1.

UVOD:

1.1. Tema i cilj seminarskog rada Tema ovog rada, kao i to sam naslov kae, je uticaj savremenih tehnologija na preduzenitvo i uopte drutvo u cjelini. Dananje moderno drutvo iziskuje od pojedinaca da se sve vie zanimaju za naprednu tehnologiju, kako u proizvodnji tako I u kianstvu, komunikaciji te u ostalim aspektima drutva. Postoje razna istraivanja koja pokazuju na kolikoj smo mi razini kada je u pitanju razvoj i moderne tehnologije. 1.2. Pojam tehnologije (gr. tehne= vjetina,umjenost, logos=nauka)1 Tehnologija je ukratko reeno primjena nauke, najee za industrijske i komercijalne ciljeve, odnosno nauna metoda ili materijal koriten za dostizanje komercijalnih ili industrijskih ciljeva. Kao ljudska aktivnost nastala je prije nauke i zanata. Karakteriu je tri definicije: a. Tehnologija je postupak pretvaranja jednih upotrebnih vrijednosti (prirodnih predmeta ili poluproizvoda) u druge upotrebne vrijednosti kombinovanjem ljudskih radnih operacija s operacijama maina, drugih mehanizama, ureaja, postrojenja i sl. koji mogu biti: mehaniki, hemijski, termomehaniki, termohemijski, elektrini, elektrohemijski, biohemijski i sl. Cijela savremena industrijska proizvodnja poiva na savremenoj tehnologiji, a ova zavisno od vrste tehnologije, predmeta prerade (sirovina, poluproizvoda) ili od vrsta finalnih proizvoda. b. U vulgarnom smislu, tehnologija je svaki radni proces fizikog i umnog rada u privredi i izvan nje. c. Tehnologija je nauna oblast koja izuava mehanike, kemijske, termike, termokemijske, elektrokemijske, biokemijske i sline procese, istrauje nove mogunosti ovakvih procesa i izuava mogunost projektovanja njihovog uvoenja u proizvodnju. Sadraj pojma tehnologija je znatno iri. Kada se govori o tehnologiji, obino se misli na informacije, opremu, tehnike i procese koji se upotrebljavaju kako bi se neki ulaz preoblikovao u posve odreeni izlaz. Upravo zato se pojam tehnologije odnosi na svaku proizvodnju, kakve god ona prirode bila: zanatska, manufakturna ili industrijska.2 1.3. Razvoj tehnologije kroz istoriju Istorija tehnologije stara je gotovo kao i ovjeanstvo. Razvoj tehnologije slijedi progresiju od jednostavnog orua i jednostavnih (uglavnom ljudskih) izvora energije do sloenih orua visoke tehnologije i izvora energije. Najranije tehnologije su pretvarale prirodne resurse, poput kamena, kosti, drva i ostalih biljaka, u jednostavno orue procesima poput rezbarenja, lomljenja, valjanja i peenja na suncu. Upotreba, odnosno svladavanje vjetine koritenja vatre (1000000-500000 g.p.K.) kao jednostavnog izvora energije bila je prekretnica u tehnolokoj evoluciji ovjeanstva.
1 2

"http://bs.wikipedia.org/wiki/Tehnologija" www.zpr.fer.hr/static/erg/2005/andric/index.html

Jezgro Druge industrijske revolucije, krajem 19. i poetkom 20. vijeka, ini otkrie motora sa unutarnjim sagorjevanjem, elektrinih motora i generatora. Druga industrijska revolucija postupno je ukljuila hemijsku industriju, industriju nafte, elektroprivredu, a kasnije i automobilsku industriju te je uvela jo vee promjene u svakodnevicu. Nove pogonske sile postaju nafta i elektrina energija. Od brojnih tehnikih pronalazaka iz tog doba samo neki od znaajnijih su: elektrina arulja, motor na izmjeninu struju, motor s unutarnjih sagorijevanjem, automobil, elektrini tramvaj i lokomotiva, telefon. U to doba razvija se masovna proizvodnja potronih dobara, hrane, pia, odjee, prijevoza, pa ak i zabave, a nauka doivljava znaajan napredak. Savremeno doba obiljeeno je informacijskom revolucijom, ogromnim napretkom nauke i otkriima koja su promijenila tok ljudske istorije (raunar, nuklearna energija, put u svemir...). Kako orue postaje sve sloenije, tako i znanje koje je potrebno za odravanje i novi razvoj. Kompleksne savremene maine zahtijevaju mnotvo pisanih tehnikih prirunika, a njihovim dizajnerima, graditeljima, odravateljima i korisnicima esto su potrebna desetljea sofisticiranog opteg i specifinog osposobljavanja. tovie, ovi alati su postali toliko kompleksni da sveobuhvatna infrastruktura tehnikih alata i procesa postoji da bi ih podravali. Za konstrukciju, proizvodnju i odravanje takvih alata potrebne su veoma sloene tehnike. Danas postoje cijele industrije koje su se razvile kako bi razvile sljedee generacije sloenijih alata.3

