Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

UVOD
Aleksandar Obrenovid roen je 14. avgusta 1876. godine u porodilitu koje je lino finansirao kralj Milan. Brigu o sinu Aleksandru iskljuivo je vodio kralj Milan. Kada je Aleksandar odrastao u mladog kraljevida, kralj ga alje na kolovanje u Pariz. Zajedno sa njim kredu i dva istaknuta prijatelja kude Obrenovid Jovan Ristid i Kosta Protid, koji de kasnije za vreme Aleksandrovog maloletstva biti Namesnici. Na liceju u Parizu Aleksandar je stekao visoko obrazovanje, nauio francuski i ruski jezik. Sa kolovanja se u Beograd vratio 1887. sa nepunih 11 godina. I dalje ga je na dvoru vaspitavalo vie guvernanti. Nauio je da svira klavir, pie poeziju, peca, ide u lov... Na godinjicu proglaenja kraljevine Srbije 21. februara 1889. godine u Sabornoj crkvi, kralj Milan se pojavio sa svojim trinaestogodinjim sinom u sveanoj vojnoj uniformi i objavio da se povlai sa trona i ustupa ga sinu. Do njegovog punoletstva o dravi se staralo Namesnitvo. Posle skuptinskih izbora februara 1893, nastala je teka politika kriza i Aleksandar je reio da preuzme stvari u svoje ruke. 1. aprila 1893, pozvao je sve ugledne ministre i celo namesnitvo na sveanu veeru u Dvor. Nakon veere pozvao je goste u salon i saoptio im je da radi poboljanja stanja u zemlji od danas preuzima kraljevska ovladenja, razreuje dosadanju vladu i namesnitvo i da Srbija krede novim politikim kursem. Tako je izvrio dvorsku revoluciju i preuzeo vlast u svoje ruke.

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

Kralj Aleksandar Obrenovi

Nakon abdikacije kralja Milana, na srpski kraljevski presto je stigao njegov sin Aleksandar Obrenovid, sa samo 13. godina. Kako je novi srpski kralj, roen 2. avgusta 1876. godine, bio maloletan, umesto njega Srbijom je zavladalo namesnitvo, koje je imenovao kralj Milan. Namesnitvo su inili: Jovan Ristid, general Kosta Protid i Jovan Belimarkovid.

Slika 1. kralj Aleksandar Obrenovid

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

1. Detinjstvo
Detinjstvo kralja Aleksandra bilo je ispunjeno porodinim svaama i skandalima. Kada su kralj Milan i kraljica Natalija shvatili da vie ne mogu da ostanu u braku, poeli su da se sukobljavaju oko toga kome de Aleksandar pripasti. Oboje su imali velike razloge da se bore za sina. Kraljici Nataliji je Aleksandar trebalo da poslui kao znaajni adut u borbi protiv kralja Milana, a njemu je sin bio potreban kao jedini zakoniti muki potomak dinastije Obrenovida. Opredeljujudi se s z jednu s z drugu strnu, osedjudi pozdinu te borbe, mldi krlj je rno prikupljo u sebi izvestn fond pritvorstv i nepouzdnosti, koji se vremenom sve vie rzvijo. Bistr, on je nesumnjivo imo izvesne politike okretnosti, li nije imo dovoljno morlnog uporit i potrebne stlnosti. Od oc nije nsledio sve mne, li je jedn bil dovoljn d mu upropsti ceo ivot. To je odsustvo osednj mere prem sebi i svojim postupcim.1 Kada je kraljica Natalija napustila Srbiju, sa sobom je povela i sina, ali ga je kralj Milan oteo od majke i vratio u Srbiju. Iako u vreme abdikacije kralja Milana Aleksandar nije bio punoletan, ved je bio prerano sazreo, a posedovao je i visoki stepen inteligencije. Govorio je pet jezika: nemaki, francuski, engleski, ruski i italijanski.

2. Politike prilike u Srbiji

Ustav iz 1888. obavezivao je Namesnike da raspiu izbore. Pobednik odranih izbora bila je Radikalna stranka. Radikali su, zatim, dobili mandat da formiraju vladu. Osnovna karakteristika ove vlade bio je protektionizam. Meutim, u Srbiji su bile sprovedene ekonomske reforme, koje su, u izvesnoj meri, ublaile teak ekonomski poloaj zemlje. Dravni dug Srbije, zahvaljujudi ovim reformama, bio je delimino smanjen. Rad Namesnitva i vlade oteavao je sukob izmeu kralja Milana i kraljice Natalije. Njigovo neslaganje stvaralo je uzavrelu politiku situaciju u Srbiji. Smrt generala Koste Protida, lana namesnitva, jo vie je pogorala politike prilike. Narodna skuptina je tada trebala da izabere novog namesnika.

