portret

RANKO RADOVI: PROFESOR, URBANIST, ARHITEKT I TEORETIAR ARHITEKTURE

Ljiljana Blagojevi
I n this text which was read on the evening dedicated to Ranko Radovi in Danilovgrad on 6 October 2011, the author who is a professor at the faculty of architecture in Belgrade makes a portrait of her teacher and colleague as an excellent connoisseur of modern architecture who had shared with students his ideas, fascinations, dilemmas and the passion for architecture and urban planning. She considers his legacy as a right to critical opinion.

Kao uvod ovog priloga o Ranku Radoviu, postaviu jednu osnovnu skicu kroz tek nekoliko crta izvedenih iz sopstvenog iskustva njegovog studenta, crta kojom u proiriti rei navedene u naslovu. Prva re, profesor, dakle, ini mi se da je osnovna crta, a uz to, rekla bih, nesebian profesor, jeste ona karakteristika koju elim da stavim u prvi plan. Pored izvanrednog poznavanja istorije i teorije novog veka, moderne i savremene arhitekture koju je sistematino izlagao na svojim predavanjima, i koje je u svakom smislu bilo jedinstveno u jugoslovenskom kulturnom prostoru druge polovine dvadesetog veka, Ranko Radovi je bio profesor koji je sa studentima nesebino delio svoje ideje, interpretacije, fascinacije, dileme, sumnje i strasti za arhitekturu i urbanizam, i itanje i miljenje o arhitekturi.
www. maticacrnogorska.me MATICA, zima 2011.

379

Liljana Blagojevi

I kada je ex-cathedra govorio punom amfiteatru, njegova predavanja ukljuivala su svakog pojedinano u svojevrsan dijalog, ako ne sa predavaom samim, onda, sasvim sigurno, sa njegovim idejama i stavovima i, naroito, sa literaturom ijim stranicama je svako predavanje direktno vodilo. Poseban autorski peat posveenosti predavakoj misiji nosila je njegova vizuelna dokumenacija, kojom je kroz projekcije otkrivao najfinija zapaanja zasnovana na poznavanju i neposrednom iskustvu svetske arhitekture. Uvek otvoren za dijalog i usredsreen na pitanja i dileme svojih studenata, iroke ruke davao je one najdragocenije upute, individualno skrojene prema svakoj linosti i svakom pitanju. Uz to, ova je velikodunost bila laka za podneti; u njoj je uvek bilo duhovitosti, nikada patosa, i nikada zadrke. Ali, ono to vidim kao najvaniju crtu portreta Ranka Radovia jeste teorijska linija njegovog rada. Upravo ta linija, rekla bih, ostaje i dalje iva i otvorena, kao najvredniji legat sredinama u kojima je radio, njegovo zavetanje prava na kritiko miljenje, a koje je ostavio na teret intelektualnih naslednika. Ako prihvatimo da se teorija arhitekture moe definisati kao niz principa i koncepata koji ine sam osnov arhitekture od fundamentalnih teorija klasinih proporcija do teorija o drutvenoj ili kulturnoj ulozi arhitekture ulogu Ranka Radovia moemo videti u artikulaciji jedne emancipatorske teorijske pozicije. U artikulisanju svoje kritike i teorijske pozicije, Radovi je nastavio i razvio nekoliko znaajnih kritikih linija svojih prethodnika, naroito profesora Nikole Dobrovia, Olivera Minia, Milorada Pantovia i Bogdana Bogdanovia, ali i postavio sasvim nove pravce razvoja kritike misli u arhitekturi.1 Pokuau, stoga, da u ovom predavanju, kroz tek nekoliko primera otvorim
1 Nikola Dobrovi (1897-1967), Milorad Pantovi (1910-1986), Oliver Mini (1915-1979), Bogdan Bogdanovi (1922-2010) i Ranko Radovi (19352005). 380
MATICA, zima 2011. www. maticacrnogorska.me

Ranko Radovi: profesor, urbanist, arhitekt i teoretiar arhitekture

temu istraivanja njegovog rada na uspostavljanju znaaja drutvene uloge arhitekture i stvaranju linije kritike teorijske pozicije u arhitektonskom diskursu, kao i da uspostavim neke osnovne relacije i intelektualne veze njegovog rada sa prethodnim i buduim generacijama.

