koje veza do svakog raunara izgleda kao na slici. Od raunara kabl vodi do utinice, od utinice vodi novi kabl (obino kroz zid, kablovske kanale ili pod) do razvodnog panela (patch panel). Odatle se, novim kablom, panel povezuje sa aktivnim razvodnim ureajem. Da vidimo ta nam je od opreme potrebno za kompletnu vezu od ormana do svakog radnog mesta, ako pretpostavimo da emo se osloniti na TP kablove: Patch kabl duine 1-5 metara od raunara do utinice na zidu. On se pravi od Fly kabla

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 9 -

Savremene raunarske mree

na ijim se krajevima montiraju RJ45 konektori. Ovaj kabl povezuje raunar sa utinicom; Kutija sa RJ45 utinicom. Postoje tri tipa: uzidna, nazidna i podna. Uzidna se koristi kada je kablovski razvod napravljen u zidu pa je ceo sistem slian razvodu elektrine energije. Nazidne utinice se obino koriste u kombinaciji sa kablovskim kanalima ili tamo gde nema uslova da se postavi uzidna utinica. Podne utinice se, kao to im ime kae, montiraju na pod; Kabl od utinice do patch panela. Za ovo se koristi wall kabl i postavlja se u zidu ili podu, u kanale, creva ili na zidu, u kablovske kanalice; Utinica na patch panelu, RJ45 tipa. Sa zadnje strane se na tu utinicu montira wall kabl, a sa prednje se povezuje RJ45 konektor sa sledeeg elementa; Patch kabl koji povezuje RJ45 utinicu na patch panelu sa odgovarajuim portom na aktivnom ureaju (hab, svi ili drugi ureaj). Pravi se od Fly kabla na ijim se krajevima montiraju RJ45 konektori. Na ovaj nain smo povezali raunar ili neki drugi ureaj (npr. tampa) na razvodni panel i nastala je tzv. horizontalna kablovska veza. Postoje i vertikalne kablovske veze koje se esto nazivaju i backbone (kima). One meusobno povezuju razvodne ormane. Ako pogledamo skicu reenja mree jedne zgrade, ak je i vizuelno jasno zato ovakve veze predstavljaju kimu" sistema. Ako kimu" realizujemo multimodnim optikim kablovima sa SC konektorima, potrebni su sledei elementi: Patch kabl koji povezuje SC utinicu na patch panelu prvog razvodnog ormana sa odgovarajuim portom na aktivnom ureaju (hab, svi...). Pravi se od multimode optikog kabla sa dva vlakna na ijim krajevima su montirani SC konektori; SC utinica na patch panelu prvog razvodnog ormana. To je SC utinica koja se montira u patch panel. Sa zadnje strane se na nju montira multimodni optiki kabl koji vodi do drugog razvodnog ormana, a sa prednje se povezuje SC konektor sa prethodno navedenog patch kabla; Multimodni optiki kabl koji povezuje razvodne ormane. Tanije, montira se jednim krajem na SC utinicu u patch panelu jednog razvodnog ormana a drugim krajem na SC utinicu patch panela drugog razvodnog ormana; SC utinica na patch panelu drugog razvodnog ormana; Patch kabl koji povezuje SC utinicu na patch panelu drugog razvodnog ormana sa odgovarajuim portom na aktivnom ureaju. Prethodna dva primera, u kojima se za horizontalni kablovski razvod koriste TP kablovi a za vertikalni multimode optiki kablovi, predstavljaju veoma rasprostranjeno reenje. U horizontalnom razvodu jo uvek se retko koriste optiki kablovi zbog cene - nisu skuplji samo kablovi, ve i utinice, patch paneli, konektori kao i odgovarajui radovi. S druge strane, za vertikalne veze esto se koriste optiki kablovi, a cena ne igra presudnu ulogu, poto je broj utinica i ukupna duina vertikalnih kablova relativno mala, pogotovo ako se uporedi sa kompletnom investicijom za kablovski sistem. Potencijalna propusna mo optikih kablova je vea od bakarnih, to je za backbone veze znaajno, pre svega zbog toga to je saobraaj na mrei najgui upravo na backbone vezama. Kada smo govorili o TP kablovima, naglasili smo da je jedna od najvanijih

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 10 -

Savremene raunarske mree

karakteristika tzv. kategorija kabla. Naalost, to to koristimo kablove kategorije 5 nikako ne znai da cela mrea automatski zadovoljava standarde kategorije 5. Da bismo to mogli da kaemo, neophodno je da svi nabrojani elementi budu eljene kategorije, ali izvoa radova mora i da potuje pravila za postavljanje strukturnog kablovskog sistema. Konano, postoje veoma precizni testovi i odgovarajua oprema kojom se testiranje vri.

Protokoli nieg nivoa

Kroz mreni medijum putuju signali koji nose informaciju od raunara do raunara. Meutim, signali koju putuju kroz optike i bakarne kablove kao i preko wireless veza ne predstavljaju prirodan nain komunikacije izmeu raunara. Raunari govore" digitalnim porukama tj. nizovima nula i jedinica. U svakom raunaru koji komunicira mora da postoji podsistem koji e digitalnu informaciju konvertovati u odgovarajui signal za prenos preko me-dijuma kojima su raunari povezani. Isti podsistem zaduen je i za prijem signala koji se konvertuje u digitalni oblik razumljiv raunaru. Da bi se dva raunara razumela" pri razmeni signala, neophodno je da se njihova komunikacija uredi i definiu pravila komunikacije. Tome (i jo nekim funkcijama) namenjeni su protokoli nieg nivoa. U dananjim mreama najee se sree Ethernet standard koji opisuje nain meusobne komunikacije raunara pomou signala a preko svakog od ire korienih medijuma za prenos podataka. Tako postoji Ethernet specifikacija 10BaseT koja opisuje nain komunikacije u mrei preko TP kablova brzinama do 10 Mbps, 100BaseFX opisuje nain komunikacije u mreu sa optikim kablovima brzinama do 100 Mbps i slino. U tabeli je data lista Ethernet specifikacija koja se koristi za razne medijume za prenos podataka. Pored Ethernet-a, postoje i drugi standardi za mrenu komunikaciju, kao to je IBM-ov Token Ring i Arcnet, ali se oni ree koriste. Kada projektujete novu mreu, morate se opredeliti za jednu od specifikacija koju ete koristiti i u skladu sa tim kupiti kablove, utinice i drugu opremu. U sluaju da postoje tri kancelarije sa po dva raunara u svakoj od njih i da sve te raunare treba povezati u jedinstvenu lokalnu mreu. Potrebna je brzina od 100 Mbps a kablovi e biti TP. Ako pogledamo tabelu, specifikacija koja opisuje 100 Mbps preko TP kablova je 100BaseT. To znai da je neophodno da svi raunari kao i koncentrator koji ih povezuje, rade po 100BaseT specifikaciji. Pri povezivanju u mreu osnovno je omoguiti da dva kraja koja se povezuju govore" istim protokolom. Ako se dva raunara direktno povezuju, oba moraju da koriste istu specifikaciju. Mnogo ei sluaj je povezivanje raunara preko koncentratora u kom sluaju raunar i port koncentratora na koji je taj raunar povezan moraju da koriste istu specifikaciju. Koncentrator sa portovima koji koriste razliite specifikacije omoguie da

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 11 -

Savremene raunarske mree

se u istoj mrei nau raunari koji koriste razliite specifikacije, a da ipak mogu meusobno da komuniciraju, zahvaljujui koncentratoru koji omoguuje odgovarajuu konverziju signala.

