TEMELJNA KONTRA GREDA

Temeljne kontra grede postavljaju se ispod vie stubova u nizu, i u statikom smislu
predstavljaju kontinualan nosa optereen reaktivnim optereenjem tla. Dimenzije se
odreuju iz uslova nosivosti tla (irina temelja B i duina temelja L) i uslova nosivosti
betonskog preseka na savijanje i smicanje (visina konzolne ploe H, irina grede b i
visina grede D)
Sl. 7.1. Statiki sistem kontra grede
Sl. 7.2. Popreni presek kontra grede
Uslov ravnomernosti raspodele napona u tlu, na nivou temeljne spojnice, je da poloaj
rezultante sila, R od sila u stubovima P(i) gde je i=1,2,...n (n - broj stubova), koji se
oslanjaju na kontra gredu bude na sredini duine temelja L. Momenti i transverzalne sile
po nosau odreuju se iz uslova ravnotee sila za svaki karakteristian presek (M i
T) i to na mestu stubova i u poljima za maksimalne momente.
Pre kontrole dilatacija i odreivanja potrebne armature neophodno je izvriti kontrolu
naprezanja tla u temeljnoj spojnici, za usvojene dimenzije temelja.
zdoz
t
zstv
F
V

(7.1)
gde je

zstv
stvarni napon u tlu na nivou temeljne spojnice

zdoz
dozvoljen napon u tlu
V zbir svih vertikalnih sila koje deluju na nivou spojnice
F
t
povrina temeljne spojnice
Reaktivno optereenje konzolne ploe iznosi
L B
R
q

(7.2)
U najveem broju sluajeva, iz tehnolokih razloga, temeljne kontra grede imaju
konstantnu irinu B po celoj svojoj duini. Tada je reaktivno optereenje po gredi
ravnomerno i iznosi:
L
R
B q q
(7.3)
Veliina prepusta , u sluaju temelja konstantne irine se kree u granicama
( ) l a
i
30 . 0 25 . 0
, gde je l najvee rastojanje izmeu stubova.
U sluajevima kada nije mogue izvoenje temelja konstantne irine, mora se izvesti
trapezoidna osnova temeljne ploe. U tom sluaju irine temeljne ploe se odreuju iz
uslova da se reuzultantna sila R nalazi u teitu trapezoidne osnove temeljne ploe i
mora biti ispunjen uslov:
( )
2 1
2 1
2 1
2 1
2
3 B B
B B L
P P
b a P a P
e
+
+

+
+ +

(7.4)
Sl. 7.3. Temeljna kontra greda sa promenljivom irinom konzolne ploe
U ovom sluaju reaktivno optereenje konzolne ploe iznosi
( )
2
2 1
L B B
R
q
+

(7.5)
Tada je reaktivno optereenje po gredi linearno promenljivo u funkciji irine konzolne
ploe.
Vrednosti q
1
i q
2
iznose
2 2
1 1
B q q
B q q


(7.6)
PRIMER 1
Za date podatke izvriti dimenzionisanje temeljne kontra grede.
Rasponi izmeu stubova l
1
=6.0m, l
2
=8.0m
Prepust kod stuba 1 a=2.0m
Sile u stubovima neposredno iznad temelja P
1
=1500kN, P
2
=2500kN, P
3
=2000kN
Ukupna teina poda i korisnog optereenja na podu p=10kN/m
2
Dimenzije poprenih preseka stubova 45/45cm
Dozvoljen napon u tlu na koti fundiranja
zdoz
=0.25MPa
Dubina fundiranja Df=1.4m
Zapreminska teina tla =18.0kN/m
3
MB30, RA400/500-2
Prvo se odredi poloaj rezultante vertikalnih sila R.
kN P P P P R
i
6000 2000 2500 1500
3 2 1
+ + + +
Odstojanje rezultante vertikalnih sila R od take A
( )
m
R
e P
e
i i
17 . 9
6000
16 2000 8 2500 2 1500

+ +

Tada je ukupna duina temeljne grede

m e L 34 . 18 17 . 9 2 2
Odnosno prepusta x
( ) ( ) m l l a L x 34 . 2 8 6 2 34 . 18
2 1
+ + + +
Povrina temeljne stope F
t
odreuje se iz uslova dozvoljenih napona u tlu. Obzirom da
nisu poznate dimenzije poprenog preseka temelja, tla iznad temelja i podne povrine
koja se nalazo iznad temeljne grede, tj stvarno optereenje na tlo predpostavlja se
A B
uveanje za 25% ukupne sile R. U sluaju da usvojena predpostavka nije tana mora se
izvriti ponovno usvajanje dimenzija poprenog preseka temeljne kontra grede.
2
3
0 . 30
10 25 . 0
25 . 1
m
R R
F
zdoz
t

