Katedra za Industrijsko inenjerstvo

[Druga laboratorijska veba iz industrijske ergonomije: Procena fizikog napora pomou pulsa]
[OCENA: ]

Gluvakov Nikola 84/02 22/11/2007

UVOD

S obzirom na to, da puls predstavlja osnovni pokazatelj koji se koristi za procenu efekata radnog optereenja na radnu sposobnost i zamor kod radnika u industriji, upoznaemo sa njegovu prirodu, da bi zatim razmotrili njegovo ponaanje prilikom mirovanja, rada i oporavka ljudskog organizma.

FREKVENCIJA SRCA PRE, U TOKU I NAKON OBAVLJENOG DINAMIKOG RADA

Frekvencija srca u mirovanju, pre otpoinjanja neke radne aktivnosti je priblino konstantna veliina, koja ne pokazuje vee oscilacije u odnosu na srednju vrednost. Neposredno pred poetak rada, nivo srane frekvencije se moe poveati, kao posledica mentalne reakcije na predstojee fiziko naprezanje .

Sa poetkom obavljanja dinamikog rada konstantnog intenziteta, nivo pulsa se naglo poveava. Ovo poveanje moe biti razliitog vremenskog trajanja, obino od pola minute do nekoliko minuta, zavisno od optereenja koje se savlauje, radne sposobnosti ispitanika i uslova okruenja (temperatura, vlanost vazduha, itd.). Nakon toga se uspostavlja stabilno stanje, u kojem se nivo pulsa ustaljuje na nekoj priblino konstantnoj vrednosti. Tada se kae da je postignut plato srane frekvencije. Meutim, ukoliko se intenzitet rada neprekidno poveava kao posledica porasta radnog optereenja ili tempa rada, frekvencija srca e se takoe poveavati, na poetku bre, a zatim sve sporije. Kada je radno optereenje takvo da je postignuta maksimalna frekvencija srca, dalje poveavanje optereenja nee uzrokovati porast nivoa pulsa .

Nakon izvrenog rada, frekvencija srca opada zavisno od teine prethodno obavljenog rada, fizike pripremljenosti ispitanika i uslova radne sredine. Od duine trajanja rada zavisi i vreme oporavka. Ukoliko je obavljeni rad bio velikog intenziteta i duine trajanja, oporavak je sporiji. Nain opadanja nivoa pulsa u prvim minutima oporavak je slian toku poveanja pulsa u prvim minutama obavljenog dinamikog rada. Smanjenje srane frekvencije je najvee u prvim minutama oporavka. Nakon toga, dalje opadanje srane frekvencije se odvija sporije, sve do povratka na nivo u mirovanju. Kod radova lakog i umerenog intenziteta, frekvencija srca se ve nakon nekoliko minuta moe vratiti na vrednost u mirovanju. Momentalna stabilizacija pulsa ne nastupa iz razloga to je metabolizam sranog miia i organizma u celini jo uvek povean i to se u krvotoku nalaze produkti metabolizma koji deluju stimulativno na centar za ubrzanje sranog rada, sve dok se ne eliminiu.

POJAM I OSNOVNE OSOBINE PULSA

23

Puls predstavlja periodine oscilacije krvnih sudova kao posledica njihove elastinosti i proirenja srane aorte za vreme kontrakcije sranog miia. Ukoliko neku od povrinskih arterija (kao recimo kod runog zgloba) pritisnemo uz njenu vrstu miinu osnovu, puls moemo osetiti kao kratkotrajni udar, to u sutini predstavlja naglo poveanje pritiska u tom krvnom sudu nastalo usled srane kontrakcije.

Frekvencija pulsa, pored ritma pulsa, visine, tvrdoe, brzine javljanja pulsa i brzine prostiranja pulsnog talasa predstavlja jednu od najbitnijih karakteristika koja se koristi prilikom analize pulsa. Najveu primenu frekvencija pulsa ima u proceni stanja organizma prilikom obavljanja neke fizike aktivnosti, usled pogodnosti numerikog izraavanja te veliine. Broj sranih otkucaja odnosno pulsnih oscilacija u minuti predstavlja frekvenciju pulsa. Frekvencija pulsa se esto naziva samo puls, a u upotrebi su i drugi nazivi kao nivo pulsa ili nivo srane frekvencije.

FAKTORI KOJI UTIU NA NIVO PULSA U MIROVANJU

Frekvencija pulsa u mirovanju predstavlja najmanji broj sranih otkucaja u minuti koji je rezultat potrebe organizma za obavljanjem elementarnih ivotnih funkcija. Frekvencija pulsa u mirovanju do 60 otkucaja u minuti je odlika izuzetne kondicione pripremljenosti fiziki zdrave osobe, a esto se broj otkucaja srca do tog nivoa naziva bradikardija. Vrednosti koje su u intervalu od 85 90 otkucaja i vie su svojstvene za neuvebane osobe i osobe sa poremeajima u radu srca. Takve visoke frekvencije srca u mirovanju se karakteriu kao tahikardija. Na vrednost pulsa u mirovanju utie vei broj faktora. Sledi kratak pregled onih faktora od kojih zavisi nivo pulsa u stanju mirovanja.