2. PREDUZETNIK Prilikom definisanja pojma preduzetnik, nailazi se na veliki broj definicija. Jedna od definicija je: Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i rukovodeim sposobnostima, bogato znanjem o poslovima i ljudima, odluno i spremno da preuzme rizik upravljanja preduzeem na temelju inovacija i permanentnog razvoja.4 Za realizaciju preduzetnikog poduhvata, pored preduzetnika kao centralne figure, neophodno je imati i poslovni tim. Preduzetnik radi na realizaciji preduzetnikog poduhvata u skladu sa vremenom, resursima i trokovima i, naravno, u skladu sa odgovarajuim kvalitetom koji zahtijeva ovo novo doba. Preduzetnik ima vanu ulogu za realizaciju datog preduzetnikog poduhvata, on snosi najveu odgovornost za uspjenu realizaciju. Njegova odgovornost je viestruka, jer on je taj koji planira, organizuje, kontrolie i vodi.

3. PREDUZETNITVO Preduzetnitvo je djelatnost usmjerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzea, sa osnovnim ciljem stvaranja novog trita i ostvarivanja dobiti. Kao ideja je staro
3 4

www.zpr.fer.hr/static/erg/2005/andric/index.html Penezi, N., Ekonomika preduzea, Poslovna kola Megatrend, Beograd, 1999

koliko i ljudsko drutvo, i nije iskljuivo ekonomski fenomen. Ono je vezano za sve aspekte ljudskog ponaanja i djelovanja razvija kreativnost, pospjeuje raanje ideja i obogauje ljudske potrebe.5 Preduzetnitvo predstavlja inovativan proces kreiranja i razvoja poslovnih poduhvata ili aktivnosti i stvaranja poslovnog uspjeha u promenljivom okruenju. Preduzetnitvo kao originalan biznis nastaje pronalaenjem trinih potencijala i rjeavanja problema prodaje na bolji nacin od do sada primjenljivanih. Sva panja mora biti usmerena ka potroaima i njihovim zahtjevima. Uspjeh preduzetnikog projekta je u dobroj procjeni trinih mogunosti. Preduzea koja razvijaju preduzetniki koncept poslovanja treba da prihvataju promjene i naputaju status quo poziciju koja stagnira preduzee i pravi zaostajanje za konkurencijom. Treba da ohrabruje inovativne ideje poslovanja koje su kompatibilne sa potencijalima preduzea i da prihvataju nivo rizika. Faktori iz okruenja (adekvatno finansiranje, tehniki sposobna radna snaga, uticaj drave, uslovi ivota), u velikoj mjeri, mogu da stimuliu i destimuliu preduzetnitvo. Eksterne faktore je najcesce tesko predvideti i procjeniti, ali i nemoguce kontrolisati. Da ih ne bi doivljavali kao viu silu, preduzetnici treba da raspolau potrebnim informacijama kako bi iskoristili pozitivne efekte a negativne izbegli ili umanjili. Karakteristike i potencijal eksternog okruenja procjenjuju se kroz: a. drutveno - istorijske faktore b. kulturno - politicke; tradicija, efikasnost institucija vlasti, zatita vlasnitva, itd c. ekonomsko-finansijske; mo trita, zaposlenost, kreditno monetarna politika, mjere i programi vlade za podsticanje razvoja, dostupnost informacija, itd d. tehniko-tehnoloske; razvoj nauke, tehnike i tehnologije kole preduzetnici koriste kao resurs za osvajanje novih trista. Onoliko koliko preduzetnitvo zahtijeva ostvarivanje preduzetnikog menadmenta u preduzeu, to znai usvajanje i sprovoenje odgovarajue poslovne politike i prakse u okviru samog preduzea, ono (preuzetnitvo) takoe zahtijeva sprovoenje odgovarajue politike van preduzea, odnosno na tritu. Drugim rijeima, ono zahtijeva postojanje preduzetnikih strategija.6 Postoje etiri specifine strategije: 1. biti prvi, ali istovremeno i najbolji 2. pogoditi ih tamo gdje nisu 3. pronalaenje i osvajanje specijalizovanih ekolokih nia 4. promjena ekonomskih karakteristika proizvoda, trita ili privredne grane 4. NOVE TEHNOLOGIJE U PREDUZETNITVU

