DEFTONES

[Type the document title]

[Type the document subtitle]
Gordana [Pick the date]

[Type the abstract of the document here. The abstract is typically a short summary of the contents of the document. Type the abstract of the document here. The abstract is typically a short summary of the contents of the document.]

SADRAJ:

1. Uvod __________________________________________________________________3 2. Finansijska analiza _______________________________________________________4 3. Bilans uspeha ___________________________________________________________5 4. Bilans stanja ____________________________________________________________6 5. Izvetaj o promenama na kapitalu ___________________________________________7 6. Uspenost poslovanja _____________________________________________________8 7. Napomene ____________________________________________________________10 8. Rizici ________________________________________________________________10 9. Pokazatelji poslovanja ___________________________________________________16 10. Devizni kurs ___________________________________________________________16 11. Zakljuak _____________________________________________________________17 12. Literatura _____________________________________________________________18

UVOD:
Banka Intesa a.d. Beograd je osnovana kao akcionarsko drutvo 16. Septembra 1991. godine. Banka je registrovana 16. Oktobra 1991. godine nakon ega je i poela sa radom. Zapoela je poslovanje kao deo deonikog drutva meovite banke Delta banke da bi od 7. Novembra 2005 godine banka poela da poslije pod nazivom Banka Intesa a. d .Beograd. Banka je ovlaena od Narodne banke Srbije i registrovana za obavljanje poslova platnog prometa, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i platnog prometa u inostranstvu i u skladu sa odredbama Zakona o bankama posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Na dan 31. Decembra 2009. godine banka se sastojala od sedita u Beogradu sa pripadajuim organizacionim delovima, 6 Regionalnih centara i 208 ekspozitura. Banka je takodje na dan 31. Decembra 2009. imala 2979 zaposlenih radnika.

FINANSIJSKA ANALIZA:

Na finansijskoj analizi poslovanja bazira se moderno finansijsko upravljanje odnosno finansijski menadment kompanija, i to na informacijama i rezultatima sistematskog praenja, prikupljanja, obrade i obrauna sloenih pokazatelja finansijskog poslovanja. Ona je korisna raznim uesnicima u biznisu, jer im pomae da razumeju poloaj preduzea i donesu odgovarajuce odluke. Ovom finansijskom analizom je ispitano finansijsko i ekonomsko stanje i rezultati poslovanja Bance Intesa a.d. Beograd. Vrena je osnovu finansijskih izvetaja tog subjekta: bilansa stanja, bilansa uspeha, izvetaja o novcanim tokovima, izvetaja o promenama na kapitalu, napomenama, zakljunim listovima, izvodima iz poslovnih knjiga i slino. Ovime je obuhvatila analizu prinosnog, imovinskog i finansijskog poloaja preduzea.

BILANS USPEHA:
1.1.Bilans uspeha u periodu od 01.01. do 31.12.2009. godine
(u 000 RSD) Prihodi od kamata Rashodi od kamata Dobitak po osnovu kamata Prihodi od naknada i provizija Rashodi naknada i provizija Dobitak po osnovu naknada i provizija Neto dobitak po osn. prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha Neto dobitak po osn. prodaje hartija od vrednosti koje su raspoloivi za prodaju Neto rashodi od kursnih razlika Prihodi od dividend i ueda Ostali poslovni prihodi Neto rashodi po osn. indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi Trokovi amortizacije Operativni i ostali poslovni rashodi Prihodi od promene vred. imovine i obaveza Rashodi od promene vred. imovine i obaveza DOBITAK REDOVNOG POSLOVANJA Porez na dobit Dobitak od kreiranih odloenih poreskih sred. i smanjenja odloenih poreskih obaveza Gubitak od kreiranih odloenih poreskih sred. I smanjenja odloenih poreskih obaveza DOBITAK 2009. 24,89,502 (9,700,919) 15,189,583 6,324,046 (1,573,732) 4,750,314 2008. 21,584,582 (8,347,626) 13,236,956 5,828,430 (1,437,485) 4,390,945

