Aiitmetika kola

Aritmetikakola
materijalzapripremuispitaizpredmetaMikroarhitekture
Predmetninastavnik:G.Lj.orevi
Elektronskifakultet,Ni,2012.

Aiitmetika kola

Sadraj
1 Predstavljanje brojeva ........................................................................................................ 3
1.1 Predstavljanje neoznaenih brojeva ..................................................................................... 4
1.2 Predstavljanje oznaenih brojeva ......................................................................................... 5
1.1.1 Znak i apsolutna vrednost ................................................................................... 5
1.1.2 Nepotpuni komplement ....................................................................................... 5
1.1.3 Potpuni komplement ........................................................................................... 6
2 Sabiranje ............................................................................................................................ 6
2.1 Osnovna sabiraka kola ................................................................................................. 7
2.1.1 Polu- i potpuni sabira ........................................................................................ 7
2.1.2 Sabira sa rednim prenosom ............................................................................... 9
2.1.3 Sabiranje i oduzimanje u potpunom komplementu .......................................... 11
2.1.4 Sabira/oduzima .............................................................................................. 12
2.1.5 Aritmetiko prekoraenje .................................................................................. 14
2.1.6 Performanse sabiraa sa rednim prenosom ....................................................... 16
2.2 Brzi sabirai ................................................................................................................. 16
2.2.1 Sabira sa ubrzanim prenosom ......................................................................... 16
2.2.2 Hijerarhijski sabira sa ubrzanim prenosom ..................................................... 19
2.2.3 Carry-Select sabira .......................................................................................... 21
2.2.4 Carry-Skip sabira ............................................................................................ 23
2.2.5 Carry-Save sabira ............................................................................................ 25
3 Mnoenje ......................................................................................................................... 28
3.1 Mnoa sa rednim prenosom ....................................................................................... 28
3.2 Matrini mnoa .......................................................................................................... 29
3.2.1 Matrini mnoa sa Volasovim stablom ........................................................... 30
3.3 Mnoenje oznaenih brojeva ....................................................................................... 31
3.3.1 Matrini mnoa oznaenih brojeva ................................................................. 33
3.3.2 Baugh-Wooley mnoa ..................................................................................... 34
3.3.3 Modifikovani Baugh-Wooley mnoa .............................................................. 35
4 Pitanja .............................................................................................................................. 37

Aiitmetika kola

Ovopoglavljejeposveenodigitalnimkolimakojaobavljajuaritmetikeoperacije.Aritmetikakolasu
kljune komponente digitalnih i raunarskih sistema, a od njihovih performansi bitno zavise
performanse celog sistema. Tokom razvoja raunarstva, razvijen je veliki broj algoritama za
najrazliitijearitmetikeoperacije.Naosnovuovihalgoritamaproistekaojespektararitmetikakola
sarazliitimkarakteristikama.Raunarskaaritmetikajedotemereirokaoblastdasemoesmatrati
posebnomnaunomoblauuokviruraunarstvaidigitalneelektronike.
Brojeviigrajuznaajnuuloguudigitalnimiraunarskimsistemima.Brojevisuosnovaiciljraunarskih
operacija. Glavni zadatak raunara je upravo raunanje, to znai, baratanje brojevima.
Najjednostavnijavrstabrojevasusvakakocelibrojevi(integer).Uraunarskimsistemima,celibrojevi
se predstavljaju u binarnom brojnom sistemu, najee u reprezentaciji potpunog komplementa.
Savremenidigitalniiraunarskisistemibaratajunesamosacelimveisarealnimbrojevima(fixedi
floating point). U ovom poglavlju ograniiemo se na aritmetika kola za manipulaciju celim
brojevima.Danassuuupotrebidigitalnakolazaobavljanjenesamoosnovniharitmetikihoperacija,
kao to su sabiranje i mnoenje, ve i za obavljanje sloenijih operacija, kao to je deljenje, ali i za
obavljanje sloenijih matematikih funkcija, kao to su trigonometrijske i logaritamske funkcije. U
ovom poglavlju, razmatraemo samo osnovne aritmetike operacije, sabiranje i mnoenje. Kola za
sabiranje i mnoenje (tj. sabirai i mnoai) mogu se realizovati kao kombinacione ili sekvencijalne
komponente. Kombinacioni sabirai i mnoai generiu rezultat nakon vremena koje je jednako
propagacionom kanjenju kroz strukturu kola. Sekvencijalni sabirai i mnoai su hardverski
jednostavniji od kombinacionih, ali su zato sporiji jer svoju funkciju obavljaju u vie taktnih ciklusa.
Razmatraemo konstrukciju kombinacionih sabiraa i mnoaa. Postoji veliki broj razliitih
konstrukcijakombinacionihsabiraaimnoaasarazliitimodnosomizmeuhardverskesloenostii
brzinerada.Uovompoglavljubiepredstavljenonekolikotakvihrealizacija.
1 Predstavljanjebrojeva
Pre nego to se usredsredimo na konstrukciju aritmetikih kola, bitno je uspostaviti vezu izmeu
brojeva sa kojima baratamo u realnom ivotu i naina kako se u digitalnim sistemima predstavljaju
numerike veliine. Digitalni sistemi su izgraeni od kola koja obrauju binarne, ili logike,
promenljive. Da bi se predstavila neka numerika vrednost, nije dovoljna jedna logika promenljive,
vevienjih,priemusvakapromenljivaodgovarajednojcifribroja.Uovojsekcijibiepredstavljeni
naini za predstavljanje celih brojeva u binarnom brojnom sistemu. Pozitivni celi brojevi se zovu
neoznaeni(unsigned),doksecelibrojevikojimogubitiinegativniipozitivnizovuoznaeni(signed)
celibrojevi.Uraunarskojterminologijizacelebrojevekoristisetermininteder(integer).
Aiitmetika kola

4
1.1 Predstavljanjeneoznaenihbrojeva
Usvakodnevnomivotu,zapredstavljanjeibaratanjebrojevimakoristimodecimalnibrojnisistem.U
ovomdobropoznatomsistemu,brojevisezapisujukaonizcifarakojeimaju10moguihvrednosti,od
0 do 9. Decimalni sistem je pozicioni brojni sistem, s obzirom da je svakoj cifarskoj poziciji u zapisu
broja pridruena teina, a vrednost broja je jednaka teinskoj suma cifara. Na primer, 1964 = 1
1uuu +9 1uu +6 1u + 4 1.Teinesustepenibroja10,takoda,gledanosdesnaulevo,teina
svakesledeecifarskepozicijeje10putaveaodprethodne.Uoptemsluaju,ntocifrenidecimalni
brojDoblikaJ
n-1
J
n-2
J
0
imavrednost:
I() = J
n-1
1u
n-1
+J
n-2
1u
n-2
+ + J
0
1u
0

= J

1u

n-1
=0

Sobziromdaudecimalnomsistemupostoji10cifaraidasuteinecifarskihpozicijastepenibroja10,
kaemodaje10osnovailibaza(radix,naengleskomjeziku)decimalnogbrojnogsistema.Decimalni
brojni sistem je uobiajen i lako razumljiv. Meutim, u digitalnim sistemima nije praktino koristiti
cifre koje imaju 10 razliitih vrednosti. U digitalnim sistemima se koristi binarni brojni sistem, tj.
pozicionibrojnisistemosnove2.Uovombrojnomsistemupostojesamodvecifre,0i1;binarnecifre
sezovubitovi,acelineoznaenibrojevisepredstavljajukaonizbitova,nasledeinain:
B = b
n-1
b
n-2
b
0

Po analogiji sa decimalnim brojevima, vrednost nto bitnog neoznaenog broja B izraunava se na

sledeinain:
I(B) = b
n-1
2
n-1
+b
n-2
2
n-2
+ +b
0
2
0

= b

n-1
=0

Naprimer,vrednostbinarnogbroja1011iznosi:I(1u11) = 1 2
3
+ u 2
2
+ 1 2
1
+1 2
0
.
Uoimo da se cifre 0 i 1 koriste i u decimalnom i u binarnom brojnom sistemu, mada u njima imaju
razliita znaenja. Na primer, broj 11 u decimalnom sistemu ima vrednost jedanaest, a u binarnom
tri.Zato,kadabaratamosabrojevimaizrazliitihbrojnihsistemakoristimoindeksdabismoukazali
naosnovubrojnogsistema.Tako,binarnibroj1011zapisujemokao(1011)
2
.VrednostovogbrojajeV
= 8 + 2 + 1 = 13, to znai: (1011)
2
=(13)
10
. Opseg celobrojnih vrednosti koje se mogu predstaviti
binarnimbrojemzavisiodbrojabitovakojisekoriste.Naprimer,saetiribitamoguejepredstaviti
svecelebrojeveizopsegaod(0000)
2
=(0)
10
do(1111)
2
=(15)
10
.Uoptemsluaju,korienjenbitanam
omoguava da predstavimo celobrojne vrednosti iz opsega 0 do 2
n1
. Neoznaeni celi brojevi
predstavljeniupozicionombinarnomsistemuse,takoe,nazivajuprirodnimbinarnimbrojevima.
U zapisu binarnog broja, bit na krajnjoj desnoj poziciji, kome je pridruena teina 1, zove se bit
najmanjeteine(LastSignificantBitLSB).Kodneoznaenihcelihbrojeva,bitnakrajnjojlevojpoziciji
ima teinu 2
n1
i zove se bit najvee teine (MostSignificant Bit MSB). esto, pogodno je vie
sukcesivnih bitova tretirati kao jednu celinu. Grupa od etiri susedna bita zove se tetrada ili nibl, a
grupaodosambitova,bajt.esnaestbitovainedvabajtailijednupolure;32bitasure,a64bita
duplare.
Aiitmetika kola

S
1.2 Predstavljanjeoznaenihbrojeva
U decimalnom brojnom sistemu, znak broja se predstavlja simbolom + ili levo od cifre najvee
teine. U binarnom brojnom sistemu, znak broja se predstavlja dodatnim bitom, tzv. bitom znaka,
koji u zapisu broja zauzima krajnju levu poziciju. Za pozitivne brojeve, bit znaka jednak je 0, a za
negativne 1. Znai, kod oznaenih brojeva, krajnji levi bit ukazuje na znak broja, dok preostalih n1
bita predstavljaju maginitudu ili apsolutnu vrednost broja, kao to je prikazano na Sl. 11. Vano je
zapaziti poziciju bita najvee teine (MSB). Kod neoznaenih brojeva svih n bita predstavljaju
apsolutnu vrednost broja kae se da su svi bitovi znaajni, a MSB se nalazi poziciji n1. Kod
oznaenih brojeva, znaajni su n1 bita, MSB bit se nalazi na poziciji n2, dok bit na poziciji n1
ukazujenaznakbroja.

(a) (b)
Sl. 1-1. Formati predstavljanja celih brojeva: (a) neoznaen ceo broj; (b) oznaen ceo broj
Za predstavljanje oznaenih binarnih brojeva u upotrebi su tri reprezentacije: znak i apsolutna
vrednost,nepotpunikomplementipotpunikomplement.
1.1.1 Znakiapsolutnavrednost
Udecimalnombrojnomsistemu,apsolutnevrednostipozitivnihinegativnihbrojevapredstavljasena
isti nain, a znak je taj koji ukazuje da li se radi o pozitivnom ili negativnom broju. Ovakav nain
predstavljanja oznaenih brojeva zove se znak i apsolutna vrednost. Ista reprezentacija se moe
primenitiinabinarnebrojeve,arazlikajesamounainukodiranjaznaka:umesto+ikoristimo0i
1,respektivno.Naprimer,+5=0101,a5=1101.
Brojni sistem u kojem se koristi reprezentaciju znak i apsolutna vrednost sadri isti broj pozitivnih i
negativnihbrojeva,anulaimadvojnureprezentaciju.Najvei pozitivanbrojkojiseuovom sistemu
moeiskazatisanbitaje+(2
n
1)=01111;najmanjinegativnibrojje(2
n
1)=11111,doksenula
predstavljasa00000ili10000.
1.1.2 Nepotpunikomplement
U formatu nepotpunog komplementa, nbitna reprezentacija negativnog broja K se dobija
oduzimanjemnjemuodgovarajuegpozitivnogbrojaPod2
n
1, tj.K=(2
n
1)P.Naprimer,akojen=4,
tadajeK=(2
4
1)P=(15)
10
P=(1111)
2
P.Ako+5konvertujemounegativanbroj,dobiemo5=1111
0101 = 1010. Slino, +3=0011, a 3 = 1111 0011 = 1100. Jasno se uoava da se nepotpuni
komplementdatogbinarnogbrojadobijakomplementiranjemsvakogpojedinanogbita,ukljuujuii
bitznaka.
Najveipozitivanbrojkojisemoepredstavitiunepotpunomkomplementusanbitaje01111=2
n

1, najmanji negativan broj je 10000 = (01111)

2
= (2
n
1), dok nula ima dvojnu reprezentaciju:
00000ili11111.
Nepotpunikomplementselakoizvodi,aliispoljavaizvesnenedostatkekadasekoristiuaritmetikim
operacijama.
Aiitmetika kola

6
1.1.3 Potpunikomplement
Uformatupotpunogkomplementa,nbitnareprezentacijanegativnogbrojaKsedobijaoduzimanjem
njemuodgovarajuegpozitivnogbrojaPod2
n
,tj.K=2
n
P.Naprimer,akojen=4,tadajeK=2
4
P=
(16)
10
P = (10000)
2
P. Da bi smo odredili potpuni komplement broja 5, treba obaviti oduzimanje
100000101,todaje5=1011.Ili3=100000011=1101.Nalaenjepotpunogkomplementana
ovajnainjenapornojerzahtevadaseobavioperacijaoduzimanja.Meutim,akojeK
1
nepotpuni,a
K
2
potpunikomplementbrojaPtadavai:
K
1
=(2
n
1)P
K
2
=2
n
P
Odakle sledi K
2
= K
1
+ 1. Dakle, jednostavniji nain za nalaenje potpunog komplementa sastoji se u
tome da se na nepotpuni komplement doda jedinica. Ovo je upravo nain na koji se u digitalnoj
tehnicidobijapotpunikomplement.
Za runo izvoenje, postoji jo jedan laki nain za nalaenje potpunog komplementa. Neka je dat
broj B=b
n1
b
n2
... b
1
b
0
. Potpuni komplement broja B, K=k
n1
k
n2
... k
1
k
0
, moe se odrediti na sledei
nain: kreemo od bita najmanje teine ulevo i prepisujemo bitove broja B sve dok ne naiemo na
prvujedinicu,zatimprepisujemoiovujedinicu,apreostalebitovekomplementiramo.Naprimer,ako
je B=0110, tada prepisujemo k
0
=b
0
=0 i k
1
=b
1
=1, i komplementiramo preostale bitove, k
2
= b