Vladimir Dorovid - "Istorija srpskog naroda" 5

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

Kako su radikali u njoj imali vedinu, oni su zatraili da novi namesnik bude iz njihovih redova. Meutim, veliki protivnik radikala Jovan Ristid, inae jedan od namesnika, za to nije hteo ni da uje. Posledica ovakve politike situacije bila je rasputanje Narodne skuptine. Na novim izvorima liberali su uspeli da dobiju tesnu vedinu, poto im je u tome pomogao tadanji namesniki reim, koji je preko organa vlasti vrio pritisak na narod. Mladi kralj je zapoeo svoju vladavinu 1. aprila 1893. godine. Kralj Aleksandar je tada izvrio dravni udar i zbacio sa vlasti namesnike koji su, u liberalnom smislu, bili isuvie stranaki opredeljeni. Dravni udar se dogodio za vreme veere u dvoru Obrenovida, kojoj su prisustvovali i namesnici. U to vreme kralj nije imao ni punih sedamnaest godina. Za vreme veere kralj je nazdravio svojim gostima i posle rei zahvalnosti namesnicima za dotadanje upravljanje Srbijom, izavio je da mu oni nisu vie potrebni i sebe proglasio punoletnim. Ove njegove rei izazvale su ok kod svih prisutnih. Niko u Srbiji nije ni naslutio ta je spremao kralj Aleksandar. Jovan Ristid, lan namesnitva, bio je zapanjen ovim dogaajem. Ristid, koji je bio najblii mladom kralju, a pritom iskusan politiar i diplomata, nije znao kako da reaguje. Ipak, lanovi namesnitva su, naposletku, prihvatili injenicu da je njihova vladavina Srbijom okonana. Iza dravnog udara u organizaciji kralja Aleksandra stajali su vojska i kralj Milan. Poto je kralj Milan potroio sredstva dobijena od vlade za svoje izdravanje, nastojao je da se preko sina vrati na politiku scenu Srbije. Dravni udar iz 1893. bio je, u sutini, dvorski udar iza koga su stajali nezadovoljni konzervativci i vojska. Udar je proao bez otpora, pa je pod blagoslovom radikala primljen sa oduevljenjem. On je radikalima otvorio put ka vlasti, jer su oni ved na slededim izborima dobili 88% glasova. Iako je prilikom prevrata imao podrku vojske, kralj Aleksandar je uvideo opasnost od meanja iste u politiki ivot Srbije. U stvari, iza vojske stajao je njegov otac, bivi kralj Milan, iako se nije nalazio u Srbiji. Kralj Aleksandar je nastojao da oslabi Radikalnu stranku potpirujudi sukobe u njoj. Kada je dao mandat za sastav nove vlade radikalnoj desnici i tzv. dvorskim radikalima, nastojao je da izazove to vedu konfrontaciju u stranci i dovede do njenog raspada.