Dr Nenad D. Penezi, Kako postati preduzetnik, Beograd, 2003, internet izdanje Druker, P., Inovacije u preduzetnitvu, PSGrme Beograd, str. 247

4.1. Znaaj uvoenja novih tehnologija u preduzetnitvu Osnovni zadatak i cilj svakog preduzenkika da uvoenjem nove tehnologije u preduzetnitvu doe do smanjenja trokova a samim tim i do veeg profita. Novim tehnologijama i automatizacijom prizvodnje javlja se: vea proizvodnja vee zarade, vee zarade vea kupovna mo, vea kupovna mo vea potronja i plasman robe, vei plasman vea proizvodnja, a sve to se pokazalo kao do sada neviena pokretaka snaga razvoja privrede. Najveu efektivnost uvoenja novih tehnologija u preduzetnitvu ogleda se na primjerima malih i srednjih preduzea. Od ukupno dvadeset miliona preduzea, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja preduzea. Ona doprinose ukupnom bruto drutvenom proizvodu EU sa 60% i obezbeuju preko 80 miliona radnih mesta. To konkretno znai da je u sektoru MSP zaposleno dve treine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. Mala i srednja preduzea su motor ekonomskog razvoja. Promoviu privatnu svojinu i preduzetnike vetine. Po miljenju mnogih eksperata i ekonomista MSP su sinonim za privatni sektor, i u figurativnom smislu za preduzetnitvo. Njihova komparativna prednost je u tome to su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promjene i da zadovolje zahteve trita. U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podrku malim i srednjim preduzeima i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti. Mala preduzea (engl. Small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima. Ova preduzea shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za vea preduzea. Preduzea male privrede poveavaju stepen i obim korienja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i drugim uslovima. Mala preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzea. U ovim preduzeima dolazi do izraaja preduzetnika inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost. Sektor malih preduzea dobija poseban znaaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnoloki razvoj, jer se preko malih preduzea lake prenosi savremena tehnologija. Mala preduzea imaju izuzetno znaajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su esto glavni izvor novezaposlenosti. Mala preduzea mogu imati i znaajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemlje kao kooperanti velikih multinacionalnih preduzea i kompanija. Preduzea srednje veliine imaju izmenu 100 i 300 zaposlenih. Veliina preduzea se utvrnuje u zavisnosti od primjenjenih kriterijuma. Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se zanemaruje koliina uloenog kapitala. Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu da obezbede proizvodnju visokog obima sa malim brojem zaposlenih. Stoga je kriterijum veliine uslovna kategorija i ne predstavlja istovremeno indikator ekonomskog znaaja preduzea. Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih. Preduzea srednje veliine imaju odrenene slinosti i sa malim i velikim preduzeima. Prednost srednjih preduzea u odnosu na velika su u veoj fleksibilnosti i reagibilnosti na trine i tehnoloke promene. Ovo je naroito izraeno u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagonavanja bitan uslov fleksibilnosti poslovanja. Podjela rada i kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea. Srednja preduzea karakterie relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost radnog i tehnolokog procesa. Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeu srednje veliine dovodi do poveanja ukupne fleksibilnosti preduzea. Primena nauke i savremenih dostignua tehike i tehnologije kod ovih preduzea vea je nego kod malih preduzea, ali znatno manja nego kod velikih preduzea. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se tako snano kao kod malih i srednjih kao i kod velikih 4