1. Godine starosti - nivo pulsa kod oveka ja najvei pri roenju, kada iznosi oko 130 otkucaja u minuti. Dalje puls sa godinama starosti permanentno opada, sve do puberteta, kada se ustaljuje na vrednost od oko 70 80 otkucaja u minuti. Sa daljim poveanjem godina starosti nivo pulsa takoe pokazuje tendenciju pada, mada postoje izuzeci. 2. Poloaj tela - merenja nivoa pulsa u razliitim statikim poloajima tela su pokazala da je puls najnii u leeem poloaju, vii u sedeem a najvii u stojeem poloaju. 3. Telesna temperatura - sniavanje temperature tela uzrokuje nii puls i obrnuto, poveanje telesne temperature uzrokuje poveanje nivoa pulsa. 4. Pol - poreenjem nivoa pulsa mukaraca i ena iste ivotne dobi, zapaa se da je kod ena puls u stanju mirovanja za nekoliko otkucaja nii nego kod mukaraca. 5. Varenje hrane - nivo pulsa je neznatno vii tokom nekoliko asova nakon obroka. 6. Telesna masa - bazalni metabolizam (metabolizam organizma u stanju mirovanja) je kod ljudi vee telesne mase nii nego kod ljudi sa manjom telesnom masom. To je osnovni razlog to je nivo pulsa kod ljudi vee telesne mase nii od ljudi sa manjom telesnom teinom.

23

7. Psihiko stanje - prilikom razliitih stresnih situacija i psihikog naprezanja, nivo pulsa je u stanju mirovanja moe da se povea, kao posledica veze koja postoji izmeu centralnog nervnog sistema i sranog miia.

Od faktora koji jo mogu da utiu na frekvenciju srca u mirovanju treba pomenuti i uticaj spoljanje sredine. Merenje nivoa pulsa u razliitom temperaturnom okruenju su pokazala da poviena spoljanja temperatura izaziva poveanje pulsa. Na poveanje pulsa takoe moe uticati i poveana vlanost vazduha, kao i niske vrednosti vazdunog strujanja, to je sve posledica dodatnog naprezanja kojem je organizam izloen.

23

MIINI RAD I SRANA FREKVENCIJA

Izvoenje miinih kontrakcija i savladavanje napora nasuprot dejstvu spoljanje sile zahteva odreeni utroak energije, to se manifestuje kroz ubrzani metabolizam. Dolazi do niza razliitih reakcija organizma kao posledica potrebe za uklanjanjem ugljendioksida, mlene kiseline i produkata metabolizma. Promene nastaju i usled poveanja koliine kiseonika koji se doprema aktivnim miiima, odravanja telesne temperature u odreenim granicama i ispunjenja drugih zahteva. Kao osnovni preduslov za obezbeenje uveanih potreba organizma u odnosu na stanje mirovanja, neophodno je da srce svojim radom omogui procese razmene putem poveane koliine krvi koja se doprema u muskulaturu. To se ostvaruje u najveoj meri ubrzanjem sranog rada, to dovodi do poveanja nivoa pulsa u odnosu na stanje mirovanja.

FAKTORI OD UTICAJA NA NIVO PULSA PRILIKOM FIZIKOG RADA

Faktori koji utiu na nivo pulsa tokom obavljanja fizikih aktivnosti mogu se svrstati u sledeih sedam grupa: intenzitet rada, miina masa, trajanje rada, vrsta rada, poloaj tela, utreniranost i tempo obavljanja rada.

1. Intenzitet rada: Kao to je ve reeno, frekvencija srca je proporcionalna intenzitetu rada koji se obavlja. Nivo pulsa se priblino linearno poveava u opsegu od lakog do umereno tekog (submaksimalnog) rada. Sa daljim poveanjem optereenja frekvencija srca raste do maksimalne vrednosti koju ovek moe da ostvari. Ukoliko se intenzitet rada povea iznad nivoa pri kome je ostvarena maksimalna vrednost srane frekvencije, puls dalje nee pokazivati tendenciju porasta. U tom sluaju se kae da je nastupilo prividno stabilno stanje.Maksimalna frekvencija srca je u funkciji od godina starosti oveka. Najvea je kod dece u prvoj deceniji ivota, kada iznosi 220 otkucaja u minuti. Starenjem se ta frekvencija smanjuje u proseku za jedan otkucaj za svaku godinu ivota, uz odreene varijacije. Ovo smanjenje se odnosi podjednako na oba pola. Za izraunavanje maksimalne frekvencije srca FSmax se moe koristiti sledea formula :

FSmax = 220 godine starosti (10) .