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

Meutim, njegov plan nije uspeo, poto je na godinjem skupu stranke 1893. Paideva grupa odnela pobedu nad Dakidevim krilom. Ubrzo posle toga, nova radikalska vlada je odluila da se obrauna sa liberalima. Politiko razraunavanje, ipak, nije realizovano, poto dobri odnosi izmeu kralja Aleksandra i radikala nisu bili dugog veka. Razlaz izmeu njih dogodio se posle susreta kralja Aleksandra i kralja Milana u Opatiji, septembra 1893. godine. Veliki uticaj oca na sina najbolje se mogao uoiti u promeni spoljne politike Srbije, jer je mladi kralj po savetu oca otpoeo pribliavanje Austriji. Drugi pokazatelj nove politike orijentacije kralja Aleksandra bio je taj to je oko sebe okupio gotovo sve protivnike radikala. Na osnovu kraljevog nareenja, nova vlada ora Simida dekretom je ukinula Zakon o prognanstvu kralja Milana. Ubrzo posle toga dolo je do sukoba izmeu Kasacionog suda i vlade. Od tog trenutka, politiki ivot Srbije postao je buran. Tome je u velikoj meri doprineo i kralj Aleksandar. U tom trenutku postavljalo se samo jedno pitanje: da li de se nadi parlamentarno reenje krize u okviru postojedeg ustava ili de dodi do ukidanja ustava i zavoenja diktature. Konzervativne snage u Srbiji bile su u stalnom strahu od prodora seljakih masa u politiki ivot Srbije. Te snage su nametnule svoje reenje krize. Pod njihovim uticajem, a i iz linih razloga, kralj Aleksandar je ukazom od 9/21. maja 1894. ukinuo Ustav iz 1888. i vratio na snagu Ustav iz 1869. godine. To je, u stvari, bio drugi dravni udar u organizaciji kralja Aleksandra. Stari ustav je kralju omogudavao skoro neogranienu vladavinu, a s druge strane, davao mu je pravo da imenovanjem poslanika, na dva narodna po jednog svog, ispravlja iskaz narodne volje. Na osnovu njegovih politikih stavova, vladavinu kralja Aleksandra moemo podeliti na tri perioda. U vreme posle raskida sa radikalima, kralj je vodio austrofilsku politiku i bio pod uticajem kralja Milana. Tada je samo nastavljao politiku koju je vodio kralj Milan za vreme svoje vladavine. U periodu od 1895. do 1897. kada je u Srbiji boravila kraljica-majka Natalija, obnovljena je veza sa Rusijom, ime zapoinje rusofilska politika kralja Aleksandra, koja de potpuno preovladati posle njegovog venanja sa Dragom Main.

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

3. Pregovori sa Bugarskom i povratak biveg kralja Milana u Srbiju

U spoljnoj politici kralj Aleksandar nije imao vedih uspeha. Njegovo nastojanje da se 1897. izmiri sa Bugarskom i naini sa njom dogovor o podeli interesnih sfera u Makedoniji se nije zavrilo sporazumom. Bugarska je bila u interesnoj sferi Rusije, a kralje je ved te godine poeo da se koleba izmeu Rusije i Austrije. Na njegovu neodlunost u spoljnoj poilitici ponovo je uticao kralj Milan, koji se 7. oktobra 1897. vratio u zemlju. Novu vldu je obrzovo dr Vldn orevid, td srpski poslnik u Crigrdu. On politiki nije bio obeleen, vio je ko neutrlc. Sd je primio n sebe dunost d slui u isto vreme dv krlj, od kojih je svki imo svoju volju, i d lei Srbiju od prtiznstv i prevelikog slobodrstv. Krlj Miln, kd se vrtio u zemlju, nije vie osto linost bez funkcije, smo ko krljev otc, nego mu je dto zvnje vrhovnog komndnt ktivne vojske. Miln je tko dobio njmodnije oruje drvne vlsti u svoje ruke. On je u vojsci od rnije imo dost prijtelj i privrenik, otd de ih dobiti jo vie. Stnje ne vojske i vojne spreme bilo je u to vreme veom loe; d je, kojim slujem, 1897. god. i Srbij bil uvuen u rt teko d ne bi prol ko Grk. Nedostjlo je sveg. I modernih puk, i rtiljerije, i municije, i zprege. Krlj Miln je uzeo u progrm d vojsku osposobi z njenu dunost i s tog joj je obrtio svu pnju. Z tri godine, od 1898. do 1900, on je nju potpuno reorgnizovo i nesumnjivo unpredio. Dolzk krlj Miln u Srbiju i njegovo stlno zposlenje u srpskoj politici pokvrili su, meutim, srpske odnose n mnogo strn. Rusij nije nimlo kril svoje nezdovoljstvo. U Petrogrdu, jvljo je nemki poslnik, krlj Miln je "neiscrpn tem z rusko nepoverenje prem Austriji". Sporzum s Bugrskom pokvrio se isto tko, ali tu ne krivicom srpskom. Uprkos obvez "ugodbe", Bugri su u Mkedoniji bez imlo obzir nstvljli svoju propgndu n tetu Srbije, i t bezobzirnost nije se ustruvl ni od teroristikih kcij. Aktivnost bugrskih et izzvl je poetkom proled 1898. god. opomene ruskog i ustrijskog poslnik u Sofiji, koje su isple vie formlne nego stvrne.
2 2