preduzea jel ovu vrstu preduzea karakteriu niski fiksni trokovi. Srednja preduzea imaju veu mo prilagoavanja - adaptibilnosti potrebama trita i drugih spoljnih faktora, nego velika preduzea.7 Razvoj tehnologija Kljuni uslovi razvoja sistema jesu razvoj proizvoda i adekvatan razvoj tehnologija. Tehnologija u najirem slimslu podrazumeva know-how i temelj je uspenog poslovanja savremenih organizacija, poslovnih sistema. Ona podrazumeva set relevantnih sistemskih znanja u vezi odreenih tehnika, utvren spektar raspoloivih sredstava ijom se kombinacijom procesuiraju odgovarajui inputi u gotove proizvode (output-e). U okviru koncepta razvoja sistema unapreuju se razliiti "sektori rada", shodno stratekim opredeljenjima i raspoloivim mogunostima (kapacitetima), po unapred utvrenoj dinamici i rasporedu, koji obuhvataju i tehnolgiju - u cilju dobijanja novih znanja i ukljuivanja modernih tehnika, ije su radne performanse vie, a kvalitet rezultata srazmeran zahtevima trita, odnosno potroaa. Kroz tehnologiju se implementiraju nova saznanja i praktina iskustva, inventivnost i sposobnost zaposlenih da razviju odreene proizvode i stvore tehnike uslove da se oni proizvode. S obzirom na prirodu delatnosti poslovnih sistema, tehnologije se primenjuju u svakom delu Porterovog lanca vrednosti: ulazna logistika, operacije, izlazna logistika, marketing i prodaja i usluge. Uspene organizacije, u nastojanju da sauvaju i proire svoja trita, inteziviraju svoj tehnoloki napredak, na vie podruja rada. Takve organizacije, u globalnim razmerama, sprovode koncept radikalne transformacije, tako to ire svoje tehnoloke kapacitete uvoenjem novih tehnologija (znanja, maina, materijala) i koncepcijskim promenama u kljunim aspektima poslovanja. Po pravilu, ove organizacije, rade u industrijskim granama i oblastima kod kojih je visoka stopa tehnolokih promena, sistem intenzivnije upotrebe znanja u dobijanju odreenih proizvoda. Radi se o granama ija je konkurentska prednost ostvarena na proizvodnji zasnovanoj na znanjima, a manje na materijalima, ekonomiji obima (koliina), ekonomiji krive iskustva, standardizacije i ograniene fleksibilnosti. Nove tehnologije zasnivaju se na ekonomiji irine (varijeteta), kraem ivotnom ciklusu proizvoda, velikom broju stratekih jedinica (nia), visokoj prilagodljivosti zahtevima trita (potroaa) i strogim ekolokim kriterijumima, s obzirom na zahteve o ouvanju ivotne sredine. Savremene organizacije, u konceptu intenzivnih tehnolokih promena, na planu obrade informacija i materijala, u elji da budu fleksibilne, svoj razvoj zasnivaju na ekonomici znanja i preduzetnikog koncepta organizacije i upravljanja poslovnim aktivnostima. Otuda se dekompozicija velikih sistema dovodi u vezu sa pitanjima fleksibilnosti, a ne prostog suprotstavljanja prednostima odreene ekonomije obima. Uostalom, ekonominost proizvodnje je podjednako znaajan kriterijum za sve organizacije, nezavisno od njihove veliine. Izbor tehnologija Prilikom izbora odreenih tehnologija neophodno je respektovati evidentnu injenicu da trite poseduje "razliitost tehnologija" i pre donoenja odgovarajuih odluka neophodno je sainiti celovitu analizu postojeeg nivoa tehnoloke opremljenosti (sposobnosti) i njegovog uticaja na ostvarivanje proizvodnog programa i procesa konverzije inputa u outpute, iz ugla ekonomske upotrebe rasploivih faktora. Osim toga, neophodna je analiza moguih, realno
7