Primenom ove formule uoavamo da ljudi starosti 25 godina imaju prosenu FSmax od oko 195 otkucaja/min.

2. Trajanje rada: Prilikom dugotrajnog obavljanja rada iji je intenzitet na odreenom nivou ispod maksimalnog, nakon uspostavljanja stabilnog stanja kod kojeg je frekvencija srca priblino konstantna, dolazi do postepenog poveanja nivoa pulsa do kraja rada. Ova se pojava objanjava pojavom zamora i aktiviranjem dodatnih miinih grupa koje nisu prvobitno uestvovale u veoj meri prilikom obavljanja odreene radne aktivnosti.

3. Miina masa: Kada dva oveka nejednakih miinih masa obavljaju rad istog intenziteta, frekvencija srca je vea kod oveka manje miine mase. Smatra se da

23

miii manje mase pruaju vei otpor prilikom dopremanja krvi u aktivirana miina vlakna, to uzrokuje poveanje srane frekvencije.

4. Tempo obavljanja rada: Ukoliko se promeni tempo obavljanja rada, promenie se i efikasnost rada miia, to se odraava na poveanje ili smanjenje srane frekvencije.

5. Vrsta rada: Kako su period i opseg miinih kontrakcija kod statikog rada znatno manji nego kod dinamikog rada, to je i srana frekvencija pri statikom radu nia u odnosu na dinamiki rad.

6. Poloaj tela: Prilikom rada u vertikalnom poloaju frekvencija srca je nia nego kod rada u horizontalnom poloaju, kao posledica oteanog venskog toka.

7. Utreniranost: Netrenirane osobe imaju viu frekvenciju srca od osoba koje su utrenirane, kao posledica adaptacije organizma na fiziki napor.

PROCENA FIZIKOG RADNOG OPTEREENJA

Postoji vei broj metoda, tehnika i kriterijuma na osnovu kojih se moe proceniti optereenje prilikom obavljanja dinamikog rada, zasnovanih na promeni pulsa kao osnovnom parametru iji se tok promene meri i kontrolie.

Jedan od osnovnih kriterijuma na osnovu kojeg se moe proceniti teina obavljenog fizikog rada baziran je na klasifikaciji teine obavljenog rada u zavisnosti od srane frekvencije. Osnovni princip se sastoji u gradaciji nivoa obavljenog rada u zavisnosti od izmerene vrednosti pulsa ispitanika. Ukoliko je nivo pulsa vii, rad se klasifikuje kao tei. U tabeli 1. je izvrena klasifikacija teine obavljenog rada u zavisnosti od vrednosti pulsa prema AIHA American Industrial Hygiene Association .

OCENA TEINE OBAVLJENOG RADA Veoma lak rad Lak rad Srednje teak rad Teak rad Veoma teak rad Prekomerno teak rad

NIVO SRANE FREKVENCIJE (otkucaja u minuti) 65 75 75 100 100 125 125 150 150 180 > 180

Tabela 1. Ocena teine fizikog rada na osnovu srane frekvencije prema AIHA .

23

Kao pokazatelj radnog optereenja, moe se koristiti odnos srednjih vrednosti pulsa u radu i mirovanju

PR PM . U Tabela 2 dati su odnosi srednjih vrednosti pulsa u radu i

mirovanju za pojedine profesije.

VRSTA POSLA Radovi u eliani Poljoprivredni radovi Poslovi koje obavlja pomono bolniko osoblje Radovi na montanoj traci Hirurki zahvati
Tabela 2. Pregled odnosa srednjih vrednosti pulsa u radu

PR PM
1.37 1.38 1.45 1.45 1.64

PR

i mirovanju

PM

za razliite poslove .

Radno optereenje moe da se proceni preko posebnog pokazatelja (cardiovascular load), koji se oznaava sa %CVL. Ovaj pokazatelj obuhvata odreivanje nekoliko razliitih vrednosti sranih frekvencija:

PR pulsa u radu PM pulsa u mirovanju PMAX8H maksimalne vrednosti pulsa za osmoasovni radni dan.

Izraunavanje %CVL omoguava da se odredi nivo ugroenosti radnika odreenim radnim optereenjem, kao i karakter mera koje je neophodno preduzeti u odreenom vremenskom periodu, u cilju eliminisanja moguih tetnih posledica. Postupak za odreivanje %CVL se sastoji iz nekoliko karakteristinih koraka.

1) Odrediti prosenu vrednost pulsa u periodu rada

PR i mirovanja PM . Vrednost za PM se PR

dobija na osnovu podataka koji su vezani za sedei poloaj ispitanika, dok

predstavlja prosenu vrednost pulsa za proizvoljno odabrani vremenski interval u kojem se obavlja neka fizika aktivnost.

