ENERGIJA SUNEVOG ZRAENJA

1.Pasivan zahvat 2. Aktivna solarna tehnika - solarne ploe i paneli 3. Solarna industrijska postrojenja 4. Teorija

PASIVAN SOLARNI ZAHVAT

Termin pasivne tehnike oznaava da nije potrebno ulaganje elektrine energije, a procesi se zasnivaju na spontanim prirodnim procesima. To znai da je ova tehnologija 100% ekoloka i usavravana od prvih ljudskih naselja do danas. Upravo zato nju i propagiramo iako postoji i aktivna solarna tehnika. U kombinaciji sa modernim zaptivanjem, izolacijama i materijalima predstavljena pasivna solarna tehnika daje savrene rezultate, a ako je dopunite sa aktivnom solarnom tehnologijom dobijate autonomne sisteme, idealno reenje za kue daleko od naselja i infrastrukture.

Zagrevanje kua pomou vazdunih kolektora

Princip zagrevanja kuca pomou vazdunih kolektora prikazan je na slikama.

U toku dana zagrejani vazduh iz vazdunih kolektora prirodnom cirkulacijom prelazi u ljunak i zagreva ga, a rashlaeni vazduh iz ljunka prelazi u kolektor. Pritom su otvori na podu unutar sobe zatvoreni.

U toku noi ili zime, poklopci u sobi su otvoreni, pa topao vazduh iz toplotnog skladita zagreva prostorije kue.

Staklena veranda

Korienje staklene verande kao sastavnog dela stambenog objekta poznato je od davnina. Staklena veranda kao nezaobilazan deo solarne arhitekture postavlja se na junu stranu zgrade. Pomou staklene verande se vri zahvat direktnog i difuznog sunevog zraenja. Pasivan zahvat sunevog zraenja pomou staklene verande i

Trombovog zida prikazan je na slici. Obino se iza staklene verande nalazi masivan, tamno obojen zid koji apsorbuje prispelo sunevo zraenje. Nou ili zimi se otvaraju gornji i donji otvor na zidu i preko gornjeg u kuu ulazi topao vazduh, a na donji izlazi hladan i kua se zagreva.

Staklena veranda i podno skladite toplote

Kao podno skladite toplote najee se koristi reni ljunak koji se deponuje ispod poda kue. Popreni presek kue sa staklenom verandom i podnim skladitem toplote. Topao vazduh se iz staklene verande pomou ventilatora prenosi do ljunka ispod poda prostorije. Topao ljunak zraenjem zagreva prostoriju, dok hladan vazduh iz ljunka u toku noi odlazi u staklenu verandu.

Vodeni zid

U svetu se pokuava da se umesto Trombovog zida koristi

transparentni vodeni zid poznat pod nazivom transvol. ematski prikaz vodenog zida kao apsorbera sunevog zraenja i skladita toplote dat je na slici. U toku dana voda celom zapreminom apsorbuje sunevo zraenje, dok je u toku noi zraenjem predaje unutranjosti kue.

Malo detaljnije za zainteresovane

PASIVAN ZAHVAT Osnovni elementi pasivne solarne arhitekture su: pravilna orijentacija zgrade, nadstrenica, prozori, toplotni zastori, boja zidova i nametaja, Trombov zid, vodeni zid, staklena veranda, podno skladite loplote itd. Orijentacija zgrade Kod direktnog zahvata sunevog zraenja fasadu zgrade treba orijentisati prema jugu sa moguim odstupanjem od 20 prema istoku i 30 prema zapadu. Za navedena odstupanja zgrada e primiti do 10% manje energije od energije koju bi primila kada bi bila orijentisana strogo prema jugu. Odstupanje za 45 stepeni od juga ne umanjuje zahvaenu energiju vie od 20%. Nadstrenica Nadstrenica treba da bude takvih dimenzija da u toku leta sprei, a u toku zime omogui prodor sunevog zraenja u objekat za stanovanje. Koriste se nepokretne i pokretne nadstrenice. Sa pokretnim nadstrenicama moe da se postigne optimalni zahvat sunevog zraenja u toku cele godine.