2,713 198,078 (7,162,454) 790 167,363 (5,643,547) (3,651,489) (840,827) (4,720,902) 15,120,381 (6,732,080) 6,677,923 (466,084) 5,792 (205,324) 6,012,307

6,051 108,465 (8,793,505) 236 152,598 (4,183,400) (3,496,147) (864,389) (4,531,368) 22,195,577 (11,813,322) 6,408,697 (300,379) 18,245 (234,064) 5,892,499

BILANS STANJA:
1.2.Bilans stanja na dan 31.12.2009. godine
(u 000 RSD) AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti Opozivi depoziti i krediti Potraivanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivate i druga potraivanja Dati krediti i depoziti Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) Udeli (ueda) Ostali plasmani Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva i investicione nekretnine Odloena poreska sredstva Ostala sredstva Ukupna aktiva PASIVA OBAVEZE Transakcioni depoziti Ostali depoziti Primljeni krediti Obaveze po osnovu hartija od vrednosti Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata Rezervisanja Obaveze za poreze Obaveze iz dobitka Odloene poreske obaveze Ostale obaveze 31. Decembar 2009. 23,163,886 75,035,256 1,721,131 181,075,737 11,572,773 948,068 4,260,122 571,385 6,651,561 2,938,618 307,938,537 31. Decembar 2008. 32,288,288 37,112,238 1,308,508 165,524,335 254,329 13,076 4,255,220 480,707 6,879,007 205,324 1,879,619 250,200,714

63,897,605 144,440,627 30,700,608 785,305 3,685 2,444,344 92,405 103,603 2,353 15,681,964 258,152,499

53,009,252 88,951,814 47,993,228 19,825 142,534 2,316,955 158,335 181,204 8,145 13,498,624 206,280,026 28,446,332 8,875,587 708,332 2,062 5,892,499 43,920,688 250,200,714 132,893,895 6

KAPITAL Kapital Rezerve iz dobiti Revalorizacione reserve Nerasporeeni gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju Dobitak Ukupno kapital Ukupno pasiva VANBILANSNE POZICIJE

28,446,332 14,768,086 560,043 730 6,012,307 49,786,038 307,938,537 160,855,955

IZVETAJ O PROMENAMA NA KAPITALU:

1.3.Izvetaj o promenama na kapitalu u period od 01.01. do 31.12.2009.godine
(u 000 RSD) Akcijski kapital Stanje na poetku godine Emisija akcija Stanje na kraju godine Emisiona premija Stanje na poetku godine Emisija akcija Stanje na kraju godine Ostali kapital Stanje na poetku godine Promena Stanje na kraju godine Revalorizacione rezerve Stanje na poetku godine Povedanje po osn. svoenja HoV raspoloivih za prodaju na tr. vred. Smanjenje po osn. svoenja HoV raspoloivih za prodaju na tr. vred. Stanje na kraju godine Nerealizovani gubici po osnovu HoV raspoloivih za prodaju Stanje na poetku godine Povedanja po osn. svoenja HoV raspoloivih za prodaju na tr. vred. Smanjenje po osn. svoenja HoV raspoloivih za prodaju na tr. vred. Stanje na kraju godine Rezerve iz dobiti i ostale rezerve Stanje na poetku godine Raspodela nerasporeenog dobitka Stanje na kraju godine Dobitak Stanje na poetku godine Raspodela nerasporeenog dobitka Pokride gubitaka iz prethodnih godina Dobitak tekude godine Stanje na kraju godine Gubitak do visine kapitala Stanje na poetku godine Raspodela nerasporeenog dobitka Stanje na kraju godine Ukupno kapital 2009. 18,477,400 18,477,400 2008. 15,752,700 2,724,700 18,477,400

