Pitanja za usmeni deo ispita iz Digitalne tehnike

1.Algoritamske strukture Algoritam je niz koraka u resavanju odredjenog zadatka. 2.Obrazovni proces - znanje cini odredjeni skup cinjenica vezanih za odredjene pojmove - shvatanje je prvi korak ka razumevanju pojmova, cinjenica i terminologije.Treba sazeti objasnjena vezana za pojmove i za njihove odnose i veze. - primena primena prikupljenog znanja na konkretni slucaj - analiza rasclanjivanje nekog elementa na sastavne delove i odredjivanje medjusobnih veza -sinteza vrsi se kombinovanje elemenata i delova. Rezultat je proizvod. -ocena zadnja faza edukacije gde ce se dobiti podloga za kvalitativnu i kvantitativnu ocenu vrednosti metoda, procesa I produkta 3.Osnovni principi resavanja problema -identifikacija prikupljanje informacija o problemu (merenje,opazanje, razumevanje zadatka, analiza slicnih resenja...) Zvog gresaka koje ce nastati pokusavamo probleme razdeliti na manje celine. Dekompoziciju radimo dok ne dodjemo do elementarnog problema koji je lako resiv. 4.Algoritam Postupak resavanja problema. Nacini crtanja algoritma: *odozgo prema dole(kretanje od opsteg ka pojedinacnom, nakon resavanja problema na jednom nivou ulazi se na drugi nivo. Na poslednjem su elementarni problemi, i stize se do resenja.) *odozdo prema gore(Kretanje ide od pojedinacnog ka opstem, posto su poznati podproblemi moguce je resavanje istih paralelno.) * kombinacija ova dva(inzinjer uvek dodaje svoju intuiciju u resavanju problema). 5.Mesto digitalne tehnike u tehnici

Uz pomoc bulove algebre se od osnovnih elemenata projektuju registri, memorije, od kojih se sastavljaju mikroprocesori... 6.Bistabilna stanja I logicki izrazi -Bistabilna stanja znaci da moze da ima samo 2 stabilna

stanja (da, ne) -Logicki iskaz povezuje vise elemenata (promenjivih) I daje neki rezultat koji moze biti tacan ili netacan 7.Logicko razmisljanje Nase logicko razmisljanje ima binarnu strukturu, odnosno nasi iskazi uvek imaju 2 stanja istinito i neistinito. Ni jedan nas iskaz ne moze da primi oba stanja iskljucujuci filozofe i suzdrzavanje od davanja iskaza. 8.Brojni sistemi Predstavljanje velicina brojevima. Podela na: a)nepozicioni (kad vrednost cifre ne zavisi od mesta gde se nalazi, vec je uvek isto) b)pozicioni (vrednost broja se iskazuje kombinacijom cifara i tezinskog faktora definisanog pozicijom cifre u okviru broja). 9.Dekadni brojni sistem Najcesce primenjivani numericki sistem na svetu. Ima osnovu 10, odnosno pomocu 10 cifara mozemo napisati bilo koji broj (0,1....9) 10.Binari brojni sistem Osnova 2, cifre (0,1). Koristi se u svetu elektronike zbog jednostavne realizacije I smanjene mogucnosti nastanka greske (2^n....2^1, 2^0). 11.Pretvaranje dekadnog broja u binarni Vrsi se tako sto se decimalni broj deli sa 2, ako nema ostatka upisuje se 0, a ako ima pise se 1. Postupak se ponavlja dok rezultat ne bude nula. Na kraju se brojevi ostatka citaju od nazad. Racionalni decimalni broj se pretvara u binarni tako sto se mnozi sa 2 pa ako je rezultat veci od 1 pise se 1, a ako je manji od 1 onda se pise 0. Postupak se ponavlja dok se ne dobije zeljena tacnost. Na kraju se brojevi ucitavaju od pocetka prema kraju. 12.Pretvaranje binarnog broja u decimalni Svodi se na sabiranje tezinskih vrednosti pojedinih cifara. Tezinske vrednosti su 2^n, 2^n-1...2^1, 2^0, 2^-1, 2^-2.....2^-m+1, 2^-m 13.Aritmetika binarnog brojnog sistema -sabiranje 0+0=00+1=1 1+0=1 1+1=0 prenos 1 prenos se dodaje sledecoj koloni viseg reda -oduzimanje se vrsi kao u dekadnom sistemu 001100 -00111 00101 posto elektronski sklopovi neznaju oduzimati uvodi se drugi komplment. On se dobija tako sto se svaka cifra promeni u suprotnu vrednost (0 u 1, 1 u 0), a zatim se na to doda 1. Drugi komplement 2 znaci ustvari sabiranje pozitivnog I odgovarajuceg negativnog broja.mnozenje 0x0=00x1=0 1x0=01x1=1

