A-PDF WORD TO PDF DEMO: Purchase from www.A-PDF.

com to remove the watermark

Grupa Svetske banke Ekonomske krize i ratovi u prvoj polovini XX veka umanjile su obim meunarodne trgovine i kretanja kapitala. Zbog toga je postojala potreba da se osnuje institucija koja e pomoi ekonomski razvoj i obnovu razorenih privreda. Tako je na konferenciji u Breton Vudsu 1944. godine, pored Meunarodnog monetarnog fonda, osnovana i Meunarodna banka za obnovu i razvoj IBRD. Pod okriljem IBRD kasnije su osnovane jo etiri institucije (afilijacije IBRD) koje zajedno sa IBRD ine Grupu Svetske banke. Te etiri afilijacije su: Meunarodna finansijska korporacija (IFC), Meunarodno udruenje za razvoj (IDA), Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA) i Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova (ICSID). IBRD i IDA se jednim imenom nazivaju Svetskom bankom.

Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) Osnivaki cilj IBRD je bio finansiranje obnove drava lanica nakon II svetskog rata. Dananji cilj IBRD je finansiranje razvoja zemalja u razvoju (nerazvijenih zemalja) i smanjenje siromatva u svetu. IBRD svoj cilj ostvaruje davanjem dugoronih zajmova (kredita) kojima se finansiraju projekti bitni za razvoj nacionalne privrede, a za koje privatni kapital nije zainteresovan. Primer takvih projekata su infrastrukturni projekti, suzbijanje zaraznih bolesti, razvoj obrazovanja, ouvanje ivotne sredine, razvoj dravne administracije i institucija i sl. IBRD danas ima oko 185 zemalja lanica. lanica IBRD moe biti samo zemlja koja je lan MMF. IBRD je organiozovana kao akcionarsko drutvo, to znai da zemlje uplauju kvotu, a od visine uplaenog kapitala zavisi broj glasova pri odluivanju i visina kredita koji se moe dobiti. Najvee kvote imaju razvijene zemlje, a najveu SAD (oko 17%), koje presudno utiu na odluivanje IBRD, jer je za donoenje odluke neophodno ostvariti minimum 85% glasova (kao i u MMF). Iako zemlje lanice uplauju kvote, tj. kapital, najznaajniji izvor sredstava IBRD nisu kvote, ve zajmovi koje sama IBRD uzima na meunarodnom finansijskom tritu. Kamatna stopa koju IBRD plaa na uzete zajmove je niska jer banka ima najbolji mogui ugled (rejting). Kamata koju IBRD naplauje zemljama koje od nje uzimaju zajam je, naravno, via, ali i dalje povoljna za zaduivanje, a za zemlje u razvoju skoro po pravilu nia od one koju bi zemlje dobile na finansijskom tritu kada bi samostalno traile zajam. Organi IBRD su: Odbor guvernera (ine ga po jedan predstavnik svake zemlje lanice), Odbor izvrnih direktora (ine ga 24 direktora) i Predsednik (trenutno tu funkciju obavlja Robert Zelik). Predsednik IBRD je uvek Amerikanac, a Direktor MMF Evropljanin. IBRD odobrava kredite vladama zemalja lanica ili preduzeima i bankama, ali uz obaveznu dravnu garanciju (to znai da e drava preuzeti obavezu vraanja

kredita, ako preduzee ili banka dunik ne budu za to sposobni. Krediti se najee odobravaju na rok od 15 do 20 godina, sa poekom (grejs periodom) od 3 do 5 godina. IBRD odobrava dve vrste zajmova: - investicione, kojima se finansiraju konkretni projekti koje potpomae IBRD (ranije navedene oblasti); i - razvojne, koji nisu namenjeni konkretnim projektima, ve optem ekonomskom razvoju zemlje dunika. Raniji naziv ovih kredita je kredit za strukturno prilagoavanje, jer je njihov osnovni cilj menjanje strukture nacionalne ekonomije.

Meunarodno udruenje za razvoj (IDA) Iako su uslovi kreditiranja IBRD povoljniji od komercijalnih (tj. na tritu), najnerazvijenijim zemljama su i takvi zajmovi skupi. Da bi se omoguilo finansiranje ekonomskog razvoja najmanje razvijenih zemalja sveta, 1960. godine je osnovano Meunarodno udruenje za razvoj (IDA), kao afilijacija (ogranak) IBRD. Oblasti koje IDA finansira su sline onima kje finansira IBRD, ali su uslovi kreditiranja bolji: period otplate je dui (35 do 40 godina), grejs period dui (5 do 10 godina), a kamatna stopa nia. U najveem broju sluajeva, krediti IDA su beskamatni, tj. plaa se samo troak obrade i niska provizija. U nekim sluajevima IDA odobrava i donacije, tj. bespovratne pomoi zemljama lanicama, koje drave nisu u obavezi da vraaju. Organe upravljanja IDA deli sa IBRD, a princip organizacije je isti akcionarski. Osnovni izvor sredstava IDA su kvote zemalja lanica, ali i donacije najbogatijih zemalja sveta. Najvee kvote su uplatile najrazvijenije zemlje, pa one praktino rukovode radom IDA. Da bi zemlja dobila kredit od IDA potrebno je da ima tzv. IDA status, tj. da spada u siromane zemlje. Prag siromatva je odreen BDP po stanovniku i trenutno iznosi oko 1000 dolara. Ovo pravilo je mogue prekriti samo ako se utvrdi da zemlja i pored veeg BDP per capita nije u mogunosti da dobije kredit IBRD. Da bi zemlja dobila kredit od IDA potrebno je jo i da sprovodi mere ekonomske politike prethodno dogovorene sa IDA i da ima lo kreditni rejting zbog kojeg nema pristup meunarodnom finansijskom tritu.

Meunarodna finansijska korporacija (IFC) Meunarodna finansijska korporacija (IFC) je osnovana kao afilijacija IBRD 1956. godine, sa ciljem da promovie razvoj i investicije privatnog sektora zemalja u razvoju. Svoj cilj IFC ostvaruje na tri naina: - finansiranjem privatnih preduzea i/ili finansiranjem projekata razvoja privatnog preduzetnitva u zemljama u razvoju;

posredovanjem na meunarodnom finansijskom tritu (pomaganjem privatnim preduzeima iz zemalja u razvoju da pronau investitore iz razvijenih zemalja); i pruanjem savetodavne pomoi privatnim preduzeima i vladama zemalja u razvoju.

U praksi, pored finansiranja, IFC ponekad i kupuje deo preduzea (postaje suvlasnik kupovinom akcija preduzea) i na taj nain pomae njegovom razvoju, ali nikada ne kupuje veinski paket i ne uestvuje u odluivanju. Kao i ostale lanice Grupe Svetske banke, i IFC je organizacija akcionarskog tipa, sa veinskim udelom kapitala najrazvijenijih zemalja. Organe upravljanja IFC deli sa IBRD. Zanimljivo je da je SFRJ postala lanica IFC tek 1968. godine, tj. onda kada je prihvaeno objanjenje da jugoslovenska preduzea nisu dravna, ve drutvena.