Porodica kao vaspitna sredina

Eselamu alejkum i dobar dan, ja sam Nejra Kosuta i prije svega zelim da vam se zahvalim prevashodno publici, zatim uvazenim profesorima: profesoru doktoru----------, profesoru doktoru-----------------------, posebnu zahvalnost dugujem mentoru profesoru doktoru Admiru Muratovicu. Takodje zelim da se zahvalim ovoj prestiznoj ustanovi Internacionalnom Univerzitetu u Novom Pazaru i svi profesorima koji obitavaju u ovoj ustanovi, jer mi je ovaj fakultet i ovaj univerzitet obezbedio da evo danas postanem akademska gradjanka i u svom radu necu izneveriti niti sebe, niti ustanovu, niti Vas uvazeni profesori.

Tema naseg diplomskog rada je: PORODICA KAO VASPITNA SREDINA

Porodica je takva drutvena zajednica za kojom svaki pojedinac osea potrebu, jer su ciljevi koji se u njoj ostvaruju temelji celokupnog ovekovog ivota i zbog toga je ona najsvestranija i najjedinstvenija skupina od vitalnog znaaja za svakog lana drutvene zajednice. Upravo ta potreba da uspostavi nit zajednitva, oveka dananjice nanovo upuuje na porodicu. Porodini ivot je sasvim sigurno najintimnija sfera traenja i ostvarivanja oveka i ovenosti. S obzirom da je porodino vaspitanje jedno od osnovnih pitanja drustvenih nauka mi smo se opredelili da predmet naeg istrazivanja bude: Porodica kao vaspitna sredina. Cilj naeg istraivanja je da utvrdimo koji su to kljuni elementi porodinog vaspitanja koje dovodi do formiranja zdravog deteta, zdrave i drutveno korisne osobe. Od svog nastanka pa do danas porodica se razvijala i mijenjala uporedo sa promjenama koje su se deavale u drutvu. Posmatrajui kroz istoriju njen razvitak, s pravom mozemo rei da je porodica prerasla iz nieg u vii oblik. Osnovni zadatak porodice, prvenstveno roditelja, je da stvori uslove za uspean fiziki i psihiki razvoj deteta i da svojim delovanjem pospeuje taj razvoj. Te dve dimenzije

Diplomski rad

-0-

Porodica kao vaspitna sredina

razvoja fizika i psihika se ne mogu otro odvajati poto se proimaju i jedna na drugu uzajamno povratno utiu. Porodica je uvek bila i ostala prva i najvanija ivotna kola u kojoj dete stie prva i osnovna znanja, vetine i navike. Na njoj je velika odgovornost kada je u pitanju dete. ak i kada su odnosi u porodici loi, ona je i tada veoma mona i jedna od najsnanijih vaspitnih sredina. U njoj dete razvija svoju linost i ona ima gotovo presudan uticaj na dete. to je dete mlae, uticaj roditelja je vei. Sa njegovim odrastanjem uticaj i zavisnost od porodice se smanjuje, ali njen uticaj ipak nikada ne prestaje, djeci nije potrebno samo da spoljanji svijet bude strukturiran i organizovan ve je potrebno da im roditelji pomognu da organizuju i strukturiu svoj unutranji svijet.

Funkcije porodice
Emotivna funkcija Ova funkcija dobija sve vei znaaj u savremenom drutvu jer ukazuje na izmenjen odnos izmeu svih lanova porodice, posebno oca prema deci. Dete vie nije sredstvo za ouvanje vrste i za ouvanje porodine imovine. Ono je sve vie centar porodice kome se poklanja sva panja. Njegov znaaj raste utoliko vie ukoliko je manje dece u porodici. Reproduktivna funkcija Oduvek se smatralo da je zadatak porodice da bioloki obnavlja narod. Ova funkcija porodice u sebe ukljuuje dve potrebe suprunika reproduktivne i seksualne. Ovo je stalna funkcija porodice od njenog nastanka do danas i ostae to sve dok postoji porodica. Ekonomska funkcija Menjanjem i razvijanjem porodice razvija se i menja njena ekonomska funkcija. Savremena porodica nema sredstva za proizvodnju. Ona zavisi iskljuivo od plate i zarade van porodice. Funkcija pruanja zatite U savremenom drutvu ova funkcija porodice polako iezava, ali ne potpuno, jer svi oblici porodine zatite jo dugo nee nestati. To su u prvom redu: bioloka, prirodna zatita (podizanje, negovanje i uvanje deteta); moralna zatita (pomaganje, porodina solidarnost, podrka); pravna zatita (zastupanje); ekonomska zatita (izdravanje i nasleivanje). Porodica je jo uvek pozvana da pre drave prui zatitu svojim lanovima. Meutim, sve vie prava dobija drava upravo u ovoj oblasti.