1) sunevi zraci 22. decembra, 2) sunevi zraci /8. marta i 21. septembra, 3) sunevi zraci 21. juna Ugao upada sunevog zraenja u objekat za stanovanje zavisi od geografskog poloaja mesta u kome se objekat nalazi, godinjeg doba i dnevnog kretanja Sunca. Dimenzije nadstrenice za naa podruja zavise od upadnog ugla sunevog zraenja 21. juna i 22. decembra, kao to se moe videti na slici. Prozori U solarnoj arhitekturi prozori zauzimaju 60-90% june fasade objekta za stanovanje. Veliina prozora zavisi od vrste i namene objekta, odnosno prostorija na kojima se nalaze, veliine nadstrenice, mase zidova, toplotnih zastora itd. Ograniavajui faktor prilikom dimenzionisanja prozora predstavlja mogue pregrevanje prostorija pod dejstvom sunevog zraenja.

Vertikalni krovni prozori

Broj stakala na prozorima zavisi od klimatskih uslova u kojima se nalazi dati objekat. Na primer u primorju su dovoljni jednostruki prozori, u kontinentalnim delovima dvostruki, a u severnim delovima trostruki. U solarnoj arhitekturi se pored prozora koriste i krovni prozori razliitih oblika, dimenzija i poloaja. Sunevo zraenje koje je prolo kroz vertikalne krovne prozore apsorbuje se na unutranjim stranama zidova kue. U toku noi dolazi do oslobaanja apsorbovane toplote i zagrevanja vazduha u kui. Poveanje broja stakala na prozorima neznatno smanjuje prolaz sunevog zraenja, a u znatnoj meri spreava toplotne gubitke iz, prostorija. Toplotni zastori Toplotni zastori se koriste za zatitu od pregrevanja i za spreavanje toplotnih gubitaka iz, prostorija. Toplotni zastori su pokretni i mogu da se nalaze sa unutranje ili spoljanje strane prozora. Toplotni zastori za spreavanje pregrevanja svetlije su boje i efikasniji su ukoliko se nalaze sa spoljanje strane prozora. Toplotni zastori za spreavanje toplotnih gubitaka obino se nalaze sa unutranje strane prozora. Boje zidova i nametaja Na zahvat sunevog zraenja utie boja zidova, zidovi tamnijih boja vie apsorbuju sunevo zraenje od zidova svetlijih boja. U solarnoj arhitekturi prihvatljivi su obojeni zidovi sa koeficijentom apsorpcije od 0,5 -0,8. Materijal
Crni beton Neobojen beton Svetlija cigla Tamnocrvena cigla Mat bela boja Sjajna bela boja Tamnosiva boja Crna uljana boja

a
Koeficijent apsorpcije

0,91 0,65 0,60 0,74 0,30 0,25 0,91 0,90

Crvena uljana boja

0,74

Koeficijent apsorpcije sunevog zraenja za razliite materijale. Pored zidova sunevo zraenje pada i na nametaj u prostorijama. Pri direktnom upadu sunevog zraenja, nametaj se vie zagreva od zidova, jer za istu povrinu ima manju masu, tako da doprinosi poveanju temperature u prostorijama. U praksi se pokazalo da je sa stanovita solarne arhitekture dozvoljeno da nametaj apsorbuje 20-30% upadnog sunevog zraenja. Trombov zid U mestu Odeju u Pirinejima (Francuska) Felix Tromb je 1965. godine sagradio kuu sa tamnim zidom na junoj strani, koji je po njemu dobio naziv Trombov zid. Pomou ovog zida Tromb je demonstrirao mogunost efikasne pasivne toplotne konverzije sunevog zraenja. Zid je istovremeno sluio kao apsorber, kao skladite toplote i kao grejno telo za zagrevanje unutranjih prostorija. Trombov zid se obino izrauje od cigli ili betona debljine 20-40 cm. Na rastojanju 2-10 cm ispred zida nalazi se staklo. U praksi se koriste dve konstrukcione varijante Trombovog zida: bez otvora i sa otvorima pri osnovi i vrhu zida. Nakon prolaska kroz staklo sunevo zraenje pada na Trombov zid i zagreva ga. Toplota se sa spoljanje na unutranju stranu zida prenosi konduktivnim putem. Brzina prenoenja toplote kroz Trombov zid zavisi od materijala od koga je napravljen i njegove debljine.