Mrene kartice
Informacije u raunaru su u digitalnom obliku i potrebno ih je konvertovati u odgovarajui signal. Analogno tome, primljene signale treba konvertovati u digitalni oblik da bi se dobila informacija koju je neki drugi raunar poslao. Ove poslove obavlja mrena kartica (network card) raunara. Svaki raunar koji treba povezati u
Mrena kartica

mreu mora da ima mrenu karticu, koja je sa jedne strane povezana na raunar, a sa druge (mrenim kablom) u lokalnu raunarsku mreu. U skladu sa tim, pri izboru mrene kartice treba voditi rauna o dve osnovne stvari: nainu povezivanja sa raunarom i nainu povezivanja sa ostatkom mree. Veza do raunara moe se ostvariti preko neke od rapoloivih magistrala, ba kao to je to sluaj i sa drugim vrstama kartica (grafika, audio itd.); izabraete ISA, EISA ili PCI karticu. ISA i EISA se sve ree koriste, pa ete novije kartice uglavnom nalaziti u PCI varijanti. Za korisnike notebook raunara postoje raznorazni PC Card (PCMCIA) mreni adapteri, dok su onima koji imaju potrebu da esto premetaju mrenu karticu ili da jednu koriste za vie raunara za povremeno povezivanje na mreu, na raspolaganju eksterni modeli koji se obino povezuju na USB port. Ako se zna pravilo da dva kraja veze u svakoj mrei moraju da koriste istu specifikaciju kako bi uspeno komunicirali, onda i mreni adapter mora da se uskladi sa ostatkom mree. Ako se koristi klasina Ethernet mrea po specifikaciji 100BaseT, potrebno je kupiti 100BaseT mrenu karticu. Ako se koristi 10BaseT specifikacija, potrebna je 10BaseT mrena kartica i slino. Na mrenoj kartici, njenoj kutiji i uputstvu trebalo bi da pie za koji tip mree je kartica namenjena (Ethernet, Token Ring, ArcNet...) kao i po kojoj specifikaciji radi. Ako je kartica Ethernet uz tu oznaku e pisati i recimo 100BaseT ili 10Base2. Samim pogledom na karticu moe se ustanoviti za koji tip kablova je namenjena na osnovu odgovarajueg konektora. Ako na kartici postoji RJ45 konektor, to znai da radi po nekoj od specifikacija koje definiu vezu preko twisted pair kablova (10BaseT, 100BaseT itd.). Ako na kartici

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 12 -

Savremene raunarske mree

postoji BNC konektor, znai da je namenjena za povezivanje koaksijalnim kablom po specifikaciji 10Base2. Sasvim slino vai za AUI (debeli koaksijalni kabl) i SC/ST konektor (optiki kabl). Nije redak sluaj da na kartici postoji vie konektora, recimo RJ45 i BNC konektor. Ovo znai da kartica podrava komunikaciju preko twisted pair ili koaksijalnih kablova, s tim da se moe koristiti samo jedan konektor u jednom trenutku; uz pomo takvih kartica ne moete povezati dva segmenta mree. Kartice sa vie konektora pruaju fleksibilnost ako trenutno koristite koaksijalne kablove a imate u planu prelazak na twisted pair vezu, ne morate da menjate karticu. Ovakve kartice ete obino nai pod imenom Combo i najee podravaju specifikacije za brzine od 10 Mbps. S obzirom na to da se 10 Mbps kartice sve ree koriste, retko ete ih nai u prodaji. Da bi kartica podravala vie specifikacija nije neophodno da ima vie konektora. Veina novijih kartica koje rade po 100BaseT ili 1000BaseT specifikacijama, podrava i sve sporije" od sebe; uobiajeno je da 100BaseT kartice rade i po 10BaseT specifikaciji. Ovo daje dodatnu fleksibilnost kartici uz minimalno poveanje trokova njene izrade. Kartica uglavnom sama prepoznaje po kojoj specifikaciji treba da radi, to se naziva autosense. Vrlo su retke kartice koje podravaju vie specifikacija a koje nemaju automatsku detekciju. Kartice koje imaju autosense mogunost, obino u softveru za konfigurisanje imaju opciju za eksplicitno selektovanje specifikacije. U prodaji se moe nai na desetine ako ne i na stotine razliitih modela mrenih kartica ali sutinski razliitih modela ima daleko manje. Srce" mrene kartice je odgovarajui ip koji upravlja njenim radom. Ovih ipova oko kojih se prave kartice ima relativno malo. Razni proizvoai kartica kupuju ipove i onda oko njih prave svoje modele - tako su kartice firmi Sure-Com, D-Link, Planet i mnogih drugih napravljeni oko istog ipa, Realtek 8139 . Termin brzina mrene kartice" obino se odnosi na 10 Mbps ili 100 Mbps komunikaciju, dakle maksimalnu brzinu koju opisuje standard koji kartica podrava. U realnim uslovima nikada neete postii tu brzinu, poto na svakom nivou komunikacije postoje gubici. Pre svega, sama fizika komunikacija nije idealna, pa iznad fizikog nivoa imate nekoliko protokola. Na svakom od njih informacije se prenose tako to uz svaku informaciju mora da postoji i odgovarajui opis" toga to se prenosi: ko je poslao, kome je namenjena, duina, vreme itd. Ovo vai za sve nivoe protokola (recimo Ethernet, tcp/ip, smtp). Dakle, ako aljemo fajl od 1 KB kroz mreu, koliina informacija koja e biti realno preneta znaajno je vea.

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 13 -

Savremene raunarske mree

Kada je re o mrenim karticama, razlike u brzini potiu pre svega od vrste ipa oko koga je kartica napravljena - neki proizvoai rade bolje a neki loije. Vana komponenta je i drajver za mrenu karticu: razlike mogu da budu i veoma znaajne, pa postoje razlike u cenama mrenih kartica, koje na papiru mogu da izgledaju isto. esta opcija koju moete da pronaete na mrenim karticama je tzv. Wake on LAN. Ona omoguava da se raunar na kome je instalirana kartica ukljui sa drugog raunara u mrei, to je neobino korisno za administratore mree koji veoma esto svoje poslove obavljaju posle redovnog radnog vremena, dok su raunari ugaeni. Ako ima potrebe da se bilo ta uradi na udaljenom raunaru, administrator uz pomo Wake on LAN funkcije moe da ga ukljui i nakon toga koristiti alate za remote administraciju.

Habovi
Kod linijske topologije, sve to je potrebno za uspeno povezivanje raunara jesu kablovi, konektori, par terminatora i mrene kartice. Ipak, ovakve mree se vie gotovo i ne koriste - sve specifikacije iz tabele, bazirane na TP i optikim kablovima, podrazumevaju zvezda" topologiju. I kod ove topologije su kablovi, konektori i mrene kartice obavezni, ali je potreban dodatni element: mreni koncentrator. Svaki raunar ima posebnu vezu do koncentratora, to znai da mu je pridruen i odgovarajui konektor na koncentratoru. Koncentrator dalje obezbeuje da se signali, po odgovarajuim pravilima, prenose do drugih raunara. Najjednostavniji mreni koncentratori su tzv. habovi (hubs). Signal koji raunar poalje stie do haba, koji taj signal dalje prosledi drugim raunarima preko njihovih kablova. Hab treba izabrati u zavisnosti od specifikacije koja se koristi u mrei. Ako se koristi 100BaseT, treba nabaviti hab sa odgovarajuim brojem 100BaseT utinica RJ-45 tipa. Ako je predviena veza do servera 100BaseT a do ostalih raunara 10BaseT, treba nabaviti hab sa jednim 100BaseT portom i odgovarajuim brojem 10BaseT portova. Dakle, ako treba da se povee u mreu est raunara po 10BaseT specifikaciji i jedan po 100BaseT, onda treba nabaviti est 10BaseT mrenih kartica, jednu 100BaseT, sedam TP kablova sa RJ-45 konektorima montiranim na obe strane i konano hab sa minimalno est 10BaseT i jednim 100BaseT portom. Habovi, kao i drugi mreni koncentratori, obino se prodaju sa 8,12,16 ili 24 porta; ostale varijante postoje, ali su retke. Uvek se kupuje ureaj sa jednako ili vie portova u odnosu na broj raunara - ako ima est raunara u mrei, treba kupiti osmoportni hab. Meutim, ta se deava kod 8-portnog haba na koji je povezano est raunara a kupljena su tri nova raunara koja treba povezati u mreu? Na habu ima mesta samo za dva nova. Ostaje da se zameni postojei hab nekim sa vie portova ili, ee, da se kupi jo jedan. Habovi se povezuju slino raunarima - TP kablom, na kome treba uvrnuti ice 1 i 3 kao i ice 2 i 6. Takav kabl utaknite u bilo koja dva porta na oba haba i veza izmeu habova e raditi, to moete proveriti na odgovarajuim LED diodama. Postoji i drugo reenje koje koristi isti kabl kao i za vezu sa raunarima: na velikom broju habova jedan od portova se moe konfigurisati tako da radi kao standardni port ili za vezu sa drugim habom, tzv. uplink port. Pored oznake uplink esto ete sresti i oznaku MDI/MDI-X. Standardnim kablom habove poveete tako to jednu stranu poveete na uplink port a drugu na standardni port na drugom habu. Dakle, uplink prekida uradi jednostavno uvrtanje parica na samom habu da ne biste morali da pravite poseban kabl. Ako se planira kupovina vie habova koji e biti meusobno povezani, treba voditi