Odnosno irina temeljne stope je

m
L
F
B
t
64 . 1
34 . 18
0 . 30

Usvojeno: B=1.65m
Usvojena visina prepusta stope: H=0.40m
Preporuka je da se visina grede usvoji prema sledeem izrazu:
m
l
D 0 . 1
8
0 . 8
8
max

Usvojeno: D=1.0m
Kontrola napona za usvojene dimenzije
Analiza optereenja:
P(i) 6000.00kN
Sopstvena teina stope
18.34x(0.55x1.0+2(0.15x0.55+0.2x0.55/2))x25=15.13x25 378.25kN
Teina tla iznad temelja
(1.65x1.4x18.34-15.13)x18.0 490.24kN
Teina poda
1.65x18.34x10.0 302.61kN
Ukupno optereenje V 7171.11kN
Stvarni napon u tlu iznosi
MPa MPa m kN
F
V
zdoz
t
zstv
25 . 0 24 . 0 / 97 . 236
34 . 18 65 . 1
11 . 7171
2

Napon u tlu je u dozvoljenim granicama.
Postupak dimenzionisanja
Konzolna ploa
Dimenzionisanje se vri u svemu kao kod trakastog temelja od armiranog betona.
Reaktivno optereenje od tla
2
/ 28 . 198
34 . 18 65 . 1
6000
m kN
L B
P
q
i

Momenat savijanja u preseku c-c

kNm
c q
M
c
99 . 29
2
55 . 0 28 . 198
2
2 2

60 . 1
10 65 . 1 / 6000
10 8 . 1 65 . 1 / 6000 6 . 1

+
+

sr

kNm M M
c kr kr
98 . 47 99 . 29 60 . 1
Odreivanje potrebne armature za MB30 i RA400/500-2
cm a H h 32 0 . 3 35
Tada je
6145 . 6
100 10 5 . 20
100 98 . 47
32
1

b f
M
h
k
B
kr

a
=10
b
=0.825
1M
=2.712%
Potrebna povrina armature je
2
1
45 . 4
400
5 . 20
100
100 32
712 . 2 cm
f
h b F
a
B
M a

Za usvojen profil R10 (f

a
=0.79cm
2
), razmak armature je
cm
F
f
t
a
a
75 . 17 100
45 . 4
79 . 0
100

Usvojena je glavna armatura R10/15

Podeona armatura iznosi
2
89 . 0 45 . 4 2 . 0 2 . 0 cm F F
a apod

Za usvojen profil R10 (f
a
=0.79cm
2
), razmak armature je
cm
F
f
t
a
a
76 . 88 100
89 . 0
79 . 0
100

Usvojena je podeona armatura R10/30

Greda
Momenti i sile se odreuju iz uslova M i T za svaki karakteristian presek
Raunsko reaktivno optereenje po kontra gredi iznosi
2
/ 15 . 327
34 . 18
6000
m kN
L
P
q
i

Statika visina preseka je
cm a H h 94 0 . 6 100
Za
a
=10
b
=3.5 k=2.311
Nosivost jednostruko armiranog preseka je
kNm kNcm f b
k
h
M
B kr
9 . 1910 191090 10 21 55
311 . 2
94
1
2
0
2

,
_

,
_

Oslonac 1
kNm M M
kr kr
88 . 1046 3 . 654 60 . 1
1 1

0848 . 3
55 10 5 . 20
100 88 . 1046
94
1
0
1

b f
M
h
k
B
kr

a
=10
b
=2.000
1M
=11.111%
Potrebna povrina armature je
2
1
44 . 29
400
5 . 20
100
94 55
111 . 11 cm
f
h b F
a
B
M a

Usvojeno: 6R25 (29.45cm

2
)
Oslonac 2
kNm M M
kr kr
2350 8 . 1468 60 . 1
2 2

>
kNm M
kr
9 . 1910
kNm M M M
kr kr kr
1 . 439 9 . 1910 2350
2 2

kr
M
>
kr
M
2

a
=10
b
=3.5 k=2.311
1M
=20.988%
( ) ( )
2
1
2
2
2 . 12
10 400 4 94
100 1 . 439
cm
a h
M
F F
a
kr
a a