Preseci, granice i raskra savremene arhitekture u teorijskom diskursu Ranka Radovia

Ranko Radovi je bio jedan od kljunih uesnika u artikulaciji novog arhitektonskog diskursa koji je otvarao prostor za nove i eksperimentalne estetske prakse 1960tih i 1970tih i, naroito, postmodernizam osamdesetih godina dvadesetog veka. Ovaj diskurs nastaje kroz jedan viegeneracijski, heterogen, dug i diskontinuiran proces kritike formalizma i dogmatizma, i prakse otklona od kanona visokog modernizma, odnosno socijalistikog estetizma, koji su u posleratnom periodu pokrenuli Dobrovi, Mini, Pantovi i Bogdanovi (Blagojevi, 2011). Radovi se u ovaj proces ukljuuje ve kao student i mlad arhitekt, prvo kroz aktivizam u okviru Kluba mladih arhitekata, a potom, ve od 1966. godine, kroz pedagoki i teorijski rad, kao i kroz svoju arhitektonsku praksu. Istraujui avangardnu i eksperimentalnu arhitekturu, ulogu tehnologije i materijala u savremenoj arhitekturi, utopijske prostorne modele, pitanja kontinuiteta i evolucije u savremenoj arhitekturi i, paralelno, radei arhitektonske projekte i objavljujui eseje o urbanitetu, urbanoj kulturi i arhitekturi, Radovi je formulisao svoje stavove o arhitekturi i njenoj drutvenoj i kulturnoj ulozi i postavio nove granice u promiljanju arhitektonskog stvaralatva. Diplomirao je 1962. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirao 1971. godine kod profesora Olivera Minia. Izabran je za asistenta na Katedri za urbanizam 1966. godine, a od 1970. godine na beogradskom
www. maticacrnogorska.me MATICA, zima 2011.

381

Liljana Blagojevi

fakultetu, kako sam pie u svojoj biografiji, sa posebnom panjom prihvata rad na predmetu Savremena arhitektura, koji je od 1952. godine uveo u kolski program Nikola Dobrovi i sa eljom da koliko je to mogue odri korak i nivo predavane materije postignut izuzetnim ugledom i znaajem arhitekte Dobrovia za obrazovanje arhitekata u naoj sredini. (Radovi, 1979: 124) U najboljem duhu otvorenosti i inspirisanog kritikog i raspravnog pristupa materiji, Radovi je konstruisao jedan veoma poseban, sloeni verbalni, odnosno narativni diskurs savremene arhitekture, kroz koji je sistematino konstruisao i sebe kao subjekta, kao i svetove o kojima je govorio i u koje je posveeno uvodio svoje studente i sluaoce. Kada je u svom znaajnom tekstu o Nikoli Dobroviu pisao o uticaju koji je ovaj imao na generacije studenata meu kojima je i sam bio, Radovi je napisao jednu reenicu koja mnogo govori i o njegovom sopstvenom radu sa studentima. Napisao je, naime, da (n)ije lako stei poverenje u obrazovnom procesu, ali ga nije lako ni dati. (Radovi, 1979: 20). Iz ovakvog razumevanja Dobrovia profesora, prirodno je proizalo ono duboko poverenje steeno i dato koje je generacijama uspostavljano kroz profesuru Ranka Radovia. Sa profesorom Oliverom Miniem je, pored saradnje u nastavi urbanizma, godinama saraivao u pionirskom radu na ureivanju beogradskog arhitektonskog asopisa Arhitektura urbanizam, koji e i sam kao glavni urednik voditi poetkom 1980tih, naime, od br. 88-89 (1982) do br. 96 (1984). Rad u ovoj, po mnogo emu jedinstvenoj arhitektonskoj publikaciji koja je obeleila epohu 1960-1990, predstavlja jedan od vanih formativnih uticaja na Ranka Radovia. U ovom asopisu objavio je neke od svojih najznaajnijih tekstova iz kojih bih izdvojila tekst Revolucionarna arhitektura revolucionarne Rusije, koji je, 1966. godine kada je objavljen, zaista, u svetskim okvirima, bio jedan od pionirskih tekstova kojim je reaktuelizovan avangardni
382
MATICA, zima 2011. www. maticacrnogorska.me