2
= u i
k
3
= b

3
= 1.Znai,K=1010.Ili,nasloenijemprimeru,akojeB=101101000,tadajeK=010011000.
U brojnom sistemu u kojem se koristi potpuni komplement, nula se tretira kao pozitivan broj, i
predstavljanajedinstveninain:000...00.Iztograzloga,brojpozitivnihbrojevajezajedanmanjiod
brojanegativnih.Naime,najveipozitivnibrojkojisemoepredstavitisanbitauformatupotpunog
komplementa je 011...11 = 2
n
1, dok je najmanji negativan broj 10000000 = (011...11 + 1)
2
=
(100...00)
2
=2
n
.
Tri standardna naina za binarnu reprezentaciju brojeva (znak i apsolutna vrednost, nepotpuni i
potpuni komplement) nisu podjednako pogodni za primenu u digitalnim sistemima. Osnovni
kriterijum za izbor reprezentacije brojeva je lakoa sa kojom se nad brojevima u konkretnoj
reprezentaciji obavljaju osnovne raunske operacije, kao to su sabiranje i oduzimanje. Sabiranje
pozitivnih brojeva se obavlja na isti nain u sve tri reprezentacije, tj. na isti nain kao sabiranje
neoznaenih brojeva. Meutim, kada se u raunicu uvedu i negativni brojevi, izmeu razliitih
reprezentacija ispoljavaju se znaajne razlike. Budui da se oduzimanje obavlja na najjednostavniji
nain kada su brojevi predstavljeni u potpunom komplementu, ova reprezentacija nalazi najiru
primenuudigitalnimsistemima.
2 Sabiranje
Sabiranje i oduzimanje su osnovne operacije u raunarskoj aritmetici. tavie, sloenije aritmetike
operacije,kaotosumnoenjeideljenje,zasnovanesunasabiranjuioduzimanju.Konstrukcijabrzih
kolasabiraanijebitnasamoizrazlogaubrzanjaizvrenjabazinihoperacija(sabiranjaioduzimanja)
ve i radi ubrzanja operacija mnoenja i deljenja, koje se sprovode kroz intenzivno sabiranje i
oduzimanje. U ovoj sekciji baviemo se algoritmima za sabiranje binarnih brojeva i konstrukcijom
sabiraa.Poeemosakolimazasabiranjejednobitnihbrojeva,kojisekaogradivnejedinicekoristeu
konstrukciji viebitnih sabiraa. Osim osnovne varijante viebitnog sabiraa sa rednim prenosom,
Aiitmetika kola

7
razmotriemo i sloenije sabirake strukture, visokih performansi, kao to je sabira sa ubrzanim
prenosom. Takoe, bie predstavljene i varijante brzih sabiraa sa izborom i preskakanjem prenosa,
akoikolazaefikasnosabiranjevieoddvabroja.
2.1 Osnovnasabirakakola
2.1.1 Poluipotpunisabira
Binarnosabiranjeneoznaenihcelihbrojevaobavljasenasliannainkaodecimalnosabiranje,stom
razlikom to pojedinane cifre mogu biti samo 0 ili 1. Sabiranje dva jednobitna broja, u optem
sluaju, daje dvobitni rezultat, kao to je to ilustrovano na Sl. 21(a). Ako su oba sabirka 0, tada e i
njihov zbir biti 0, tj. (00)
2
. Ako je jedan sabirak 0, a drugi 1, zbir je 1, tj. (01)
2
. Ako su oba sabirka 1,
zbirje2,tj.(10)
2
.Bitmanjeteineovogzbirazovesebitsume,ilisum,tj.s.Bitveeteinezovesebit
prenosailicarry,tj.c.NaSl.21(b)prikazanajetabelaistinitostikojadefinieoperacijusabiranjadva
bita. Lako se moe uoiti da je bit sume AND, a bit prenosa XOR funkcija sabiraka. Na Sl. 21(c) je
prikazana logika mrea koja realizuje funkcije s i c. Kolo koje obavlja sabiranje dva bita zove se
polusabira(halfadderHA).ZapredstavljanjepolusabiraakoristiemografikisimbolsaSl.21(d).

x y
Prenos
c 2
1

Suma
s
2
0

0 0 0 0
0 1 0 1
1 0 0 1
1 1 1 0

(a) (b) (c) (d)

Sl.21Polusabira:(a)sabiranjedvabita;(b)tabelaistinitosti;(c)kolo;(d)grafikisimbol.
Polusabira, kao izolovano kolo, nema neki vei praktini znaaj. Od mnogo veeg interesa su kola
koja obavljaju sabiranje viebitnih brojeva. Prilikom sabiranja viebitnih brojeva, kao i kod sabiranja
viecifarskihdecimalnihbrojeva,potrebnojesabratisvakiparbitova(cifara),alizasvakubitpozicijui
dodatnojepotrebnouraunatiiprenoskojipotieizprethodnepozicije,i1.NaSl.22jedatprimer
sabiranja dva 5bitna broja X=(01111)
2
=(15)
10
i Y=(01010)
2
=(10)
10
. Sa pet bita mogue je predstaviti
celebrojeveizopsega0do31.PotoukonkretnomsluajuvaiS=X+Y=(25)
10
,petbitabiedovoljnai
za predstavljanje zbira. Uoimo da su na Sl. 22, sabirci simboliki oznaeni sa X=x
4
x
3
x
2
x
1
x
0
i
Y=y
4
y
3
y
2
y
1
y
0
. Na ovoj slici su takoe prikazani prenosi koji se generiu tokom sabiranja. Na primer,
prilikomsabiranjabitovax
0
=1iy
0
=0dobijasesumas
0
=1iprenosc
0
=0;prilikomsabiranjabitovax
1
=1i
y
1
=1dobijasesumas
1
=0iprenosc
1
=1itakodalje.Zac
i
kaemodapredstavljaizlazniprenos(carry
out)izpozicijei,odnosnoulazniprenos(carryin)napozicijui+1.

Sl.22.Sabiranjeviebitnihbinarnihbrojeva.
Standardninainzaprojektovanjedigitalnihkolapolaziodtabeleistinitosti.Meutim,ovakavpristup
nije praktian za projektovanje sabiraa koji treba da sabira dva nbitna broja. Na primer, 5bitni
Aiitmetika kola

8
sabira ima 10 ulaza, pa bi za opis njegovog ponaanja bilo potrebno formirati tabelu istinitosti od
2
10
=1024vrsta!Stoga,boljipristupjenezavisnorazmatratisabiranjesvakogparabitax
i
iy
i
.

(a) (b) (c) (e)

Sl.23.Potpunisabira:(a)tabelaistinitosti;(b)Karnoovemape;(c)kolo;(d)grafikisimbol.
KaotosetovidinaSl.22,zapozicijui=0nepostojiulazniprenosistogasesabiranjeobavljanaisti
nain kao na Sl. 21(a). Na svakoj od preostalih poziciju i=1,..., n1, iti bitovi sabiraka, x
i
i y
i
, se
sabirajuzajednosaulaznimprenosomc
i
.Tako,sadasabiranjenanivousvakebitpozicijeobuhvatatri
bita,x
i
,y
i
ic
i
.Kakonajveizbirtribitaiznosi(11)
2
,tosuzanjegovopredstavljanje,kaoikodsabiranja
dva jednobitna broja, potrebna dva bita: suma s
i
, kao bit manje teine, i izlazni prenos c
i+1
, kao bit
vee teine. Bit sume s
i
predstavlja iti bit konanog rezultata, dok se bit prenosa c
i+1
pridodaje
pozicijii+1kaoulazniprenos.FunkcijesumeiizlaznogprenosadefinisanesutabelomistinitostisaSl.
23(a). Bit sume s
i
je zbir po modulu 2 bitova x
i
, y
i
i c
i
. Drugim reima, bit sume je jednak 1 ako
neparan broj sabiraka ima vrednost 1, odnosno, 0 ako paran broj sabiraka ima vrednost 1. Izlazni
prenosc
i+1
jednakje1akojezbirbitovax
i
,y
i
ic
i
veiod1.Karnoovemapezafunkcijes
i
ic
i+1
prikazane
sunaSl.23(b).NaosnovuKarnoovihmapaumogunostismodaizvedemooptimalneizrazeoblika
zbirproizvodazafunkcijec
i+1
is
i
:
c
+1
= x

+ x

+ y

= x

+ x

+ x

+x

Efikasnija realizacija funkcija s

i
i c
i+1
moe se postii korienjem XOR kola. XOR funkcija dve
promenljivedefinisanajeizrazomx
1
x
2
= x
1
x
2
+ x
1
x
2
.Primenomalgebarskihmanipulacija,izraz
zabitsumemoesesvestinaformukojasadrisamoXORkola,nasledeinain:
s

= (x

+ x

)c

+ (x

+x

)c

= (x

+ x

)c

+ (x
i
y
i
+x
i
y
i

)c

= (x

)c

+ (x
i
y
i

)c

= (x

) c

U sutini, s
i
predstavlja XOR funkcija tri promenljive. Napomenimo, da je za XOR funkciju
karakteristian naizmenian raspored jedinica u Karnoovoj mapi, koji je takav da onemoguava
saimanjeminterma(Sl.23(b)).
Izrazzafunkcijuc
i+1
,takoe,moemopreureditinanaindakoristiXORfunkciju.Pritome,trebapoi
odizrazaoblikazbirminterma:
c
+1
= c

+ c

+c

+c

= (c

+ c

)x

+c

(x

+x

)
= x

+c

(x

)
Aiitmetika kola

9
Uoimodaselan(x

)javljauizrazimazaobefunkcijes
i
ic
i+1
.Ovainjenicaomoguavadase
prilikom realizacije funkcija s
i
i c
i+1
za izraunavanje lana (x

) koristi samo jedno XOR kolo.

Kombinacionamreakojarealizujefunkcijes
i
ic
i+1
prikazanajenaSl.23(c).Ovokolosezovepotpuni
sabira(fulladderFA).GrafikisimbolpotpunogsabiraaprikazanjenaSl.23(d).
Imajuiuviduimenakola,poluipotpunisabira,moglibismonaslutitidajepotpunisabiramogue
konstruisati pomou dva polusabiraa. Zaista, ako paljivo pogledamo kombinacionu mreu
potpunogsabiraasaSl.23(c),moemouitidaseunjojkrijudvapolusabiraa,uzdodatakjednog
OR kola preko kojeg se formira izlaz c
i+1
, kao to je to naznaeno na Sl. 24(a). Na Sl. 24(b) je
prikazanablokemapotpunogsabiraarealizovanogpomoupolusabiraa.

(a)(b)
Sl.24.Realizacijapotpunogsabiraanabazipolusabiraa:(a)identifikacijapolusabiraa;(b)blokdijagram
2.1.2 Sabirasarednimprenosom
Kao to dobro znamo, runo sabiranje viecifarskih brojeva se obavlja tako to se krene od cifre
najmanje teine i redom sabiraju parovi cifara, sve do cifre najvee teine. Ako se na poziciji i javi
prenos, tada se on dodaje ciframa na poziciji i+1. Identian postupak se moe primeniti i za
konstrukciju digitalnog kola koje e obavljati sabiranje binarnih brojeva. Binarni sabira se formira
rednim povezivanjem potpunih sabiraa, tako to izlazni prenos svakog potpunog sabiraa slui kao
ulazni prenos za potpuni sabira koji zauzima prvu narednu bitpoziciju vee teine. Ovakva vrsta
sabiraa se zove sabira sa rednim prenosom ili RCA, prema engleskom nazivu RippleCarry Adder.
Struktura nto bitnog sabiraa sa rednim prenosom prikazana je na Sl. 25(a). Ova struktura se
predstavljagrafikimsimbolomsaSl.25(b).
(a) (b)
Sl.25.nbitnisabirasarednimprenosom:(a)unutranjastruktura;(b)grafikisimbol.
U optem sluaju, zbir dva neoznaena nto bitna broja ima n+1 bita. Kod binarnog sabiraa, ovaj
dodatni(n+1)vibitjepredstavljenbitomizlaznogprenosaizpozicijenajveeteine,c
n
,takodavai:
FA
x
n-1
y
n-1
s
n-1
c
n
FA
x
1
y
1
s
1
c
2
FA
x
0
y
0
s
0
c
1
c
0
c
n-1
. . .
MSB pozicija LSB pozicija
Aiitmetika kola

1u
(c
n
s
n-1
s
1
s
0
) = (x
n-1
x
1
x
0
) + (y
n-1
y
1
y
0
) +c
0

UstrukturisaSl.25(a),procesizraunavanjapoinjeonogtrenutkakadasenaulazesabiraapostavi
noviparoperanadaXiY.Meutim,buduidasvakologikokolousvakompotpunomsabirauunosi
izvesnokanjenje,korektnavrednostizlaznesumeSnegenerieseistogtogtrenutka,veteknakon
nekogvremena.Dabiseustepenun1odrediobitsumes
n1
neophodnajeinformacijaoprenosuiz
stepenan2,tj.c
n1
;dabiseustepenun2odredioizlazniprenosc
n1
potrebnojeimatiinformacijuo
vrednosti c
n2
, itd. Neka kanjenje potpunog sabiraa iznosi t vreme od postavljanja ulaza x
i
, y
i
, c
i

do generisanja korektnih izlaza c

i+1
i s
i
. Izlazni prenos iz prvog stepena, c
1
, stie do drugog stepena
poslevremenatnakontosupostavljenix
0
iy
0
.Izlazniprenosizdrugogstepena,c
2
,stiedoulaza
treeg sa kanjenjem od 2t, itd. Signal c
n1
je vaei posle kanjenja od (n1)t, a celokupna izlaza
sumaposlekanjenjaodnt.
Napomenimodavremesabiranjazavisiiodvrednostioperanada.Kanjenjeodntodgovarasluaju
kada je jedan operand 11...11, a drugi 00...01. U ovom sluaju, prenos koji se javlja na poziciji 0,
prenosisekrozsvepotpunesabiraepostavljajuibitovesumena0.Zabilokojidrugiparvrednosti
operanada, kanjenje e biti krae. Na primer, sabiranje brojeva 00...00 i 00...01 traje samo t. U
optem sluaju, vreme sabiranja odreeno je najveim brojem uzastopnih pozicija na kojima oba
operanda imaju vrednost 1. Meutim, kao se sabirai koriste za sabiranje operanada proizvoljnih
vrednosti, u radu sa sabiraem moramo raunati sa maksimalnim kanjenjem, nt, kako bi smo bili
sigurnidaemosaizlazasabiraauvekoitatiispravanrezultat.
Znai, brzina rada sabiraa sa rednim prenosom odreena je vremenom prostiranja signala prenosa
kroz potpune sabirae. to je broj bita koji se sabira vei, to je brzina rada manja. Ako se radi sa
brojevima velike duine, 32 ili 64 bita, vreme sabiranja moe biti neprihvatljivo dugo. Napomenimo
da je sabira sa rednim prenosom samo jedna od veeg broja razliitih konstrukcija sabirakih kola,
kojeserazlikujuposloenosti(ukupanbrojlogikihkola)ibrzinirada.Sabirasarednimprenosomje
najjednostavnija,aliujednoinajsporijavarijanta.
Binarnisabiraisarednimprenosomselakospreukakobiseformiralesabirakemreezaveibroj
bitova.NaSl.26jepokazanokakosesadvanbitnasabiraaformira2nbitnisabira.