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 14 -

Savremene raunarske mree

raunara o tome da na svakom habu rezerviete jedan port za vezu sa sledeim. Tako, ako imate esnaest raunara a planirate kupovinu dva haba, dva 8-portna nisu dovoljna jer po jedan port na svakom od njih se troi" za meusobnu vezu pa ostaje ukupno etrnaest portova za povezivanje raunara.

Tipovi kablova i njigove karakteristike

Mreni koncentratori omoguavaju korienje vie mrenih specifikacija u jednoj mrei. Na primer, u firmi je postavljena mrea bazirana na 10Base2 (koaksijalni kablovi, 10 megabita u sekundi) koju treba proiriti, ali tako da novi raunari budu povezani po 10BaseT specifikaciji (TP kablovi), uz plan da se u narednom periodu koaksijalni kablovi zamene TP kablovima i da cela mrea radi po 10BaseT. Jednostavno reenje je kupiti hab koji ima odgovarajui broj 10BaseT portova kao i konektor za BNC tj. koaksijalni kabl.

Slino reenje se esto koristi i ako, postoje dve zgrade i u svakoj od njih lokalna mreu po 100BaseT standardu, a raunare iz obe zgrade treba povezati u jedinstvenu mreu. Unutar
Maturski rad - Nenad Simi Strana - 15 -

Savremene raunarske mree

zgrade e se koristiti uobiajeni TP kablovi, dok e veza izmeu zgrada biti realizovana uz pomo multimodnih optikih kablova, poto rastojanje (npr. 300 m) premauje maksimalni domet kod korienja TP kabla (100 m). Reenje je u obe zgrade kupiti habove koji imaju odgovarajui broj 100BaseT portova za vezu do lokalnih raunara kao i po jedan 100BaseF port za optiku vezu izmeu njih. Najee korieno reenje meanja specifikacija u jednoj mrei je kada je jedan broj raunara (obino starijih) opremljen 10BaseT karticama (10 Mbps), dok su noviji raunari opremljeni 100BaseT karticama. U ovakvim sluajevima esto se kupuje tzv. autosense hab koji ume da prepozna da li je sa druge strane 10BaseT ili 100BaseT kartica i da se tome prilagodi. Kod ovakvih habova treba biti oprezan: postoje habovi koji rade ili samo 10BaseT ili samo 100BaseT. Takoe, moe vam se desiti da hab uspeno komunicira sa svim raunarima, ali da ne dozvoljava komunikaciju izmeu 10BaseT i 100BaseT raunara. To znai da nema ugraen tzv. switching modul koji omoguuje meusobnu komunikaciju 10BaseT i 100BaseT raunara. Habovi su relativno jednostavni mreni ureaji koje nema potrebe konfigurisati pre putanja u rad - samo ih poveete sa raunarima i ukljuite im napajanje.

Svievi
Brzine nikada dosta. Poveanje brzine je svojevremeno ostvareno kada je nakon 10 Mbps dobivena mogunost 100 Mbps komunkacije. Meutim, tih 100 Mbps ne govori o brzini razmene podataka izmeu dva raunara u mrei u kojoj ima i vie desetina raunara. Nain komunikacije na Ethernet mrei o kojoj je do sada bilo rei naziva se Shared Ethernet. Pojednostavljeno, u jednom trenutku samo jedan raunar na mrei moe da alje paket koji se prosleuje svim ostalim stanicama. U sluaju da dve stanice u isto vreme poalju paket, dolazi do kolizije (collision) i te stanice moraju ponovo da pokuaju slanje po odgovarajuem algoritmu sve do trenutka kada samo jedna stanica poalje paket dok druge sluaju. Dakle, sve stanice dele zajedniku magistralu za slanje podataka i zbog toga se ovaj nain Ethernet komunikacije zove Shared Ethernet. Alternativa je Switched Ethernet. Za razliku od situacije gde jedan raunar alje paket koji stie do svih ostalih, kod Switched Ethernet-a paket stie samo do onog raunara kome je namenjen. Time se u okviru iste grupe ureaja moe odvijati istovremena komunikacija. Na primer, ako u sluaju est raunara u isto vreme krene komunikacija izmeu raunara 1 i 3 i raunara 5 i 6, Shared Ethernet e izazvati povremene kolizije pa e dva para raunara u svojim komunikacijama ekati jedan drugog. U sluaju Switched Ethernet-a veze e tei paralelno, nezavisno jedna od druge. Dodatna pogodnost je to kod Switched Ethernet-a raunar vie ne mora da vri detekciju kolizija pa je omoguena tzv. full-duplex komunikacija - mrena kartica moe u isto vreme da alje i prima podatke, to dodatno poveava stvarnu brzinu komunikacije na mrei. Da bi se ovo postiglo, umesto haba se moraju koristiti svievi (switch).

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 16 -

Savremene raunarske mree

Svievi se vizuelno gotovo ne razlikuju od habova, ali je u kuite ugraena vea pamet", koja analizira komunikaciju izmeu raunara i usmerava podatke samo ka onim raunarima kojima su i namenjeni. Za to se koriste odgovarajui algoritmi. Switch ureaji mogu da rade na mrei zajedno sa habovima. esto koriena mrena organizacija je takva da se grupe raunara povezuju na habove, a onda se svaki od habova povezuje na po jedan port svia. Tako imamo Shared Ethernet za svaku grupu raunara povezanih na isti hab, dok habovi meusobno komuniciraju po Switched Ethernet principu. Reenje bi bilo odlino da je komunikacija meu raunarima uravnoteena, to obino nije sluaj - najvei deo komunikacije se najee obavlja izmeu radnih stanica sa jedne i servera sa druge strane. Da je server zakaen na neki od habova pa onda na svi, imali bismo zaguenje na segmentu (habu) na koji je zakaen server i itavu guvu na portu svia na koji je prikaen taj hab. Switching u toj situaciji jedva da bi doneo ikakvu korist. Zato se serveri vezuju direktno na svi, ime se ne zaguuje nijedan od segmenata (habova), a zbog mogunosti fill-duplex komunikacije, server moe u isto vreme da prima podatke i da ih alje, ime se dobija dodatna brzina. Ovakva organizacija dobija na znaaju kada radne stanice i habovi rade na 10 Mbps i povezani su na 10 Mbps portove na sviu, za razliku od servera koji je povezan na 100 Mbps port. Svievi umeju da vie istovremenih zahteva sa 10 Mbps portova, posmatrano kroz 10 Mbps komunikaciju, istovremeno proture" serveru kroz 100 Mbps port. Uzmimo primer jednostavnog portable svia 3COM OfficeConnect Switch 140, koji ima etiri 10BaseT porta i jedan 100BaseTX. Tipina konfiguracija bila bi da se raunari podele u grupe i poveu na etiri 10BaseT haba a da se svaki od njih povee na po jedan 10BaseT port na sviu. Lokalni server treba povezati na 100BaseTX port i onda imamo opisanu situaciju sa svim poboljanjima performansi. Naravno, nije neophodno da na 10 Mbps portovima budu povezani ba habovi - ako neka od radnih stanica ima potrebu za brom komunikacijom sa serverom (primer: grafika stanica koja radi sa velikim crteima na serveru), prikljuite je direktno na port svia. Svievi se kupuju vodei rauna o specifikaciji koja se koristi u mrei kao i o broju
Maturski rad - Nenad Simi Strana - 17 -

Savremene raunarske mree

portova za vezu do raunara ili do drugih mrenih koncentratora (habova, svieva itd.). Prodaju se u varijantama sa podrkom za razliite specifikacije. Tako, uobiajeni su svievi koji imaju 100BaseT portove za vezu do lokalnih habova, servera i drugih raunara, kao i jedan ili vie 100BaseF ili 1000BaseF portova za vezu do koncentratora na drugim spratovima, zgradama i slino.