9,957,774 9,957,774

2,989,941 6,967,833 9,957,774

11,158 11,158

11,158 11,158

708,332 81,332 (23,456) (730)

584,333 123,999 (2,062)

(2,062) (2,483) 3,815 (730)

(2,062) (2,062)

8,875,587 5,892,499 14,768,086

6,522,199 2,353,388 8,875,587

5,892,499 (5,892,499) 6,012,307 6,012,307

3,172,296 (2,353,388) (818,908) 5,892,499 5,892,499

49,786,038

(818,908) 818,908 43,920,688

USPENOST POSLOVANJA:
1.4. Dinarski platni promet svi klijenti (u hiljadama evra)
50,000,000 45,000,000 40,000,000 35,000,000 30,000,000 25,000,000 20,000,000 15,000,000 10,000,000 5,000,000 0 2007 2008 2009 Q1 2009 Q2 2009 Q3 2009 Q4 2009 Pladanja klijenata Broj naloga

1.5.Rastui obim platnog prometa (u hiljadama evra)

Platni promet
6,000,000 5,000,000 4,000,000 3,000,000 2,000,000 1,000,000 0 2007. 2008. 2009. Q1 2009. Q2 2009. Q3 2009. Q4 2009.

Platni promet

Zahvaljujui poveanju broja klijenata i razgranatoj mrei korespodentnih banaka sa kojima sarauje irom sveta, Banca Intesa prednjai na srpskom tritu po obimu domaeg i meunarodnog platnog prometa. Kao banka koja prati svetske trendove, Banca Intesa kontinuirano edukuje svoje klijente kada je u pitanju korienje usluga e-bankinga. Korienjem ovih usluga smanjuju se trokovi, operativni rizici i poveava se efikasnost, a sa druge strane raste zadovoljstvo klijenata s obzirom na to da je tarifa koju privredni subject plaa do 40% povoljnija u odnosu na standardnu.

1.6.Dinarski platni promet E klijenti (u hiljadama evra)

16,000,000 14,000,000 12,000,000 10,000,000 8,000,000 6,000,000 4,000,000 2,000,000 0 2007 2008 2009 Q1 2009 Q2 2009 Q3 2009 Q4 2009 Pladanja klijenata Broj naloga

NAPOMENE:
RIZICI:

Rizik je sastavni deo bankarskog poslovanja i nemogue ga je u potpunosti eliminisati. Banka je izloena sledeim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku, operativnom riziku, riziku izloenosti prema jednom licu (rizik koncetracije), ili grupi povezanih lica, rizika trajnih ulaganja i riziku zemlje porekla. Radi primene posebnog i jedinstvenog sistema upravljanja rizicima i obezbeenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banca Intesa je formirala Sektor za upravljanje rizicma. Organi banke nadleni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj u na visinu rizika na nivou banke i preduzimaju mere na usaglaavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvoenje novih usluga praeno je potrebnim trinim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i rezervisanja za procenjeni rizik.

Kreditni rizik Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita nee moi ili nee hteti da izvri svoje ugovorne obaveze prema banci. Banka upravlja kreditnim rizikom na nain da utvruje limite nivoa kreditnog rizika, tako to utvruje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili vie dunika. Ona postavlja ogranienja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta komitenta za pojedinane komitente, diversifikacijom kredita na vei broj komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi ouvanja realne vrednosti kredita. Svojim internim aktima, politikama i procedurama, banka obezbeuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svoenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo.