Sl.26.Sprezanjebinarnihsabiraa.

Pr. 2-1. Kolo za mnoenje neoznaenog 8-bitnog broja konstantom 3.

NekajeA=a
7
a
6
a
1
a
0
iP=3A.ZapredstavljanjebrojaPpotrebnasu10bita:P=p
9
p
8
p
1
p
0
.Potovai3A=A+A+A,
za realizaciju kola moemo upotrebiti binarne sabirae. Na Sl. 27(a) je prikazano reenje koje koristi dva
sabiraa.PrvisabiragenerieA+A=2A.Njegovrezultatjepredstavljensa9bita:8bitasumeiizlazniprenossa
pozicijenajveeteine.Drugisabirarauna2A+A=3A.Ovajsabiraje9tobitni,izrazlogtojedanodnjegovih
operanada,2A,ima9bita.Uoimodajeulazx
8
drugogsabiraapovezanjenakonstantu0,sobziromdaAima
8bita.NaSl.27(b)jeprikazanoefikasnijereenje,kojekoristisamojedan9bitnisabira.Uoimodaje8bitni
sabiraureenjusaSl.27(a)nepotreban,sobziromdase2AmoedobitiprostimpomeranjembitovabrojaA
zajednupozicijuulevo,todaje:2A=a
7
a
6
a
1
a
0
0.Zaobavljanjeovogpomeranjanijepotrebnonikakvokolo,ve
Aiitmetika kola

11
jedovoljnodopisatijednunulusdesnestranebroja,toupravoodgovaranainunakojijeoperandApovezan
sa Y ulazom sabiraa. Uoimo, sada, da je u reenju sa Sl. 27(b), ulaz najmanje teine sabiraa x
0
fiksno
postavljen na x
0
=0. To znai da e bit sume s
0
uvek imati vrednost s
0
=a
0
. Ovo zapaanje nam omoguava da
dodatnopojednostavimoreenje,takotoemo9bitnisabirazameniti8bitnim,kaonaSl.27(c).

(a)(b)(c)
Sl. 2-7. Kolo koje mnoi 8-bitni neoznaeni broj sa 3: (a) polazno reenje; (b) poboljano reenje; (c) konano reenje.

2.1.3 Sabiranjeioduzimanjeupotpunomkomplementu
NaSl.28jeilustrovanokakoseobavljasabiranjebrojevapredstavljenihupotpunomkomplementu.
Sabiranja5+2=7i(5)+2=(3)sutrivijalna;binarnimsabiranjemoperanada,ukljuujuipritomei
bit znaka, dobija se ispravan rezultat. Izraunavanje 5 + (2) = 3 daje ispravna etiri bita rezultata,
0011. Pri tom, izlazni prenos iz pozicije bita znaka, koji u ovom sluaju postoji (tj. ima vrednost 1),
moemo, prosto, ignorisati. etvrti sluaj je (5) + (2) = (7). Ponovo, etiri bita rezultata, 1001,
odgovaraju ispravnom zbiru (7). I u ovom sluaju, izlazni prenos iz pozicije bita znaka se moe
ignorisati.

Sl.28.Primerisabiranjaupotpunomkomplementu.
Prethodni primeri pokazuju da je sabiranje brojeva u potpunom komplementu veoma jednostavno.
Brojevi se sabiranju zajedno sa bitom znaka, a rezultat je uvek ispravan. Eventualni izlazni prenos iz
pozicijebitaznakaseignorie.Znai,procedurasabiranjajeuvekista,nezavisnoodznakaoperanada,
imoeseobavitibinarnimsabiraem,kaotojeonajsaSl.25.
Najlakinaindaseobavioduzimanjejedasenajpreumanjiocupromeniznak,adaseondadobijena
vrednostsaberesaumanjenikom.Promeniznakaumanjiocaodgovaranalaenjenjegovogpotpunog
komplementa.NaSl.29jeilustrovanovajpostupaknanekolikokarakteristinihprimera.Operacija5
(+2) = 3 ukljuuje nalaenje potpunog komplementa broja +2, to daje 1110. Kada se ovaj broj
sabere sa 0101 = (+5), dobija se 0011 = (+3) uz generisanje prenosa iz pozicije bita znaka. Ako
Aiitmetika kola

12
ignoriemo prenos, rezultat je taan. Slina situacija postoji za (5) + (+2) = (7). U preostala dva
sluaja,izlazniprenosnepostojiirezultatjetaan.

Sl.29.Primerioduzimanjaupotpunomkomplementu.
Sl. 210 predstavlja vizuelnu ilustraciju procesa sabiranja i oduzimanja 4bitnih brojeva u potpunom
komplementu.Slikaprikazujebrojanikpoijemobodujerasporeenosvih164bitnihkombinacija.
Ako bismo ove binarne kombinacije interpretirali kao neoznaene cele brojeve, tada bi one
predstavljalebrojeveod0do15.Akoihtretiramokaobrojeveupotpunomkomplementu,tadanjima
odgovara opseg celih oznaenih brojeva od 8 do 7, kao to je naznaeno po unutranjem obodu
brojanika.Kazaljkubrojanikamoemopodesitinabilokojibroj,azatimnatajbrojmoemododati
broj +n tako to emo odbrojati n puta unapred, tj. okrenuti kazaljku za n koraka u smeru kretanja
kazaljkenaasovniku.Jasnojedaokretanjemkazaljkezankorakausuprotnomsmeru,odpolaznog
brojaoduzimamobrojn.Naravno,rezultatovogpostupkaebititaansamoakojendovoljnomalo
dakazaljkaprilikomokretanjenepreegranicuizmeu+7i8.

Sl.210.Grafikareprezentacija4bitnihbrojevaupotpunomkomplementu.
Interesantnojeuoitijoisledee.Krajnjapozicijakazaljkebieistabilodaseonaokrenezankoraka
ujednomsmeruiliza16nkorakausuprotnomsmeru.Dakle,umestodaradimosabrojanikomija
kazaljka moe da se okree u oba smera, moemo koristiti brojanik sa kazaljkom koja se okree
samousmerukretanjakazaljkenaasovniku(odgovarasabiranju),adausluajevimakadaelimoda
obavimo oduzimanje, prethodno preraunamo broj koraka po formuli 16n. Uoimo da 16n
predstavlja upravo potpuni komplement broja n, a da ova grafika interpretacija potvruje nae
ranije tvrenje da se oduzimanje brojeva u potpunom komplementu moe obaviti sabiranjem
umanjenikaipotpunogkomplementaumanjioca.
2.1.4 Sabira/oduzima
Jedina razlika izmeu sabiranja i oduzimanja je u tome to je kod oduzimanja potrebno koristiti
potpuni komplement jednog od operanada. Neka su X i Y dva broja, koja treba sabrati ili oduzeti i
nekajeYbrojkojiprilikomoduzimanjasluikaoumanjilac,tj.nekajeS=XY.Kaotoznamo,potpuni
Aiitmetika kola

1S
komplement broja Y se moe dobiti dodavanjem jedinice na njegov nepotpuni komplement.
Dodavanjejedinicenapozicijunajmanjeteinemoesepostiipostavljanjembitaulaznogprenosac
0

na 1. Nepotpuni komplement datog broja se dobija komplementiranjem svih njegovih bitova.

Komplementiranje broja se moe obaviti pomou NOT logikih kola. Meutim, za ovu namenu bie
nam potrebno fleksibilnije kolo, kako bi smo mogli da u zavisnosti od eljene operacije koristimo
pravu ili komplementiranu vrednost operanda Y. Takvo kolo je XOR logiko kolo. Interesantna
osobina XOR kola je da jedan od njegovih ulaza moemo koristiti kao upravljaku promenljivu
pomou koje emo birati da li e se na izlazu kola generisati prava ili komplementarna vrednost
drugogulaza.OvojejasnonaosnovudefinicijeXORoperacije:
z = x y = x y +xy
Nekajexupravljakiulaz.Zax=0,izlazebitiidentianulazuy,tj.z = u

y + uy = y.Ali,akojex=1,
izlazebitijednakkomplementuulazay,tj.z = 1

y + 1y = y.Drugimreima,zax=1XORkolo
funkcioniekaoinvertor,dokzax=0,jednostavnoprenosivrednostsaulazaynaizlaz.
Kolo za sabiranje/oduzimanje moemo konstruisati na sledei nain. Pretpostavimo da postoji
upravljaki signal koji odreuje da li treba obaviti sabiranje ili oduzimanje. Neka je ovaj signal
oznaenkaoAJJ

Sub(premaengleskimnazivimazasabiranjeioduzimanje:additionisubtraction).
Takoe,nekavrednost0ovogsignalabirasabiranje,a1oduzimanje.CrtaiznadAddupravoukazuje
na ovu injenicu. Napomenimo da je ovo esto koriena konvencija, tj. da crta iznad imena
upravljakog signala ukazuje da se akcija specificirana tim imenom obavlja onda kad signal ima
vrednost 0. Neka je svaki bit operanda Y povezan na jedan ulaz jednog od XOR kola, a da su drugi
ulazi svih XOR gejtova povezani na signal AJJ

Sub. Izlazi XOR kola predstavljaju Y, ako je AJJ

Sub=0odnosno

,akojeAJJ

Sub=1.TakodolazimodokolasaSl.211.Glavnideoovogkolajento
bitni sabira, koji moe biti realizovan korienjem strukture sabiraa sa rednim prenosom sa Sl.
25(a).UoimodajeupravljakiulazAJJ

Subpovezaninaulazc
0
sabiraa.Naovajnain,biec
0
=1
kada se obavlja oduzimanje, to dodaje jedinicu koja je neophodna da bi se formirao potpuni
komplementoperandaY.Kadaseobavljaoperacijasabiranja,c
0
je0ineutienarezultat.

Sl.211.Sabira/oduzima
Kombinovano kolo za sabiranje i oduzimanje je dobar primer jednog vanog koncepta koji se
primenjujeuprojektovanjudigitalnihsistema.Korisnojeprojektovatikolakojaebititojemogue
viefleksibilnainatajnainiskoristitizajednikedelovekolazatovierazliitihzadataka.Ovakvim
pristupom minimizuje se broj logikih kola potrebnih za realizaciju sistema. Takoe, znaajno se
smanjujesloenostpovezivanjakomponentisistema.
Aiitmetika kola

14
2.1.5 Aritmetikoprekoraenje
Ako operacija sabiranja ili oduzimanja generie rezultat koji premauje opseg brojnog sistema
kaemodajedolodoaritmetikogprekoraenja.Drugimreima,aritmetikoprekoraenjesejavlja
usituacijamakadajerezultatpozitivanisuvievelikiilinegativanisuviemalitakodaganijemogue
predstaviti raspoloivim znaajnim bitovima. Ako za predstavljanje oznaenih brojeva koristimo n
bita, tada rezultat mora biti u opsegu od 2
n1
do (2
n1
1). Kada su sabirci razliitog znaka, do
aritmetikog prekoraenja nikada nee doi, zato to e rezultat uvek biti manji od pozitivnog i vei
od negativnog sabirka. Meutim, ako su sabirci istog znaka, moe se desiti da rezultat bude vei od
2
n1
1, ako su oba sabirka pozitivna, odnosno, manji od 2
n1
, ako su sabirci negativni. Da bi se
osigurao ispravan rad aritmetikog kola, neophodno je biti u mogunosti detektovati pojavu
aritmetikogprekoraenja.

Sl.212.Primerizaodreivanjeuslovaprekoraenja
NaSl.212suprikazana etirisluajasabiranjabrojevaupotpunomkomplementu ijesuapsolutne
vrednosti 7 i 2. Budui da u ovom primeru koristimo 4 bita za predstavljanje brojeva, broj znaajnih
bitovajetri,b
02
.KaotosevidisaSl.212,rezultatjetaankadasusabircirazliitogznaka,tj.nema
prekoraenja.Meutim,akoobabrojaimajuistiznak,apsolutnavrednostrezultataje9inemoebiti
predstavljenasatriznaajnabita,tj.dolazidoprekoraenja.Kljuzadetekcijupojaveprekoraenjasu
dva prenosa: c
3
izlazni prenos iz pozicije najvee teine i c
4
izlazni prenos iz pozicije znaka. Na
osnovu primera sa Sl. 212, moe se zakljuiti da se prekoraenje javlja kada ova dva bita imaju
razliite vrednosti, a da je rezultat ispravan ako su njihove vrednosti iste. Izraen u obliku logikog
izraza,uslovprekoraenjaglasi:
Prckorocn]c = c
3
c
4
+c
3
c
4
= c
3
c
4

Ili,uoptemsluaju,zanbitnebrojeve,imamo:
Prckorocn]c = c
n-1
c
n

Na Sl. 213(a) je prikazana struktura sabiraa/oduzimaa sa kolom za detekciju prekoraenja koje

ispitujeizlazneprenose.
Druginainzadetekcijuaritmetikogprekoraenjauporeujebitoveznakasabirakairezultata.Neka
su X=x
n1
x
n2
x
0
i Y=y
n1
y
n2
y
0
binarni brojevi u potpunom komplementu, i S=s
n1
s
n2
s
0
rezultat
njihovogsabiranja.Bitovix
n1
,y
n1
is
n1
subitoviznakaovatribroja.Aritmetikoprekoraenjepostoji
ako smo sabiranjem pozitivnih brojeva dobili negativan rezultat ili ako smo sabiranjem negativnih
brojevadobilipozitivanrezultat,tj.:
Prckorocn]c = x
n-1
y
n-1
s
n-1
+ x
n-1
y
n-1
s
n-1

Istotvrenje,kazanodrugimreima,glasi:doprekoraenjajedoloakoserezultatrazlikujepoznaku
odobasabirka,tj.:
Aiitmetika kola

1S
Prckorocn]c = (x
n-1
s
n-1
)(y
n-1
s
n-1
)
Operator daje 1 ako se vrednosti operanada razlikuju; inae, daje 0. Dakle, da bi rezultat bio
ispravan(nemaprekoraenja),sumamorabitiistogznakakaobarjedansabirak.
Kolo sabiraa/oduzimaa kod koga je detekcija prekoraenja realizovana shodno gornjem izrazu
prikazano je na Sl. 213(b). Uoimo da je prvi nain za detekciju prekoraenja, Sl. 213(a),
jednostavniji,jerzahtevasamjojednododatnoXORkolo,zarazlikuoddrugogkodkogajepotrebno
ugraditi dodatna tri logika kola. Meutim, prvo reenje podrazumeva da je signal izlaznog prenosa
c
n1
dostupan, to ne mora biti sluaj ako raspolaemo sabiraem koji je realizovan kao monolitna
komponenta. U tom smislu, drugo reenja je pogodnije jer koristi samo spoljanje signale
sabiraa/oduzimaa.