Ranko Radovi: profesor, urbanist, arhitekt i teoretiar arhitekture

Ranko Radovi

pravac sovjetskog konstruktivizma. U konstruktivistikom eksperimentu Radovi je jo tada prepoznao ono to e biti jedna od vanih uporita njegovog teorijskog razmatranja savremene arhitekture, naime, kako sam pie trideset godina kasnije: Postmoderna, Kasno-moderna ili Transmoderna () i svaka druga arhitektura danas duguje i postoji na jeziku i duhu, oblicima i elementima avangarde dvadesetih. (Radovi [1989b]: [xi]). Iste godine, 1966, u asopisu Arhitektura urbanizam predstavljen je i Radoviev projekt za Memorijalnu kuu na Tjentitu, posveenu bici na Sutjesci. Zbog svog veoma specifinog arhitektonskog karaktera koji je u posebnom sinergikom sadejstvu sa freskama Krsta Hegeduia u enterijeru, memorijalna kua na Tjentitu predstavlja jedan od najsloenijih memorijala posveenih Drugom svetskom ratu na podruju bive Jugoslavije, ija kritika tumaenja tek predstoje (Cf. Vesi, 2003). Koncipirana kroz svesno preispitivanje modernistike paradigme u odnosu na prirodno okruenje i kulturno-istorijski kontekst, kuu karakterie
www. maticacrnogorska.me MATICA, zima 2011.

383

Liljana Blagojevi

betonska konstrukcija prizmatinih formi etvorovodnih krovova, koja je moderna u konstrukciji, kompoziciji i formi. Istovremeno, to je jedna viestruko kodirana arhitektura, od svedenosti u duhu japanske estetike i privilegovanja taktilnog kvaliteta betona, do reference na vernakularnu arhitekturu brvnara iz regiona i modernog transponovanja regionalne tradicije u duhu finske arhitektonske paradigme, ali i prisutne reference na epohu prosvetiteljstva i Marc-Antoine Laugierovog koncepta primitivne kolibe. Radovi svesno konstruie ovu sloenost ve u ovom svom prvom realizovanom delu, na samom poetku karijere. Kao mlad, tridesetjednogodinji arhitekt, on u tekstu o projektu memorijalne kue, postavlja jedan duboko promiljen, univerzalni stav o arhitekturi: ... nije ovde moglo biti rei o folkloristikom formalizmu ... (a)li se po mom dubokom uverenju nije mogao mimoii onaj autentini duh podneblja, inspiracija etikim i materijalnim sutastvima sveta surovosti i istote. Nacionalno [ili, ono to bismo danas nazvali regionalno, prim. Lj. B.] izgledalo mi je univerzalno. ... Japanska i finska kola time su ini mi se afirmisale sebe: poimanjem svojih univerzalnih, veitih neimarskih kodeksa, poimanjem sopstvenog duha i duha u sopstvenoj formi. (Radovi, citiran u: O. M. N. 1966: 12) U vreme kada je radio na projektu Memorijalne kue, Ranko Radovi je napisao jedan tekst povodom nagrade Borbe za arhitekturu, koji takoe moemo protumaiti i kao njegov tadanji arhitektonski kredo: Objekat je iznad svega plastina vizija. Gradi se u betonu, kamenu, vezuje se za prostor, datu tradiciju. Gotovo bi se reklo da je to arhitektura seanja. Izraz te arhitekture je samosvojan, ona izmie moguim shematskim klasifikacijama i pleni svojom autentinom naivnou u kojoj su oseanje i intencija ispred razloga i vrste duhovne strukture, koja modernu arhitekturu sve vie prati i podstie. (Radovi, 1969: 11)
384
MATICA, zima 2011. www. maticacrnogorska.me