Uopteno o koncentratorima
Pri izboru haba ili svia najvaniji je broj i tip portova, ali treba uzeti u obzir i druge kriterijume. Najoigledniji je format ureaja: desktop ili rack. U manjim mreama, koncentratori se obino ostave na stolu, polici ili podu ili se pak uz par zavrtanja privrste na zid. Koncentratori namenjeni za takvu montau prodaju se u manjim kuitima, imaju eksterno napajanje i zovu se desktop koncentratori. U veim mreama se koncentratori kao i kompletan centar kablovskog razvoda pakuje u posebne ormane - rekove (racks) koji imaju poseban, standardizovan nain montae ureaja. Zato, koncentratore moete nai i u rack varijanti - iroki su 19 ina i imaju komplet nosaa i rafova za montau u orman, a napajanje je obino integrisano u kuite. esto su opremljeni i mini-ventilatorima za bolje hlaenje. Poto se rack-ovi koriste u veim (i skupljim) mreama, u ovom formatu se pakuju napredniji (skuplji) ureaji, dok se oni jednostavniji (i jeftiniji) pakuju u desktop kuita. Veoma vani kriterijumi za izbor koncentratora su i mogunosti proirenja. Ve je pomenuto da se veze izmeu koncentratora prave pomou tzv. uplink portova ili kabla sa upredenim paricama. Meutim, postoji ogranienje broja ureaja koji se mogu nastavljati u nizu. Uz to, takva veza postaje usko grlo komunikacije izmeu dva ureaja. Zato je smiljen novi nain povezivanja ureaja koji se nalaze u neposrednoj blizini preko posebnog, ekspanzionog porta. Ovaj port omoguava veliku brzinu komunikacije te nema uskog grla, ali on jo nije standardizovan, pa je najee nemogue povezati ureaje razliitih proizvodaa. tavie, portovi se esto razlikuju i na modelima istog proizvoaa. Svaki ureaj ima dva ekspanziona porta tako da se vie ureaja moe vezati u kaskadni lanac inei tzv. stack. Maksimalni broj ureaja u steku zavisi od modela - neki modeli nude i mogunost da prilikom nadgledanja i konfigurisanja sve ureaje povezane u stek moete posmatrati kao jedan, to olakava administraciju. Ureaje koji imaju mogunost povezivanja u stek prozvoai obino obeleavaju kao stackable. Skuplji ureaji nude i ekspanzione slotove za posebne vrste modula. Recimo da vam je potreban ureaj koji ima osam portova 100BaseT, jedan 100BaseFX i jedan 1000BaseT port (ili bilo kakva neuobiajena" kombinacija portova koje nema u standardnoj ponudi proizvoaa). U tom sluaju se bira najpribliniji model koji ima ekspanzione slotove u koje se onda ubacuju potrebni moduli. Na primer, treba kupiti osam 100BaseT sa dva ekspanziona slota u koje treba dodati jedan 100BaseFX i jedan 1000BaseT modul. Pored transiverskih modula, u slotove je esto mogue dodati i druga proirenja, pre svega memoriju i module sa softverom. Ako ureaj nema softver za podrku daljinskom upravljanju, esto se meu opcijama moe nai i SNMP modul. Sistem za upravljanje ureajima je veoma bitan kod veih mrea jer omoguava centralizovanu administraciju i nadgledanje rada sistema. Ureaji koji imaju podrku za sistem za upravljanje obino imaju oznaku upravljivi" tj. managed i znatno su skuplji od neupravljivih".

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 18 -

Savremene raunarske mree

Ripiteri i bridevi
Ako postoji problem sa duinom kablova, recimo ako pravimo mreu koristei koaksijalni kabl pa je na nekom segmentu preema duina od 185 metara, koristie se ripiter (repeater), jednostavan ureaj koji povezuje dva segmenta mree i omoguuje da se mrea produi tako to e imati potencijalnih 2 * 185 metara. Danas ete teko nai klasian ripiter, s obzirom na to da hab obavlja i funkciju ripitera - ako je neki raunar udaljen vie od 100 metara od centralnog haba ili svia, izmeu moete postaviti jo jedan hab i na taj nain potencijalno produiti vezu do maksimalnih 200 metara. Ono to je hab za ripiter, to je svi za brid (bridge). Brid povezuje odvojene segmente mree ako oni koriste isti protokol nieg nivoa (recimo Ethernet), proputajui samo onaj saobraaj koji je poslat sa jednog segmenta na drugi, ba kao to to radi svi. Svi obavlja i briding funkciju tako da je danas teko nai klasian brid.

Mreni protokoli
Poto je postavljen medijum za prenos podataka i poto je preko tog medijuma obezbeen prenos signala od jednog raunara do drugog, uz odgovarajue analognodigitalne konverzije u mrenim karticama na obe strane, vreme je da se raunari dogovore" oko jezika kojim e komunicirati. Taj jezik je mreni protokol. Istorijat razvoja mrenih protokola je nalik prii o protokolima nieg nivoa, standardima za kabliranje i sl. Veliki proizvoai su promovisali svoja reenja, a u igri su se nala i otvoreni" standardi. Danas su u irokoj upotrebi protokoli TCP/IP, NetBEUI, IPX/SPX, AppleTalk, DLC i drugi. NetBEUI je gurao" Microsoft, iako je u Windows-u 2000 i XP TCP/IP zauzeo vodee mesto. IPX/SPX je rastao sa Novell NetWare-om, IBM je stajao iza DLC-a, Apple iza AppleTalk-a... Sve njih je nadjaao TCP/IP, u najveoj meri zahvaljujui Internetu. Svaki od ovih protokola ima dobre i loe strane, zbog ega su jo uvek svi u upotrebi. NetBEUI je brz i izuzetno se lako instalira, budui da ima automatsko konfigurisanje i podeavanje. Mana mu je pre svega to ne moe da se rutira tj. ogranien je na jednu mrenu celinu. Zato se uglavnom koristi u manjim mreama, mada ga i tu sve vie potiskuje TCP/IP. O NetBEUI-u ve moemo govoriti kao o protokolu iz prolosti. IPX je bri od TCP/IP-a ali se za razliku od Net-BEUI-a moe rutirati izmeu mrea. Ipak, sistem za rutiranje je daleko loiji od onog koji koristi TCP/IP. Iz svega ovog moete zakljuiti da vam je potreban zaista ozbiljan razlog da koristite bilo koji drugi protokol pored TCP/IP-a. On e zavriti kompletan posao u najveem broju sluajeva.