10

1.7.Maksimalna izloenost kreditnom riziku Banca Intesa sa stanjem na dan 31.decembra 2009. i 2008. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeenja i ostalih sredstava zatite od kreditnog rizika
u hiljadama Rauni kod NBS, drugih banaka i ostali plasmani Srbija Beograd Vojvodina Ostatak Srbije Ostale zemlje Evropska Unija Evropska Unija Ostatak sveta Ukupno 1,579,845 1,562,908 4,264 3,673 54,884 13,968 40,729 187 1,625,729 Ueda u kapitalu i hartije od vrednosti 998,788 973,421 25,338 29 998,788 Kamate, naknade i ostala sredstva 4,344,684 3,124,467 576,849 643,368 6,169,235,085 5,715 358 96 4,350,853 Garancije i ostale preuzete obaveze 85,861,983 46,935,294 20,768,191 18,158,498 235,085 21,015 209,270 4,800 86,097,068 dinara

Krediti i plasmani komitentima 196,631,142 103,664,918 48,258,760 44,707,464 1,010,586 932,237 53,443 24,906 197,641,728

Ukupno 2009. 283,407,442 156,261,008 69,633,402 63,513,032 1,306,724 972,935 303,800 29,989 290,714,166

u hiljadama Rauni kod NBS, drugih banaka i ostali plasmani Srbija Beograd Vojvodina Ostatak Srbije Ostale zemlje Evropska Unija Ostatak sveta Ukupno 2,179,181 2,177,314 1,847 20 1,269,248 1,234,911 2,933 3,448,429 Ueda u kapitalu i hartije od vrednosti 377,294 355,888 21,377 29 377,294 Kamate, naknade i ostala sredstva 5,792,433 2,986,546 1,609,932 1,195,955 3,665 3,488 54 5,796,098 Garancije i ostale preuzete obaveze 93,513,685 43,677,708 27,653,420 22,182,557 21,061 13,685 2,938 93,534,746

dinara

Krediti i plasmani komitentima 162,428,258 76,034,439 43,677,894 42,716,025 640,679 612,415 14,472 163,069,037

Ukupno 2008. 264,290,951 125,231,895 72,964,470 66,094,586 1,934,653 1,864,499 20,397 266,225,604

11

Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti se odnosi na rizik da banka ne poseduje dovoljno rezervi za izmirenje dospelih obaveza i pokrice neoekivanih odliva depozita i nedepozitne passive. Problem likvidnosti se izraava kao deficit rezervi i oteano ili nemoguce pribavljanje likvidnih sredstava po razumnoj trinoj ceni. Rizik likvidnosti se meri tako to se kontinuirano prati i analizira uskladjenost active i passive preko izrade odgovarajucih izvestaja i pokazatelja: izvestaja o strukturnoj ronosti, pokazatelja strukturne uskladjenosti, kratkoronih gepova likvidnosti i pokazatelja likvidnosti propisanog od strane Narodne banke Srbije. Ciljevi upravljanja likvidnou obuhvataju: 1. 2. 3. 4. Planiranje priliva i odliva gotovine Postavljanje i praenje likvidnosti banke Merenje gepova likvidnosti i procena stabilnosti depozita Pripremanje izvestaja za menadzment

Pokazatelj likvidnosti propisan od strane Narodne banke Srbije predstavlja odnos likvidne active i tekuih obaveza. Likvidna aktiva obuhvata sva potraivanja i pozicije active koje dospevaju u period od mesec dana. Tekue obaveze obuhvataju sve obaveze Banke koje dospevaju u period od mesec dana. Ovaj pokazatelj ne sme biti manji od 1, kao ni manji od 0.9 due od tri uzastopna radna dana ili 0.8 kad je obraunat za 1 radni dan.