(a)

(b)
Sl.213.Dvanainazadetekcijuaritmetikogprekoraenja:(a)naosnovuizlaznihprenosa;(b)naosnovu
znakasabirakairezultata.
Napomenimo da su dva pravila za detekciju aritmetikog prekoraenja, u sutini, ekvivalentna.
Potpunisabiranapozicijibitaznakaobavljasledeeizraunavanje:(c
n
,s
n1
)=(x
n1
+y
n1
+c
n1
).Akosu
obasabirkapozitivna,x
n1
=y
n1
=0,izlazniprenosizpozicijeznakabiec
n
=0,bezobziranavrednostc
n1
.
Za c
n1
=0, bit znaka rezultata bie s
n1
=0, to ukazuje da je rezultat pozitivan i da zbog toga
prekoraenja nema. Meutim, ako je c
n1
=1,

bit znaka dobija vrednost s

n1
=1, to ukazuje na
negativanrezultat,tj.napojavuprekoraenja.Slino,akosuobasabirkanegativna,x
n1
=y
n1
=1,izlazni
prenos iz pozicije znaka bie c
n
=1, bez obzira na vrednost c
n1
. Meutim, za c
n1
=0, bit znaka dobija
vrednosts
n1
=0,toukazujenapozitivanrezultat,odnosnonaprekoraenje.Dakle,uobasluajavai
daprekoraenjepostojiakojec
n
c
n1
.
Aiitmetika kola

16
2.1.6 Performansesabiraasarednimprenosom
Sabiranje i oduzimanje brojeva su osnovne operacije, koje se esto obavljaju u raunarskim
sistemima. Brzina izvrenja ovih operacija ima veliki uticaj na ukupne performanse raunara. Iz tog
razloga, razmotrimo brzinu rada kola za sabiranje i oduzimanje. Brzina rada ovog kola odreena je
kanjenjemodtrenutkakadasenaulazekolapostavesabirciXiYdotrenutkakadasenaizlazukola
generiu korektne vrednosti svih bitova sume S i izlaznog prenosa c
n
. Najvei deo ovog kanjenja
potieodnbitnogsabiraa.Pretpostavimodajesabirarealizovankorienjemstrukturesarednim
prenosom (Sl. 25), kod koje su potpuni sabirai realizovani kao na Sl. 23. Kao to se lako moe
zakljuitisaSl.23(c),kodoverealizacijepotpunogsabiraa,kanjenjeizlaznogprenosa,t,jednako
jekanjenjukrozdvalogika,tj.t=2t
g
,gdejet
g
kanjenjekrozjednologikokolo.Ukupnokanjenje
sabiraa sa rednim prenosom iznosi nt, to je ekvivalentno kanjenju kroz 2n logikih kola. Pored
kanjenja koje je posledica prostiranja signala prenosa kroz sabira, na ukupno kanjenje kola za
sabiranjeioduzimanje(Sl.211)dodatnoutiuiulaznaXORkola.Akopretpostavimodajekanjenje
kroz XOR kolo jednako t
g
, dolazimo do zakljuka da kolo za sabiranje i oduzimanje unosi kanjenje
ekvivalentnokanjenjukroz2n+1logikihkola.Zaveen,npr.n=32ilin=64,iznoskanjenjamoebiti
toliko veliki da znaajno degradira performanse celog sistema. Zato je bitno ispitati mogunost
alternativnerealizacijebinarnogsabiraa,kojaeseodlikovativeombrzinomrada.
Brzinaradabilokogdigitalnogkolaogranienajenajveimkanjenjedunekeodputanjakrozkolo.
Usluaju kolasaSl.211,najdue kanjenjesejavljaduputanje kojakreeodulazay
0,
prolazikroz
XORgejt,azatimkrozkolazagenerisanjeprenosasvihpotpunihsabiraa.Najduekanjenjesezove
kanjenjekritinogputa,aputanjakojauslovljavaovokanjenjekritinaputanja.
2.2 Brzisabirai
Sabira sa rednim prenosom je najjednostavnije, ali i najsporije sabirako kolo. U ovoj sekciji bie
predstavljeno nekoliko alternativnih realizacija sabiraa koje obavljaju sabiranje za krae vreme, ali
pocenuveehardverskesloenostiuodnosunasabirasarednimprenosom.
2.2.1 Sabirasaubrzanimprenosom
Kanjenje uzrokovano propagacijom signala prenosa kroz sabira sa rednim prenosom moe se
smanjitiakopromenimostrukturusabiraananaindasvakistepeni,umestodaekadaodstepena
i1dobijeulazniprenosc
i
,aprenegotogeneriesvojbitsumes
i
,samostalnopokuadaodredidali
evrednostulaznogprenosabiti0ili1.Dabiukupneperformansesabiraabilepoboljanje,potrebo
jedakorektnaprocenavrednostiulaznogprenosabudeobavljenazatojemoguekraevreme.
Poimoodizrazazafunkcijuizlaznogprenosaitogstepenasabiraa:
c
+1
= x

+ x

+ y

Akoovajizrazrastavimonasledeinain:
c
+1
= x

+ (x

+ y

)c

funkcijuc
+1
moemonapisatiuobliku:
c
|+1
= g
|
+ p
|
c
|
(21)
gdeje:
g

= x

= x

+y

Aiitmetika kola

17
Jednainu (11) moemo protumaiti na sledei nain. Kada je g
i
=1, tj. x
i
=y
i
=1, stepen i generie
izlazniprenos,c
i+1
=1,bezobziranavrednostulaznogprenosac
i
.Zatosegzovefunkcijagenerisanog
prenosa. Funkcija p
i
jednaka je 1 ako je barem jedan od ulaza x
i
i y
i
jednak 1. U ovom sluaju, c
i
=1
uslovljava generisanje izlaznog prenosa c
i+1
, tj. efekat je isti kao da se ulazni prenos preneo na izlaz.
Zbog toga se funkcija p zove funkcija propagiranog prenosa. Dakle, stepen i generie prenos ako su
obanjegovasabirkajednaka1,apropagiraprenosakojejedanodsabirakajednak1.
Jednaina(11)omoguavanamdarekurzivnomzamenomlanac
i
eliminiemopropagacijuprenosa
krozsabira.Naime,kaotojec
+1
= g

+ p

,takojeic

= g
-1
+ p
-1
c
-1
.Dakle,
c
+1
= g

+ p

(g
-1
+ p
-1
c
-1
)
= g

+p

g
-1
+p

p
-1
c
-1

Nastavljajuisasmenama,svedoc
0
,dolazimodoizrazazac
i+1
sledeegoblika:
c
+1
= g

+ p

g
-1
+ p

p
-1
g
-2
+ + p

p
-1
p
2
p
1
g
0
+ p

p
-1
p
1
p
0
c
0
(22)
Izvedeniizrazzac
i+1
semoeinterpretiratinasledeinain.Izlazniprenosc
i+1
postoji(tj.imavrednost
1)akojegenerisanustepenui(lang

),ilijegenerisanustepenug
i1
ipropagirankrozstepeni(lan
p

g
-1
),ilijeprenosgenerisanustepenui2,aondapropagirankrozstepenei1ii(lanp

p
-1
g
-2
)
itd. Poslednja mogunost za pojavu izlaznog prenosa c
i+1
je ona kada se ulazni prenos c
0
propagira
krozsvestepenesabiraasvedoizlazastepenai(lanp

p
-1
p
1
p
0
c
0
).
Dobijeni izraz se moe realizovati u vidu tronivovske ANDOR mree. U prvom nivou raunaju se
funkcije generisanog i propagiranog prenosa, g
i
i p
i
. U drugom nivou, izraunavaju se produktni
lanovi, koji se, potom, sumiraju u treem nivou. S obzirom na mali broj nivoa, c
i+1
se izraunava
veomabrzo.tavie,kanjenjeuizraunavanjuizlaznihprenosac
i+1
jefiksnoinezavisiodi,toznai
da ni ukupno kanjenje sabiraa ne zavisi od obima operanada, tj. n. Binarni sabira zasnovan na
izrazu (1.2) zove se sabira sa ubrzanim prenosom ili CLA sabira, prema engleskom nazivu Carry
LookaheadAdder.
Dabismoboljerazumelifizikoznaenjeizraza(12)uporediemokonstrukcijesabiraasaubrzanimi
sabiraa sa rednim prenosom. U tom cilju, analiziraemo detaljnu strukturu dva stepena najmanje
teineobasabiraa.

Sl.214.Detaljnastrukturasabiraasarednimprenosom.
Aiitmetika kola

18
Sl. 214 prikazuje prva dva stepena sabiraa sa rednim prenosom kod koga su funkcije izlaznog
prenosarealizovaneshodnoizrazu(11).Malabrzinaradasabiraasarednimprenosomposledicaje
dugake putanje du koje se prostire signal prenosa. Kao to je posebno naznaeno na Sl. 214,
kritiniputpolaziodulazax
0
iy
0
iproteesedoizlazac
2
,prolazeikroz5gejta:3gejtaustepenu0i2
ustepenu1.Zasabirasanstepena,kritiniputsenastavljadaljesvedoizlazac
n
,prolazeikrozsvaki
sledei stepen na isti nain kao kroz stepen 1. Dakle, kanjenje kritinog puta sabiraa sa rednim
prenosomiznosi2n+1.
NaSl.215jeprikazanadetaljnastrukturaprvadvastepenasabiraasaubrzanimprenosom.Sadasu
funkcijeizlaznogprenosarealizovaneshodnoizrazima:
c
1
= g
0
+ p
0
c
0

c
2
= g
1
+ p
1
g
0
+ p
1
p
0
c
0

Kao to se moe uoiti sa Sl. 215, u svakom stepenu sabiraa sa ubrzanim prenosom generiu se
funkcije generisanog, g, i propagiranog, p, prenosa. Lokalno, ove funkcije se koriste, zajedno sa
funkcijama g i p svih prethodnih stepena, za generisanje izlaznog prenosa tog stepene, ali i
prosleujudaljekasvimnarednimstepenimagdesekoristezaodreivanjenjihovihizlaznihprenosa.
Kritini put za odreivanje izlaznog prenosa c
2
naznaen je na Sl. 215. U ovom kolu, c
2
se odreuje
jednakobrzokaoic
1
,tj.nakonvremenakojejejednakokanjenjukroztrigejta,tj.3t
g
.akiakoovu
strukturuproirimonanbita,konaniizlazniprenosc
n
generisaesesakanjenjemod3t
g
.Naravno,
to je i vee, tj. kako se kreemo ka pozicijama vee teine, to izrazi za funkcije c
i+1
postaju sve
sloeniji,tozahtevasveveibrojgejetovazanjihovurealizaciju.Meutim,bezobziranasloenost,
brojnivoalogikezaizraunavanjec
i+1
ostajeisti,tj.tri.
Ukupnokanjenjentobitnogsabiraasaubrzanimprenosomiznosi4t
g
.Vrednostisvihfunkcijag
i
ip
i

odreuju se nakon vremena t

g
. Dodatno kanjenje od 2t
g
potrebno je za odreivanje svih signala
prenosa. Konano, treba saekati jo dodatno vreme t
g
da bi se na izlazima svih XOR kola generisali
bitovisume.

Sl.215.Prvadvastepenasabiraasaubrzanimprenosom.
Aiitmetika kola

19
Izraz (12) se moe realizovati pomou brze, trinivolske ANDOR mree. Meutim, za veliko i broj
ulaza u pojedina logika kola, koja su potrebni za realizaciju ove funkcije, postaje isuvie veliki. Kao
to je poznato, kod veine implementacionih tehnologija broj ulaza u gejtove, tj. fanin faktor,
ogranien je na relativno mali broj. Zato je neophodno prilikom projektovanja sabiraa sa ubrzanim
prenosomuzetiuobziriovuinjenicu.Dabismoblieukazalinaovajproblem,razmotrimoizrazeza
prvihosamizlaznihprenosa:
c
1
= g
0
+p
0
c
0

c
2
= g
1
+p
1
g
0
+p
1
p
0
c
0

...
c
8
= g
7
+ p
7
g
6
+ p
7
p
6
g
5
+p
7
p
6
p
5
g
4
+ p
7
p
6
p
5
p
4
g
3
+p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
g
2
+ p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
g
1
+ p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
g
0
+p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
c
0

Pretpostavimo da je fanin raspoloivih logikih kola ogranien na etiri ulaza. Oigledno, pomou
takvihlogikihkolanijemoguerealizovatisveprethodneizrazeuoblikutrinivolskeANDORmree.
Najvei problem je c
8
, gde se zahteva ak jedno AND kolo sa 9 ulaza. Takoe, i za sumiranje
produktnih lanova potrebno je OR kolo sa 9 ulaza. Potreba za logikim kolima sa velikim brojem
ulaza potie od produktnih i zbirnih lanova sa velikim brojem literala. Meutim, pravilnom
faktorizacijom, mogue je smanjiti maksimalnu veliinu lanova u logikom izrazu. Jedno mogue
reenjejesledee:
c
8
= (g
7
+ p
7
g
6
+ p
7
p
6
g
5
+p
7
p
6
p
5
g
4
) + |(p
7
p
6
p
5
p
4
)(g
3
+ p
3
g
2
+ p
3
p
2
g
1
+p
3
p
2
p
1
g
0
)]
+ (p
7
p
6
p
5
p
4
)(p
3
p
2
p
1
p
0
)c
0

Za realizaciju ovog izraza potrebna su 11 AND i tri OR logika kola. Meutim, sada propagaciono
kanjenjeiznosinevie3t
g
ve5t
g
:jednot
g
zaodreivanjeg
i
ip
i
;2t
g
zasumiranjeproduktnihlanova
u zagradama; jedno t
g
za produktni lan u srednjim zagradama i jo jedno t
g
za konano sumiranje.
Dakle,ogranienjeupogledumaksimalnogbrojaulazalogikihkolamanifestujeseupoveanjubroja
nivoa ANDOR mree, to neminovno poveava propagaciono kanjenje. Ovaj zakljuak nije
ograniensamonakonkretnokolo,veveigeneralnozabilokojulogikumreu.
2.2.2 Hijerarhijskisabirasaubrzanimprenosom
Projektovanjedigitalnihsistemapopraviluzahtevanalaenjeoptimalnogkompromisaizmeubrzine
rada sistema i njegove cene (sloenosti). Tenja da se to vie povea brzina rada, obino ima za
posledicupoveanje cenesistema. Istotako,sloenostsistemaobino nije moguesmanjiti,ada to
nema za posledicu smanjenje brzine rada. U kontekstu binarnog sabiraa, struktura sa rednim
prenosompredstavljanajjednostavnije,aliuistovremeinajsporijereenje.Sadrugestrane,sabira
saubrzanimprenosompredstavljanajbrereenje,alizatonjegovasloenostmoebitiisuvievelika
za neke primene. Meutim, mogu postojati primene kada ni jedna od ove dve varijante sabiraa ne
zadovoljava postavljene zahteve sabira sa rednim prenosom moe biti previe spor, a sabira sa
ubrzanim prenosom previe sloen. Zato je bitno raspolagati nekom fleksibilnom sabirakom
strukturom koja e omoguiti lako nalaenje kompromisa izmeu sloenosti i brzine rada. Jedna
takvastrukturajehijerarhijskisabirasaubrzanimprenosom.
Pretpostavimo da elimo da projektujemo 32sabira. Sabira moemo podeliti na etiri 8bitna
bloka,takodabitovib
07
pripadajubloku0,bitovib
815
bloku1,bitovib
1623
bloku2ibitovib
2432
bloku