. Popreni presek kue sa Trombovim zidom: 1) dvostruka stakla, 2) vazduni prostor, 3) odzrani ventil, 4) Trombov zid, 5) hladan vazduh, 6) topao vazduh, 7) toplotno izolovan pod.

Trombov zid bez otvora za cirkulaciju vazduha: l) prednje staklo, 2) unutranje staklo, 3) Trombov zid U cilju spreavanja preteranog zagrevanja prostorija ispred ili iza Trombovog zida postavljaju se odgovarajui toplotni zastori, kao to se moe videti na slikama

. Trombov zid sa unutranjim zastorom: 1) prednje staklo, 2) unutranje staklo, 3) unutranji zastor

Trombov zid sa spoljanjim zastorom 1) prednje staklo, 2) unutranje staklo, 3) unutranji zastor

2. AKTIVNA SOLARNA OPREMA Mogunosti transformacije

U pricipu postoje dve mogunosti za energetsko iskoriavanje Sunevog zraenja: 1) pretvaranje solarne energije u toplotnu i 2) direktno pretvaranje u el.energiju. 1. FOTONAPONSKE ELIJE slue za direktno pretvaranje solarne energije u elektrinu sa veoma malim stepenom korisnog dejstva. One rade na pricipu fotoelektrinog efekta. Vrlo tanke ploice kristala silicijuma sa primesom arsena izloeni zraenju Sunca ponaaju se kao puluprovodniki spoj. estice svetlosti, fotoni, atomima silicijuma izbijaju elektrone i kao rezultat imamo da se na jednoj strani poluprovodnikog spoja stvara viak negativnog, a na drugoj viak pozitivnog naelektrisanja usled ega imamo protok struje.

Velika mana je nizak stepen iskorienja (oko 15%). Druga mana je tzv. niska energetska isplativost. Naime, izrada ovih elija zahteva specifino veliki utroak energetski najskupljih materijala (Al,Si,Cu) tako da je vreme vraanja uloene energije oko 20 godina. Ako je vek ovakvih ureaja manji od 20 godina ne moemo tvrditi da je ovo obnovljivi izvor energije. Njih ima smisla koristiti samo tamo gde je to jedini nain za snadbevanje el.energijom nekih izolovanih, vanih i skupih ureaja, kao to su kosmiki brodovi, geostacionarni sateliti ili udaljene metoroloke stanice, to se i upravo ini. Fotonaponske elije proizvode se tokom poslednjih decenija, zbog reavanja energetskih problema kosmikih programa, te se njihova cena smanjivala i sada iznosi oko 10 USD/W. PRIMENA U DOMAINSTVIMA Na ovaj nain je mogue obezbediti struju u objektima ili ureajima gde