Izvor: internet izdanje Ekonomika Poslovanja, Prof.Momilo ivkovi, Beograd 2002

ostvarivih tehnolokih trendova u budunosti i isplativosti dosadanjih ulaganja (investicija) u koriene tehnologije, iz ugla konkurentskih prednosti, kroz svojevrsnu tehnoloku kompetentnost, u kljunim oblastima poslovanja organizacije, poslovnog sistema, s jedne strane i ekonomskih performansi preduzea, sa druge strane. Distingcija tehnolokih "kapaciteta", usko je povezana sa stratekom pozicijom sistema i njegovom pozicijom na tritu proizvoda i usluga. Izmeu ostalog, tehnologija je znaajan faktor u izboru stratekih orijentacija i podruja delovanja na domaem i internacionalnom tritu. Tipovi tehnologija S obzirom na uticaj tehnologije na strateku poziciju sistema, one mogu da budu: posebne - Posebne tehnologije su one u kojima poslovni sistem ima naroito dobro mesto u odnosu na svoje konkurente u grani. bazine - Bazine tehnologije su one na kojima poslovni sistem temelji svoj opstanak u okruenju i bez ije upotrebe bi izgubio postojea trita. eksterne - Eksterne tehnologije se dobijaju od drugih poslovnih sistema. Pored ovih tipova tehnologija razlikuju se: stabilne, plodne i turbulentne Predvianje tehnolokih promena Predvianje tehnolokih promena i promena uopte, je sloen postupak usmeren na dogaaje (zbivanja) u budunosti. Sloenost proistie iz injenice da nema izvesnih dogaaja i da se tehnoloke promene ne dogaaju na isti nain u svim privrednim granama, odnosno oblastima; da esto nema odgovarajuih podataka i da kontinuitet promena varira usled razliitih tehnologija. Osim toga, tehnoloke promene uslovljene su uticajem razliitih faktora, pa je istraivanje uz pomo multivarijacione analize primereno samom predmetu . Analiza tehnolokih promena Za analizu tehnolokih promena relevantne su sledee injenice: stopa difuzije tehnologije, stopa substitucije tehnologije (zamena jedne tehnologije novim tehnologijama), uestalost tehnoloke inovacije (novi dogaaji u toku godine) i vremenski razmak inovacija (vreme izmeu inovacije i komercijalizacije). U procesu tehnolokog razvoja kljune su faze: invencija - u smislu kreiranja novih procesa, inovacija - ili uvoenje novih procesa u kontinualnu upotrebu u odgovarajuu funkciju i difuzija - u smislu irenja procesa preko granica njegove prvobitne namene. Tehnoloke promene Poslovni sistem mora, shodno karakteristikama, dakle mogunostima i uticajima okruenja, da preferira neku od navedenih faza (procesa). Praksa pokazuje da se u kontekstu predvianja tehnolokih promena snage, najee, orijentiu na faze inovacije i difuzije, a ree na fazu invencije ili kreiranja novih ideja. U cilju odbrane postojee pozicije ili boljeg pozicioniranja u odnosu na konkurente, sistem mora da izuava razvoj tehnologije u srodnim granama. Na bazi

toga, sistem utvruje nivo ansi i pretnji od oekivanih tehnolokih promena i svoju ulogu u implementiranju faza invencije i difuzije. Svrsishodnost predvianja tehnolokih procesa svodi se upravo, na vremensko odreivanje tih faza na S krivi. Kada otpone proces zamene (substitucije) postojee tehnologije, zamena je obino srazmerna prednostima koje nova tehnologija nudi. Evidentna je tendencija da na samom poetku substitucija ima ubrzan tok, ide eksponencijalno, da bi kasnije imala oblik S krive. Tehnoloka strategija Tehnoloka strategija, po svom okviru i karakteru, definie naine obezbeenja odreene tehnoloke osnove, naine kreiranja u upotrebe. Pri njenom definisanju treba poi od postojeih tehnologija i njihovih koristi u datim uslovima okruenja. Ona ima iri pojam od koncepta IR (istraivanja i razvoja) jer se ne tie samo dobijanja odreene tehnologije organizovanjem istraivako-razvojenih aktivnosti unutar sopstvenih potencijala. U odreenim situacijama organizovanje istraivako-razvojnih aktivnosti nije mogue i nije ekonomski opravdano. Uostalom, bazina istraivanja, primera radi, mogu da organizuju samo veliki, sloeni sistemi koji raspolau finansijskim sredstvima, opremom i kadrovima. Otuda se sistemi odluuju za istu kupovinu tehnologije i njihovu implementaciju uz pomo sopstvenih razvojnih potencijala. Uspena tehnoloka strategija kombinuje metode nabavke tehnologija u skladu sa mogunostima sistema: nekada je u pitanju klasina kupovina opreme, uzimanje licenci, zajedniko ulaganje i dr. Drugi element tehnoloke strategije tie se sistema korienja instalirane tehnologije.