2
1 1
61 . 55
400
5 . 20
100
94 55
988 . 20 cm
f
h b F
a
B
M a

2
2 1
81 . 67 2 . 12 61 . 55 cm F F F
a a a
+ +
F
a
=67.81cm
2
ukupna zategnuta armatura
Usvojeno: 14R25 (68.74cm
2
)
F
a
=12.2cm
2
ukupna pritisnuta armatura
Usvojeno: 3R25 (14.73cm
2
)
Oslonac 3
kNm M M
kr kr
07 . 1433 67 . 895 60 . 1
3 3

<
kNm M
kr
9 . 1910
6366 . 2
55 10 5 . 20
100 07 . 1433
94
1
0
3

b f
M
h
k
B
kr

a
=10
b
=2.650
1M
=15.679%
Potrebna povrina armature je
2
1
54 . 41
400
5 . 20
100
94 55
679 . 15 cm
f
h b F
a
B
M a

Usvojeno: 9R25 (44.18cm

2
)
Polje I
m d b b
pl pl
55 . 5
2
15 35
20 55 . 0 20
0

+
+ +
m l b b
pl
75 . 1 6 8 . 0 25 . 0 55 . 0 25 . 0
0 0
+ +
min
65 . 1
pl pl
b m b
Za usvojene dimenzije grede vri se ispitivanje preseka u polju kao T preseka
kNm M M
I kr Ikr
05 . 702 78 . 438 60 . 1
Prva pretpostavka: x<d
p
Neutralna osa je u ploi te se nosa i u polju tretira kao pravougaoni presek irine b
p
.
5247 . 6
165 10 5 . 20
100 05 . 702
94
1

p B
Ikr
b f
M
h
k

a
=10
b
=0.775
1M
=2.427% s=0.072
cm h s x 768 . 6 94 072 . 0 <d
pl
Potrebna povrina armature je
2
1
29 . 19
400
5 . 20
100
94 165
427 . 2 cm
f
h b F
a
B
M a

Usvojeno: 4R25 (19.64cm

2
)
Polje II
m b
pl
65 . 1
kNm M M
II kr IIkr
44 . 2293 4 . 1433 60 . 1
Pretpostavka: x<d
p
601 . 3
165 10 5 . 20
100 44 . 2293
94
1

p B
IIkr
b f
M
h
k

a
=10
b
=1.600
1M
=8.092% s=0.138
cm h s x 97 . 12 94 138 . 0 <d
pl
Potrebna povrina armature je
2
1
32 . 64
400
5 . 20
100
94 165
092 . 8 cm
f
h b F
a
B
M a

Usvojeno: 14R25 (68.73cm

2
)
Kontrola glavnih kosih zateuih napona kod oslonca 2 prema osloncu 3
Transverzalna sila kod oslonca 2 je
T
23
=1382.80kN
Granina vrednost transverzalne sile, tj merodavna transverzalna sila iznosi
kN T T T
sr mu u
48 . 2212 8 . 1382 6 . 1
23 23 23

u u
q d
c
T

,
_

+ 75 . 0
2
gde je
c irina oslonca, d visina preseka, q
u
granino optereenje
kN q q
sr u
44 . 523 15 . 327 6 . 1
kN q d
c
T
u u
35 . 510 44 . 523 0 . 1 75 . 0
2
45 . 0
75 . 0
2

,
_

,
_

+
kN T T
r mu r u
13 . 1702 35 . 510 48 . 2212
23 23

Odstojanje nulte take transverzalne sile od ose oslonaca iznosi
m
q
T
x
u
u
227 . 4
44 . 523
48 . 2212
23
23 , 0

Raunski naponi smicanja
MPa MPa cm kN
z b
T
r u
r n
66 . 3 10 3658 . 0 / 3658 . 0
94 9 . 0 55
13 . 1702
2
23
23

Za MB30
r
=1.1MPa
3
r
=3.3MPa<
n23
=3.66MPa<5
r
=5.5MPa
Na delu nosaa gde je ispunjen ovaj uslov beton ne uestvuje u prijemu uticaja od
transverzalne sile i tada je T
bu
=0, T
Ru
=T
mu
, odnosno celokupne zateue napone prima
armatura. Na ostalom delu nosaa gde je
n
<3
r
deo transverzalne sile T
mu
se poverava
betonu:
( ) z b T
n r bu
3
2
1
Mesto gde je
n
=3
r
:
kN MN z b T
r
r
1535 535 . 1 94 . 0 9 . 0 55 . 0 3 . 3 3
3

m x
r
29 . 1
44 . 523
0 . 1535 48 . 2212
3

Mesto gde je
n
=
r
:
kN MN z b T
r
r
512 512 . 0 94 . 0 9 . 0 55 . 0 1 . 1

m x
r
25 . 3
44 . 523
0 . 512 48 . 2212

Na delu od x
r
-x
3r
=3.25-1.29=1.96m, tj na delu gde je
r
<3
r
treba izvriti redukciju
poprene sile (deo sile se poverava betonu).
Horizontalna sila veze:
( ) [ ]
( )


