Inverzne analize u nauci i tehnici

Dr Vladimir Buljak
Kompjuterske simulacije su u dananje vreme postale standard u razliitim inenjerskim disciplinama. Razvijen je veliki broj programa namenjenih reavanju sofisticiranih inenjerskih problema u oblastima strukturnih analiza, mehanike fluida, prostiranja toplote itd. U svakodnevnoj inenjerskoj i naunoj praksi, uobiajeno je korienje ovog tipa programa za reavanje takozvanih direktnih problema, definisanih kao oni problemi u kojima je potrebno pronai response nekog sistema za dati input. Sa matematike strane, to praktino znai pronai reenje parcijalnih ili obinih diferencijalnih jendaina, kojima je sistem modeliran, za zadate poetne uslove, granine usolve i vrednosti kostanti (parametara) koje ulaze u date jednaine. Verodostojnost simuliranog reenja u sluaju da su poznati poetni i granini uslovi i dalje moe biti limitirana tanou korienih konstanti u modelu (na primer, konstante koje ulaze u modele ponaanja odreenih materijala). Ovo praktino sugerie da je kao neophodnost uspenog funkcionisanja modela u praksi vrlo esto potrebno reiti i inverzne probleme, definisane kao one u kojima je potrebno pronai set konstanti, graninih i poetnih uslova koji uz korienje odreenog modela ine moguim dati rezultat. Ova vrsta problema reava se u relativno modernoj naunoj disciplini objedinjenoj u imenu Inverzne analize. Inverzne analize se dakle bave onom grupom problema u kojima se, kako ime sugerie, proces reavanja kree u suprotnom smeru od posledica ka uzrocima. Iz analogije sa svakodnevnim ivotom ve je na bazi ove definicije mogue naslutiti i matematike probleme koji se susreu u ovoj disciplini. Za razliku od direktnih problema koji su po pravilu jednoznano definisani (jednoj grupi parametara i / ili poetnim i graninim uslovima odgovara samo jedno reenje) inverzni problemi vrlo esto to nisu, to ih ini sloenijim i komplikovanijim za reavanje. Kombinujui eksperimentalne tehnike sa numerikim modelovanjem i algoritmima optimizacije prilikom reavanja ove vrste problema neohodno je suoiti se sa nizom matematiko inenjerskih izazova. Cilj ovog predavanja je da, poevi od definisanja problema, i diskusije razliitih pristupa u njegovom reavanju, retrospektivno prikae neke od osnovnih potekoa koje susreemo u okviru inverznih analiza. Neki rezultati bazirani na testovima utiskivanja (tzv. Dehtp-sensing utiskivanje u kome se proces odvija kvazi-statiki uz kontrolu i monitoring primenjene sile i ostvarene dubine penetracije) su prikazani i diskutovani. Na kraju predavanja, dat je i presek modernih pristupa i otvorenih problema u okviru ove naune discipline.