3.Svaki
iz ovih b
bitni sab
stepena
ubrzano
Bre sab
rednogk
ubrzanim
predstav
unutran
umesto
216,sad
ovi signa
drugogn
Izrazeza
c
Poslednj
jednake
P
Preostal
Dakle,
blokmoem
blokova su c
8
bira. Jedno
sabiraasa
gprenosa,d
Sl.
birako kolo
koristitehnik
m prenosom
vlja jedan 8
njem stepen
da svaki blo
dasvakiblok
ali oznaeni
nivoa,prikaz
afunkcijeG
j
i
c
8
= g
7
+ p
jilanuovo
1,tadasesi
P
0
= p
7
p
6
p
5
i lanovi u i
morealizovat
8
, c
16
, c
24
i c
3
reenje je
rednimpren
dokseizme
216.Hijerar
se moe re
kaubrzanog
m kod koga
8bitni sabir
nu generiu
k generie s
kgeneriesig
sa G
j
i P
j
, j=
anaudoljem
Sl.21
iP
j
moemo
7
g
6
+ p
7
p
6
g
+ p
7
p
6
p
mizrazukaz
gnalulaznog
5
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
izrazu za c
8

Aii
tikao8bitni
32
. Postoje d
da blokove
nosom(Sl.2
ublokovapr
hijskiCLAsab
ealizovati ak
prenosa.Na
je iskorie
ra sa ubrz
se signali g
ignal izlazno
gnalegeneris
=1,..,3. Signa
mdeluSl.21
7.Hijerarhijsk
odreditinao
g
5
+p
7
p
6
p
5
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
g
zujedaakos
gprenosa,c
0
0

ukazuju na
itmetika k
2u
isabirasau
dva naina k
poveemo
16).Kodov
renosprenos
birasarednim
ko se i za ge
aSl.217je
ena ova teh
zanim preno
generisanog
og prenosa iz
sanogiprop
ali G
j
i P
j
se
17,kojaodre
kisabirasau
osnovupozn
5
g
4
+ p
7
p
6
p
g
0
+p
7
p
6
p
5
susveintern
0
,prenosikro
sve ostale
kola
ubrzanimpre
ako 8bitne
na isti nain
vogreenjau
siredno.
mprenosom
enerisanje p
prikazanast
hnika. Svaki
osom. Unut
i propagira
z pozicije na
pagiranogpre
koriste kao
eujuprenos
ubrzanimpren
natogizrazaz
5
p
4
g
3
+p
7
p
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
nefunkcijep
ozcelokupan
sluajeve ka
enosom.Sig
blokove mo
n kao to b
unutarbloko
izmeubloko
renosa izme
rukturahijer
blok u go
ar bloka, u
anog prenos
jvee teine
enosazacelo
ulazi u kola
seizmeublo

nosom.
zac
8
:
p
6
p
5
p
4
p
3
g
2
c
0

propagiranog
nblok.Dakle,
ada blok gen
gnaliizlaznog
oemo povez
i smo povez
ovakoristimo

ova.
eu blokova
rarhijskogsa
rnjem delu
u svakom n
sa, g
i
i p
i
. M
e, kao u ree
okupanblok
za ubrzanje
okova.
+ p
7
p
6
p
5
p
4
gprenosa,p
,
nerie izlazn
gprenosa
zati u 32
zali etiri
otehniku
, umesto
abiraasa
Sl. 217
njegovom
Meutim,
nju sa Sl.
.Nekasu
e prenosa
4
p
3
p
2
g
1
i
,i=1,..,7,
i prenos.
Aiitmetika kola

21
0
0
= g
7
+ p
7
g
6
+ p
7
p
6
g
5
++ p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
g
1
+p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
g
0

Konano,izrazzac
8
hijerarhijskogsabiraaoblikaje:
c
8
= 0
0
+ P
0
c
0

IzrazizaG
1
iP
1
,zablok1,imajuistuformu,osimtoindeksitrebazamenitiindeksomi+8.IzrazizaG
2
,
P
2
,G
3
iP
3
,odreujusenaistinain.Akoznamofunkcijegenerisanogipropagiranogprenosananivou
blokova,tadamoemoodreditiiizrazezaulazneprenoseusvakipojedinaniblok:
c
16
= 0
1
+P
1
c
8
= 0
1
+P
1
0
0
+P
1
P
0
c
0

Slino,izrazizac
24
ic
32
suoblika:
c
24
= 0
2
+ P
2
0
1
+ P
2
P
1
0
0
+P
2
P
1
P
0
c
0

c
32
= 0
3
+ P
3
0
2
+ P
3
P
2
0
1
+ P
3
P
2
P
1
0
0
+ P
3
P
2
P
1
P
0
c
0

Izraunavanjesignalaprenosac
8
,c
16
,c
24
ic
32
naosnovupoznatihvrednostiG
j
iP
j
unosidvadodatna
nivoalogike.Znai,podpretpostavkomdajefaninogranienna4ulaza,vremepotrebnodaseobavi
sabiranje dva 32bitna broja iznosi: 5t
g
za odreivanje G
j
i P
j
(na osnovu prethodno sprovedene
analize za c
8
), plus 3t
g
za ubrzanje prenosa na drugom nivou (zato to dva gejta u izrazu za c
32

zahtevaju 5 ulaza i zbog toga moraju biti faktorizovani), plus jedno t

g
(XOR) za odreivanje bitova
sume,touzbirudaje9t
g
.Tanije,konanasumasegenerieposle8t
g
zatotoc
32
neutienabitove
sume. Meutim, c
32
se koristi za detekciju aritmetikog prekoraenja (Prckorocn]c = c
31
c
32
).
Dakle,trajanjeoperacijesabiranja,ukljuujuidetekcijuprekoraenja,ekvivalentnojekanjenjukroz
9logikihkola.
Ranije smo utvrdili da sabiranje dva nto bitna broja pomou sabiraa sa rednim prenosom traje
(2n+1)t
g
,tozan=32iznosi65t
g
.Oigledno,sabirasaubrzanimprenosomobaviistizadatakpriblino
7 puta bre. Ovo znaajno poboljanje performansi ostvareno je na raun znaajno vee sloenosti
sabiraasaubrzanimprenosom.
2.2.3 CarrySelectsabira
Na Sl. 218(a) je prikazan nbitni sabira formiran rednim povezivanjem dva n/2bitna sabiraa, SL i
SH. Sabira SL obavlja sabiranje na niim pozicijama (n/21, ..., 0), a SH na viim pozicijama (n1, ...,
n/2).Ukupnokanjenjenbitnogsabiraaiznosit
p
=t
SL
+t
SH
,gdejet
SL
kanjenjekrozsabiraSL,at
SH

kanjenjekrozsabiraSH.Iakosesabirciistovremenodovodenaobamanjasabiraa,sabiraSHnije
u mogunosti da odredi korektan zbir sve dok ne dobije informaciju o vrednosti prenosa c
n/2
od
sabiraaSL.Meutim,iakonepoznatevrednosti,c
n/2
moebitisamo0ili1.Odnosno,zbirkojidajeSH
moebiti
(x
n-1
, , x
n2
) + (y
n-1
, , y
n2
),zac
n/2
=0,ili
(x
n-1
, , x
n2
) + (y
n-1
, , y
n2
) + 1,zac
n/2
=1.
Ovo zapaanje nas dovodi do osnovne ideje sabiraa sa izborom prenosom (ili CSA Carry Select
Adder). (Sl. 218(b)). Umesto jednog koriste se dva sabiraa za vie pozicije, SH
0
i SH
1
. Ova dva
sabiraaradeuparalelinadistimparomsabiraka,stimtoSH
0
kaoulazniprenosimakonstantu0,a
SH
1
konstantu 1. Na taj nain, SH
0
generie (x
n-1
, , x
n2
) +(y
n-1
, , y
n2
), a SH
1
generie
(x
n-1
, , x
n2
) + (y
n-1
, , y
n2
) + 1. Onog momenta kada tana vrednost ulaznog prenosa c
n/2

postanepoznata,jedanoddvaalternativnarezultataseproputakrozmultiplekserenaizlaz.
Aiitmetika kola

22

(a)

(b)
Sl.218.(a)rednaspregasabiraa(b)sabirasaizboromprenosa.
Kanjenjesabiraasaizboromprenosasaslikejednakojezbirukanjenjakrozjedann/2bitnisabira
ikanjenjakrozjedanmultiplekser.Akozanemarimokanjenjekrozmultiplekser,kanjenjenbitnog
sabiraa sa izborom prenosa je priblino duplo manje od kanjenja nbitnog sabiraa sa rednim
prenosom.
Opisani princip se moe uoptiti na sabiraku strukturu sa proizvoljnim brojem sabirakih sekcija
proizvoljne duine. Na primer, na Sl. 219 je prikazana konstrukcija 16bitnog sabiraa sa izborom
prenosarealizovanogpomou4sabirakesekcijeduine8bita.Trebauoitidasedodavanjemjedne
sabirake sekcije, ukupno propagaciono kanjenje poveava za iznos kanjenje kroz jedan
multiplekser (onaj preko kojeg se postavlja izlazni prenos). Imajui to u vidu, moemo zakljuiti da
Propagaciono kanjenje nbitnog sabiraa sa izborom prenosa realizovanog pomou m sabirakih
sekcijaodkbita(priemuvain=mk),iznosi:
t
p
=t
kadd
+(m1)t
mux
, (23)
gdejet
kadd
kanjenjekrozkbitnisabira,at
mux
kanjenjekrozmultiplekser.

Sl.219.16bitnisabirasaizboromprenosa.
Za dato n, grupisanje u sekcije se moe izvriti na razliite naine. Na primer, za n=16 jedna
mogunostjek=4,m=4,toodgovarastrukturisaslike.Drugamogunostbibilak=8,m=2,odnosno
dve8bitnesekcije(slinokaonaslici).Uprvomsluaju,kanjenjesabiraaiznosizbirukanjenjakroz
jedan 4bitni sabira plus kanjenje kroz tri multipleksera. U drugom sluaju, ukupno kanjenje se
dobija kao zbir kanjenja jednog 8bitnog sabiraa ijednog multipleksera. Postavlja se pitanje kolika
n/2-bitni sabira
(SL)
c
0
n/2-bitni sabira
(SH
0
)
cn/2 cn0
xn/2-1 ... x0 yn/2-1 ... y0 xn-1 ... xn/2 yn-1 ... yn/2
sn-1 ... sn/2 sn/2-1 ... s0
n/2-bitni sabira
(SH
1
)
c
n1
x
n-1
... x
n/2 y
n-1
... y
n/2
mux
1 0
SL
c
n
0 1
1
0
c
0
+ +
1 0
1 0
1
0
+ +
1 0
1 0
1
0
+ +
1 0
1 0
1
0
+
x
7
...x
4
y
7
...y
4 x
11
...x
8
y
11
...y
8
x
3
... x
0
y
3
... y
0 x
15
...x
12
y
15
...y
12
s
15
...s
12
s
11
...s
8 s
7
...s
4 s
3
... s
0
c
16
Aiitmetika kola

2S
jeoptimalnaduinasabirakesekcijek
opt
zadatuduinusabiraa,n,odnosnozakojek,dobijamon
bitni sabira sa najmanjim propagacionim kanjenjem. Do odgovora na ovo pitanje dolazimo
sledeomanalizom.
Ako pretpostavimo da se kao kbitni sabirai koriste sabirai sa rednim prenosom, tada vai t
kadd
=
kt
FA
, gde je t
FA
kanjenje kroz jedan potpuni sabira. Neka je t
FA
=ot
mux
, gde je o je konstanta koja
definiekolikoputajekanjenjekrozpotpunisabiraveeodkanjenjakrozmultiplekser(ozavisiod
implementacionetehnologije).Imajuiuvidudavaim=n/k,izraz(13)postaje:
t
p
= okt
mux
+[
n
k
- 1 t
mux

=
uk
2
- k + n
k
t
mux

Optimalnuduinusabirakesekcije,k,nalazimotakotoprviizvodizraza14izjednaimosanulom.
Jt
p
Jk
=
(2ok - 1)k - (ok
2
- k + n)
k
2
t
mux
=
ok
2
- n
k
2
t
mux

Izuslova
dt
p
dk
= usledi:
k
opt
=
_
1
o
n
Dakle, optimalna duina sabirake sekcije sabiraa sa izborom prenosa srazmerna je kvadratnom
korenu duine sabiraa. Ako usvojimo da je o = 1, tj. da je kanjenje potpunog sabiraa jednako
karnjenju multipleksera, dobijamo k
opt
= n. Na primer, za n=16 optimalno k iznosi 4 (ba kao na
Sl.219).
2.2.4 CarrySkipsabira
CarrySkip sabira (ili sabira sa preskokom prenosa) skrauje ukupno vreme propagacije prenosa
kroz sabira tako to omoguava da prenos preskae pojedine sabirake sekcije ako su ispunjeni
odgovarajui uslovi. Na Sl. 220 je prikazana sekcija izmeu bitpozicija i i ] u sabirau sa rednim
prenosomproirenalogikomzapreskakanjeprenosa.Ulazni prenosusekciju,c
i
,preneesenaizlaz
sekcije,tj.vaiec
j+1
=c
i
,akoisamoakoserazlikujubitovisabirakanasvimbitpozicijamasekcije,tj.
akovaix
k
y
k
,k=i,...,].Akojejedanodbitovax
i
iy
i
jednak1,adrugi0,izlazniprenosizpozicijei
bie jednak c
i
. Ako isti uslov vai i na poziciji i+1, c
i
e se preneti na izlaz pozicije i+1. Ako na svim
narednimpozicijama,ukljuujuiipozicijuj,vaidajejedansabirak1,adrugi0,c
i
epreskoitisve
pozicije sekcije (jednu po jednu) i pojavie se kao izlazni prenos iz pozicije najvee teine, c
j+1
.
Ukolikouslovpreskokanijeispunjenbarnajednojpoziciji,tj.akopostojik {i, , ]]zakojevaix
k
=
y
k
, tada ulazni prenos u sekciju, c
i
, ne utie na izlazni prenos iz sekcije, c
j+1
. Pod ovim uslovom, c
j+1

zavisi iskljuivo od vrednosti sabiraka i imae istu vrednost bilo da je c

i
jednako 1 ili 0. Naime,
propagacija ulaznog prenosa c
i
bie zaustavljena na prvoj poziciji gde vai x
k
= y
k
. Pretpostavimo da
vaix
k
=y
k
=0.Izlazniprenosizpozicijekjednakje0,bezobziradalijeulazniprenosuovupoziciji0ili
1.Slino,akosuobabitasabirakajednaka1,izlazniprenosizpozicijekbiejednak1,bezobzirana
vrednost ulaznog prenosa u ovu poziciju. U zakljuku, izlazni prenos iz sekcije jednak je ulaznom
Aiitmetika kola

