Biofidbek-neurofidbek-rad sa decom. ADD-ADHDhiperaktivnost. Aspergerov sindrom i autizam. Epilepsija.

(Neboja Jovanovi )

poreme aji

panje

Biofidbek je posebno koristan za decu ! Veoma esto, i sa izizetnim uspehom se koristi u kolama za prevladavanje kolom izazvanog stresa, trening samopotovanja i sigurnosti u sebe, probleme sa u enjem i koncentracijom, migrene, glavobolje, tremu...Klincima, a bogami i omladincima, biofidbek trening je zabavan. U enje kontrole fiziolokih funkcija se odvija preko brojnih zabavnih video igrica. Igrice se ne reavaju dojstikom, miem, preko tastature...Igra se umom. Uzbudljivo je videti da je misao akcija. Da mentalne aktivnosti nisu samu komeanja misli u naoj glavi. Sve to pomislimo i osetimo proizvodi neku fizioloku reakciju, i mi to vidimo na ekranu. Igrice se reavaju preko bio signala koje senzori snimaju na glavi i telu deteta. Te signale obra uje poseban softver, i puta mla anog igra a da napreduje u igri i pre e na slede i nivo samo ako uspe da natimuje svoje telo da proizvodi onakve signale kakvi su poeljni za dostizanje stanja relaksacije, ili koncentracije...ili nekog drugog eljenog stanja. ADD/ADHD-Deficit panje i hiperaktivnost kod dece: To to zovemo pundravcima koji dete obuzmu kada treba da se koncentrie i neto uradi, ili ono to zovemo previe ivahno dete, esto je odraz problema koje psiholozi ozna avaju oznakama ADD i ADHD. To su skra enice za Attention Defficit Disorders, i Attention Defficit Hiperactivity Dissorders. Bitno je re i to da se biofidbek naj e e koristi kao najefikasniji metod za prevazilaenje upravo ovih problema. Zbog toga je blagorodan za upotrebu u koli. Brojna istraivanja govore nam o tome da oko 5-15% procenata dece mu i muku sa ovim ADDeovima i ADHDeovima. Ova prva muka zna i da je dete otsutno, nezainteresovano, sanjari, nepaljivo je i teko u i, ali nije mnogo nemirno, iliti hiperaktivno. A ova druga muka, sa velikim H, zna i da su tu i estoki pundravci koji mu ne daju da se skrasi. Ranije se smatralo da sve to pro e kad dete poraste, i kad mu do e iz guze u glavu, ali, novija istraivanja koja su pratila sudbinu takve dece, govore nam da se takvo stanje zadrava i kad se iza e iz detinjstva u oko 70% slu ajeva. Ono to nam se oprata dok smo derita, teko da moe da pro e kad omatorimo. Ta istraivanja kau jo i to da su oni koji ne iza u na kraj sa ovim svojim osobinama esto skloni impulsivnosti, narkomaniji, alkoholizmu, delikvenciji...to je mnogo ve i problem od nepaljivog i odsutnog deteta, ili nestanog deteta sa hiperaktivnim pundravcima. Lepo je biti iv i ivahan. To je zdravom detetu u opisu radnog mesta. I nije cilj u enja biofidbeka da se umanji ivotnost. Naprotiv. Cilj je da se stekne sposobnost vladanja sobom, da nas ta ivotnost ne bi kotala ivota. Uostalom, to je cilj i svakog vaspitanja. Jo jedna bitna prednost ovog metoda, posebno za decu, je u tome to ga korisnici ne doivljavaju kao nekakvo le enje koje im je potrebno zato to su bolesni, niti kao prevaspitavanje jer su nevaspitani, niti kao psihoterapiju, jer su malo aknuti. Oni dolaze da treniraju mozak, kao to idu na sport da bi trenirali mii e. Biofidbek seansa im li i na odlazak u igraonicu za kompjuterske igrice. Bitna razlika izme u ovih igrica, i obi nih kompjuterskih igrica je u tome to su biofidbek igrice zdrave i to se pomo u njih ovladava ivotno korisnim vetinama. Koje su specifi nosti rada sa ADD i ADHD problemima? Naj e e se koristi neurofidbek, ali se kombinuje sa biofidbek treningom dijafragmatskog disanja i drugim modalitetima, zavisno od konkretnih problema koje uo imo kod deteta. Kod EEG treninga bitno je znati slede e: Kod dece(i odraslih) sa problemima ADD i ADHD tipi na je poviena Teta aktivnost uglavnom u levoj hemisferi koja je uklju ena u fokusiranu, selektivnu panju, procesuiranje informacija i produeni panju. Osnovni neurotransmiter za ovu vrstu panje je dopamin. Kod ADD je smanjen u frontalno mesolimbi kom sistemu leve hemisfere. Taj tip kognitivnog procesuiranja koji je smanjen je onaj koji zahteva spore, serijske napore i naziva se toni ki. Leva hemisfera ja bazirana na odravanju rutinskih i repetitivnih aktivnosti. Kod ADD, im zadatak postane dosadan, pojavljuje se porast niskotalasnih aktivnosti i oni odustaju. Moe do i do pada uzbu enja ili pak do porasta uzbu enja i do akcija bez refleksije neprilago enih situaciji. Oni mogu biti impulsivni ili bukvalno