Wide Area Network - WAN

WAN (Wide Area Network) je pojam koji obuhvata sve mree koje izlaze van
Maturski rad - Nenad Simi Strana - 19 -

Savremene raunarske mree

okvira jedne zgrade ili grupe objekata. WAN je modemska veza izmeu centrale firme i magacina u susednom gradu, mrea koja povezuje sve prodavnice jedne firme, veza stotina podrunica neke multinacionalne kompanije irom sveta... Najzad, i sam Internet je WAN mrea. WAN mree, dakle, obuhvataju velika rastojanja izmeu taaka koje treba povezati. Zbog toga se ne moe razmiljati o povezivanju kao u LAN mreama, gde se izmeu dve take postavi kabl i rei problem. Malo ko bi razvlaio kabl dug nekoliko desetina ili stotina kilometara da bi povezao lokacije u dva grada. Zato se u WAN mreama najee koriste posrednici u prenosu informacija, pre svega telekomunikacione kompanije ili firme koje su postavile veze do udaljenih lokacija. Ipak, osnovni elementi izgradnje mree su identini: medijum(i) za prenos podataka, protokoli nieg nivoa i mreni protokoli.

Fiziki nivo - medijum(i)

Signali se mogu prenositi preko bakarnih ica, optikih kablova ili beino. Za razliku od lokalnih mrea gde je ostavljena puna sloboda u izboru medijuma za prenos podataka, u WAN mreama postoji ogranienje postojeim vezama izmeu dve lokacije. Ako, treba da poveemo kancelarije u Novom Sadu i Beogradu izbor je ogranien na ponudu Telekoma Srbije. Oni omoguavaju prenos podataka preko analogne komutirane linije (klasinog telefonskog prikljuka), digitalne komuritane linije (BRI ISDN) ili neke od stalnih veza. Gotovo sve usluge za prenos podataka koje nudi Telekom podrazumevaju korienje bakarnih ica, onih istih koje smo navikli da viamo u naim stanovima i firmama. Postoje i usluge prenosa podataka preko optikih kablova, ali su uglavnom namenjene veim potroaima koji su spremni da plate vie. Telekom preko bakarnih ica nudi dva osnovna tipa komunikacije: analogni i digitalni. Obian telefonski prikljuak je analogni, dok je (kod nas sve popularniji) ISDN digitalni. Jedina alternativa Telekomu su beine veze, ali beina reenja koja ne zahtevaju dozvolu od nadlenih organa omoguuju povezivanje na manjim rastojanjima - nekoliko desetina kilometara na otvorenom prostoru ili znatno manje u gradskoj zoni.

Analogni prenos - modemi

Najee korieni nain prenosa podataka je klasina telefonska linija tj. kako ga u poti zovu analogni komutirani prikljuak. Prenos signala je analogni, pa je neophodno sa obe strane ice" imati ureaj koji konvertuje digitalnu informaciju u analogni signal, a na drugom kraju ureaj koji e konvertovati analogni signal u digitalnu informaciju. Taj ureaj se zove modulator-demodulator, odnosno modem. Protokoli za komunikaciju preko analogne veze su se esto menjali, unapreujui performanse u odnosu na prethodnu generaciju. Prvi modemi su radili brzinom od svega 300 bita u seknudi, kasnije se prelo na 1200, 2400 itd. Svako unapreenje brzine je dolazilo sa poboljanim sistemom za prenos signala tj. protokolom. Dananji modemi podravaju V.34 protokol za prenos podataka do 33.600 bps, odnosno V.90 za prenos podataka do 56Kbps. Da bi se ostvarila komunikacija po nekom protokolu nieg nivoa, modemi na obe strane moraju da podravaju taj protokol. Dakle, ako je na jednoj strani V.34 modem a na drugoj V.32, modemi e uspostaviti komunikaciju uz pomo sporijeg, V.32 protokola.

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 20 -

Savremene raunarske mree

Srena okolnost je to gotovo svi noviji modemi podravaju kompletan spektar prethodnih protokola tako da uspeno komuniciraju sa starijim modelima koji podravaju neke stare protokole. Pri uspostavljanju veze, modem pregovara" sa drugom stranom o protokolu koji e biti korien kao i drugim parametrima veze, to se uje kao karakteristino pitanje koje prestaje kada se uspostavi veza. Dogovoreni" parametri veze svakako zavise od protokola koje oba modema podravaju, ali i od kvaliteta veze. Razliiti modemi se razliito ponaaju na linijama koje imaju manje ili vee smetnje na vezama; u uslovima loe veze mogue su velike oscilacije meu razliitim modemima. Kvalitet veze zavisi od modema koji vi imate, kvaliteta ica preko kojih tee komunikacija, od vae telefonske centrale, telefonske centrale provajdera i konano modema na drugoj strani. Nema univerzalne formule po kojoj ete doi do idealnog modema - deava se da jedan modem sjajno radi kod vaeg prijatelja, koji je na nekoj drugoj telefonskoj centrali, dok kod vas neprekidno puca" veza, prenos podataka je spor itd. tavie, isti modem moe sa jednim Internet provajderom da ima odlinu vezu dok je sa drugim gotovo neupotrebljiv. Ili, s obzirom na to da neki provajderi imaju vie telefonskih brojeva, da pri pozivu jednog broja sve bude kako treba, dok na drugom broju ne moe ni veza da se uspostavi. Jedina prava formula za izbor modema je proba razliitih modela sa razliitim provajderima i izbor onoga ko je za datu situaciju najbolji. Pre probe, morate suziti izbor na odgovarajui tip modema to u poslednje vreme nije jednostavno. Da li kupiti interni ili eksterni modem? Prednost eksternih je to ih lako moete prenositi sa jednog na drugi raunar i lake instalirati, dok je prednost internih manji broj kablova i cena. Ipak, uporedo sa pojavom V.90 modema, stigao je novi tip eksternih modema. Tradicionalni eksterni modemi se povezuju na serijski RS-232 port dok se novi" povezuju na USB port. Prvo to primetite kod ovih modema je da imaju jedan kabl manje jer se napajaju kroz USB vezu iz raunara. Dodatna lepa stvar je to ne morate da iskljuujete raunar da biste prikljuili ili iskljuili USB modem. Usred rada, poveite modem na USB port i Windows e prepoznati novi ureaj, instalirati drajver i omoguiti da odmah koristite modem. Neki modemi nemaju mogunost pulsnog biranja jer su raeni za strana trita gde sve centrale podravaju tonsko biranje. Na nekim modelima se ovaj problem da reiti promenom verzije softvera, dok neki proizvoai nisu ni planirali da njihov proizvod koristi pulsno biranje. Sa proizvodima namenjenim nekim tritima ima i drugih problema. Telefonski kabl koji se dobija u paketu sa nekim modemima ima utinice koje se ne koriste u naim krajevima, pa ete imati dodatni troak za nabavku odgovarajueg kabla. Takoe, propisi u nekim zemljama zabranjuju modemima da imaju konektor za telefon, pa ete morati da kupite odgovarajui razdelnik. Veoma je vano da za modem koji kupite imate odgovarajuu podrku, najpre kroz uputstva i drajvere, a zatim i kroz odgovarajui sajt na Internetu. Zgodno je ako proizvoa brine o korisnicima tako to omoguuje download najnovijih drajvera i firmware-a za modem. Konano, ono na ta treba posebno obratiti panju je da li kupujete tzv. soft tj. Winmodem ili hardverski", odnosno, kako ga mnogi zovu klasian". Soft modemi su oni iji se softverski deo nalazi na raunaru u obliku odgovarajueg drajvera. Prvi problem je

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 21 -

Savremene raunarske mree

to ovi modemi optereuju procesor pa obavezno treba obratiti panju na napomenu o minimalnoj hardverskoj konfiguraciji; obino je dovoljan Pentium procesor na 133 MHz, to u dananje vreme ne predstavlja problem. Winmodem, kao to mu i ime kae, radi samo u Windows okruenju, pa korisnici drugih operativnih sistema (npr. Unix) verovatno nee moi da ga koriste. Trei problem, koji mnogima smeta, jeste to to prilikom podizanja i sputanja slualice na kratko vreme gotovo blokira ceo raunar. U prilog soft modemima ide nia cena i jednostavna zamena softvera koja se svodi na ui-tavanje novog drajvera. Naalost, danas je sve tee nai klasine modeme - u ponudi veine distributera figuriu samo Winmodem ureaji.