Ranko Radovi: profesor, urbanist, arhitekt i teoretiar arhitekture

U nastavku on navodi da je najtipiniji primer takve arhitekture objekt hotela Podgorica u Podgorici arhitekte Svetlane Kane Radevi iz 1967. godine, a mogli bismo dodati da je to i Memorijalna kua na Tjentitu. Radovi svoj komentar zakljuuje sledeim reenicama: Prava sinteza ovih pristupa ini se da tek predstoji. To je i iskra novih istraivanja. Pa ak moda hrabro emo tvrditi i jednog mogueg jugoslovenskog izraza u arhitekturi. (Ibid.) Memorijalnu kuu na Tjentitu, stoga, vidim i kao arhitektonski iskaz ovakvog stava, u kojem je u punom smislu ostvarena tenju njenog projektanta ka jedinstvenoj sintezi savremenog/modernog, regionalnog i kulturnog u njenom izrazu.

Ranko Radovi, Spomen kua na Tjentitu, 1971.

Jo jedna znaajna, a mogla bih rei i sredinja teorijska postavka Ranka Radovia datira iz teksta objavljenog 1970. godine u asopisu Arhitektura urbanizam. Radi se, naravno, o njegovom stavu o kljunoj ulozi eksperimenta i istraivanja u arhitekturi, kako sam objanjava: U ovim sedamdesetim godinama promene sveta izazivaju tako sudbinske transformacije prostornih sistema i naina prostornog miljenja da su istraivanja i eksperimenti postali uslov za opstanak arhitekture. (Radovi, 1970: 25) U ovom kontekstu, postavila bih relaciju ovakvog njegovog pisanja sa specifinim duhom i idejama i teorijom avangarde i modernog pokreta, koje u beogradskoj sredini jo od sredine 1930tih godina, najjasnije i najbeskompromisnije artikulisao Milorad Pantovi, znaajni moderni arhitekt
www. maticacrnogorska.me MATICA, zima 2011.

385

Liljana Blagojevi

prethodne generacije, Le Korbizjeov saradnik iz herojskih dana modernizma, i profesor beogradskog fakulteta. U osvit po mnogo emu prelomne 1968. godine, u anketi o posleratnom razvoju arhitekture Jugoslavije, a koju je za asopis Arhitektura urbanizam uredio upravo Ranko Radovi, Pantovi paralelno postavlja s jedne strane, uticaj velikih promena nauke, elektronike, automatizacije i kibernetike i tehnikog napretka na arhitekturu, a sa druge strane, odluujui znaaj kritike i teorije arhitekture u tom kontekstu, pre svega kao mesta otpora pozitivizmu, formalizmu, odnosno dogmatizmu. Radovi je, ini se, bio jedan od retkih koji je umeo da uje Pantovia i da teorijski artikulie sutinski duh eksperimenta i vizionarstva u arhitekturi i to ne kao stalno traenje novog po svaku cenu, ve kao kreativno istraivanje uz shvatanje socijalne neophodnosti arhitekture i puno uvaavanje njene praktine i drutvene uloge. Konano, jo jedna linija kritikog miljenja i delovanja sa kojom je bio u stalnom dijalogu, jeste ona koja se bavila pitanjima urbane kulture i urbaniteta i sa njima povezana linija organskog urbanizma, koju jo sredinom 1950tih formulisao arhitekt Bogdan Bogdanovi (Cf. Blagojevi, 2007: 198-202). Bogdana e Radovi upoznati jo kao student 1960. godine, saraujui sa njim na projektima memorijala u Jasenovcu, Kraljevu i Leskovcu. Bogdanovieva kritika monotonosti socijalistikih stambenih kolonija, zalaganje za raznovrsnost i simboliku, emocionalnu i romantinu funkciju arhitekture, kao i njegov koncept malog urbanizma, nai e refleksiju i nadgradnju u Radovievim malim esejima koje je 1960tih i 1970tih objavljivao u dnevnim novinama i koji e biti sabrani u njegovoj knjizi ivi prostor (1979), a koju kao recenzent potpisuje Bogdan Bogdanovi. Ova publikacija objavljena na kraju osme decenije zaokruuje period kritike visokog modernizma i kroz prikaz moguih reinterpretacija moderne i ispitivanja odnosa modernosti i tradicije najavljuje ono to e u narednoj deceniji biti definisano kao diskurs postmodernizma.
386
MATICA, zima 2011. www. maticacrnogorska.me