2) Izraunati maksimalnu vrednost pulsa za osmoasovni radni dan prema formuli:

PMAX8h =

1 ( 220 G ) + PM . 3

Sa G su oznaene godine starosti radnika.

23

3) Odrediti %CVL iz :

%CVL = 100

PR PM . PMAX8h PM

4) Obaviti procenu radnog optereenja i mera koje je neophodno preduzeti na osnovu podataka iz tabele 3., uzimajui u obzir vrednost koja je dobijena u taki 3.

%CVL 0 < %CVL < 30 30 < %CVL < 60 60 < %CVL < 100 %CVL > 100

PROCENA Bez naroitog zamaranja Nivo opreznosti mere za poboljanje se preporuuju tokom srednjeronog perioda Akcioni nivo mere za smanjenje naprezanja neophodno je preduzeti u to kraem vremenskom periodu Nije doputeno
Tabela 3. Procena naprezanja na osnovu %CVL

Lammert je definisao jo jedan postupak, na osnovu koga se moe da se oceni radno naprezanje . Kriterijum za procenu se bazira na odreivanju takozvanog 50% nivoa, koji obuhvata prosenu vrednost pulsa u mirovanju i maksimalnu vrednost pulsa koju ispitanik moe da ostvari zavisno od godina starosti. Ovaj nivo se izraunava iz formule:

50% Nivo = PM +

PMAX PM , 2

gde je

PM prosena vrednost pulsa u mirovanju a PMAX maksimalna vrednost pulsa koju 50% Nivo , gde je PR

osoba moe da ostvari pri maksimalnom naporu. Kriterijum za ocenu naprezanja se zasniva na odreivanju odnosa

PR prosena vrednost pulsa u periodu obavljanja fizike aktivnosti. Ukoliko radnik obavlja
posao na 50% nivou, odnosno ukoliko je

50% Nivo = 1, tada se kae da ispitanik obavlja PR 50% Nivo odstupa od jedinice u PR

teak kontinualni rad. U zavisnosti od toga koliko odnos

jednu ili drugu stranu, moe se proceniti teina obavljenog rada.

23

MERENJE PULSA

Postoji vie naina za merenje pulsa, zavisno od metode registrovanja srane frekvencije. Jedna od esto primenjivanih metoda za merenje pulsa se sastoji u odreivanju broja sranih otkucaja digitalnom palpacijom u toku jedne minute. Prebrojavanje sranih otkucaja se vri tako to se kaiprstom i srednjim prstom pritisne na neku od povrinskih arterija (kod korena ake, na vratu, slepoonici, ili na unutranjem delu gornje polovine nadlaktice). Srana frekvencija se moe odrediti i na kraem vremenskom intervalu od jedne minute preko formule :

P=

60 10 t

gde je P puls a t vreme potrebno za deset sranih otkucaja. Osim preko ove formule, puls se na kraim vremenskim intervalima od jedne minute odreuje prebrojavanjem sranih otkucaja na vremenskim intervalima od 15, 20 i 30 sekundi, a zatim se konverzija u vrednosti pulsa u minuti obavlja mnoenjem sa 4, 3, odnosno 2. Ova metoda za merenje pulsa je veoma jednostavna i osim toperice ili asovnika sa sekundarom ne zahteva nikakvu dodatnu opremu. Ona omoguuje odreivanje pulsa bez dodatnog pomonog osoblja. Nedostatak ove metode se sastoji u tome to ispitanik u toku merenja teko moe obavljati neku radnu aktivnost i to je u tom sluaju teko izvodljivo kontinualno praenje promene srane frekvencije na duim vremenskim intervalima.

Fotopletismografija predstavlja metodu za odreivanje pulsa koja se bazira na registrovanju promene protoka krvne struje na povrinskim kapilarima. Za merenje se koriste razliiti fotoelektrini brojai, koji sadre senzorske elemente kojima se registruju promene zapremine perifernih krvnih sudova. Ovi ureaji imaju mogunost kontinualnog praenja promene srane frekvencije i pogodni su za upotrebu u sredinama gde ne postoje znaajnije svetlosne promene.

Metoda auskultacije sranih tonova se sprovodi na istim mestima kao kod metode digitalne palpacije. Metoda se zasniva na zvunom registrovanju sranih otkucaja pomou posebne opreme.

Elektrokardiografsko odreivanje pulsa se zasniva na registrovanju elektrine aktivnosti sranog miia sa povrine tela oveka pomou elektroda koje su sastavni deo posebnog ureaja. Odreivanje srane frekvencije se obavlja sa elektrokardiografskog zapisa koji pravi elektrokardiografski ureaj. Ova metoda je pogodna za kontinualno praenje promene nivoa pulsa i veoma je pouzdana.