Digitalni prenos - ISDN

Iako u svetu ne uiva ugled posebno nove tehnologije, ISDN je kod nas najbri i najpouzdaniji nain za komunikaciju kunog korisnika odnosno male firme sa Internet provajderom, dok za Internet provajdere ISDN predstavlja osnovni nain komunikacije sa dial-up korisnicima. ISDN je skraenica od Integrated Services Digital Network - integrisana mrea digitalnih servisa. Instaliraju se dve vrste ISDN prikljuaka. Primarni ISDN (ISDN PRI) je interesantan pre svega za Internet provajdere i velike firme, kojima preko dve telefonske parice dovodi ak 30 linija koje se mogu koristiti za zvanje i prijem poziva. Za pojedinane korisnike i manje firme pogodno reenje je bazni ISDN prikljuak (ISDN BRI) o kome se ovde radi moe se posmatrati kao telefonska linija nove generacije, koja koristi deo postojee infrastrukture. Uvoenje baznog ISDN-a ne zahteva novu paricu izmeu vas i centrale: ako ve imate klasinu, analognu liniju, moete da je zamenite za ISDN liniju koja e koristiti istu paricu. Pri proceni tehnikih mogunosti, Telekom e proveriti da li je va prikljuak dvojniki ili ide preko FM/PCM ureaja; u oba sluaja mora se nai nain da se razdvojite od dvojnika ili da neko drugi bude prebaen na PCM, poto je za ISDN potrebna ista" parica koja vas povezuje sa centralom. Potrebno je, naravno, i da ta centrala bude digitalna, ali taj zahtev retko predstavlja problem, poto je veina lokaliteta u veim gradovima dovoljno blizu neke od modernih centrala - ak i ako je va stari telefonski broj bio na nekoj od klepetua", verovatno e se nai nain da ica stigne od Alcatel ili Siemens ormana. Ukoliko elite da zadrite postojeu analognu liniju, traite novi ISDN bazni prikljuak, za ta je potrebna slobodna parica. Poto zavrite administrativnu proceduru, Telekom e do vas dovesti telefonsku paricu i povezati je sa odgovarajuom digitalnom opremom u centrali. Te dve ice treba prikljuiti u ureaj koji se zove mreni zavretak i koga obezbeuje Telekom. Postoje razni modeli mrenih zavretaka, ali uglavnom ne moete da birate kakav ete dobiti. Modeli se pre svega razlikuju po tome da li na njima postoje analogni portovi (za standardne telefonske aparate) i kakva se signalizacija nalazi na kuitu; u novije vreme pojavili su se mreni zavreci sa USB portom, koji obezbeuju direktnu vezu sa raunarom. Mreni zavretak se obino montira na zid i potrebno mu je napajanje iz 220 voltne mree. Mreni zavretak obino ima dva S-bus prikljuka na koja moete da poveete ISDN ureaje; na isti mreni zavretak moe da se povee do osam ureaja, mada ete verovatno u poetku koristiti samo dva: terminal adapter i ISDN telefon. Terminal adapter mnogi zovu ISDN modem" - taj izraz nije ispravan (jer je itava tehnologija digitalna, pa nema govora o nekoj modulaciji ili demodulaciji), ali se dobro slae sa predstavama o

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 22 -

Savremene raunarske mree

modemu: ureaj koji se nalazi izmeu" raunara i PTT infrastrukture. Terminal adapter moe da bude interni ili eksterni - interni je najee PCI kartica koja se umee u raunar, dok se eksterni povezuje na USB port. Ukoliko je cilj uvoenja ISDN-a povezivanje itave lokalne mree firme na Internet, dobra je ideja da umesto terminal adaptera nabavite ISDN ruter, koji e biti nezavisni mreni ureaj u Ethernet mrei: im neka stanica zahteva pristup Internetu, ruter e pozvati provajdera i obezbediti traenu uslugu, a onda, kada neko vreme nema zahteva, prekinuti vezu i tako smanjiti trokove telefonskih impulsa i provajdinga. Ruter je skuplji od terminal adaptera, tako da se u sluaju manje mree moe utedeti korienjem internog adaptera i softvera kao to je WinGate. ISDN telefon nije neophodan: mreni zavretak ili terminal adapter e verovatno imati barem jedan analogni port, na koji moete da prikljuite standardni analogni telefon, preko koga ete telefonirati koristei ISDN liniju... ako uopte elite da koristite ovu liniju za komunikaciju glasom. Ipak, zgodno je nabaviti ISDN telefon, jer ureaji ove vrste donose brojne pogodnosti, kao to je ispis broja onoga ko vas poziva, stalni ispis cene voenog razgovora, liste obavljenih razgovora, telefonski imenik sagovornika, preusmeravanje poziva, prikaz datuma i vremena (preuzetog sa mree - ne morate da doterujete sat") i tota drugo. Osim toga, to su kvalitetni ureaji sa ekranom i nizom tastera koji mogu da olakaju telefoniranje. ISDN faks ureaji su prilino retki, poto je standardnom faksu sasvim dovoljna brzina od 9600 bita u sekundi. Zato je zgodno da postojei faks ukljuite u analogni port mrenog zavretka ili rutera: od tog momenta slaete faksove bez zastajkivanja, retransmisija, problema sa impulsima koji kucaju u pozadini" i drugih sitnica" koje su ranije umele da pretvore slanje faksa u pravu moru. ISDN se uglavnom uvodi zbog prenosa podataka, a tu su se stvari pomalo iskomplikovale postojanjem dva kanala. Modemskim navikama" najvie bi odgovaralo da ISDN uvek obezbedi vezu brzinom od 128 kbps, ali u realnosti to nije racionalno reenje: esto vam takva brzina nije potrebna, pa biste je rado zamenili mogunou da, paralelno sa prenosom podataka, razgovarate glasom, bilo da vi zovete nekoga ili da primite poziv. Zato se, izborom protokola, veza moe uspostaviti po jednom kanalu, u kom sluaju moete da prenosite podatke brzinom od 64 kbps, a drugi kanal je slobodan za pozive glasom, slanje faksova i slino. Ako treba da prenosite veu koliinu podataka, pozvaete koristei oba kanala - tada e va ISDN broj biti zauzet za pozive. Postoje i protokoli koji obezbeuju dinamiko aktiviranje drugog kanala po potrebi: ako terminal adapter primeti" da neko vreme prenosite veliki broj podataka, automatski e podii i drugi kanal, a ako se protok podataka smanji, drugi kanal e biti iskljuen.

Iznajmljena linija (poprena veza)

esto je pogodno da dve ili vie lokacija budu u stalnoj vezi. Za te potrebe uglavnom se koriste iznajmljene linije (leased lines). Uproeno, Telekom vam na obe lokacije dovodi telefonske parice na koje povezujete odgovarajue ureaje, obino modeme koje dalje veete na neki raunar, ruter, brid... Na taj nain ste povezali dve lokalne raunarske mree u celinu, pa imate mogunost komunikacije svih raunara sa jedne strane ice" sa raunarima na drugoj strani. Kod iznajmljene linije obe strane su sve vreme na vezi" tj. nema potrebe za biranjem broja, uspostavljanjem veze, raskidanjem veze i slino.