nije dostupna elektrina energija iz elektrine mtree. To su najee vikendice ili kue u nepristupanim mestima, plovni objekti, karavan kuice kao i razni telekomunikacioni ili ureaji na planinskim vrhovima ili signalni ureaji du puteva. Standardne komponente fotonaponskih sistema su fotonaponski moduli, kontroleri punjenja akumulatora, akumulatori, provodnici i nosei sistemi. U primenama gde je potrebno da se obezbedi napajanje elektrinom energijom napona 220 V koristi se ureaj koji se zove invertor i koji pretvara jednosmernu struju iz akumulatora u naizmeninu odgovarajueg napona. Jedan fotonaponski modul je sastavljen od vie elija i najee obezbeuje napon od 12 ili 24 V, snaga mu je od 10 do 150 W. Modul ima snagu od 100 W i napon od 12 V a dimenzije su mu 58 x 132 cm. Broj modula i kapacitet akumulatora se odreuju prema potrebama potroaa koji e se prikljuiti na fotonaponski sistem. Koristiti kompakt fluo svetiljke snage 7 i 11 W koje rade na jednosmernom naponu od 12 V a prikljuuju se pomou standardnog sijalinog grla tipa E27. Za manje zahteve postoje i friideri zapremine do 40 litara sa napajanjem od 12 V. Ukoliko elite da koristite postojei friider koji je predvien za rad na 220 V onda je potreban invertor odgovarajue snage da bi to omoguio. U tom sluaju obino se pravi cela elektrina mrea da radi na 220 V i koriste se kompakt fluo tedljive sijalice jer je potrebno da vodite rauna o svakom potroau. Regulatori koji vode rauna o punjenju akumulatora iz fotonaponskih elija i o potronji struje kao i o stanju akumulatora proizvode se za struje od 6 do 30 A. Dobijena elektrina energija iz sunanih elija akumulira se u olovnim akumulatorima sa elektrolitom u obliku gela jer su oni predvieni da rade u reimu dubokog pranjenja za razliku od akumulatora koji se koriste u automobilima. Potraite: o Projektovanje fotonaponskih sisitema o Vie tipova fotonaponskih modula i regulatora, o elatinske akumulatore kapaciteta od 20 do 120 Ah o Fluorescentne sijalice snage 7 i 12 W za napone 12 ili 24 V o Sinusne pretvarae jednosmernog napona 12 V i 24 V u 220 V AC o Integraciju sistema sa napajanjem iz agregata ili vetrogeneratora o Montau opreme i putanje u pogon

2. SOLARNI KOLEKTORI: materijali koji imaju osobine crnog tela (potpuno apsorbuju sunevu energiju) pogodni su za izgradnju kolektora. Oni se mogu postavljati na krov (kao krovni pokriva), fasadu ili noseu konstrukciju. Stepen korisnog dejstva pri pretvaranju solarne energije u toplotnu je od 60 do 70%. Sastavni delovi kolektora su: kuite (od Al profila), termoizolacija (mineralna vuna debljine 50mm), apsorber (od Al lemela kroz koje su provuene bakarne cevi), stakleni pokriva debljine 4mm i ram kolektora (od Al profila). Ovo su neki teh. podaci solarnog kolektora NAIS 80 firme Nisal iz Nia. U sistemima za iskoriavanje suneve energije razlikujemo dva cirkulaciona kruga: primarni i sekundarni. U primarnom krugu, toplota apsorbovana u apsorberu kolektora se prenosi do izmenjivaa toplote IT. Prenosilac toplote u primarnom krugu je najee smea vode sa 30-40% etilenglikola. U sekundarnom krugu se preko IT toplota predaje akumulatoru toplote, a odatle posredno ili direktno potroau, kao topla sanitarna voda ili voda za grejanje prostorija. Na slici 3.5.1.1 je prikazan jednostavan sistem za grejanje i pripremu tople vode. Meutim, moramo imati dodatni sistem za grejanje i toplu vodu, jer solarna energija nou i zimi ne moe zadovoljiti nae potrebe. Ugradnjom kolektora u startu imamo dodatne investicije, ali kasnije tedimo novac za gorivo ili el.energiju. Tip kolektora izgleda ravne ploe proizvodi nie temperature i manje el. energije, dok vakumski model ima specijalna koncentrujua ogledala i mnogo je efikasniji! Cene su okvirno od 100 eura pa do 400 eura po komadu u Srbiji. U inostranstvu su znatno jeftinije.

Konceptualno razliite vrste kolektora (efikasniji od ravne ploe) Za grejanje stana od 60m2 na solarnu energiju potrebne su investicije od 1 do 1.5 hiljada , a za toplu vodu oko 500 . Za grejanje tople vode sistem se isplati za 2 godine. Procene su da bi solarna energija mogla podmiriti oko 5% energetskih potreba nae zemlje. Leti bi mogla obezbediti 80% potreba za toplom vodom, a zimi izmeu 35 i 50%. Sistemi za grejanje i toplu vodu mogli bi obezbediti 35% potreba u severnoj i centralnoj Evropi, oko 50% juno od Alpa, a na jugu Evrope ak 70%. Prema predvianjima ukupna povrina kolektora u EU dostii e 2010. cifru od 75 miliona km2, a u zemljama Evrope van EU jo 40 miliona km2. To znai da sadanja godinja prodaja treba da se udesetostrui, to odgovara ciframa od 2.5 milijarde godinje.