Prisustvo veeg broja kablova koji povezuju elektrode postavljene na karakteristinim mestima u predelu grudnog koa ispitanika sa EKG ureajem oteava obavljanje fizike aktivnosti u radnom okruenju. To je dovelo do razvoja posebnih 23

telemetrijskih sistema za registrovanje srane frekvencije koji ne koriste kablove, mada je rad tih ureaja mogu i uz upotrebu kablova. Ovi ureaji omoguavaju kontinualno praenje pulsa tokom vremena. Vrednosti pulsa se pokazuju na digitalnom pokazivau. Mogua je i auditorna registracija sranih otkucaja putem zvunih impulsa koji odgovaraju sranoj frekvenciji. Treba izbegavati elektrode kod kojih se kontakt ostvaruje izmeu metalnog dela i koe, to se postie pomou posebne paste koja se izmeu njih umee. EKG signali se registruju preko elektroda i prenose u risiver, koji moe biti smeten na runom zglobu ili u posebnoj eksternoj stanici. Signali se dalje deponuju u mikroprocesoru, gde se prebrojavaju otkucaji na odreenim vremenskim intervalima (obino jednominutnim).

U realnom radnom okruenju se najee primenjuju ureaji za daljinsko praenje promene nivoa pulsa, koji omoguuju kontinualno beleenje promena srane frekvencije na odreenim duim vremenskim intervalima. U cilju kontrolisanog praenja fizikog naprezanja ispitanika sa unapred utvrenim i poznatim radnim optereenjima, vri se laboratorijska procena reakcije organizma na radni napor. U tom cilju su oblikovane razliite vrste testova, ija primena podrazumeva postojanje dodatne opreme za njihovo izvoenje. Jedan od veoma esto primenjivanih testova za ocenu radnog napora i reakcije organizma na fiziko naprezanje se izvodi pomou biciklergometra. Postoje mehaniki i elektrini biciklergometri. Kod mehanikih se najee stvara frikcioni otpor na tokovima bicikla, dok se kod elektrinih otpor formira pokretanjem provodnika kroz magnetno ili elektromagnetno polje. Na taj nain se moe regulisati radno optereenje koje ispitanik savlauje pri merenju. Zavisno od vrste testa, radno optereenje moe biti konstantno, u vidu serija sa rastuim optereenjima i intermitentnim periodima, sa kontinualnim poveanjem radnog optereenja i sa kontinuiranim serijama rastuih optereenja uz uspostavljanje stabilnog stanja za svaki nivo optereenja.

23

PROBLEM
Problem je uz pomo pulsa ispitanika koji se meri za vreme mirovanja, rada i odmora proceniti njegov fiziki napor.

23

REZULTATI PODACI O SUBJEKTU:

ime i prezime: Stojimirovi Uro godine starosti: 21 visina: 180cm teina: 70kg bavljenje sportom: da vreme merenja: 10:56

REDNI BROJ LANA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

PREZIME I IME Stojimirovi Uro (subjekat) Pejovi Nikola Pribanovi Branislav urevi Tijana Muslimovski Marija Radovanovi Miljko Sretenijevi Vladimir Milovi Petar Gluvakov Nikola Ruanovi Dejan Henc Aleksandar Tani Darko
Tabela 4. Spisak lanova grupe

23

REDNI BROJ MEREN JA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

VREME MERENJ A 10:56:0 0 10:56:1 0 10:56:2 0 10:56:3 0 10:56:4 0 10:56:5 0 10:57:0 0 10:57:1 0 10:57:2 0 10:57:3 0 10:57:4 0 10:57:5 0 10:58:0 0 10:58:1 0 10:58:2 0 10:58:3 0 10:58:4 0 10:58:5 0 10:59:0 0 10:59:1 0 10:59:2 0 10:59:3 0 10:59:4 0 10:59:5 0 11:00:0 0 11:00:1

PULS

95 104 100 98 94 97 99 93 92 96 100 95 95 101 95 96 95 97 102 101 91 94 94 96 101 100

23

0 27 11:00:2 0 28 11:00:3 0 29 11:00:4 0 30 11:00:5 0 Srednja vrednost za period mirovanja: Standardna devijacija: Median: Najei puls:

96 97 99 100 97,100

2,6533 33 96,5 95

Tabela 5. Merenje u mirovanju

23

REDNI BROJ MERENJ A 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

VREME MEREN JA 11:01:0 0 11:01:1 0 11:01:2 0 11:01:3 0 11:01:4 0 11:01:5 0 11:02:0 0 11:02:1 0 11:02:2 0 11:02:3 0 11:02:4 0 11:02:5 0 11:03:0 0 11:03:1 0 11:03:2 0 11:03:3 0 11:03:4 0 11:03:5 0 11:04:0 0 11:04:1 0 11:04:2 0 11:04:3 0 11:04:4 0 11:04:5 0 11:05:0 0