Operativni rizik Operativni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke, usled propusta u obavljanju poslovnih aktivnosti, ljudskih greaka, greaka u sistemu i dejstva spoljanjih faktora. Uloga procesa upravljanja operativnim rizicima je da identifikuje, proceni, kontrolie i smanji mogunost nastanka i uticaj operativnih rizika i gubitaka. Vaan aspect ovog procesa je aurno izvetavanje menadmenta banke o znaajnim operativnim rizicima, kao i permanentna obuka svih zaposlenih ukljuenih u proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima i sveobuhvatno razvijanje svesti o znaaju identifikovanja, merenja, kontroje i ublaavanja operativnih rizika. Podaci o operativnim rizicima se prikupljaju u svim organizacionim delovima banke, vri se njihova kvalifikacija, analiza i preporuuju naini umanjenja rizika i ublaavanje njihovih posledica. Banca Intesa jednom godinje sprovodi samoprocenu rizika, baziranu na odreenom broju scenarija, gde lanovi Izvrnog odbora banke procenjuju uestalost operativnih dogaaja, njihov uticaj i postojei nivo kontrola, iz oblasti za koje su nadleni. Radi se i evaluacija faktora rizika u poslovnom okruenju, gde se porcenjuje koliki je znaaj i uticaj nekog faktora rizika, kakav je nivo kontrole i upravljanja tim rizikom i daju se predlozi mera za ublaavanje mogueg
12

uticaja odreenih faktora rizika. Kombinovanjem rezultata samoprocene rizika i statistike istorijskih sluajeva operativnih rizika stie se jasna slika i izloenosti banke operativnim rizicima.

Rizik od kamatnih stopa Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa. Izloenost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive active i pasive Banke. Kamatni rizik se rauna odvojeno u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja. U knjizi trgovanja se raunaju VaR, duracije, koveksnost, kao mere izloenosti kamatnom riziku. Takodje se koristi tehnika scenario analize i stress testiranja. U bankarskoj knjizi, kamatni rizik se meri i prati tako to se izraunava neuskladjenost kamatno osetljive active i passive i na osnovu nje se izraunava osetljivost profita i ekonomske vrednosti kapitala banke na promene kamatne stope.

Kapital Kapital banke na dan 31. Decembra 2009. godine obuhvata akcijski kapital, ostali kapital, emisionu premiju, reserve, revalvacione reserve i dobitak tekueg perioda. Akcijski kapital - Na dan 31. Decembra 2007. godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 157,527 komada obinih akcija, pojedinane nominalne vrednosti od 100.000 dinara. U toku 2008. godine, banka je izvrila dve nove emisije obinih akcija u ukupnom iznosu od 9.692.532 hiljade. Dokapitulacija je izvrena od strane postojeih akcionara. Skuptina akcionara Banke je na sednici 2008. Godine donela odluku o izdavanju 4. emisije obinih akcija bez javne ponude radi poveanja osnovnog kapitala. Veinski akcionar Banke je Intesa Holding International S.A., Luksemburg sa ueem od 77.78%

13

1.8.Struktura ukupnog kapitala Banca Intesa na dan 31.decembra 2009. i 2008. godine, kao i koeficijent adekvatnosti kapitala
2009. Regulatorni kapital Osnovni kapital Dopunski kapital 48,640,103 6,312,641 54,952,744 (7,750,498) (970,619) 46,231,627 u hiljadama dinara 2008. 42,722,553 7,971,552 50,694,105 (2,629,532) (12,941) 48,051,632

Nedostajudi iznos rezervi za potencijalne gubitke Uede u kapitalu: Intesa Leasing d.o.o. Beograd i DZU Intesa Eurizon Assets Management Beograd Ukupno (1)

2009. Rizina bilansna i vanbilansna aktiva Bilansna aktiva Vanbilansna aktiva Derivati kojima se ne trguje na berzanskom tritu Izloenost deviznom riziku Izloenost cenovnom riziku Ukupno (2) Adekvatnost kapitala (1/2x100) 216,474,033 44,591,097 27,008 464,282 73,752 261,630,172 17.67%

u hiljadama dinara 2008. 192,099,322 61,703,742 7,548 1,910,412 62,557 255,783,581 18.79%