Proces formiranja tehnoloke strategije Proces formiranja tehnoloke strategije sastoji se iz sledeih koraka : identifikovanje tehnologije i podtehnologija u lancu vrednosti, identifikovanje potencijalne relevantne tehnologije u odreenim granama ili naunom razvoju, identifikovanje pravca promena u kljunim tehnologijama, odreivanje znaaja potencijalnih ili postojeih tehnolokih promena za bitnu strateku poziciju sistema, procene sposobnosti sistema u bitnim tehnologijama i procene visine trokova za implementaciju predvienih promena,

izbora tehnoloke strategije, jaanja tehnologija u stratekim poslovnim jedinciama (SBU - Stretegic Business Units) i jaanja tehnologija na nivou sistema.

Kljune aktivnosti u procesu razvoja tehnologija Set aktivnosti u procesu razvoja tehnologija obuhvata dve relevantne oblasti: oblast identifikovanja tehnologija i tehnolokih portfolija u lanacu vrednosti, kod osnovnih i podravajuih aktivnosti; i oblast razvoja konkrente tehnologije u kojoj se sprovodi niz potrebnih aktivnosti, koje je nuno obaviti da bi se operacionalizovao kontinuitet razvoja, za konkretne uslove i konkretne potrebe. U irem konceptu razvoja tehnologije u obzir se uzimaju postojei potencijali sistema, sinergija kompozicije razliitih proizvodnih resursa (materijalnih i kadrovskih), trina pozicija sistema i mogunost da se promeni ili pobolja postojea pozicija. Identifikovanja potencijala i trenutne pozicije sistema Na bazi identifikovanja potencijala i trenutne pozicije sistema odreuje se: mesto razvoja tehnologije u konceptu upravljanja sistemom, negovom orijentacijom i aktivnostima, karakter, nain, struktura i tempo tehnolokih promena u sopstvenoj grani i drugim granama koji mogu da budu atraktivne za ulazak, ako je u pitanju deo slobodnog trita ili trita koje je slabo branjeno od ve etabliranih lidera, sadraj strategije kao svrsishodni izbor relevantan za nabavku, kreiranje i korienje postojeih tehnolokih kapaciteta, na efikasan nain. Ui koncept razvoja tehnologija8 U uem konceptu razvoja tehnologija sprovode se sledee relevantne aktivnosti: utvrivanje odgovarajueg redosleda pojedinih operacija shodno zahtevima proizvoda, utvrivanje poslovnih operacija i postupaka, odreivanje vrste i karakteristika maina i opreme za izvoenje definisanih operacija i postupaka, utvrivanje normativa materijala i potrebne energije, utvrivanje normativa vremena koje je neophodno za izradu proizvoda i njegovih sastavnih komponenti, utvrivanje nivoa sloenosti rada, uslova i odgovornosti, nivoa i vrste strunosti i broja potrebnih radnika, projektovanje tehnolokih osnova procesa proizvodnje, tehnolokih reenja zatite ivotne sredine (okruenja), projektovanje reznih i mernih alata, transporta, sistema za pakovanje i dr.