zaspati na asu. Problem je u moduliranju uzbu enja. Kombinacija SC biofidbeka i neurofidbeka daje dugotrajne rezultate. Desna hemisfera je uklju ena u generalno odravanje uzbu enja koje je vie u ekstrapersonalnom prostoru. Ona regulie informacije koje zahtevaju perifernu viziju, prostornu lokaciju, brze promene u panji. Neurotransmiter je noradrenalin. Povien je u desnoj hemisferi kod ADD. ADD osobe imaju automatsko procesuiranje koje je brzo i simultano. Naziva se fazi na sposobnost panje. Taj tip panje je usmeren prema novinama i promenama. ADD karakterie smanjena aktivacija leve hemisfere i poviena aktivacija desne. U estalost ove dijagnoze je ve a kod de aka. Odnos je 6:1. Vodi ekstrovertnosti i skolonosti da se bude ometen spoljanjim stimulusima. U koli, esto ne mogu da odre nivo fiziolokog uzbu enja ako se ne kre u ili ne rade neto. Treba im dozvoliti da crtaju dok prate predavanje jer ta aktivnost uklju uje drugi deo mozga i nije konkurencija misaonom procesu leve hemisfere(aktivnost desne hemisfere). Ali, da crte bude povezan sa onim to crtaju i da se previe ne unose u to. Aktivnost je smanjena u levom prefrontalnom i frontalnom korteksu kod ADD i afektivnih poreme aja. Ta oblast mozga je zaduena za inhibiciju neprikladnih aktivnosti. ADD je preteno disfunkcija frontalnog renja. U desnoj hemisferi je smanjena aktivnost u prefrontalnom renju u podru jima koja su zaduena za fiksiranje panje na odre eni stimulus i planiranje akcije i kontrolu impulsa. Tri osnovna simptoma ADD su nepaljivnost, razdraljivost i impulsivnost. EEG pokazuje tri tipa: izrazite Teta u prefrontalnom renju, generalizovanu ekscesivnu Teta u prefrontalnom i centralnom podru ju, ekscesivnu alfa aktivnost u C3, C4 i frontalno. Mogu se pojaviti i ekscesivne beta aktivnosti kod jedne grupe ADHD i nizak teta-beta racio u ta kama F5, F6 ili F3 i Fz ili F4, a da teta-beta racio u Cz i dalje bude visok. Te visoke beta aktivnosti mogu biti vezane uz druge poreme aje kao to je depresija, ruminacije, opsesivno kompulsivni poreme aji...Obi no su u opsegu od 23-34 Hz. Trening se usmerava na smanjivanje teta i pove avanje SMR i niih beta talasa u odre enim regionima i daje dugotrajne efekte. Obi no je potrebno 40 ili vie seansi. Trenira se inhibicija 4-8 Hz i povienje 12-15 Hz na Cz ta ki sa referencom na desnom uvetu. Dva puta nedeljno. Kasnije nakon poboljanja moe i jednom u kombinaciji sa u enjem metakognitivnih strategija i menadmenta vremena. Kod odraslih ADD se moe vebati i sniavanje niskog alfa opsega 9-10Hz ili thalpha od 6-10 Hz. Treba obratiti panju da li se jaki niski alfa javljaju sa otvorenim o ima. To zna i da se taj deo mozga e e odmara. Aspergerov sindrom: Spada u autisti ki spektar poreme aja. Problemi se javljaju u sferi socijalnih interakcija, komunikacija i imaginacija povezano sa uskim opsegom repetitivnih aktivnosti. AS ele da imaju socijalne aktivnosti, ali nemaju dovoljno socijalnih vetina da ih prikladno ostvaruju. esto ih predstavljaju kao male profesore sa ekstenzivnim znanjem u svojoj oblasti interesovanja. Simptomi se preklapaju sa ADD. EEG pokkazuje smanjenu aktivaciju u podru jima desne hemisfere gde se procesuiraju emocionalne informacije. Poreme aj je u desnoj hemisferi, dok leva radi solidno(jezik, IQ testovi, obavljanje rutina...) Emocionalno razumevanje i ekspresija zavise od aktivacije desne hemisfere. Kod AS esto se pojavljuje aprozodija-odnosi se na nedostatke u prepoznavanju u jeziku naglaska, intonacije, promena u glasi i melodije. Kod motorne aprozodije osoba govori monotonim ravnim glasom bez varijacija ak i kada opisuje emotivno nabijene doga aje. Kod senzorne aprozodije ne interpretira korektno socijalne aspekte i emotivne tonove govora. Pokazalo se da neurofidbek prili no pomae u tretmanu autisti nih i AS kao deo multimodalnog pristupa. U radu sa autisti nom deco i decom sa AS prvo se treba priklju iti aktivnostima koje dete