-deljenje kao kod decimalnog brojnog sistema 11000:110=100 110 0000 000 0000 000 000 U tehnici deljenje se realizuje pomocu vise uzastopnih sabiranja. 14.Binarni brojevi u tehnici Umesto prirodnog binarnog koda u tehnici se koristi tzv. Refleksni binarni kod (Gray-ov kod). Karakteristika ovog koda je da se pri prelasku sa jednog na njemu susedan broj menja samo jedna kolona. Izmedju 7i8 poslednje 3 cifre su simetricne, izmedju 3i4, 7i8, 11i12 poslednje 2 su simetricne... 15.Logicke osnove rada digitalnog sistema Osnovne binarne operacije su: -konjukcija (I funkcija, logicko mnozenje) -disjunkcija (ILI funkcija, logicko sabiranje) -negacija 16.Funkcije algebre logike U algebri logike izmedju dve promenjive (A i B) 2^2^2=16 kombinacija (funkcija). U algebri logike tri operacije (I, ILI, NE). 17.Funkcija I Vrednost izraza je zadovoljena samo ako su zadovoljene sve vrednosti ulaza(konjukcija, logicko mnozenje)

18.ILI funkcija Vrednost izlaza je zadovoljena ako je zadovoljen barem jedna vrednost ulaza.

2 19.Negacija Izlaz je suprotna (negirana) vrednost ulaza.

20.NI funkcija Invertovana I funkcija.

21. NILI funkcija. (invertovano ILI)

A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 F 1 0 0 0

22. Osnovni zakoni Boole-ove algebre. 23. Zakoni algebre logike. 24. Osnovni zakoni algebre logike.
a) Zakon komutacije b) Distribukcije A*B=B*A (A+B)*C=A*C+B*C A+B=B+A (A*B)*C=(A+C)*(B+C) c) Uticaj 0 i1 d) Uticaj komlementa A+0=A A+=A A*1=A A*=0 e) Princip dualnosti (svaki logicki izraz ima svoj dualni izraz) na slican nacin - medjusobno za znake . I + - medjusobno znake 0 I 1 - umwsto svake promenljive staviti njenu negiranu vrednost f) Stav o tautologiji g) Zakon apsorcije A+A=A A+A*B=A-A*(1+B)=A*1+A A*A=A A*(A+B)=A-A*A+B*B=A+A*B=A i) Zakon dvostruke negacije h) De Morganovi zakoni =A A*B=+B A+B=*B

25. Mintermi i makstermi.

Minterme nazivamo sve one clanove proizvode koji sadrze sve promenljive. Za n promenljivih imacemo 2 tih clanova. m0=A*B*C**N m1=A*B*C**N m2-1=A*B*C**N POsto u svakom minitermu imamo promenljivih zovemo ih potpunom, perfektnom konjukcijom. Makstermi su izrazi clanovi koji sadrze sve promenljive u disjuktivnom obliku. Potpuna, perfektna disjunkcija. M2-1=A+B+C++J+K+NM0=A+B+C++J+K+N M2-2=A+B+C++J+K+N -Zbir svih minterma je 1. -Proizvod svih maksterma je 0. -Vrednost svih minterma je 0, ako je jedan minterm 1.

26. Zadavanje logikih funkcija u potpunoj disjunktivnoj normalnoj formi.

Analizom postavljenih uslova se pravi tablica istine, iz tablice istine se ispisuju svi minitermi za koje je funkcija jednaka 1. Logicka funkcija se dobija kao zbir ovih minterma. F=m1+m2...; F=1 Ovaj oblik zadavanja funkcije je? Potpuna disjuktivna nomalna forma, skraceno PDNF.