KOMERCIJALNA UPOTREBA SOLARNE ENERGIJE - malo teorije

Izvor: ETF Beograd Veina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zraenja Sunca, npr. fosilna goriva su akumulisana energija zraenja Sunca koja su dola do Zemlje pre milion godina. Kada govorimo o energiji zraenja Sunca podrazumeva se njegovo iskorienje u trenutku kada doe do Zemlje, to je neposredno iskoriavanje zraenja Sunca.

Dotok energije Sunevim zraenjem naziva se solarna konstanta, koja je 1400W/m2 pri srednjoj udaljenosti Zemlje od Sunca, uz upadni ugao od 90 stepeni zanemarujui delovanje atmosferske apsorpcije. Pri prolasku kroz atmosferu deo energije se troi u sloenim procesima, a deo se reflekuje i reemituje u svemir. Taj deo iznosi oko 1/3 energije koja je dospela na rub atmosfere, pa dotok energije do povrine Zemlje iznosi proseno 920W/m2. Ako je projekcija povrine Zemlje 127.106 km2, dotok energije iznosi 117400TW. Zbog rotacije Zemlje ta se energija rasporeuje po celoj povrini Zemlje (510.1.106 km2), pa je proseni dotok energije 230W/m2, odnosno 5.52kWh/m2 dnevno. To su, naravno prosene vrednosti, a stvarne zavise od geografske irine, dela dana, pojave oblaka, zagaenja itd. Energija zraenja Sunca koja dolazi do Zemljine povrine iznosi, dakle, oko 109TWh (8.6.1013toe) godinje. Ta je energija oko 170 puta vea nego energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. To je ogromni energetski izvor kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme. Energija zraenja koja dopire do povrine Zemlje zavisi u prvom redu od trajanja insolacije (trajanja sijanja Sunca, odnosno o vremenu kroz koje se Sunce nalazi iznad horizonta). Trajanje insolacije zavisi od geografske irine i o godinjeg doba. Razlika izmeu vremena izlaska i vremena zalaska Sunca daje vreme trajanja insolacije kojoj je izloena horizontalna i nezatiena povrina. Ono iznosi za nau zemlju oko 15h leti i oko 9h zimi. Stvarno trajanje insolacije je znatno krae zbog pojave oblaka i magle, ali i zbog stanja atmosfere na posmatranom podruju (zagaenost). Ona se razlikuje za povrine koje su postavljene horizontalno, vertikalno, ili pod nekim uglom u odnusu na povrinu Zemlje. Npr. realno trajanje insolacije za Beograd (na horizontalnu povrinu) iznosi 2071h godinje, od toga 70.5% u periodu od aprila do septembra meseca i 29.5% u periodu od oktobra do marta. Za Podgoricu je to vreme 2442h. Ipak, dotok energije Sunevog zraenja nije proporcionalan trajanju insolacije. Naime, deo energije se gubi prolaenjem kroz atmosferu zbog apsorpcije kiseonika, ozona i ugljen dioksida. Gubitak je vei to je Sunce blie horizontu. Osim toga, energija zraenja se u prolazu kroz atmosferu raspruje, a najvei gubitak je neposredno nakon zalaska Sunca. Deo rasprene energije ipak doe do povrine Zemlje(oko 50%). Prema tome, ukupno zraenje koje doe do povrine Zemlje sastoji se