PU LS 136 125 127 124 120 117 125 183 141 192 163 161 114 206 177 158 109 122 78 103 100 133 194 179 140

REDNI BROJ MEREN JA 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55

VREME MERENJ A 11:06:00 11:06:10 11:06:20 11:06:30 11:06:40 11:06:50 11:07:00 11:07:10 11:07:20 11:07:30 11:07:40 11:07:50 11:08:00 11:08:10 11:08:20 11:08:30 11:08:40 11:08:50 11:09:00 11:09:10 11:09:20 11:09:30 11:09:40 11:09:50 11:10:00

PULS

158 177 180 155 159 133 199 179 160 174 127 98 126 110 126 122 123 127 131 130 123 127 130 125 128

23

26 27 28 29 30

11:05:1 0 11:05:2 0 11:05:3 0 11:05:4 0 11:05:5 0

211 162 164 196 178

56 57 58 59 60

11:10:10 11:10:20 11:10:30 11:10:40 11:10:50

123 129 126 126 129 143,3 00 25,63 7 130 127

Srednja vrednost za period rada: Standardna devijacija: Median: Najei puls:

Tabela 5. Promena nivoa pulsa ispitanika u periodu rada

23

REDNI BROJ MEREN JA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

VREME MEREN JA 11:11:0 0 11:11:1 0 11:11:2 0 11:11:3 0 11:11:4 0 11:11:5 0 11:12:0 0 11:12:1 0 11:12:2 0 11:12:3 0 11:12:4 0 11:12:5 0 11:13:0 0 11:13:1 0 11:13:2 0 11:13:3 0 11:13:4 0 11:13:5 0 11:14:0 0 11:14:1 0 11:14:2 0 11:14:3 0 11:14:4 0 11:14:5 0 11:15:0 0 11:15:1

PULS

REDNI BROJ MEREN JA 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56

VREME MEREN JA 11:16:0 0 11:16:1 0 11:16:2 0 11:16:3 0 11:16:4 0 11:16:5 0 11:17:0 0 11:17:1 0 11:17:2 0 11:17:3 0 11:17:4 0 11:17:5 0 11:18:0 0 11:18:1 0 11:18:2 0 11:18:3 0 11:18:4 0 11:18:5 0 11:19:0 0 11:19:1 0 11:19:2 0 11:19:3 0 11:19:4 0 11:19:5 0 11:20:0 0 11:20:1

PULS

88 107 111 110 99 103 107 108 101 110 98 104 115 105 109 111 107 108 106 106 109 109 100 100 101 97

109 97 102 112 111 95 104 109 102 103 102 110 90 95 105 100 103 100 102 95 97 99 98 100 105 98
23

27 28 29 30

0 11:15:2 0 11:15:3 0 11:15:4 0 11:15:5 0

104 100 94 99

0 57 11:20:2 0 58 11:20:3 0 59 11:20:4 0 60 11:20:5 0 Srednja vrednost za period odmora: Standardna devijacija: Median: Najei puls:

104 99 102 102 102,93 3 4,5333 33 102,5 100

Tabela 6. Promena nivoa pulsa ispitanika u periodu oporavka

23

ANALIZA REZULTATA SREDNJA VREDNOST PULSA U MIROVANJU, RADU I OPORAVKU

Srednja vrednost pulsa

Period mirovanja

Period rada

Period oporavka

PM =97,100

PR =143,300

Po =102,933

Tabela 7. Vrednosti pulsa u toku eksperimenta

HISTOGRAMI PROMENE PULSA ZA KARAKTERISTINE PERIODE EKSPERIMENTA

Histogram 1. Promena pulsa u periodu mirovanja

Histogram 2. Promena pulsa u periodu rada

23

Histogram 3. Promena pulsa u periodu oporavka

ZAVISNOST PROMENE PULSA TOKOM VREMENA

Dijagram 1. Zavisnost promene pulsa tokom vremena

23

REGRESIONI MODELI REDNI VREME BROJ MERENJ MEREN A JA 1 10:56:0 0 2 10:56:1 0 3 10:56:2 0 4 10:56:3 0 5 10:56:4 0 6 10:56:5 0 7 10:57:0 0 8 10:57:1 0 9 10:57:2 0 10 10:57:3 0 11 10:57:4 0 12 10:57:5 0 13 10:58:0 0 14 10:58:1 0 15 10:58:2 0 16 10:58:3 0 17 10:58:4 0 18 10:58:5 0 19 10:59:0 0 20 10:59:1 0 21 10:59:2 0 22 10:59:3 0 23 10:59:4 0 24 10:59:5 0 25 11:00:0 0 PULS Regresio na Vrednost

95 96,933333 104 96,944444 13 100 96,955555 27 98 96,966666 4 94 96,977777 53 97 96,988888 67 99 96,999999 8 93 97,011110 93 92 97,022222 07 96 97,033333 2 100 97,044444 33 95 97,055555 47 95 97,066666 6 101 97,077777 73 95 97,088888 87 96 97,1 95 97,111111 13 97 97,122222 27 102 97,133333 4 101 97,144444 53 91 97,155555 67 94 97,166666 8 94 97,177777 93 96 97,188889 07 101 97,200000 2
23