27. Zadavanje logikih funkcija u potpunoj konjunktivnoj normalnoj formi.

Ako iz tablice istine izvadimo sve maksterme za koje je funkcija jednaka 0, proizvod ovih maksterma predstavlja funkciju F=M1*M2.... ; F=0 Ovaj oblik je ? Prirodno normalna konjuktivna form, skraceno. PKNF

28. Analiza logikih mrea.

Analiza prekidackih mreza znaci da od seme mreze odredimo funkciju koja ona realizuje. (potrebno je znati logicke funkcije pojedinih prekidackih elemenata). 2

29. Sinteza logikih mrea.

Je projektovanje mreze uz postovanje odredjenih koraka: 1. Prvo se zadaje projektni zadatak (definisane zahteve prema upravljackoj mrezi). 2. Na osnovu prethodnog odrediti broj ulaznih I izlaznih promenljivi. 3. Odredjivane stanja izlaznih promenljivi u tablici. 4. funkcije iz tablice istine. 5. Crtanje seme na osnovu funkcije. 6. Realizacija prekidacke seme.

30. Sinteza logikih mrea pomou slobodno izabranih logikih elemenata.

Znaci realizovati odredjenu funkciju proizvoljnim logickom kolima.

31. Sinteza logikih mrea pomou NI ili NILI elemenata.

Lake je projektovanje upravljakog sistema sa istim elementima, a kod odravanja je potrebno na lageru imati samo jednu vrstu kola. esto se koriste NI, ili NILI kola u takvim reenjima, jer pomou De Morhan-ovog zakona bilo koju funkciju moemo pretvoriti u NI ili NILI kolo pomou dvostruke negacije, a da se vrednost funkcije ne promeni.

32. Minimizacija logikih funkcija.

Projektovanje digitalnih upravljakih sistema moemo realizovati na dva naina (intuitivno i na osnovu tablice istine). U oba sluaja dobijene logike funkcije nisu minimalnog oblika. Ovo znai, da upravljaki sistemi nisu ekonomini ( vei broj elemenata, vea cena, vea potronja, poveani trokovi odravanja... ). Zbog toga treba teiti da se koristi to manji broj elemenata, to se postie minimizacijom funkcije. Postoji vie naina minimizacije koje nedaju uvek isti rezultat.

33. Minimizacija metodom algebarskih transformacija.

Do minimalnog oblika logike funkcije moe se doi najjednostavnije sa algebarskim transformacijama. Ova metoda je efikasna u sluaju, ako je broj nezavisnih promenljivih mali, i ako je originalna funkcija jednostavna. Kod algebarske minimizacije treba pronai najjednostavniji oblik ekvivalentnih algebarskih

jednaina, koje omoguavaju realizaciju date funkcije sa najmanjim brojem elemenata. Funkcija minimalnog oblika ima sledee karakteristike : - ne moe se iz logike funkcije izostaviti ni jedan miniterm (ili maksterm) - ne moe se iz logike funkcije izostaviti bilo koja promenljiva. Odnosno logika funkcija ne sadri ni jedan redundantni term ni redundantnu promenljivu.

34. Karnaugh-ova metoda grafike minimizacije logikih funkcija.

Ova metoda spada u grupu grafike minimizacije to znai da logiku funkciju moramo prikazati 2 u grafikom obliku. Mada teoretski moe se koristiti za minimizaciju logikih funkcija sa bilo koliko ulaznih promenljivih, u praksi najpogodnija je za minimizaciju funkcije sa tri ili etiri promenljive, retko i sa pet.

Na osnovu disjunktivne normalne forme logike funkcije formiramo takozvanu Karna-ughovu kartu(karlovu tablicu). Ako logika funkcija ima n promenljivih, onda karnaugh-ova karta sadri polja. Svako polje u tablici predstavlja miniterm, a u tablici izmeu svaka 2 susedna polja razlika je samo jedan znak. Karnaugh-ova tablica

35. Postupak Karnaugh-ove minimizacije.

Postupak minimizacije pomou ove metode je veoma brz, pregledan i efikasan. Na karnaugh-ovoj karti (tablici) susedni termovi se uvek medjisobno razlikuju samo za jednu vrednost promenljive.

Postupak se svodi na traenje i zapaanje karakteristinih konfiguracija simbola 1 u karti (jedinice prethodno treba upisati u

kartu). Jedinice se grupiu u grupe od 1,2,4,8,... , grupisanje jedinica dovodi do eliminacije jedne ili vie promenljivih. Pri stvaranju konfiguracija, zaokruene jedinice se mogu zdruiti sa jo ne zaokruenim jedinicama, sve dok postoji i jedna slobodna jedinica.