+ +
+
+ b
x x
b d c x b d H
r r
r r n
r r n
n vu
2
3
75 . 0 2 /
2
3
75 . 0
3
3
23 ,
23 , 3 23 ,

[ ] MN 89 . 3 78 . 1 6 . 0 51 . 1 55 . 0
2
96 . 1 3 . 3
55 . 0 975 . 0 29 . 1
2
3 . 3 66 . 3
55 . 0 66 . 3 0 . 1 75 . 0 + +

+
+
+
Vodi se rauna da se armatura povija iz gornje zone preseka polja u donju zonu preseka
oslonca. Iz polja povijeno nad oslonac 9R25 (44.18cm
2
)
Sila koju primaju povijeni profilfi iznosi
MN H
vkg
499 . 2 2 400 10 181 . 44
4


Preostali deo nose uzengije
MN H
vuz
4 . 1 499 . 2 89 . 3
2 2
35 0035 . 0
400
4 . 1
cm m
H
F
a
vuz
uz

cm m c x
r
5 . 302 025 . 3 225 . 0 25 . 3 2 /
23

U odnosu na prenik glavne armature R25 usvojene su dvosene uzengije R10 (f

u
=0.79cm
2
).
Razmak uzengija iznosi
cm m
F
f m
e
uz
u
uz
7 . 13 137 . 0 025 . 3
35
79 . 0 2
23 23 ,

Ukoliko se dobije e
uz,pot
10cm treba usvojiti etvorosene uzengije m=4 (mine
uz
=10cm).
Maksimalno rastojanje uzengija maxe
uz
na duini osiguranja iznosi
cm
cm
cm b
cm h
e
uz
25
25
55
47 2 / 94 2 /
max
) (

'

Usvojeno kod oslonca 2 prema osloncu 3 dvosene uzengije UR10/12.5 na duini

=3.025m.
Na preostalom delu nosaa, gde je
n
<
r
, usvaja se minimalna (konstruktivna) poprena
armatura, odnosno uzengije UR10/25
Postupak obezbeenja od glavnih kosih zateuih napona sprovodi se kod svih ostalih
karakteristinih preseka (levo i desno od taaka 1,2 i 3) analogno ovde sprovedenom
postupku.
TEMELJNA KONTRA PLOA
Temeljna kontra ploa se primenjuje u sledeim sluajevima:
- kada traksti temelji, kontra grede ili temelji samci ne mogu u granicama
dozvoljenih napona u tlu, da prenesu optereenje objekta na tlo, odnosno kada su
dimenzije tih temelja tolike da obuhvataju vei deo osnove objekta,
- kada je jedna ili vie etaa objekta ispod nivoa pozemnih voda, pa je potrebno
primiti hidrostatiki pritisak vode i istovremeno postaviti hidroizolaciju
Postoji vie naina projektovanja temeljnih kontraploa.
Temeljna kontra ploa prima reaktivno optereenje od tla prouzrokovano od vertikalnih
sila u konstrukciji objekta. Ploe mogu biti sistema proste grede, kontinualne ploe,
krstastoarmirane ploe, kada optereenje prenosi do stubova i zidova preko temeljnih
greda ili peurkaste konstrukcije.
Temeljna rebra mogu se postavljati sa gornje ili donje strane ploe. Postavljanje
temeljnih greda ispod ploe je ekonomski isplatljivije jer ima manje radova iskopa tla,
ali ovaj nain onemoguava postavljanje instalacija kanalizacije. Zato kada je potrebno
izvesti instalacioni razvod u nivou temeljne konstrukcije, temeljne grede se postavljaju
iznad ploe, pa se prostor izmeu poda o ploe koristi za instalacioni razvod.
Proraun temeljne kontra ploe radi se u svemu isto kao i proraun ploa tavanica, s tim
da je optereenje ploe jednako koliniku svih vertikalnih sila i povrine temeljne ploe
.
/
tpl
F V q
i deluje suprotno od optereenja tavanica.
Kontra ploe se u statikom smislu tretiraju kao ploe koje nose u jednom ili dva
pravca, zavisno od odnosa raspona i poloaja kontra greda.
Sl. 7.4. Sistem temeljnih kontra ploa: a) Temeljna ploa sa gredama postavljenim iznad ploe
b) Temeljna ploa sa gredama postavljenim ispod ploe c) Temeljna peurkasta ploa