24
prenosu u sekciju ako se bitovi sabiraka na svim pozicijama sekcije razlikuju. U suprotnom, izlazni
prenosizsekcijenezavisiodulaznogprenosausekciju.
Osnovna ideja sabiraa sa preskakanjem prenosa sastoji se u tome da se detektuje uslov za
preskakanje prenosa na nivou cele sekcije i da se ulazni prenos preicom sprovede na izlaz za
izlazniprenossekcijeakojeuslovpreskokaispunjen.Uslovpreskokazasekcijuizmeupozicijaii],u
oznaci P
:]
, dobija se kao AND funkcija uslova preskoka na svim pojedinanim pozicijama od i do ],
odnosno P
:]
= p

p
+1
p
]
, gde su p
k
, k = ], , i, uslovi preskoka na pojedinanim pozicijama (Sl.
220). Uslov p
k
je jednak 1 ako se x
k
i y
k
razlikuju, odnosno p
k
= x
k
y
k
. Treba zapaziti da za
generisanje p
k
nisu potrebna dodatna logika kola jer ovaj signal ve postoji u potpunom sabirau
(vidiSl.23).Izlazniprenosizsekcijec
j+1
seformiraprekomultiplekseraakojeP
:]
= 1,c
i
preskae
sekciju; ako vai P
:]
= u, preskakanje je onemogueno, a c
j+1
je jednak izlaznom prenosu iz
poslednjepozicijesekcije.

Sl.220.Principradasabiraasapreskakanjemprenosa.
Na Sl. 221 je prikazana realizacija 16bitnog sabiraa korienjem opisanog principa preskakanja
prenosa. Svaka 4bitna sabiraka sekcija je proirena logikom za preskakanje prenosa (oznaena sa
Skipnaslici)kojasadrijedno4ulaznoANDkolaijedanmultiplekser.

Sl.221.16bitnisabirasapreskakanjemprenosasa4bitnimsabirakimsekcijama.
Na Sl. 221 je takoe naznaena kritina putanja ovog sabiraa. Najnepovoljniji sluaj, u pogledu
ukupnogkanjenjasignalaprenosa,jeonajkadseprenosgenerieupotpunomsabirau0sekcije0,
zatimseprenesidoizlazasekcije0,ondapreskoesekcije1i2ikonano,prenosisekrozsekciju3,
svedoposlednjegpotpunogsabiraauovojsekciji.Dakle,propagacionokanjenjenbitnogsabiraa
podeljenognan/kkbitnihsabirakihsekcijaiznosi:
t
p
= (k - 1)t
PA
+ [
n
k
- 2 t
skp
+ (k - 1)t
PA

Prvilanugornjemizrazuodgovaravremenupropagacijeprenosakrozsekciju0,drugilanodgovara
propagaciji prenosa kroz logiku za preskok sredinih sekcija, a trei predstavlja kanjenje prenosa
kroz poslednju sabiraku sekciju. Ako pretpostavimo da je kanjenje kroz logiku za preskok, t
skip
,
jednakokanjenjukrozpotpunisabira,t
FA
,izrazzapropagacionokanjenjepostaje:
t
p
= [2k +
n
k
-4 t
PA

0 1 2 3
1
0
p[3:0]
4-bitna
sekcija
p[7:4]
Skip
c
4
c
0 4-bitna
sekcija
p[11:8]
Skip
4-bitna
sekcija
p[15:12]
Skip
c
8
c
12
c
16
Sekcija 0 Sekcija 1 Sekcija 2 Sekcija 3

Optimaln
t
p
:
J
Prioptim
t
Naprime
propaga
pobolja
2.2.5 C
Sabirak
operacij
broja op
binarnih
Trivijalan
nadobij
postupa
pomou
Carrysa
vie ope
odnosu
tome da
c+s, a d
sabiranja
Sl.222
sab
Osnovni
222).U
poziciju
algoritam
ignoriu
sabiranje
prvadva
nu duinu sa
Jt
p
Jk
= [2 -
malnojpodel
t
p
= (22n
er,zan=32,
ciono kanje
anjezafaktor
CarrySave
ka kola preds
u sum = x
1
+x
peranada, o
brojeva, s
nnainkako
enusumudo
k zahteva m
jednogdvoo
ave sabiranje
eranda koji
sabiraku m
a se tri broja
a se onda s
a(zax+y+z)b
(a)

.Ilustracijaca
biranjaraun
princip carr
runompos
raunamo s
m deli postu
(Sl. 222(b)
e, ali sada ra
akoraka.Lak
abirake sek
n
k
2
t
PA
= u
i,propagacio
n - 4)t
PA

optimalnad
enje 32bitn
r2.66uodno
esabira
stavljena u p
x
2
. Meutim
dnosno, u o
kalarni proi
osembrojev
odatrei,x
3
,
m1 sabiranj
operatorskog
e (carrysave
omoguava
mreu dobijen
, x, y i z, brz
sabiranje c+s
biepotrebn

arrysavepos
nanjesumai
rysave sabir
stupkusabira
umu i preno
upak sabiran
)). Svako s
i
j
aunamo sa
kojeproverit
Aii
kcije, k
opt
, na
u k
opt
=
onokanjenj
duinasabira
nog sabiraa
osunakanj
prethodnim
m, u mnogom
optem slua
zvod dva v
vamogusab
,itakoredom
a, koja se m
gsabiraa,a
e addition) s
realizaciju v
nu umnoav
zim postupko
s obavi klasi
nosamojedn
tupkasabiran
(c)drugikora
ranja bie il
anja,brojeve
os koji pridod
nja u tri kora
jednako je (
mo cifre pre
tidazbirbro
itmetika k
2S
lazimo izjed
_
n
2

jesabiraas
akesekcijei
sa preskak
enjesabira
sekcijama re
m primenam
aju, sum =
vektora, rau
bratijesteda
msvedox
m
,
mogu obavit
lium1takt
se odnosi na
vieoperator
anje dvoope
om konvertu
inim postu
no(zac+s).
(b)
(d)
nja:(a)klasia
akcarrysave
ustrovan na
esabiramoc
dajemo sled
aka. U prvom
(x
i
+y
i
+z
i
) po
enosa (Sl. 2
ojevasicdaj
kola
naavanjem
apreskakanj
iznosik
opt
=4.
kanjem pren
asarednim
ealizuju oper
ma javlja se p
x
1
+x
2
+...+x
m
.
unanje sred
aseprvosab
,tj.sum=(..
ti pomou m
tnihciklusa.
a efikasan p
rske sabirak
eratorskih sa
uju u dva bro
pkom sabira
anpostupaks
sabiranjara
primeru sa
cifrupocifru
eoj cifarsko
m koraku, iz
modulu 10.
22(c)). U tre
etaanrezu
sa nulom p
jemprenosa
Priovojdu
osa iznosi 1
prenosom,k
raciju sabira
potreba za sa
. Tipine pri
dnje vrednos
berudvabroj
.((x
1
+x
2
)+x
3
)+
m1 dvoope
ostupak (alg
ke mree bo
abiraa. Osno
oja, c i s, ali
anja. Na ova
sabiranja;(b)
unanjepren
biranja tri b
,sdesnaule
oj poziciji (Sl
zraunava se
. U drugom
eem koraku
ultat,tj.sum=
prvog izvoda
aiznosi:
inisabirak
12t
FA
, to pr
kojeiznosi32
nja dva ope
abiranjem tr
imene su: m
sti niza bro
ja,x
1
ix
2
;da
+...+x
m1
)+x
m
ratorskih sa
goritam) za
oljih karakte
ova ideja se
tako da va
aj nain, um
(c)

prvikorakca
nosa;(d)prove
broja u osno
evo.Zasvaku
. 222(a)). Ca
e suma, a p
koraku, po
u, sabiramo
=s+c(Sl.22
izraza za
esekcije,
redstavlja
2t
FA
.
randa, tj.
ri i veeg
mnoenje
ojeva itd.
sezatim
m
.Ovakav
abiraa ili
sabiranje
eristika u
sastoji u
i x+y+z =
mesto dva
arrysave
era.
vi 10 (Sl.
ucifarsku
arrysave
renosi se
navljamo
rezultate
2(d)).

Vanoje
rauna n
postojip
brzim. C
brojeva
naknadn
Sl.223.
Carrysa
potpuno
224(a).
rezultat
vreme z
jedanpo
Sl.224.
NaSl.2
2brojap
sa Sl. 22
poziciju
rezultuju
se korist
5t
CSA
+t
CLA
Bolji na
nazivom
BrojCSA
5 na 4.
redukuje
euoitidase
nezavisno od
propagacijap
Carrysave p
raunamosa
nododalina
ave sabira k
om sabirau,
Na Sl. 224
generiedva
a koje kolo
otpunisabira
.CSA:(a)Potp
25(a)jeprik
pomou5CS
24(b)). Streli
ulevo prilik
uabroja,ci
ti brzi sabira
A
.
in organiza
mVolasovo(
Ablokovaje
Time je ka
enkbitniho
ebrojevicis
d ostalih cifa
prenosa,to
ostupak sab
amocifrezb
zbir.Identia
Sl.2
koji sabira tr
s tim to su
(b) je prikaz
a8bitnabro
generie rez
a).
punisabira(
kazanaCSAst
SA.SvakiCSA
ice na izlazim
kom sabiranj
is,igenerie
a, kao to je
acije CSAova
Wallace)sta
ostaoistika
njenje krae
operanadan
Aii
sraunajune
ara. Isto va
postupakko
biranja moe
ira(s),apre
anpostupak
223.Carrysa
ri jednobitna
u ulazima i iz
zan paraleln
oja.Zapazim
zultat jednak
FA)icarrysa
blokz
trukturakoja
Abloknaov
ma c CSA blo
ja sa bitovim
ekonanirez
e npr. sabira
a koji dovodi
blo.Valasov
oulinearno
e i iznosi 4t
nadva(k+log
itmetika k
26
ezavisnojeda
i i za c. Dru
onverzijetrib
emo interpre
enose(c)pa
ksemoepri
avesabiranje
a sabiraka i
zlazima data
i 8bitni CSA
modasuCSA
ko propagac
(a)
(b)
avesabira(CS
za8bitneope
asabira7vi
vojslicipreds
okova ukazu
ma sume. N
zultat.Zazav
a sa ubrzani
i do kraeg v
vostablazas
ojstrukturisa
t
CSA
+t
CLA
. U o
g
2
n1)bitna
kola
anoddrugo
ugim reima
broja(x,yiz
etirati i na s
amtimo(otu
imenitiinab
binarnihbroj
generie bit
a drugaija im
A, tj. kolo ko
Ablokovinez
ciono kanje
SA)zajednob
erande.
ebitnihbroj
stavljaviebi
uju da ove iz
Na dnu stru
vrnosabira
im prenosom
vremena gen
sedamopera
aSl.225(a),
optem slua
sabirka,koji
g.Uzto,sva
, prilikom iz
)udvabroja
sledei nain
udanazivca
binarnebroje
eva.
sume i bit
mena, kao t
oje sabira tr
avisni(nepo
nju kroz jed
bitneoperand
jeva.Nizod
tni,tj.parale
laza treba p
kture je sab
njeuCSAstr
m (CLA). Uku
nerisanja rez
anadaprikaz
alijezatob
aju, nto ula
uzbirudaju
kacifras
i
uz
zraunavanja
aistogzbira
n: Prilikom
arrysave)da
eve,kaoupr
prenosa ide
to je prikaza
ri 8bitna br
ovezani),zbo
an CSA blok
desuistakola
7brojevase
elniCSA(po
pomeriti za je
bira koji sa
rukturamap
upno kanjen
zultata je po
zanojenaSl
brojnivoasm
azno Volasov
uvrednostsa
zbirusse
a s i c ne
(cis)ini
sabiranja
bismoih
rimerusa
entian je
ano na Sl.
oja i kao
ogegaje
k (tj. kroz

a;(b)CSA
esvodina
putonog
ednu bit
abira dva
popravilu
nje iznosi
oznat pod
.225(b).
manjensa
vo stablo
ak+log
2
n
Aiitmetika kola

27
bita. (Kao to je poznato, za predstavljanje broja n u binarnom brojnom sistemu potreba su log
2
n.
Takoe, poznato je da se proizvod n
1
bitnog i n
2
bitnog broja prestavlja sa n
1
+n
2
bita. Maksimalna
sumanbrojevaiznosinX
max
,gdejeX
max
maksimalnavrednostsabirka.Potosusabircikbitni,njihova
sumasepredstavljasak+log
2
nbita.)

(a) (b)
Sl.225.CSAstablo:(a)linearnastruktura;(b)Volasovostabloza7operanada.
Osobina Volasovog stabla je da se broj operanada na svakom nivou smanjuje za 2/3, zato to svaki
CSAblokredukuje3sabirkana2.AkojebrojoperanadananivouijednakN
i
,tadajebrojoperanada
na nivou i+1 jednak j
3
2
N

[ . Broj operanada najnieg nivoa (tj. nivoa 0) je 2; na nivou 1 moe biti

maksimalno3(= j
3
2
2[),ananivou2maksimalno4(= j
3
2
S[)operanda.Rezultujuasekvencabrojeva
je 2, 3, 4, 6, 9, 19, 28 itd. U tabli sa Sl. 226 je dat opseg broja operanada koje je mogue sumirati
Volasovim stablom datog broja nivoa.Strategija za formiranje Volasovog stabla je sledea: Kreemo
odnajvieg(ulaznog)nivoa.NanivouinakomepostojiN
i
operatoraugraujemoj
2
3
N

[CSAblokova,
takodasvakibloksakupitano3operanda.Preostalioperandi,amoeihbiti0,1ili2,proputajuse
nasledeinivo.