36. Quineova metoda minimizacije logikih funkcija.

- se bazira na primeni relacije A*B+A*B=A - formira se tabela tako da u prvu kolonu upisemo sve minterme, u drugoj koloni upisemo vrednost rednog broja minterma u binarnom obliku sa onaliko cifara koliko ima promenljivih. u trecoj koloni grupisemo minterme tako da jednu grupu cine oni mintermi koji u 2 koloni im aju isti broj jedinica. - cetvrta kolona se formira tako da grupisemo susedne brojeve na sledeci nacin: nove proizvode ili zbirove mogu da formiraju susedni brojevi 3 kolone razlika izmedju brojeva koji formiraju nove proizvode (zbirove) mora biti stepen broja 2. vrednost broja sa vecim brojem jedinica mora biti veca od vrednosti broja sa manjim brojem jedinica. (postupak ponavljati dok ne ostane jedna grupa). - ako se neki broj ne gruise on direktno postaje implikanta. kad nam ostane jedna grupa, ako se pojave clanovi sa istim razlikama (npr: (4,8)(8,4)) ond a je dovoljno sadrzati samo jedan od njih. zatim se pravi nova tabela, u prvi red se upisu mintermi, a u prvu kolonu se upisu imlikante. ako je neki minterm sadrzan u samo jednoj imlikanti I on postaje implikant koji ulazi u razul tat (svaki konacan imlikant mora da sadrzi bar jedan minterm koji ne sadrzi ni jedne druge impli kante, ako to nije slucaj te implikane se ne uzima). - zatim svaki minterm konacne implikante zapisemo u binarnom obliku, a odatle vidimo vrednost promenljivih za datu implikantu. Zbir proizvoda promenljivih daje funkciju. 2

37. Logike mree sa vie ulaza i sa vie izlaza.

Bilo koje logiko kolo sa vie izlaza moe se dobiti sintezom vie logikih kola sa jednim izlazom. Pojedniano svaki izlaz logikog kola sa vie izlaza moe biti predstavljen logikom funkcijom. Prema tome, logiko kolo sa vie izlaza ima onoliki broj logikih funkcija koliki je broj izlaza. Ako minimizitamo svaku logiku funkciju ponaosob, nije sigurno da e se dibiti minimalan broj elemenata za realizaciju sistema sa vie izlaza. Zbog toga je efikasnije sprovesti minimalizaciju paralelno za sve logilke funkcije sistema. esti u veini sluajeva postoje zajedniki implikanti pojedinih logikih funkcija, koje ako se iskoriste, zajedniki daju mogunost za dalju minimizaciju sistema. Zajedniki implikanti logikog kola se mogu odrediti Karnaugh-ovom ili Quine-ovom metodom minimizacije.

38. Dekoderi.
Dekoderi su kombinacione mree sa vie ulaza i sa vie izlaza. U obim mreama svaka dozvoljena kombinacija ulaznih promenljivih aktivira poseban izlaz. Dekoderi mogu biti : -potpuni -- za n ulaznih promenljivih postoji izlaznih funkcija -nepotpuni -- za n ulaznih promenljivih postoji manje od izlaznih funkcija Definicija : Dekoder je kombinaciona mrea, koja realizuje skup prekidakih funkcija :

Kada je signal blokiranja nula (E =0), tada su svi izlazni signali nule , a kada je signal blokiranja jedinica (E=1) onda samo jedan od izlaznih signala D ima vrednost jedinicu. Koji e ti izlazni signal biti, jednoznano je odreeno vrednostima ulaznih signala X, jer X prestavljaju potpune 2 proizvode n promenljivih.

39. Potpuni dekoderi.

Drugi naziv za potpuni dekoder je jo i binarni dekoder, poto su ulazne promenljive binarno kodirani brojevi, a kao to smo ve videli, za svaku kombinaciju ulaznih promenljivih postoji jedan i samo jedan aktivan izlaz iz mree.

40. Nepotpuni dekoderi.

Kod nepotpunih dekodera odreene kombinacije ulaznih promenljivih se ne mogu pojaviti na ulatu kombinacione mree. Princip realizacije nepotpunog dekodera je isti kao i za potpuni,

samo to e realizacije izlaznih funkcija za nepostojee kombinacije biti izostavljene.