14

Emisiona premija - koja na dan 31. decembra 2009. godine iznosi 9.957.774 hiljada, nastala je kao rezultat statusne promene Banke, odnosno spajanja uz pripajanje Panonske banke a.d. Novi Sad u iznosu od 2.989.941 hiljada, kao i po osnovu 4. I 5. Emisije obinih akcija Banke bez javne ponude radi poveanja osnovnog kapitala i to: - emisiona premija u ukupnom iznosu od 2.993.611 hiljada nastala je kao rezultat razlike izmedju emisione cene akcija 4. Emisije od 335.733 dinara i nominalne vrednosti od 100.000 i - emisiona premija od 3.974.222 hiljade nastala kao rezultat razlike izmedju emisione cene akcije. Emisija od 355.725 i nominalne vrednosti od 100.000. Rezerve iz dobiti - posebna rezerva za procenjivane gubitke po osnovu kreditnog rizika sadranog u kreditnom portfoliu Banke, obraunava se u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne active i vanbilansnih stavki. Revaluacione reserve - Revaluacione rezerve i nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju, koje na dan 31. Decembra 2009. Godine iznose 559.313 hiljada, formirane su kao rezultat evidentiranja pozitivnih efekata procene gradjevinskih objekata izvrene od strane nezavisnog procenitelja na dan 1. Januara 2004. Godine i svodjenja vrednosti ulaganja u hartije od vrednosti raspoloivih za prodaju na trinu vrednost.

15

POKAZATELJI POSLOVANJA:

1.9.Pokazatelji poslovanja kao finansijski pokazatelji

2009. POKAZATELJI POSLOVANJA Dobitak / Aktiva Dobit / Ukupan kapital Prihodi od kamata / Aktiva Rashod od kamate / Pasiva Adekvatnost kapitala Neto Aktiva po zaposlenom Broj zaposlenih 2.17% 13.41% 8.08% 3.15% 17.67% 103,370 2,979 2008. 2.56% 14.59% 8.63% 3.34% 18.79% 82,656 3,027 2007. 1.72% 11.79% 7.13% 2.72% 24.31% 65,387 2,966

Banka je u skladu sa lanom 20. Zakona o raunovodstvu i reviziji izvrila usaglaavanje obaveza i potraivanja sa svojim dunicima i poveriocima na dan 31.decembra 2009. godine i o tome postoji verodostojna dokumentacija.

DEVIZNI KURS:
1.10. Zvanini srednji devizni kursevi Narodne Banke Srbije utvreni na meubankarskom sastanku deviznog trita, korieni za preraun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31.decembra 2009. i 2008. Godine u u funkcionalnu valutu (RSD), za pojedine strane valute
2009 EUR USD CHF 95.8888 66.7285 64.4631 U dinarima 2008 88.6010 62.9000 59.4040

16

ZAKLJUAK:

Finansijska analiza pokazuje efikasnost i delotvornost finansijske politike, kao jedan od osnovnih elemenata upravljanja finansijama Banca Intesa. Rezultati finansijske analize znaajni za formiranje adekvatne finansijske politike. Finansijka politika, kao sastavni deo ukupne poslovne politike preduzea, predstavlja osnovu upravljanja finansijama preduzea. Najvei iznosi neusaglaenih potraivanja u iznosu od RSD 500,642 hiljade, odnose se na poslove otkupa kratkoronih potraivanja factoring. Pravna lica esto u svojim evidencijama ne menjaju klijenta prema kome imaju obavezu bez obzira to je taj klijent cedirao svoja potraivanja na banku. Ostatak neusaglaenih potraivanja u iznosu od RSD 160,113 hiljada preteno se odnose na ronu neusklaenost izmeu klijenata i banke, razgranienja kamata, osporavanje banke od preduzea Eltim d.o.o. Beograd, Lazovi d.o.o. Beograd, klijenta DP Inova Kokin brod u steaju i naine knjienja i evidentiranja glavnice kursnih razlika po osnovu dinarskih plasmana i ostalih naknada.

17

LITERATURA:

1. www.bancaintesabeograd.com/ 2. www.olimpija.rs/index. 3. www.link-elearning.com

18