Diplomski rad

-1-

Porodica kao vaspitna sredina

Vaspitna i obrazovna funkcija Vaspitna funkcija u savremenoj porodici podeljena je izmeu porodice i drave. Jo uvek je veliki znaaj porodice u vaspitanju dece. Deca od roditelja ne primaju samo ljubav i nenost, ve i pogled na svet, nain ivota i odnos prema drutvu.

Uticaj porodinih specifinosti na vaspitanje dece

Kompletna porodica podrazumeva postojanje oba roditelja. Ali, da bi porodica ostvarila pozitivnu ulogu u vaspitanju dece, potrebno je da je ona harmonina, sa skladnim odnosima meu roditeljima, ija je osnova ljubav, uzajamno potovanje, poverenje i jednakost.

Nepotpuna porodica podrazumeva odrastanje uz jednog roditelja usled smrti drugog,

odlaska ili dezerterstva jednog od njih, razvoda ili roenja deteta u vanbranoj zajednici. Odrastanje i razvojne promene koje prate dete na putu ka odraslosti nose sa sobom brojne probleme. Porodica u kojoj je jedan od roditelja umro Smrt jednog od roditelja je veliki gubitak za porodicu i dete. No, za pravilno vaspitanje ova porodica je, ipak, pogodnija od nekompletne porodice usled razvoda roditelja. Za psihiki razvoj deteta je od velike vanosti u kom je uzrastu izgubilo roditelja i kako je on na njega za ivota uticao. Nekompletna porodica usled razvoda braka Fenomen razvoda braka, naroito poslednjih decenija, prisutan je svuda u svetu u manjoj ili u veoj meri. Broj razvoda u naoj zemlji je konstantno dosta visok. Stoga danas nije nimalo udno da su najugroenija deca iz razvedenih brakova. Ona su razdvojena izmeu oca i majke te zbog toga nedostaju vrste emocionalne veze koje su potrebne za razvoj karaktera. Porodica bez oba roditelja Porodica u kojoj nedostaju oba roditelja je problem za sebe. Nezavisno od uzroka koji su doveli u ovakvo stanje, smrt, ili ekonomska emigracija oba roditelja, ili njihovo naputanje dece, ona stvara izuzetno delikatan poloaj za decu koja su na ovaj nain liena svih uslova za pravilan psihiki razvoj. Briga drutva o njihovoj egzistenciji nije dovoljna. Potrebno je da neko i oseajno prihvati decu, da ih vaspitava i usmerava, kako bi mogla da se pravilno psihiki razvijaju. Jedine u porodici Nekada je jedine u porodici bilo retkost. Sada je to najei sluaj, naroito u gradskim porodicama. Nekada je to bila izuzetna vaspitna pojava i problem pa
Diplomski rad -2-

Porodica kao vaspitna sredina

su pedagozi traili od roditelja izuzetnu osetljivost i tananost u vaspitnom radu i odnosima sa jedinetom Blizanci u porodici Blizanci, deca istog oca i majke, zaeta su gotovo istovremeno, a roena neposredno jedno za drugim. Ako je re o jednojajanim blizancima, oni su obavezno istog pola, a fizika i druga slinost meu njima je veoma velika. Meu dvojajanim blizancima razlike su znatne. Vaspitanje blizanaca zahteva znatno drugaiji pristup nego vaspitanje dece roene posle jednoplodne trudnoe.

Zakljuak
Dakle, prva kola u kojoj se formira dete i u kojoj se ostvaruje lepota ivota jeste porodica. Kao to spoljna lepota ivota koja okruuje dete i ulazi u svet deteta, isto tako i unutranja lepota: plemenitost, nenost, iskrenost taloi svoj neizbrisivi otisak na deiju duu koja je u razvoju. A te divne osobine unutranje lepote sazrevaju tamo gde nema grubosti i lai, gde su u porodici caruje poverenje, drugarstvo i ljubav.Porodica je bila i ostala prva i najvanija kola ivota u kojoj dete stie prva znanja, vetine i navike. Na njoj je velika odgovornost kada je u pitanju dete. ak i kada su odnosi u porodici loi, ona je i tada veoma mona i jedna od najsnanijih vaspitnih sredina. U njoj dete razvija svoju linost i ona ima gotovo presudan uticaj na dete. to je dete mlae, uticaj roditelja je vei. Sa njegovim odrastanjem uticaj i zavisnost od porodice se smanjuje, ali njen uticaj ipak nikada ne prestaje. .

Diplomski rad

-3-

Porodica kao vaspitna sredina

Diplomski rad

-4-