41. Koderi.
U digitalnim sistemima obrada podataka je mogua samo onda, ako su informacije kodovane u digitalnu formu, tj. ako su date u obliku nule i jedinice. Na primer, aktiviranje tastera znai, da odgovarajua kombinaciona mrea generie kombinaciju nule i jedinica koja odgovara tom tasteru. Logika mrea, koja realizuje dati zadatak je koder. Koderi su : - potpuni, ili binarni, ako je broj ulaza i broj izlaza n, - nepotpuni, ako ima n izlaza, a broj ulaza je manji od . Koder na izlazima generie izlazni kod, koji moe da bude : -prirodni binarni -kod koji je zadat tabelom, gde svakom signalu odgovara odreena kombinacija nula i jedinica.

42. Potpuni koderi.

Na osnovu tablice istine kodera moemo napraviti sintezu kombinacione mree.

43. Nepotpuni koderi.

Sinteza nepotpunog kodera je identina sintezi potpunog kodera, sa razlikom da je u sluaju n ulaza broj izlaza manji od .

44. Konvertori koda.

esto treba pretvoriti informaciju iz jednog kodnog sistema u drugi. Mree, koje realizuju ovaj zadatak nazicaju se konvertori koda. Konvertor koda se moe realizovati, ili kao kaskadna veza dekodera i kodera, ili jednostavnije, minimizacijom funkcije konverzije koda.

45. Multipleksori.
Multiplekser je digitalni viepoloajni prekiida 2

Jedan od n ulaza SELECT (selekcija) signal prikljuluje se na izlaz Y. Ulazni signal moe da se pojavi na izlazu Y samo tada, ako je signal dozvole (ENABLE) jedinica.

46. Demultiplekseri.
Demultiplekser je digitalni viepoloajni prekida

Digitalni ulazni signal X e se pojaviti na -tom izlazu. Indeks i e idrediti upravljaki signal SELECT.

47. Digitalni prenos informacija korienjem multipleksora i demultipleksora.

Prenos informacije pomou multipleksera I demultipleksera omoguava korienje redukovanog 2 broja prenosnih linija. Ako je broj linija n=2^m, onda je potrebno imati svega m+1 linija za prenos informacija.

48. Sekvencijalne mree.

Sekvencijalna mrea je logika mrea kod koje izlazi zavise od trenutne vrednosti ulaznih promenljivih (ulaza) i od stanja, u kom se mrea momentalno nalazi.

49. Sinhrone i asinhrone sekvencijalne mree.

Sinhrone mree ako postoji sinhronizacioni signal CLK (Clock) koji diktira trenutak stanja prelaza mree Asinhrone mree ako ponaanje mree odreuju promene vrednosti ulaznih signala, a te promene se mogu desiti u bilo kom vremenskim trenutcima

50. Memorijski elementi sekvencijalnih mrea.

Elementarna memorijska elija sekvencijalne mree je flip-flop koji moe da uva binarnu informaciju u obliku bit-a (0 ili 1), a ovu informaciju menja pod odreenim uslovima. Sekvencijalne mree delimo na: osnovni flip/flopovi, registri, brojai.

51. Vrste flip/flopova.

Postoje: RS, T, D, JK flip/flopovi.

52. Naini sinhronizacije flip/flopova.

Sinhronizacija moe da bude okidanje sa ivicom i okidanje sa nivoom. Ivino okidanje moe biti sa pozitivnom i negativnom ivicom. Nivoom okidani flip/flop moe da bude sa pozitivnim nivoom i negativnim nivoom okidan flip/flop.

53. RS flip/flop.
Simbolika ema asinhronog i sinhronog RS flip/flopa.

Zakoni funkcionisanja RS flip/flopova se mogu zadati na pet naina: - funkcionalnom tabelom - analitikim jednainama - dijagramom stanja - simbolikjom emom - tabelom pobude Sadanje stanje Qt Budue stanje Qt+1 Opis

R 2

0 0 0 0 HOLD 0 0 1 1 HOLD 0 1 0 1 SET 0 1 1 1 SET 1 0 0 0 RESET 1 0 1 0 RESET 1 1 0 X nedozvoljeno 1 1 1 X nedozvoljeno Qt Qt+1 R S 0 0 X 0 0 1 0 1 1 0 1 0 1 1 0 X Tabela pobude Qt+1 i Qt oznake koristimo za oznaavanje istog izlaza flip/flopa, ali indeks t+1 je vremenski trenutak posle promene stanja, dok indeks t odnosi na stanje memorije pre promene stanja. Od asinhronog moemo dobiti sinhroni RS flip/flop ako dodamo CLK signal za sinhronizaciju i dva I kola.