26 27 28 29 30

11:00:1 0 11:00:2 0 11:00:3 0 11:00:4 0 11:00:5 0

100 97,211111 33 96 97,222222 47 97 97,233333 6 99 97,244444 73 100 97,255555 87

Tabela 9. Merenje u mirovanju sa regresionim vrednostima

Dijagram 2. Promena pulsa u periodu mirovanja sa regresionom linijom

23

REDNI BROJ MEREN JA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

VREME MERENJ A 11:01:0 0 11:01:1 0 11:01:2 0 11:01:3 0 11:01:4 0 11:01:5 0 11:02:0 0 11:02:1 0 11:02:2 0 11:02:3 0 11:02:4 0 11:02:5 0 11:03:0 0 11:03:1 0 11:03:2 0 11:03:3 0 11:03:4 0 11:03:5 0 11:04:0 0 11:04:1 0 11:04:2 0 11:04:3 0 11:04:4 0 11:04:5 0 11:05:0 0 11:05:1

PULS

Regresio na Vrednost

136 147,93333 125 147,77888 57 127 147,62444 13 124 147,46999 7 120 147,31555 27 117 147,16110 83 125 147,00666 4 183 146,85221 97 141 146,69777 53 192 146,54333 1 163 146,38888 67 161 146,23444 23 114 146,07999 8 206 145,92555 37 177 145,77110 93 158 145,61666 5 109 145,46222 07 122 145,30777 63 78 145,15333 2 103 144,99888 77 100 144,84444 33 133 144,68999 9 194 144,53555 47 179 144,38111 03 140 144,22666 6 211 144,07222
23

27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54

0 11:05:2 0 11:05:3 0 11:05:4 0 11:05:5 0 11:06:0 0 11:06:1 0 11:06:2 0 11:06:3 0 11:06:4 0 11:06:5 0 11:07:0 0 11:07:1 0 11:07:2 0 11:07:3 0 11:07:4 0 11:07:5 0 11:08:0 0 11:08:1 0 11:08:2 0 11:08:3 0 11:08:4 0 11:08:5 0 11:09:0 0 11:09:1 0 11:09:2 0 11:09:3 0 11:09:4 0 11:09:5

162 164 196 178 158

17 143,91777 73 143,76333 3 143,60888 87 143,45444 43 143,3

177 143,14555 57 180 142,99111 13 155 142,83666 7 159 142,68222 27 133 142,52777 83 199 142,37333 4 179 142,21888 97 160 142,06444 53 174 141,91000 1 127 141,75555 67 98 141,60111 23 126 141,44666 8 110 141,29222 37 126 141,13777 93 122 140,98333 5 123 140,82889 07 127 140,67444 63 131 140,52000 2 130 140,36555 77 123 140,21111 33 127 140,05666 9 130 139,90222 47 125 139,74778
23

55 56 57 58 59 60

0 11:10:0 0 11:10:1 0 11:10:2 0 11:10:3 0 11:10:4 0 11:10:5 0

128 123 129 126 126 129

03 139,59333 6 139,43889 17 139,28444 73 139,13000 3 138,97555 87 138,82111 43

Tabela 10. Merenje u periodu rada sa regresionim vrednostima

Dijagram 3. Promena pulsa u periodu rada sa regresionom linijom

23

REDNI BROJ MEREN JA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

VREME MERENJ A 11:11:0 0 11:11:1 0 11:11:2 0 11:11:3 0 11:11:4 0 11:11:5 0 11:12:0 0 11:12:1 0 11:12:2 0 11:12:3 0 11:12:4 0 11:12:5 0 11:13:0 0 11:13:1 0 11:13:2 0 11:13:3 0 11:13:4 0 11:13:5 0 11:14:0 0 11:14:1 0 11:14:2 0 11:14:3 0 11:14:4 0 11:14:5 0 11:15:0 0 11:15:1

PULS

Regresio na Vrednost 104,2 104,15777 83 104,11555 67 104,07333 5 104,03111 33 103,98889 17 103,94667 103,90444 83 103,86222 67 103,82000 5 103,77778 33 103,73556 17 103,69334 103,65111 83 103,60889 67 103,56667 5 103,52445 33 103,48223 17 103,44001 103,39778 83 103,35556 67 103,31334 5 103,27112 33 103,22890 17 103,18668 103,14445
23

88 107 111 110 99 103 107 108 101 110 98 104 115 105 109 111 107 108 106 106 109 109 100 100 101 97

27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54

0 11:15:2 0 11:15:3 0 11:15:4 0 11:15:5 0 11:16:0 0 11:16:1 0 11:16:2 0 11:16:3 0 11:16:4 0 11:16:5 0 11:17:0 0 11:17:1 0 11:17:2 0 11:17:3 0 11:17:4 0 11:17:5 0 11:18:0 0 11:18:1 0 11:18:2 0 11:18:3 0 11:18:4 0 11:18:5 0 11:19:0 0 11:19:1 0 11:19:2 0 11:19:3 0 11:19:4 0 11:19:5