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 23 -

Savremene raunarske mree

Iznajmljene linije se koriste za vezu sa Internetom, za povezivanje udaljenih lokacija kao to su magacini, prodavnice, istureni alteri, drugi delovi firme, predstavnitva u inostranstvu itd. Osim prenosa podataka mogue je, u zavisnosti od tipa linije i same opreme prenositi i video signal ili glas. Tip stalne veze koju ete koristiti zavisi od raznih parametara; najvaniji su tehniki uslovi, potrebna brzina prenosa, propusna mo i udaljenost lokacija. Kada su lokacije u neposrednoj blizini (do nekoliko kilometara) i ima tehnikih uslova za postavljanje poprene veze, situacija je jednostavna: podneete zahtev Telekomu koji e postaviti poprenu vezu i dovesti parice na oba kraja. U zavisnosti od potrebne brzine prenosa ali i budeta kojim raspolaete, imate izbor koju vrstu modema ete koristiti. Najjeftinije je da koristite klasine modeme koji rade na iznajmljenoj liniji; maksimalna brzina prenosa bie 33.600 bps. Ove modeme moete povezati direktno na raunar i na taj nain jednostavno i lako ostvariti komunikaciju. Inicijalna ulaganja su mala, nije bitno koliko su udaljeni krajevi komunikacije, ali je mala i brzina prenosa. Ako elimo bru komunikaciju, rastojanje igra veoma vanu ulogu. Na kraim rastojanjima je mogue koristiti tzv. DSL modeme koji omoguuju komunikaciju megabitnim brzinama. Od opreme su potrebna dva DSL modema na obe strane (ovi modemi su znatno skuplji od klasinih), s tim to treba znati da DSL modem ne moemo da poveemo direktno na raunar jer oni koriste brze interfejse za serijsku komunikaciju V35, X21 i slino. Zato treba nabaviti ruter sa odgovarajuim interfejsom i to na oba kraja. Ruter se dalje povezuje na lokalnu mreu ime imamo sve potrebno za uspenu komunikaciju. U sluaju da je potrebna brza veza izmeu lokacija, moete se opredeliti za digitalnu iznajmljenu liniju sa traenih propusnim opsegom (u koracima po 64 Kbps). Ona se realizuje tako to koristite prethodno opisano reenje sa DSL modemima za vezu do najblieg Telekomovog vorita i to na obe lokacije. Tako, komunikacija tee od jedne lokacije do Telekom vorita, pa kroz Telekomov sistem prenosa stie do drugog vorita i konano do druge lokacije. Za udaljene lokacije Telekom nudi i koriene javne paketske Frame-Relay mree. Naime, Telekom ima raunarsku mreu koja pokriva veliki deo Srbije. Ako hoete da poveete vae lokacije, recimo, u Beogradu i Vranju, potrebno je da se poveete na Telekomovu Frame-Relay mreu na obe lokacije. Tako e veza ii od Beograda do lokalnog Frame Relay centra, pa kroz Telekomovu mreu do vranjskog Frame Relay centra i konano do vae lokacije u Vranju. Razlika u odnosu na digitalnu iznajmljenu liniju je u tome to linija povezuje dve take, dok se kod Frame-Relay-a povezujete na Telekomovu mreu i moete da u isto vreme komunicirate sa vie taaka u njoj. Recimo, ako je centrala firme u Beogradu a imate tri ekspoziture u Niu, Vranju i Novom Sadu, ne morate da postavljate tri iznajmljene linije od Beograda do svake lokacije, ve moete na svakoj lokaciji da uzmete Frame Relay prikljuak. Pomenimo, najzad, i ATM javne mree koje su u svetu veoma popularne, ali kod nas jo nisu zaivele.

Wi-Fi
Poslednjih godina beine komunikacije postaju pravi hit u svetu. Glavna prednost beine komunikacije je mobilnost - u poetku u okviru jedne lokacije, dok je prava revolucija nastala kada su po aerodromima, restoranima i drugim javnim mestima poeli da

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 24 -

Savremene raunarske mree

niu tzv. hotspots tj. zone u kojima je mogue povezati se beino na mreu. Dakle, imate notebook opremljen wireless karticom, u vaoj kancelariji je guva, a napolju je divno sunano vreme. Odete do reke, sednete na va omiljeni splav koji ima wireless hotspot, naruite pie, poveete se na mreu i nastavljate da radite u prijatnom ambijentu. Tehniki je sve relativno jednostavno, tj. sutinski se ne razlikuje od drugih oblika komunikacije osim to se za prenos signala ne koriste kablovi ve etar. Postoji nekoliko standarda koji su u irokoj upotrebi: 802.11b, 802.11a i 802.11g. Prvi radi na 2.4 GHz maksimalnom brzinom 11 Mbps, drugi (802.11a) radi na 5 GHz i brzinama do 54 Mbps dok trei (802.11g) radi na 2.4 GHz i obezbeuje brzine do 54 Mbps. Ureaji koje moete nai na tritu bazirani su na nekom od ovih standarda a ima i onih koji su tzv. dual-band odnosno podravaju dva protokola, obino 802.11b i 802.11a. Zajedniki naziv za sva ova reenja je Wi-Fi, Wireless Fidelity. Preko" Wi-Fi veze se podie neki od mrenih protokola - najee TCP/IP; princip je isti kao kada preko Ethernet veze podiete TCP/IP. Na primer, u mrenoj konfiguraciji ete imati Wi-Fi adapter na koji je povezan TCP/IP protokol. Wi-Fi adapter u vaem raunaru treba da se povee na drugi beini ureaj. To moe biti Wi-Fi adapter u drugom raunaru, ali najee je to tzv. Base Station tj. ureaj koji sa jedne strane obavlja beinu komunikaciju a sa druge je povezan na klasinu (inu) mreu i predstavlja interfejs izmeu ove dve mree. Base Station Point je iri pojam i obuhvata access points i gateway-e tj. sve ureaje kao to su bridevi, habovi, svievi, ruteri i gateway-i. Koji e se ureaj koristiti kao access point u beinoj mrei zavisi od konkretnog problema. Do reenja se dolazi na isti nain kao i kod inih mrea. Kada setujemo klijenta za nezavisnu komunikaciju direktno sa drugima u wireless LAN-u, postavljamo ga u Ad-Hoc mode. Ako komunikacija ide preko Access Point-a, klijenta postavljamo u Infrastructure reim. Ako sedite u sobi za prezentacije u kojoj je postavljen Wi-Fi, komunikacija vaeg notebook-a sa Wi-Fi karticom i lokalnog servera izgleda ovako: Wi-Fi kartica i lokalni Base Station komuniciraju po nekom od 802.11 protokola. Base Station je povezan i na lokalnu Ethernet mreu preko koje poslate pakete sa vaeg notebook-a prosleuje do lokalnog haba ili svia koji dalje paket prosleuju do servera. Naravno, server istim putem alje pakete vaem notebook-u. Ako ste na nekom javnom mestu, vaa Wi-Fi kartica komunicira sa lokalnim access point-om. Access point je inom vezom povezan na lokalni hab ili svi na koji je povezan i ruter koji ostvaruje vezu sa Internetom. Ako i vaa firma ima stalnu Internet vezu, imate otvoren put za uspenu komunikaciju notebook-a i servera u vaoj firmi. Naravno, konkretna realizacija te komunikacije zahteva jo neke korake zbog sigurnosti, ali o tome kasnije. Za uspenu beinu komunikaciju je veoma bitna udaljenost izmeu raunara sa Wi-Fi karticom i bazne stanice. Ako se neko nalazi na otvorenom prostoru, bez prepreka, zidova, nametaja ili drugih radio-ureaja koji prave smetnje, moe da ostvari beinu vezu na rastojanju do 150 metara pa i do 1.600 metara, u zavisnosti od antena koje se koriste kao i od drugih uslova u okruenju. to smo dalje od bazne stanice, signal je slabiji pa je i maksimalna brzina komunikacije manja. Na primer, kod 802.11b protokola u blizini bazne stanice brzina je punih 11 Mbps; kako se udaljavamo, brzina pada na 5.5 Mbps, zatim na 2 Mbps i konano na 1 Mbps. Na otvorenom prostoru sa standardnom antenom, najvei domet je izmeu 230-300 metara, dok za punu brzinu od 11 Mbps, rastojanje ne moe biti vee od 45-105 metara. U