Sl.226.VezaizmeubrojaoperanadaibrojanivoaVolasovogstabla.
X
i
6
i=u
X
i
6
i=u

Brojoperanada(n) Brojnivoa
3 1
4 2
5n6 3
7n9 4
10n13 5
14n19 6
20n28 7
29n42 8
43n63 9
Aiitmetika kola

28
3 Mnoenje
Mnoenje neoznaenih binarnih brojeva obavlja se na isti nain kao i mnoenje decimalnih brojeva.
Mnoenik se mnoi sa svakim bitom mnoioca, poev od bita najmanje teine. Kao rezultat svakog
takvogmnoenjaformiraseparcijalniproizvod.Sukcesivniparcijalniproizvodipomerajusezajednu
bitpozicijuulevo.Konaniproizvodsedobijakaosumaparcijalnihproizvoda.
Da bismo bolje razumeli postupak binarnog mnoenja, razmotrimo primer mnoenja dva 4bitna
neoznaenabroja,recimo1101i1010.
1 1 0 1 Mnoenik
1 0 1 0 Mnoilac
0 0 0 0
Parcijalniproizvodi
1 1 0 1
0 0 0 0
1 1 0 1
1 0 0 0 0 0 1 0 Konaniproizvod
Na osnovu prethodnog primera, lako je razumeti da ako je bit mnoioca 1, parcijalni proizvod je
jednakmnoeniku.Akojebitmnoioca0,parcijalniproizvodje0.Svakisledeiparcijalniproizvodje
pomerenulevozajednubitpozicijuuodnosunaprethodniparcijalniproizvod.Takoe,uoimodaje
bit najmanje teine prvog parcijalnog proizvoda ujedno i bit najmanje teine konanog proizvoda.
Preostalibitovikonanogproizvodasedobijajubinarnimsabiranjemparcijalnihproizvoda.
3.1 Mnoasarednimprenosom
Osnovne operacija u postupku mnoenja su: mnoenje dva bita (radi generisanja parcijalnih
proizvoda)isabiranje(radisabiranjaparcijalnihproizvoda).Rezultatmnoenjadvabitaje1samoako
su oba bita jednaka 1, to odgovara logikoj operaciji AND. Ispod je data simbolika ema postupka
mnoenjadvaetvorobitnabroja.

a
3
a
2
a
1
a
0
b
3
b
2
b
1
b
0
a
3
b
0
a
2
b
0
a
1
b
0
a
0
b
0
a
3
b
1
a
2
b
1
a
1
b
1
a
0
b
1
a
3
b
2
a
2
b
2
a
1
b
2
a
0
b
2
a
3
b
3
a
2
b
3
a
1
b
3
a
0
b
3
p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
Svaki lan a
i
b
j
u ovoj emi je zapravo a
i
AND b
j
. Sabiranje parcijalnih proizvoda se moe obaviti
pomoupoljapotpunihsabiraa,tonasdovodidostruktureparalelnogmnoaasaSl.31.Usutini,
ovastrukturapredstavljatri4bitnasabiraasarednimprenosom.Zatosekaobliaodrednicazaovaj
tip mnoaa koristi naziv paralelni mnoa sa rednim prenosom. Prvi sabira (odgovara prvoj vrsti
potpunih sabiraa) sabira prva dva parcijalna proizvoda; drugi sabira dodaje trei, a trei sabira
dodajeetvrtiparcijalniproizvodnaprethodnizbir.Zapazimodajeulazniprenosupotpunesabirae
napozicijamanajmanjeteinepostavljenfiksnona0,istokaoijedanodulazapotpunogsabiraana
poziciji najvee teine u prvoj vrsti. Zbog toga, na ovim pozicijama potpuni sabirai su zamenjeni
polusabiraima. Dakle za formiranje paralelnog mnoaa sa rednim prenosom dimenzija 4x4
potrebnasu16ANDkola,8potpunihsabiraai4polusabiraa.Uoptemsluaju,paralelnimnoa
dimenzijamxn(kolokojemnoimbitnimnoenikinbitnimnoilac)zahtevaemnANDkola,m(n1)
npotpunihsabiraainpolusabiraa.
Aiitmetika kola

29
Kanjenje mnoaa sa rednim prenosom odreeno je kritinom putanjom koja polazi sa ulaza
potpunog sabiraa na poziciji najmanje teine u prvoj vrsti, a zavrava se na izlazu najvee teine
mnoaa, kao to je naznaeno isprekidanom linijom na Sl. 31. Kanjenje paralelnog mnoaa
dimenzija4x4jednakojekanjenjukroz8potpunihsabiraa(podpretpostavkomdasukanjenjaod
ulaza potpuno sabiraa do oba njegova izlaza ista). U optem sluaju, kanjenje mnoaa sa rednim
prenosomdimenzijamxniznosi(2(n2)+m)t
FA
.

Sl.31.4x4paralelnimnoasarednimprenosom.
3.2 Matrinimnoa
Paralelnimnoaboljihkarakteristikasemoedobitijednomjednostavnomintervencijomustrukturi
mnoaasarednimprenosom.Idejasesastojiutomedaseizlazniprenospotpunogsabiraa(ilipolu
sabiraa) preusmeri, tako da umesto to se vodi ka potpunom sabirau koji zauzima prvu narednu
bitpoziciju uistojvrsti,odvedena potpunisabira naprvojnarednojbitpozicijiizsledeevrste.Na
ovaj nain, kanjenje od dva potpuna sabiraa u svakoj vrsti (osim poslednje) bilo bi smanjeno na
kanjenje kroz jedan potpuni sabira. U sutini, radi se o upotrebi carrysave postupka za sumiranje
parcijalnih proizvoda u kome se parcijalni proizvodi tretiraju kao sabirci vieoperatorskog sabiraa.
Princip je ilustrovan na Sl. 32 na primeru mnoaa 4x4. Svaka taka u emi sa Sl. 32(a) predstavlja
jedan bit. Svaki red taaka na prvom nivou odgovara jednom parcijalnom proizvodu. Cilj je obaviti
carrysave sabiranje svih taaka upotrebom to manjeg broja potpunih i polusabiraa. Uokvirene
su take koje se sabiraju istim potpunim sabiraem (grupa od tri take), ili istim polusabiraem
(grupaoddvetake).Rezultatsabiranjapotpunogilipolusabiraa(bitovicis)predstavljenjesadve
povezane take na sledeem nivou. Neuokvirene (nesabrane) take se prenose u sledei nivo.
Postupak se prekida kad se formira nivo sa dva reda taaka. Take iz poslednjeg nivoa se sabiraju
binarnim sabiraem. Kao to vidimo na Sl. 32(a), potrebno je 6 potpunih sabiraa, 3 polusabiraa i
jedan4bitni sabira(bilokogtipa)zarealizacijumnoaa4x4primenomopisanogpostupka,.NaSl.
32(b) je prikazana struktura mnoaa sa carrysave sabiranjem parcijalnih proizvoda dimenzija 4x4.
Uobiajeni naziv mnoaa ovog tipa je matrini mnoa (array multiplier) zbog njegove regularne
strukture.PrimetimodaCSAdeomnoaasaSl.32(b)odgovaraCSAstablulinearnestrukturesvaka
HA
a
3
FA
a
2
FA
a
1
HA
a
0
FA
a3
FA
a2
FA
a1
HA
a0
FA
a3
FA
a2
FA
a1
HA
a0
b1
b2
b3
p3 p2 p1 p0 p4 p5 p6
a3
a2 a1 a0
b
0
p7
Aiitmetika kola

Su
vrstajejedan3bitniCSAblok,kaonaSl.32(c).Uporeenjusamnoaemsarednimprenosom,broj
potpunih i polusabiraa je ostao isti (tj. 12), ali je zato propagaciono kanjenje smanjeno sa 8t
FA
na
6t
FA
.Uoptemsluaju,kanjenjemxnmatrinimnoaaiznosi(m+n2)t
FA
,podpretpostavkomdase
za zavrno sabiranje koristi sabira sa rednim prenosom, to predstavlja poboljanje od (n2)t
FA
u
odnosunamnoasarednimprenosom.

(a) (b) (c)
Sl.32.4x4matrinimnoasaCSAsabiranjemparcijalnihproizvoda.
3.2.1 MatrinimnoasaVolasovimstablom
Daljepoboljanjekarakteristikamnoaasemoepostiiakosesabiranjeparcijalnihproizvodaobavi
pomou Volasovog stabla. Razmotrimo konstrukciju mnoaa dimenzija 8x8. Na Sl. 33(a) je
prikazanoVolasovostabloza8sabiraka.PrateirasporedCSAblokovauVolasovomstablu,kreiramo
emusabiranjaparcijalnihproizvodasaSl.33(b).Nanivou0,upotrebljenasudva8bitnaCSAbloka
koja sadre po 6 potpunih sabiraa i 2 polusabiraa na krajnjim bitpozicijama. Zajedno, ova dva
blokapokrivaju6parcijalnihproizvodaismanjujubrojsabirakasa8na6.Primetimodanisusvibitovi
pokrivenih parcijalnih proizvoda obuhvaeni ovim sabiranjem, ve su ukupno 4 bita prenesena na
nivo1zajednosadvakompletna,nesabranaparcijalnaproizvoda.Nanivou1,pomou,takoedva8
bitnaCSAbloka,brojsabirakasesmanjujena4.Nanivou2,koristisesamojedanCSAblok,stimto
jenjegovaduina10bita(teimodakoristimoCSAblokovetoveeduinekakobismoobuhvatilito
veibrojtaaka).Zanivo3preostaju3sabirka,kojasejednim11bitnimCSAblokomredukujunadva
sabirka u nivou 4. Poto su ostala samo dva sabirka, za njihovo sabiranje koristimo binarni sabira
(bilo kog tipa). Ukupan broj potpunih sabiraa upotrebljenih za CSA iznosi 38, dok je broj polu
sabiraa 15, to predstavlja izvesno smanjenje hardverske sloenosti u poreenju sa mnoaem sa
CSAstablomlinearnestrukturezaijukonstrukcijujepotrebnoutroiti49potpunihi7polusabiraa.
Kanjenje 8x8 mnoaa sa Volasovim stablom iznosi 16t
FA
, pod pretpostavkom da se za zavrno
sabiranjekoristisabirasarednimprenosom(5nivoaCSAi11bitnisabirasarednimprenosom),to
predstavlja loiji rezultat u odnosu na mnoaa sa linearnim CSA stablom ije kanjenje iznosi 14t
FA
.
Meutim, ako se za zavrno koristi sabira sa ubrzanim prenosom umesto sabiraa sa rednim
prenosomsabiranje,prednostupogledubrzineradabilabinastranimnoaasaVolasovimstablom
zbog5CSAnivouuodnosuna7kodlinearnogCSAstabla.
Aiitmetika kola

S1

(a) (b)
Sl.33.Projektovanjemnoaa8x8saVolasovimstablom:(a)Volasovostabloza8sabiraka;(b)ema
sabiranja.
3.3 Mnoenjeoznaenihbrojeva
Mnoenje oznaenih decimalnih brojeva obavlja se po poznatom pravilu: najpre se pomnoe
apsolutne vrednosti inioca, a zatim se odredi znak proizvoda; proizvod je pozitivan ako su inioci
istog,anegativanakosuiniocirazliitogznaka.Ovopravilojepogodnozatotomnoenjeoznaenih
svodi na mnoenje neoznaenih brojeva, ali moe se direktno primeniti samo ako su brojevi
predstavljeni u obliku znak i apsolutna vrednost. Meutim, ako baratamo brojevima u potpunom
komplementu, neophodno je najpre konvertovati inioce u oblik znak i apsolutna vrednost, zatim
pomnoitiapsolutnevrednosti,kaoneoznaenebrojeve,iodreditiznakproizvoda.Konano,rezultat
kojijeuoblikuznakiapsolutnavrednosttrebakonvertovatiuoblikpotpunogkomplementa.

CSA 1
8-bita
CSA 2
8-bita
CSA 3
8-bita
CSA 4
8-bita
CSA 5
10-bita
CSA 6
11-bita
RCA ili CLA
11 bita
Nivo 0
Nivo 1
Nivo 2
Rezultat
Nivo 3
Nivo 4

Aiitmetika kola

S2

(a)

(b)
Sl.34.Mnoenjeoznaenihbrojevaprimenommnoaaneoznaenihbrojevaikolazapreipost
komplementiranje:(a)strukturamnoaa;(b)kolozapreipostkomplementiranje.
Na Sl. 34(a) je prikazana struktura mnoaa nbitnih brojeva u potpunom komplementu koji koristi
prethodnoopisanuproceduru.Akojebitznakainiocax
n1
=0,tj.inilacjepozitivan,naizlazukolaza
prekomplementiranje javlja se identina vrednost kao na njegovom ulazu; ako je bit znaka 1, tj.
inilacjenegativan,tadakolozaprekomplementiranjegeneriepotpunikomplementod(x
n2
,x
n3
,...,
x
0
). Paralelni mnoa neoznaenih brojeva mnoi (n1)bitne apsolutne vrednosti i generie (2n2)
bitnu apsolutnu vrednost proizvoda. Znak proizvoda, bit p
2n1
, odreuje se na osnovu znaka inilaca
pomouXORlogikogkola,p
2n-1
= x
n-1
y
n-1
.Kolozapostkomplementiranje,generiepotpuni
komplementapsolutnihvrednostiproizvoda,akojep
2n1
=1.
StrukturablokovazapreipostkomplementiranjejeidentinaonojsaSl.34(b),stomrazlikomto
kola za prekomplementiranje sadre n1, a kolo za post komplementiranje 2n1 razreda. Kao to
znamo, potpuni komplement se odreuje tako to se na komplement broja doda jedinica.
KomplementiranjeseobavljapomouXORkola,dokjesezadodavanje1koristisabirasa1,ilikolo
zainkrementiranje.Zarazlikuodbinarnogsabiraakojisesastojiodnizarednopovezanihpotpunih
sabiraa, kolo za inkrementiranje se sastoji od niza redno povezanih polusabiraa. Polusabira na
poziciji najmanje teine sabira bit najmanje teine ulaznog broja sa 1. Polusabirai na preostalim
pozicijama slue da bi se eventualni prenos iz pozicije najmanje teine preneo na sledee pozicije
veeteine.Dakle,zakolosaSl.34(b)vai:akojez=0,tadajeB=A;akojez=1,tadajeB = A

+1.
Prekomplement
x
n-2
x
n-3
x
0
...
...
Prekomplement
y
n-2
y
n-3
y
0
...
...
z z
x
n-1
y
n-1
Mnoa neoznaenih brojeva
Post-komplement
...
z
...
p
2n-2
p
2n-3
p
0
x
n-1
y
n-1
p
2n-1
HA HA HA
a
k-1
a
k-2
a
0
b
k-1
b
k-2
b
0
z
...
...
...
Aiitmetika kola