4.2. Tehnologija i organizacija

8

Izvor internet izdanje Dr Miladin Stefanovi, Upravljanje razvojem, Kragujevac

Pri optem odreenju pojma tehnologije, pojam organizacije nije vaan budui da bez obzira kakva tehnologija bila, ona je uvijek prisutna u proizvodnji nezavisno o kakvoj organizaciji je rije. Naravno, tehnologije su s obzirom na proizvode meusobno razliite. Organizacije takoe mogu biti meusobno razliite pri istim tehnologijama, premda valja ozbiljno uzeti u obzir stajalite da tehnologija nuno zahtijeva, da bi proizvodnja bila tehnologina, ba odreeni nain organizacije. No bez obzira na to, pojam tehnologije moe se naelno shvatiti kao proizvodni tok koji u sebi obuhvata organizacijsko ureene netom spomenute elemente. Pri tome su tehnologija i organizacija ipak meusobno kauzalno povezane, premda su metodoloki promatrano zasebne cjeline. Organizacija se odnosi na obnaanje funkcija, bilo maina u jednom radnom prostoru, bilo (u obliku uloga) ljudi. Rukovoditi unutar nekog proizvodnog sklopa znai dobro upravljati funkcijama. Prema tome, ono to radi sprega ovjek-maine, to su funkcije, a organizacija razmjetaja maina i grupe osoba koje ga zauzimaju, to je organizacijska struktura. Dakle, organizacijska struktura govori prvenstveno o tome kako mi radimo i mora biti skladna tehnologiji koja se upotrebljava. Vrh funkcionisanja takve strukture jest akt, akcija, djelatnost, a to je u ovome sluaju proizvodni proces od kojega se zahtijeva da bude tehnologian. U tome je smislu tehnologija osnova (odrednica) strukture. Dobra organizacija je ona u kojoj prevladava dobar odnos izmeu tehnologije i strukture. Institucija u kojoj je struktura skladna tehnologiji mnogo je efikasnija od onih institucija u kojima to nije sluaj. Ako se uzmemo u obzir industrijsku proizvodnju, klasifikacija tehnologije(a) moe biti razliita, zavisno o dijelu proizvodnje koji je u pitanju:

operativne tehnike koje se upotrebljavaju u nekom procesu proizvodnje osobine materijala s kojim se radi ili koji se obrauje-prerauje razliita znanja koja su potrebna u proizvodnom procesu stepen kontinuiranosti operacija stepen automatizacije stepen meuzavisnosti radnih sistema

izvor: www.zpr.fer.hr/static/erg/2005/andric/TehnologijaIProizvodnja.htm 4.3. Upravljanje novim tehnologijama Psiholoka istraivanja dugo vremena bavila su se pitanjem da li se voe raaju ili stvaraju. I dok brojne dokaze tih istraivanja koji govore da je sposobnost uspjenog voenja ljudi uroena ne moemo odbaciti, ipak savremena istraivanja nedvojbeno dokazuju da se sposobnosti i osobine uinkovitog voe mogu razvijati, usavravati i kombinovati dodatnim obrazovanjem i praktinim iskustvom. Karakteristika koja krasi uspjene voe je kontinuirani rad i uenje kako poboljati vjetine rukovoenja i kako svoje podreene "privoliti" da vlastitom motivacijom dosegnu svoje ciljeve, a ne da im to bude nareeno. Rukovodioci koji upravljaju i vode druge, moraju znati to je potrebno da bi se pomoglo ljudima ostvariti njihove elje i kako bi ih se moglo motivirati za ostvarivanje zajednikog cilja. Praenje evropskih i svjetskih dostignua, u oblasti upravljanja novim tehnologijama (internet, sajmovi, seminari i sl.), pomae preduzetnicima u njihovom usavravanju i edukaciji upravljanja savremenim tehnologijama u preduzetnitvu. Zakljuak moe biti da je edukacija namijenjena svima koji u svome radnom okruenju vode druge ili se za to pripremaju, kako bi to inili bolje i uspjenije.