obavlja, ta god da radi. Onda postepeno uklju ivati dete u ono to vi elite da radi. Na po etku, ako je mogu e, nemojte pri ati. Koristite telesne signale. Ako morate da pri ate, onda samo nekoliko re i, kratke, vrste, direktne komande. Ova deca slabo generalizuju i ono to nau e mora se ponoviti u razli itim situacijama i sa razli itim ljudima. Deca koja su bila na neurofidbeku bolje generalizuju. Kasnije verbalna komunikacija postaje dostupnija, preko pri anja pri a se mogu u iti socijalne vetine. Kad se radi sa AS adolescentima, isto se koristi nekoliko re i da se objasni ta se trai od njega. Treba biti bukvalan i konkretan ak i ako imaju visok IQ. Sa starijim je dobro koristiti memorijske trikove jer oni to ve inom vole. Kod starijih adolescenata ako se ponaaju socijalno neprikladno prvo precizno definiite situaciju, drugo, pitajte ga kave efekte to ponaanje ima na druge osobe, tre e, jasno i jednostavno dajte svoje miljenje o reakcijama drugih na ono to on radi, etvrto pitajte ga ta e uraditi kada se to slede i put dogodi, peto, recite ta vi sugeriete da uradi kada se to slede i put dogodi. Ponovite situaciju i igrajte obrnute uloge, ali konkretno. Moete mu pomo i da odlu i ta da kae, napraviti listu fraza koju moe da koristi...Pitajte ga koju osobu vidi kao dobar model u tom ponaanju. Moete i zapisati ta tu osobu ini dobrim modelom, koja ponaanja konkretno i sugerisati da pokua da kopira ponaanje te osobe. ale obi no ne razumeju. Kako napreduje NFB trening moete primetiti kako adolescent po inje da se e e smeje i to u prikladnim situacijama i kako dobija smisao za humor. Druga korisna sugestija moe biti da mu sugeriete da ograni i pri u o svojim podru jima interesovanja, osim ako ga pitaju o tome. EEG obrazac na Cz ta ki izgleda sli an kao kod ADD ali je amplituda teta i snienje SMR ve e. Radi se vie seansi 80-100 nekada vie, smanjuje se teta-beta racio i podie SMR. Poviene spore aktivnosti zna e da je osoba vie u svom svetu, a nizak SMR impulsivnost i nesposobnost inhibicije. Poviene teta prefrontalne i frontalne amplitude su vezane za nedostatak prikladne inhibicije, a niskofrekventne aktivnosti u desnom parietalno.temporalnom podru ju sa nesposobno u da se interpretiraju socijalne relacije i emocije. I visoke amplitude niskih alfa 9-10 ili thalpa 6-10 su znak da se taj deo mozga e e odmara, lenstvuje. Lenstvovanje desne hemisfere sa niskim frekvencijama u prefrontalnom renju povezane su sa teko ama u interpretaciji i ekspresiji socijalne komunikacije. Epilepsija: Na EEG snimcima, kod osoba koje imaju epilepsiju, mogu se videti snane niskofrekventne aktivnosti iznad oblasti koje su arita. Logi no je pretpostaviti da bi sniavanje amplituda tih aktivnosti iznad i oko arinih lokacija, uz pomo neurofidbek treninga, trebalo da bude konstruktivan pristup, da daje rezultate u smislu smanjivanja snage i u estalosti napada, i smanjivanja potreba za lekovima. Me utim, poto su osobe sa EP problemima uglavnom pod lekovima, teko je razgrani iti uticaj lekova i uticaj NFB treninga. Nema ozbiljnijih klini kih studija koje bi, na dovoljno kontrolisan na in, ispitale uticaj NFB treninga na EP. Ali, prili an broj klini kih izvetaja govori o tome da podsticanje SMR aktivnosti mozga moe imati pozitivne efekte kod osoba koje imaju grand mal padavicu, parcijalne kompleksne napade i li bilo koji tip epilepsije sa motornim komponentama. Klini ari uglavnom postavljaju jednu aktivnu elektrodu(kanal A) iznad arita i tu inhibiraju spore talase(teta), a drugu aktivnu elektrodu(kanal B) pomeraju iz seanse u seansu iznad senzorimotornog regiona. Naj e e je postavljaju na C3 i C4 gde podsti u aktivnosti od 13-15Hz(SMR- senzorimotorni ritam). SMR trening pokazao se delotvornim i kod drugih poreme aja povezanih sa nevoljnim pokretima mii a: Tourieov sindrom, Parkinsonova bolest, distonija, fibromialgija...