SS
3.3.1 Matrinimnoaoznaenihbrojeva
Princip mnoenja oznaenih brojeva predstavljen na Sl. 34, iako jednostavan za razumevanje, nije
pogodanzahardverskurealizacijujerunosiznaajnododatnokanjenjekojepotieodkolazaprei
post komplementiranje. Dodatno kanjenje je jednako zbirnom kanjenju kroz priblino 2n polu
sabiraaiuporedivojesakanjenjemobuhvaenogmnoaaneoznaenihbrojeva.Iztograzloga,iru
primenunalazemnoaikojidirektnomnoebrojeveupotpunomkomplementu.
Vrednostnbitnogbrojax
n-1
x
n-2
x
0
izraenoguoblikupotponogkomplementamoeseodrediti
posledeojformuli:
I = -x
n-1
2
n-1
+ x

n-2
=0
2

Bit znaka ima najveu, ali negativnu teinu. Na primer, vrednost oznaenog binarnog broja 1101
iznosi:-1 2
3
+ 1 2
2
+u 2
1
+ 1 2
0
= -8 +4 +u +1 = -S.Dajevrednostdatogbrojazaista
3,lakomoemoproveritiakobrojkomplementiramo,aondadodamo1.
Imajuiprethodnouvidu,direktnomnoenjeupotpunomkomplementusemoeobavititakotoe
sebrojevimnoitizajednosabitomznaka,alivodeiraunadabitznakaimanegativnuvrednost.Na
Sl. 35 je prikazana simbolika ema mnoenja dva 4bitna oznaena broja; a
3
i b
3
su bitovi znaka.
lana
i
b
j
upoljuparcijalnihproizvodaoznaenjeznakomminusakojei=3ilij=3.Trebaobratitipanju
dalana
3
b
3
imapozitivanznakjerminusputaminusdajeplus.
o
3
o
2
o
1
o
0
b
3
b
2
b
1
b
0
-o
3
b
0
o
2
b
0
o
1
b
1
o
0
b
0

-o
3
b
1
o
2
b
1
o
1
b
1
o
0
b
1
-o
3
b
2
o
2
b
2
o
1
b
2
o
0
b
2
o
3
b
3
-o
2
b
3
-o
1
b
3
-o
0
b
3
p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
Sl.35.Simbolikaemamnoenjabrojevaupotpunomkomplementu.
Na Sl. 36 je prikazan matrini mnoa dimenzija 4x4 prilagoen direktnom mnoenju brojeva u
potpunomkomplementu.Bitovisanegativnomteinomoznaenisukruiemumestostrelicom.Ove
bitovetrebaoduzeti,anesabrati.Zakonstrukcijumnoaakoristesetritipaelija:elijetipaI,tipaII
itipaII.elijetipaIsuonesatripozitivnaulaza.Tosustandardnipotpunisabirai.elijetipaIIimaju
jedan negativan i dva pozitivna ulaza. Suma tri ulaza elije ovog tipa moe biti: 1, 0, 1 ili 2 i
predstavlja se sa dva izlazna bita, c i s, tako to se bitu c pridruuje teina +2, a bitu s teina 1. Pri
tom, c je dijagonali, a s vertikalni izlaz iz elije. Zbog negativne teine izlaza s veza koja spaja ovaj
izlaz sa ulazom elije ispod zavrena je kruiem. Aritmetika operacija koju obavlja elija tipa II
zadatajejednainama:
s = (x + y - z) moJ 2 i c =
(x+-z)+s
2

elijetipaIIimajudvanegativnaijedanpozitivanulaz.Sumaulazaelijeovogtipamoebiti:2,1,0
ili1.Zbogtoga,kodelijeovogtipavaidaizlazcimateinu2,aizlazsteinu+1.elijatipaIbilabi
ona sa tri negativna ulaza, a oba njena izlazi bi, shodno tome, imala negativne teine, 1 i 2. elija
ovog tipa bi prebrojavala broj (1)ca na ulazu, a logiki gledano njena funkcija, a time i hardverska
realizacija, bili bi identini logikoj funkciji i hardverskoj realizaciji elije tipa I. Ovo objanjava
oznaavanje ovih elija sa I i I. Slino tome, hardverske realizacije elija tipa II i II su identine.
Aiitmetika kola

S4
(Studentimasepreporuujedaprovereovatvrenjaizvoenjemlogikihfunkcijazaelijenavedenih
tipova.)

Sl.36.Matrinimnoazaoznaenebrojeve.
3.3.2 BaughWooleymnoa
BaughWooley (ita se BoVuli) metod za direktno mnoenje brojeva u reprezentaciji potpunog
komplementa eliminie lanove negativne teine iz polja parcijalnih proizvoda. U transformacijama
kojesledekoristiemoidentitet:
x = 1 - x,odnosno-x = 1 -x
DabismoobjasniliBaughWooleymetod,fokusirajmosenalan-o
3
b
0
usimbolikojemimnoenja
saSl.37(a).Vai:
-a
3
h

= o
3
- o
3
b
0
- o
3
= o
3
(1 -b
0
) - o
3
= o
3
b

0
- o
3
= a
3
h

- 2a
3
+a
3

Prvo je dodato i oduzeto o

3
; zatim je (1 -b
0
) zamenjeno sa b

0
, a onda je -o
3
zamenjeno sa
-2o
3
+ o
3
.Dakle,lan-o
3
b
0
moemodazamenimosatrilanao
3
b

0
, -2o
3
io
3
.lano
3
b

0
piemo
uprvojvrstiumesto-o
3
b
0
.Zalanoveo
3
i -2o
3
uvodimonovu,petuvrstu.lano
3
piemouistoj
koloni sa o
3
b

0
, a lan -2o
3
prebacujemo u sledeu kolonu. Poto sledea kolona ima dvaput veu
teinu, -2o
3
postoje -o
3
. Na Sl. 37(b) je prikazana simbolika ema mnoenja nakon uinjenih
modifikacija.
Ponovimo istu transformaciju i za lan -o
3
b
1
. Dobija se ema sa Sl. 37(c). Vidimo da dolazi do
ponitavanja -o
3
i o
3
na poziciji bita p
4
u dodatnoj vrsti. Ako na isti nain transformiemo i
lan -o
3
b
2
, -o
3
e nestati iz kolone p
5
, a pojavie se u koloni p
6
. U ovom momentu vie nema
lanova oblika -o
3
b

, pa -o
3
iz kolone p
6
zamenjujemo sa o
3
-1 (Sl. 37(d)). Opisani postupak
transformacije takoe primenjujemo na lanove oblika -o

b
3
uz uvoenje jo jedne nove vrste. To
dajenovob
3
ukolonip
4
ib

3
- 1ukolonip
6
(Sl.37(e)).Dve(1)ceukolonip
6
ekvivalentnesujednoj
1 u koloni p
7
, to je daljeekvivalentno sa 1 u kolonip
7
i pozajmicom 1ce iz nepostojee kolone p
8
.
Konani rezultat svih ovih transformacija prikazan je na Sl. 37(f). Kao to vidimo, u polju parcijalnih
proizvoda vie nema negativnih lanova. Sumiranje parcijalnih proizvoda se moe obaviti CSA
metodom. Na Sl. 38 je prikazana struktura 4x4 BaughWooley mnoaa. Prednost BaughWooley
mnoaauodnosunamatrinimnoasaSl.36jetometosezakonstrukcijumnoaakoristeelije
istogtipa(tj.iskljuivopotpunisabirai).
Aiitmetika kola

SS
o
3
o
2
o
1
o
0
b
3
b
2
b
1
b
0
-o
3
b
0
o
2
b
0
o
1
b
1
o
0
b
0
-o
3
b
1
o
2
b
1
o
1
b
1
o
0
b
1

-o
3
b
2
o
2
b
2
o
1
b
2
o
0
b
2

o
3
b
3
-o
2
b
3
-o
1
b
3
-o
0
b
3

p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
o
3
o
2
o
1
o
0
b
3
b
2
b
1
b
0
a
3
h

o
2
b
0
o
1
b
1
o
0
b
0
-o
3
b
1
o
2
b
1
o
1
b
1
o
0
b
1

-o
3
b
2
o
2
b
2
o
1
b
2
o
0
b
2

o
3
b
3
-o
2
b
3
-o
1
b
3
-o
0
b
3

-a
3
a
3

p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
(a) (b)
o
3
o
2
o
1
o
0
b
3
b
2
b
1
b
0
a
3
h

o
2
b
0
o
1
b
1
o
0
b
0
a
3
h

1
o
2
b
1
o
1
b
1
o
0
b
1

-o
3
b o
2
b
2
o
1
b
2
o
0
b
2

o
3
b
3
-o
2
b -o
1
b
3
-o
0
b
3

-a
3
-a
3
+ a
3
a
3

p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
o
3
o
2
o
1
o
0
b
3
b
2
b
1
b
0
a
3
h

o
2
b
0
o
1
b
1
o
0
b
0
a
3
h

1
o
2
b
1
o
1
b
1
o
0
b
1

a
3
h

2
o
2
b
2
o
1
b
2
o
0
b
2

o
3
b
3
-o
2
b -o
1
b
3
-o
0
b
3

a
3
-1 a
3

p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
(c) (d)
o
3
o
2
o
1
o
0
b
3
b
2
b
1
b
0
a
3
h

o
2
b
0
o
1
b
1
o
0
b
0
a
3
h

1
o
2
b
1
o
1
b
1
o
0
b
1

a
3
h

2
o
2
b
2
o
1
b
2
o
0
b
2

o
3
b
3
a
2
h
3
a
1
h
3
a

h
3

a
3
- 1 a
3

h

3
- 1 h
3

p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
o
3
o
2
o
1
o
0
b
3
b
2
b
1
b
0
a
3
h

o
2
b
0
o
1
b
1
o
0
b
0
a
3
h

1
o
2
b
1
o
1
b
1
o
0
b
1

a
3
h

2
o
2
b
2
o
1
b
2
o
0
b
2

o
3
b
3
a
2
h
3
a
1
h
3
a

h
3

a
3
a
3

1 h

3
h
3

p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
(e) (f)
Sl.37.TransformacijeuBaughWooleymetodimnoenja.

Sl.38.BaughWooleymnoadimenzija4x4.
3.3.3 ModifikovaniBaughWooleymnoa
Nepovoljna posledica BaughWooley metode je uvoenje dve nove vrste u polju parcijalnih
proizvoda, to dovodi do poveanja broja nivoa u CSA stablu, a time i do veeg kanjenja.
Modifikovana BaughWooley metoda dovodi do proirenja polja parcijalnih proizvoda samo jednom
Aiitmetika kola

S6
vrstom. Tok transoformacija je sledei. U emi sabiranja sa Sl. 37(a), sve negativne lanove
prebacimoudodatnu,petuvrstu.Usvakojkoloniovevrsteimaemozbirdvanegativnalanaoblika:
-o
3
b

-o

b
3
.Primenomidentiteta-x = 1 - x dobijamo:
-o
3
b

-o

b
3
= (o
3
b
i

- 1) +(o
i
b
3

-1) = o
3
b
i

+ o
i
b
3

-2
lanoveo
3
b
i

io
i
b
3

vratimonamestaodaklesmouzeli-o
3
b

i-o

b
3
.Rezultatjeemasabiranjasa
Sl.39(a).Parcijalniproizvodizpetevrstejeoblika(0,0,2,2,2)krajnjaleva0jenapozicijip
7
,a
krajnja desna 2 na poziciji p
3
. Istu vrednost ima parcijalni proizvod (0, 1, 1, 1, 0). Ovo je lako
proveriti. Vrednost 2 sa pozicije p
3
postaje 1 na poziciji p
4
. Vrednost 2 sa pozicije p
4
postaje 1 na
pozicijip
5
,a2sapozicijep
5
prelazinapozicijup
6
kao1.Dalje,(0,1,1,1,0)imaistuvrednostkaoi
(1, 0, 0, 1, 0). I ovo se lako proverava. Vrednost 1 sa pozicije p
4
moe se pisati kao 1 ako se od
pozicijep
5
pozajmi1.Saovompozajmicom,napozicijip
5
imamo2.Vrednost2sapozicijep
5
postaje
0, ali se zato na poziciji p
6
dodaje1, to ponovo stvara 2. Pretvaranje 1 u 0 ide sve do pozicije na
kojojje0,atojepozicijap
7
ukonkretnomsluaju.Zbogpozajmice,napozicijip
7
ostaje1.Konano,
1napozicijip
7
moedasenapiekao1,adasesa(nepostojee)pozicijep
8
pozajmi1.Takodolazimo
do simbolike eme sabiranja za modifikovanu BaughWooley metodu sa Sl. 39(b). Na osnovu ove
eme nacrtana je struktura matrinog mnoaa 4x4 za direktno mnoenje oznaenih brojeva sa Sl.
310.
o
3
o
2
o
1
o
0
b
3
b
2
b
1
b
0
a
3
h

o
2
b
0
o
1
b
1
o
0
b
0
a
3
h
1

o
2
b
1
o
1
b
1
o
0
b
1

a
3
h
2

o
2
b
2
o
1
b
2
o
0
b
2

o
3
b
3
a
2
h
3

a
1
h
3

h
3

-2 -2 -2
p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
o
3
o
2
o
1
o
0
b
3
b
2
b
1
b
0
a
3
h

o
2
b
0
o
1
b
1
o
0
b
0
a
3
h
1

o
2
b
1
o
1
b
1
o
0
b
1

a
3
h
2

o
2
b
2
o
1
b
2
o
0
b
2

o
3
b
3
a
2
h
3

a
1
h
3

h
3

1 1
p
7
p
6
p
5
p
4
p
3
p
2
p
1
p
0
(a) (b)
Sl.39.TransformacijeumodifikovanojBaughWooleymetodimnoenja.

Sl.310.ModifikovanBaughWooleymnoadimenzija4x4.

Aiitmetika kola

S7

4 Pitanja
1. Izvoenjelogikihjednainapoluipotpunogsabiraa.Potpunisabirapomoudvapolu
sabiraa.
2. Sabira/oduzima.
3. Detekcijaaritmetikogprekoraenjaprilikomsabiranja.
4. Sabirasaubrzanimprenosom(CLA).Izvoenjejednainaistrukturasabiraa.
5. Hijerarhijskisabirasaubrzanimprenosom.Izvoenjejednainaistrukturasabiraa.
6. Carryselectsabira.Princip.Optimalnaduinasabirakesekcije.
7. Carryskipsabira.Princip.Optimalnaduinasabirakesekcije.
8. Carrysavesabira.Principcarrysavesabiranja.LinearnoiVolasovoCSAstablo.
9. Mnoasarednimprenosom.Strukturamnoaa.Sloenostipropagacionokanjenje.
10. Matrinimnoa.CSAsabiranjeparcijalnihproizvoda.Struktura,sloenostiperformanse
mnoaa.
11. MatrinimnoasaVolasovimstablom.Naprimerumnoaa8x8,ilinekihdrugihdimenzija.
12. Matrinimnoaoznaenihbrojeva.Princip.Struktura.
13. BaughWooleymnoa.Princip.Strukturamnoaa.
14. ModifikovaniBaughWooleymnoa.Princip.Struktura.