4.4.Nove tehnologije i zatita ivotne okoline U dananjim okolnostima, kada su razvoj i zatita ivotne okoline suprotstavljeni, potreba za zatitu ivotne okoline predstavlja imperativ svake drutvene zajednice, pa i naeg drutva u cijelosti. Prema tome, dinamiziranje naeg drutveno-ekonomskog razvoja zahtijeva primjenu veoma istih proizvodno-tehnolokih sistema, koji e moi, ako ne u potpunosti sprijeiti, a onda bar minimalizirati zagaenje radne i ivotne okoline. Politika zatite ivotne okoline, kao sastavnog dijela ukupne drutvene politike, mora u postaviti nova pravila igre kako bi se cjelokupan privredni sistem ukljuio u neizbjean proces prelaska na odrive oblike razvoja i efikasne naine poslovanja. To znai da ekoloka pitanja moraju u postati predmetom odluivanja svih dravnih institucija, preduzea i ljudi. Postoji sve vea potreba za koordiniranom ljudskom aktivnou sa ciljem iznalaenja efikasnog odgovora na ekoloke probleme, koji su prisutni kako na lokalnom, tako i na globalnom planu. Jedino tako se moe uspostaviti funkcionisanje ekoloki odrive privrede, stabilnog ekonomskog rasta, odrivog razvoja i ouvanja zdrave ivotne okoline. U sklopu odrivog privrednog razvoja, ekonomskog, drutvenog i politikog ivota, prije svega, preduzee predstavlja relevantni faktor zatite ivotne okoline. 4.5. Bosna i Hercegovina i njen tehnoloki razvoj Radi breg tehnolokog razvoja, veeg koritenja strunih znanja, posebno iz informatiko - komunikacionih tehnologija, breg implementiranja ovih tehnologija u klasinoindustrijske tehnologije i u sve djelatnosti drutva, potrebno je razraditi sistem podsticajnih mjera, ime bi se omoguilo i masovnije otvaranje manjih firmi visokih tehnologija koje bi zapoljavale visokostrune kadrove kolovane na domaim i inostranim univerzitetima. Svjetska iskustva ukazuju na injenicu da i male zemlje, kakva je i Bosna i Hercegovina, boljom poreskom politikom, smanjenjem administrativnih prepreka i na druge naine, mogu postati za relativno kratko vrijeme ozbiljni partneri u razvoju i implementaciji sofisticiranih tehnologija. Industrijskom politikom i mjerama ekonomske politike potrebno je stvarati ambijent u kome e preduzea biti zainteresovana za agresivniju apsorbciju novih tehnologija. Sve ovo trebalo bi doprinijeti da najmanje 10% BDP bude ostvareno izvozom domaih proizvoda. S obzirom na nedostatak kritine mase za transfer, implementaciju i dogradnju licenciranih tehnologija potrebno je, u to kraem vremenu, pristupiti formiranju fondova za podsticaj istraivanja i razvoja. Sredstva prikupljena u fondovima koristila bi se prvenstveno za razvojne projekte koji bi za rezultat imali poveanje konkurentne sposobnosti naih firmi a time i realno poveanje naeg izvoza. Razvoj i modernizacija proizvodnje se ne moe uspjeno ostvariti bez vlastitih razvojnih potencijala i kompetentnih domaih i stranih kadrova, transfera znanja i tehnologija, ukljuujui i strana sredstva na principu zajednikih ulaganja. Radi toga u valorizaciji domaih, ali i stranih projekata, te uvoza tehnologija, tehnolokih i proizvodnih sistema treba obavezno koristiti domae kompetentne kadrove i institucije kako bi se izbjegli propusti i dobila najbolja mogua tehniko-tehnoloka rjeenja. Preduzea se moraju osposobiti za transfer znanja i novih tehnologija, te e formirati istraivake elije, centre ili sline kompetentne i uinkovite jedinice koje e posluiti za dvosmjernu komunikaciju sa nosiocima transfera znanja i tehnologija. U preduzeima mora biti relevantna institucija koja organizuje i sprovodi transfer znanja. Drutvo bazirano na znanju je teko ostvarivo bez stalnog razvoja novih kompanija koje prihvaaju nove tehniko-tehnoloke ideje i nude nove proizvode.9

Izvor WEB: MEUNARODNA KONFERENCIJA O PROIZVODNOM INENJERSTVU Razvoj i modernizacija proizvodnje RIM-2007.

10

ZAKLJUAK U zemljama malog i srednjeg stepena tehnolokog i industrijskog razvoja, u koju spada i BiH, uvoenjem novih tehnologija u preduzetnitvu, je od veoma velikog znaaja sa aspekta konkurentnosti koju predstavljaju strane kompanije svojim proizvodima plasiranim na nae trite. Obzirom da i u naoj zemlji mala i srednja preduzea, po svom broju, dominiraju u odnosu na velike kompanije i korporacije, uvoenjem novih tehnologija a prvenstveno u drvopreraivakoj, prehrambenoj, koarsko-tekstilnoj industriji, uz mala ulaganja kapitala bi mogli priozvesti proizvode koji bi, po svojoj kvaliteti, bili konkurentni proizvodima industrijski razvijenih zemalja. Samim tim, osvajanjem domaeg pa moda i nekog inostranog trita mogli bi stvoriti dodatne uslove i sredstva za sopstveni razvoj i ulaganja u neke nove tehnoloke inovativnosti u preduzetniom poslovanju.

11