Ranko Radovi: profesor, urbanist, arhitekt i teoretiar arhitekture

Izrazita linija Radovievog kreativnog senzibiliteta oitava se kroz njegove crtee, u vinjetama, slobodnim ili arhitektonskim studijama. U tekstu povodom svoje samostalne izlobe crtea Arhitektura kao likovni jezik, odrane u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, 1981. godine, Radovi arhitekturu i urbanizam definie kao polje antinomija, naime kao: ... sloeno i sveobuhvatno podruje ljudskoga rada i delovanja ispunjeno motivima, materijalima i metodama, egzistencijom i idejama, duhovnim i fizikim, tehnikama i vizuelnim, drutvenim i linim, trajnim i prolaznim, kulturnim i biolokim i kakvim sve ne antinomijama ... , i dodaje da u tom polju za njega: ... arhitektura jeste i mora ostati umetnost, ali umetnost duboko proeta realnou i ivotom, idealima i ljudskim tenjama, daleko od larpurlartizma i samozadovoljstva ... (ali nota bene) ... rad i istraivanje likovnog u arhitekturi i njenog jezika jeste i treba da ostane prirodna i legitimna dimenzija svakoga graditeljskoga posla ... i ... ima i neke autonomije crtea u arhitekturi. (Radovi, 1981: nepaginirano) Poznati istoriar i teoretiar moderne i postmoderne arhitekture arls Denks (Charles Jencks), u svom razvojnom stablu postmoderne evolucije druge polovine 20. veka, arhitekturu Ranka Radovia hronoloki postavlja u sredinu devete decenije i to pod kategoriju Romantic Revival oivljavanje romantizma u okvire metaforiko-metafizike tradicije (Denks, 2007, 50-51). Sledei Denksa, mogli bismo, delo Ranka Radovia videti kao postmoderno i viestruko kodirano, ili, pre, kao pluralistiko, dijaloko, kako sam kae: Nae je zalaganje za duhovni i jeziki pluralizam arhitekture, za znanje i postojanje ogromnog, neiscrpnog niza iskustava / i istorije i modernog vremena / u novom, uvek novom i pozitivnom dijalogu. (Radovi, [1989]: XIV).

www. maticacrnogorska.me

MATICA, zima 2011.

387

Liljana Blagojevi

Zakljuna beleka
Konano, kao zakljuak ovih saetih analiza, moglo bi se tvrditi da je u sredinama bive Jugoslavije u kojima je delovao Ranko Radovi u procesu kritikog miljenja stvorio neto sasvim novo u polju arhitekture. To novo je, sa sigurnou bih rekla, u tome to on proiruje modernistiki koncept praxis (odnosno usko shvatanje arhitektonske prakse), na postmodernistiki koncept arhitekture kao diskurzivnog polja koncepata, ideja, stavova, verovanja, dijaloga, koji ine diskurzivne prakse. Upravo tu, u tome to je svojim radom uspeo da u jednoj teorijski inertnoj sredini pokrene viesmerni, strukturisani, iterativni dijalog i vidim najznaajniji doprinos Ranka Radovia teorijskom polju arhitekture. U svojoj doktorskoj tezi Lvolution et la continuit des ides et des formes dans larchitecture moderne,2 koju je odbranio 1980. godine pariskoj Sorboni i u njegovoj knjizi Savremena arhitektura izmeu stalnosti i promena ideja i oblika, Radovi je sistematski razvio svoj pristup istraivanju diskontinuiteta, preseka, granica i raskra savremene arhitekture. U tome, kako sam kae, uzima Foucaultovu Arheologiju znanja kao metodoloku osnovu za istraivanja diskontinuiteta arhitektonske istorije, a Zadovoljstvo u tekstu Rolanda Barthesa postavlja kao analogno zadovoljstvu u graenju. Kako pie, Foucaultovi radovi pomogli su mu da formulie koncept razliitih arhitektonskih serija ... koje se prepliu, preklapaju, nastavljaju, dodiruju, presecaju, a da je nemogue svesti ih na jednu linearnu emu. (Radovi, 1999: 33-34). U tome, Radovi uvek zadrava i pro-modernistiku i pro-postmodernistiku poziciju (tako rei, liotarovsku [Lyotard]) posveenost
2 Teza odbranjena 11. februara 1980, kod prof. Bernarda Dorivala na Institut dArt et dArcheologie, Paris-Sorbonne. 388
MATICA, zima 2011. www. maticacrnogorska.me