od neposrednog i difuzionog zraenja koje je deo rasprene energije zraenja. Zbog svega toga snaga zraenja koja doe na povrinu, a koja bi se mogla energetski iskoriavati, znatno se menja tokom dana, a njene promene zavise od godinjeg doba i poloaja obasjane povrine. Veoma se esto energija zraenja prikazuje kao energija koja doe do povrine Zemlje tokom dana, naravno za vreme trajanja isolacije. Ta energija zavisi i od stanja oblanosti i osobina atmosfere, ali je poeljno poznavati i potencijalnu energiju zraenja. To je maksimalna energija koja doe do povrine kroz suvu i vlanu atmosferu. Ona zavisi i od geografske irine i nadmorske visine. Ona postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske visine i poveanjem geografske irine. Na geografskoj irini od 43 stepena pot. energija iznosi oko 2500kWh/m2 godinje, a na geografskoj irini od 46 stepena oko 2400kWh/m2 godinje. Stvarna energija zraenja koja doe do povrine znatno je manja od potencijalne zbog pojave oblaka, vlage i zagaenosti atmosfere. U Srbiji je ona u proseku oko 3.5kWh/m2 na dan, a u primoriju Crne Gore oko 4kWh/m2 dnevno. Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage zraenja. Ipak, te su promene laganije od promena snage vetra i one se mogu s veom ili manjom tanou predviditi, jer je poznat ritam pojava (izlazak i zalazak Sunca). Intezitet zraenja koje nam stoji na raspolaganju ne moemo predviditi s veom sigurnou. Kao izvor energije Sunevo zraenje je povoljnije od vetra s obzirom na predvidivost pojave, ali je nepovoljnije s obzirom na to da zraenja nema u toku noi, i da je manje intezivno tokom zime kada je potronja energije najvea. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog ciklusa, to se ne poklapa sa ritmom potranje energije. Moraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati akumulaciju energije pomou koje bi vrili snabdevanje potroaa nou.

VELIKI POTROAI
SOLARNE ELEKTRANE: u njima vrimo posrednu konverziju energije Sunca u el.energiju; energija Sunca-->koncentracija toplotne energije na radni medij->stvaranje pare-->meh.energija u parnoj turbini--> el.energija.

Primenom ogledala koncentriemo energiju Sunca na kolektor kako bi zagrejali radni medij u njemu. Ako na taj nain postiemo temperature manje od 100C, tada se u izmenjivau toplote koristi freon, koji isparava i pokree turbinu. Ako postiemo znatno vee temperature, tada se u IT predaje toplota vodi, koja se pretvara u paru, koja pokree parnu turbinu. Postoje dva sistema za solarne elektrane (SE):

za manje SE: DCS-Distributed Collectors System, kod kojeg radni medij tee kroz cevi oko kojih su postavljena parabolina ogledala, koja fokusiraju zrake na cev, prenosei na taj nain toplotu na radni medij za vee SE: CRS-Central Reciver System, sa centralnim prijemnikom, na koga se ogledalima prenosi celokupna energija.

Ovakvu SE odlikuje centralni stub (vii od 100m), na kome se nalazi kotao-kolektor toplote. Oko stuba su rasporeena ogledala (heliostati), iji se poloaj stalno kompjuterski koriguje, tako da bez obzira na promenu poloaja Sunca tokom dana, uvek reflektuju zrake na vrh tornja. Zagrejan medij (mineralna ulja ili teni natrijum) dovodi se preko akumulatora toplote do razmenjivaa, u kome se generie para koja pokree turbinu. Najvea CRS elektrana u svetu je SE "Solar one", u Kaliforniji snage 10MW. Trokovi izgradnje iznosili su 142miliona USD, to daje specifine investicije od 14.2USD/W, to je oko 15 puta skuplje od klasinih elektrana. Ako uzmemo u obzir da su to spec. investicije vrne snage dolazimo do zakljuka da je cena desetak puta via od cene klasine elektrane. Interesantan je podatak da 20 ekipa od po 20 ljudi neprekidno isti ogledala kako bi SE mogla nesmetano da radi. Specifini utroak kljunih materijala (elik i beton) je 20 do 30 puta vei nego u sluaju TE. Ako bi izraunali energiju koja se mora utroiti za dobijanje materijala ugraenih u SE dolazi se do zakljuka da je vreme vraanja energije oko 15 godina. Jo jedan problem je i ogromni prostor koji zauzimaju ogledala, pa ako bi se takva SE gradila na nekom produktivnom prostoru, ne bi bila mogua bilo kakva produkcija bioenergije.