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 25 -

Savremene raunarske mree

kancelarijskim uslovima, maksimalno rastojanje je 75-105 metara dok za punu brzinu ne moe biti vee od 30-45 metara. Konano, u kunim uslovima, maksimalna udaljenost je 35-60 metara, dok je za 11 Mbps 20-25 metara. Ovo su, naravno, samo procene, poto brzina zavisi od brojnih faktora, pa je jedini pravi nain da se utvrde maksimalne udaljenosti eksperiment na konkretnoj lokaciji. Metalne prepreke dramatino ugroavaju komunikaciju, a ostale prepreke (ak i voda) utiu na kvalitet komunikacije, mada u manjoj meri. Svakako eksperimentiite sa pozicijom bazne stanice - sklanjajte je od metalnih prepreka kao i od potencijalnih izvora smetnji. Za vea rastojanja razmislite o postavljanju spoljnih antena. Na primer, postoji fabriki krug sa etiri zgrade. Jedna je poslovna zgrada i u njoj je postavljena lokalna mrea, dok se u ostalim zgradama nalaze po dva raunara koja se koriste za praenje procesa proizvodnje i magacinsku evidenciju. Jedno reenje bi moglo biti da se na glavnoj zgradi postavi access point a da se ostali raunari beinom vezom povezuju na glavnu mreu. Da bismo imali kvalitetnu komunikaciju, na glavnoj lokaciji bismo postavili spoljnu omni antenu, dok bismo na ostalim lokacijama postavili spoljne zagi (usmerene) antene. Iako mere sigurnosti treba primenjivati kod svih vidova komunikacija, beine mree su posebno osetljive. Za razliku od inih mrea gde signal putuje samo kroz postavljene kablove i gde je povezivanje na mreu mogue samo sa mesta gde postoje prikljuci, wireless signal se prostire svuda po zoni pokrivenosti, esto i izvan zgrade u kojoj je postavljen WLAN. Iz tog razloga na svim nivoima komunikacije treba obezbe-diti odgovarajuu zatitu. Na signalnom nivou je na raspolaganju WEP (Wired Equivalency Protocol) - protokol za enkripciju u 40-bitnom ili 108-bitnom modu. Korienjem WEP-a, kompletan saobraaj je kriptovan i na taj nain je komunikacija zatiena. Na obe strane komunikacije potrebno je setovati tzv. WEP key passphrase - neto slino lozinci koja se koristi kao klju za kriptovanje. Passkey treba periodino menjati. Postoji jo nekoliko mehanizama elementarne zatite. Kada postoji vie WLANova u neposrednoj blizini (npr. dve firme u istoj zgradi), u konfiguraciji Wi-Fi ureaja postoji tzv. SSID (Service Set Identifier) - 32-bajtna alfanumerika oznaka mree. Svi ureaji jedne mree treba da imaju istu oznaku, a ureaji e ignorisati sve to ne pripada njihovoj mrei. Postavljanjem naziva mree koji je dovoljno dugaak i teko pamtljiv moe se postii elementarna zatita. Da bi ova zatita bila efikasna, potrebno je i na access pointu iskljuiti broadcast SSID-a. Problem je to SSID nee biti na listi dostupnih wireless mrea na vaem kompjuteru, pa ete morati sami da unesete SSID. Neki access point ureaji imaju mogunost definisanja liste MAC adresa ureaja kojima je dozvoljeno da komuniciraju sa njim. Nezavisno od ovih dodatnih mera sigurnosti, WEP treba obavezno koristiti. Ovi mehanizmi zatite funkcioniu samo za wireless konekciju. To znai da e komunikacija izmeu Wi-Fi kartice i access point-a biti zatiena, ali paket sa informacijama uvek putuje u divljinu". Zato u kombinaciji sa pomenutim zatitama treba koristiti i mehanizme sa viih nivoa, pre svega firewall i VPN. Zamislite da sedite na javnom mestu, u restoranu i da ste povezani beino na lokalni access point. Restoranski Wi-Fi omoguuje vezu na Internet to vam odgovara jer tako moete da se poveete na va server u firmi i pogledate neke fajlove. WEP e zatititi samo komunikaciju izmeu vaeg notebook-a i access point-a, dok je saobraaj na ostatku puta nezatien. Zato je najbolje koristiti VPN (Virtual Private Network) mehanizam koji ifruje

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 26 -

Savremene raunarske mree

komunikaciju izmeu vaeg notebook-a i servera u firmi. VPN je postao sastavni deo paketa operativnih sistema i relativno ga je lako konfigurisati. Osnovna prednost Wi-Fi mrea jeste mobilnost: za novo radno mesto ne treba izvlaiti nove kablove, ako je access point pogodno postavljen, a pristup Internetu sa javnih mesta gde postoji HotSpot predstavlja izvanrednu mogunost. Postoje i druge prednosti kao to su jednostavna instalacija, pogotovo u objektima kod kojih su problem instalaterski radovi (istorijski objekti, iznajmljeni stanovi): ukljuite raunar i na mrei ste. Nedostatak je to treba voditi rauna o sigurnosti, a postoje i problemi sa smetnjama, loim signalom itd. Tu je, naravno, i pitanje cene - ako ve postoji ina mrea, trokovi dodavanja nove stanice u nju su manji nego u sluaju wireless-a.

Protokoli vieg nivoa

Kada je uspeno uspostavljena komunikacija na niem nivou, preko te veze je, ba kao i u LAN-u potrebno podii neki od protokola vieg nivoa. Sutinska razlika u odnosu na LAN ne postoji, osim to je kod WAN-ova jo dominantniji TCP/IP protokol, zbog pomenutih prednosti koje se tiu superiornih mogunosti rutiranja. Budui da su WAN mree u stvari vie udaljenih LAN mrea povezanih u celinu, rutiranje je veoma vana funkcija protokola koji se koristi.

Ruteri
Ureaji koji se koriste za umreavanje a koji rade na nivou mrenog protokola zovu se ruteri. Iako postoje tzv. indoor ruteri koji se koriste za upravljanje saobraajem unutar LAN-a ili (ee) campus mree, ruteri se najee koriste za WAN veze. Najjednostavniji ruter ima dva interfejsa, jedan ka lokalnoj mrei a drugi ka udaljenoj lokaciji. Funkcija rutera je da analizira saobraaj na mrei pa da pakete iz lokalne mree namenjene udaljenoj lokaciji prosledi sa jednog interfejsa na drugi i obratno. Za primer emo uzeti ruter koji obezbeuje povezivanje itave mree na Internet. On ima jedan LAN i jedan WAN interfejs. LAN interfejs je (sutinski) mrena kartica koja se povezuje na lokalni hab ili svi. WAN interfejs je, recimo, RS-232 kartica na koju se povezuje modem, V35 kartica, ISDN adapter ili bilo ta to slui za povezivanje sa provajderom. Kompleksniji ruteri obino na sebi imaju vie interfejsa, napredniji softver i naravno bri hardver neophodan za opsluivanje zahteva korisnika. Pre kupovine rutera treba definisati njegovu namenu, tj. odrediti koje e veze opsluivati. Takoe, treba precizno znati koja vrsta komunikacije se koristi za koju od linija: da li e to biti 33600 veza sa klasinim analognim modemima ili e se koristiti DSL modemi ili e to biti Frame Relay, ISDN... Kada prikupimo podatke, moemo definisati broj interfejsa i njihov tip. U zavisnosti od protokola koji se koriste, naina rutiranja, da li e se koristiti firewall funkcije ili ne, da li e se koristiti sistem za upravljanje ureajima (SNMP) ili ne itd., bira se odgovarajua verzija softvera. Iako su osnovni koncepti za izbor rutera jednostavni, izbor, konfigurisanje i odravanje prepustite ekspertima - materija je veoma kompleksna i zahteva dosta znanja i iskustva.

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 27 -

Savremene raunarske mree

Maturski rad - Nenad Simi

Strana - 28 -