Ranko Radovi: profesor, urbanist, arhitekt i teoretiar arhitekture

novoj i tek nastajuoj kulturnoj produkciji postmodernizma, kao mogunosti reinvencije jednog novog modernizma, koji u sebi nosi snagu modernog pokreta ali i sveinu novog. Konano, zar Radovi sam ne potvruje svoju viziju jednog regenerisanog modernizma kada kae: Da ne bude zabune nismo za san o kuici Radi se mnogo vie o traganju za integralnim gradom integralnih ljudi integralnog sveta, u novim drutvenim odnosima, u novim materijalnim uslovima i novim likovnim kategorijama. (Radovi, 1964: 55)

Bibliografija
Blagojevi, Lj. (2011). Postmodernism in Belgrade Architecture: Between Cultural Modernity and Societal Modernisation, Spatium International Review (Belgrade), no. 25, forthcoming. Blagojevi, Lj. (2007). Novi Beograd: osporeni modernizam. Beograd: Zavod za udbenike, Zavod za zatitu spomenika kulture, Arhitektonski fakultet. Denks, . (2007). Nova paradigma u arhitekturi (2002). Prevod Marijana Milosavljevi. Beograd: Orion Art. O.M.N. (1966). Informativni centar Tjentite, Arhitektura urbanizam (Beograd), 38: 11-13. Pantovi, M. (1967). Anketa o posleratnom razvoju arhitekture Jugoslavije, Arhitektura urbanizam (Beograd), 47: 38. Radovi, R. (1964). Sinteza ili zbir, Arhitektura urbanizam (Beograd), 30: 55. Radovi, R. (1966). Revolucionarna arhitektura revolucionarne Rusije, Arhitektura urbanizam (Beograd), 37: 7-10. Radovi, R. (1969). Nagrada Borbe za arhitekturu, Arhitektura urbanizam (Beograd), 59: 11. Radovi, R. (1970). Smisao i vrednost eksperimenta i istraivanja u arhitekturi, Arhitektura urbanizam (Beograd), 60: 25-30.
www. maticacrnogorska.me MATICA, zima 2011.

389

Liljana Blagojevi

Radovi, R. (1979a). Nikola Dobrovi ili o poveanju s vremenom, Urbanizam Beograda (Beograd), 52: 18-29. Radovi, R. (1979b). ivi prostor. Beograd: Nezavisna izdanja (Slobodana Maia). Radovi, R. (1981). Traktat o kreativnom miljenju arhitekte. Arhitektura kao likovni jezik, Komunikacija (Beograd), 3: nepaginirano. Radovi, R. (nedatirano [1989a]). Jakov ernjihov, konstruktivista koji je omoguio dekonstruktivizam, u: ernjihov J. (1931) Konstrukcije arhitektonskih i mainskih formi. Prevod Marina Boji. Beograd: Graevinska knjiga: XIV. Radovi, R. (nedatirano [1989b]). Od stila ka stilizaciji, od uzvienih nada do izgubljenih iluzija, u: Hikok Donson, Internacionalni stil (1931). Beograd: Graevinska knjiga: nepaginirano [xi]. Radovi, R. (1999). Savremena arhitektura izmeu stalnosti i promena ideja i oblika. Novi Sad: Fakultet tehnikih nauka i Stylos. Vesi, J. (2003). Povodom 60-godinjice bitke na Sutjesci, u: Tiho tee Sutjeska Katalog izlobe Goranke Mati, Beograd: Muzej savremene umetnosti: 20-34.

390

MATICA, zima 2011.

www. maticacrnogorska.me