104 100 94 99 109 97 102 112 111 95 104 109 102 103 102 110 90 95 105 100 103 100 102 95 97 99 98 100

83 103,10223 67 103,06001 5 103,01779 33 102,97557 17 102,93335 102,89112 83 102,84890 67 102,80668 5 102,76446 33 102,72224 17 102,68002 102,63779 83 102,59557 67 102,55335 5 102,51113 33 102,46891 17 102,42669 102,38446 83 102,34224 67 102,30002 5 102,25780 33 102,21558 17 102,17336 102,13113 83 102,08891 67 102,04669 5 102,00447 33 101,96225
23

55 56 57 58 59 60

0 11:20:0 0 11:20:1 0 11:20:2 0 11:20:3 0 11:20:4 0 11:20:5 0

105 98 104 99 102 102

17 101,92003 101,87780 83 101,83558 67 101,79336 5 101,75114 33 101,70892 17

Tabela 10. Merenje u periodu odmora sa regresionim vrednostima

Dijagram 3. Promena pulsa u periodu odmora sa regresionom linijom

ISPITANIKOVA TEORIJSKA MAKSIMALNA VREDNOST NIVOA PULSA U RADU

1 PMAX8h = ( 220 21) + PM 3

PMAX8h = 163.433

OCENA TEINE OBAVLJENOG RADA NA OSNOVU IZMERENIH VREDNOSTI SRANE FREKVENCIJE PORE ENJE SREDNJIH VREDNOSTI PULSA

PR PM

= 1.476
23

PROCENA RADNOG NAPREZANJA NA OSNOVU IZRAUNATE VREDNOSTI %CVL

PR PM PMAX8h PM

CVL := 100

= 69.648241206030150757

PROCENA RADNOG NAPREZANJA NA OSNOVU IZRAUNATE VREDNOSTI 50% NIVOA

Najvei puls se najrealnije dobija ako se na srednju vrednost pulsa u dobu rada, doda standardna devijacija doba rada.

PMAX := 140.3 + 25.637 = 165.937

.

Nivo50%:= PM +

PMAX PM 2

Nivo50 % = 131.519
Nivo50% PR
DISKUSIJA REZULTATA

= 0.918

Na osnovu odnosa

PR moemo zakljuiti da rad spada u kategoriju poslova gde se PM

obuhvata rad na montanoj traci (dato u tabeli 2). Na osnovu tabele 3 i izraunate vrednosti %CVL (cardiovascular load) sledi da je optereenje akcionog nivoa mere za smanjenje naprezanja neophodno je preduzeti u to kraem vremenskom periodu.

23

ZAKLJUAK

Ispitanik ima veliku sranu frekvenciju za period mirovanja (97,1) koja izlazi iz granica normalnog pulsa od 70 80, to znai da je subjekat bio pod stresom(tremom) ili da ima sranih anomalija(tegoba).

LITERATURA
Praktikum za laboratorijske vebe iz Industrijske ergonomije (dr Aleksandar unji, dr Momir uli) Mainski fakultet Beograd 2007

23

SADRAJ CONTENTS
UVOD.................................................................................................................................2 Frekvencija srca pre, u toku i nakon obavljenog dinamikog rada....................................2 Pojam i osnovne osobine pulsa........................................................................................2 Faktori koji utiu na nivo pulsa u mirovanju.....................................................................3 Miini rad i srana frekvencija........................................................................................5 Faktori od uticaja na nivo pulsa prilikom fizikog rada.....................................................5 Procena fizikog radnog optereenja...............................................................................6 Merenje pulsa..................................................................................................................9 Problem............................................................................................................................11 REZULTATI.......................................................................................................................12 Podaci o subjektu:..........................................................................................................12 ANALIZA REZULTATA........................................................................................................19 Srednja vrednost pulsa u mirovanju, radu i oporavku.....................................................19 Histogrami promene pulsa za karakteristine periode eksperimenta..............................19 Zavisnost promene pulsa tokom vremena......................................................................20 Regresioni modeli..........................................................................................................21 Ispitanikova teorijska maksimalna vrednost nivoa pulsa u radu.....................................28 Ocena teine obavljenog rada na osnovu izmerenih vrednosti srane frekvencije..........28 Poreenje srednjih vrednosti pulsa................................................................................28 Procena radnog naprezanja na osnovu izraunate vrednosti %CVL................................29 Procena radnog naprezanja na osnovu izraunate vrednosti 50% nivoa.........................29 Diskusija rezultata............................................................................................................29 Zakljuak..........................................................................................................................30 Literatura.........................................................................................................................30 Sadraj.............................................................................................................................31

23