54. JK flip/flop.
Simbolika ema sinhronog JK flip/flopa.

J 0 0 0 0 1 1 1 1 2

K 0 0 1 1 0 0 1 1

Sadanje stanje Qt 0 1 0 1 0 1 0 1

Budue stanje Qt+1 0 1 1 1 0 0 1 0

Opis

HOLD HOLD SET SET RESET RESET TOGGLE TOGGLE

Qt+1 i Qt oznake koristimo za oznaavanje istog izlaza flip/flopa, ali indeks t+1 je vremenski trenutak posle promene stanja, dok indeks t odnosi na stanje memorije pre promene stanja. Zakoni funkcionisanja JK flip/flopova se mogu zadati na pet naina: - funkcionalnom tabelom - analitikim jednainama - dijagramom stanja - simbolikjom emom - tabelom pobude Qt Qt+1 0 0 0 1 1 0 1 1 Tabela pobude J X X 1 0 K 0 1 X X

55. T flip/flop.

Ulaz T 0 1 0 1 2

Sadanje stanje Qt 0 0 1 1

Budue stanje Qt+1 0 1 1 0

Opis

HOLD TOGGLE HOLD TOGGLE

Iz JK flip/flopa moemo napraviti T flip/flop ako spojimo J i K ulaze. U ovom sluaju mogue kombinacije JK flip/flopa su samo one, za koje je J=K. Qt 0 0 1 1 Qt+1 0 1 0 1 T 0 1 1 0

Pretvaranje JK u T

56. D flip/flop.
Ulaz D 0 1 0 1 Sadanje stanje Qt 0 0 1 1 Budue stanje Qt+1 0 1 0 1 Opis

HOLD TOGGLE TOGGLE HOLD

Iz RS flip/flop moemo napraviti D flip/flop tako to spojimo R i S ulaze sa invertorom. Qt+1 0 1 2 D 0 1

Tabela pobude D flip/flop nije memorija, u odreenim vremenskim intervalima prihvata ulazni podatak i dri na izlazu do sledee promene. Rad kola moemo analizirati na vremenskom dijagramu.

57. Tehniki parametri sinhronih mrea.

Sinhronu logiku mreu moemo opisati sa: skupom stanja, skupom ulaza, uslovima prelaza stanja i ponaanjem u prelaznom reimu rada.

58. Naini zadavanja sinhronih mrea.

Sinhrone mree mogu se zadati: neformalno i formalno. Formalno: algebarskim jednainama, koje opisuju prelaz stanja automata, grafom prelaza stanja, tabelom prelaza stanja, sekvencom stanja, vremenskim dijagramima pojedinih signala.

59. Analiza sinhronih mrea.

Analiza mree se zasniva na postojeoj logikoj emi. Analiza mree podrazumeva postupak odreivanja ponaanja mree ija je logika ema data.

60. Sinteza sinhronih mrea. 61. Registri.

Pomou registara moemo privremeno memorisati digitalnu informaciju. Registar se sastoji od nekoliko memorijskih elija, ove memorijske elije mogu biti RS, JK, T i D memorije, odnosno kombinacije ovih. Kad od nekoliko elemenata realizujemo viebitni registar, postoji uslov, i za paralelni rad, a to je zajedniki taktni impuls. Registar moe da bude: - stacionarni - pomeraki Pomeraki moe da pomera podatak: - levo - desno

- kombinovano levo/desno

62. Brojai.
Broja ima zadatak da registruje broj dogaaja. Brojae moemo grupisati po sinhronizaciji: - sinhroni - asinhroni broja 2 Po kodnom sistemu rezlikujemo brojae: - binarni - GRAY-ov - BCD, itd Prema smeru brojanja razlikujemo brojae koji rade: - napred (inkrementiranje) - nazad (dekrementiranje) - kombinovane (napred/nazad)