Vladimir Dorovid - "Istorija srpskog naroda" 8

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

Kralj Aleksandar je kraljicu Nataliju ispratio iz Srbije da se ne bi susrela sa njim. Posle povratka kralja Milana dolazi do zaotravanja odnosaizmeu kralja Aleksandra i radikala. Po oevom savetu, kralj Aleksandar je oborio vladu ora Simida i zaveo monarhijsku diktaturu uz podrku vojske i birokratije. Kako je jo pre diktature na elo vojske postavljen kralj Milan, sasvim je razumljivo da je ona izvravala nareenja svog komandanta. Za nepunih deset godina svoje vladavine, kralj Aleksandar je smenio dvanaest vlada, a 1898. ukida politike stranke. Sve to je povedalo nezadovoljstvo u Srbiji. U periodu od 1897. do 1900. u Srbiji su postojale dve vlade: jedna kabinetska, a druga u komandi aktivne vojske. Politike stranke su bile rasturene, tampa je bila podvrgnuta optoj kontroli, a svi razgovori o promeni ustava su prekinuti. Od preostalih liberala i naprednjaka sklopljena je dvorska stranka. Neuspeli Ivanjdanski atentat na biveg kralja Milana 1899. u Beogradu, dao je priliku obojici kraljeva da se obraunaju sa opozicionom Radikalnom strankom. Veliki broj njenih prvaka biva uhapen i osuen na dugogodinju robiju ( Stojan Protid, Nikola Paid i drugi). Nezdovoljn drnjem ruskog dvor, krlj Aleksndr je od jeseni 1902. nstojo d se ponovo priblii Austriji, izvesne korke preduzimo je i rnije. Jnura 1902. poslo je u Be svog linog sekretr Milo Petronijevid sa porukom i obednjem d de pitnje svog nslednik reiti u sporzumu s susednom monrhijom, i to, po svoj prilici, tko to de posiniti jednog od potomk enske linije Obrenovid, koji ive u Austro-Ugrskoj. Posle promene vlde, kralj je ustrijskom poslniku govorio d je to promen politikog kurs. Kd je ruski ministr inostrnih poslova Del grof Lmzdorf krjem 1902. doo u Sofiju i Ni d preporui i Srbiji i Bugrskoj d ostnu mirne, krlj je svoj rzgovor s ruskim drvnikom odmh i lino soptio ustrijskom poslniku. Posle povrtk iz Srbije, Lmzdorf je govorio generlu Kuroptkinu d ne bi bilo mudro prviti ikkv vojniki sporzum s Srbijom, jer bi g on mogl odti Beu. U ponudm Beu, d bi steko poverenje, kralj je pristajao na razne stvari. Pristjo je d se srpske eleznice ustupe Austrijncim; nudio je crinski i vojniki svez i k predlog "d Srbiju dovede u onkv poloj prem Hbzburkoj monrhiji u kkvom su Bvrsk i Sksonsk stjle prem Nemkoj crevini". Od Austrije je, ko cenu z to, trio pomod d dobije Stru Srbiju i severni deo Mkedonije.

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

Austro-Ugrsk odnosil prem krlju s krjnjom uzdrnodu. Nije mu verovl, nije ni mnogo drl do njeg. Austriski poslnik K. Dumb dobio je uputstv d ne ulzi ni u kkve pogodbe i pored tko primmljivih ponud. Austrij, govorili su, nede d deli Tursku, nego d ouv njen posed. Ruskom ministru Lmzdorfu rekli su otvoreno d de Austro-Ugrsk uzeti smu Srbiju, ko se ov ume u mkedonske nerede. Sv krljev sondirnj u tom prvcu zvril su s potpunim neuspehom.

4. Kobna enidba kralja Milana sa Dragom Main

Po mladog kralja bila je kobna njegova veza, a zatim i enidba sa Dragom Main, kderkom Pante Lunjevice. Posle smrti mua, inenjera Svetozara Maina, Draga je postala dvorska dama kraljice Natalije. Ona je bila lepa i mlada udovica i vodila prilino slobodan ivot. Sa kraljem Aleksandrom ju je upoznala i pribliila mu je kraljica Natalija. Nedugo zatim, izmeu njih dolazi do ljubavne veze. U to vreme je ruski uticaj bio potisnut iz Srbije. Rusija je nastojala da preko kraljice Natalije i Drage Main kontrolie kralja Aleksandra. Draga mu je, zapravo, podmetnuta od strane Rusije. Dok je kralj Milan po Evropi tragao za nekom princezom koja bi postala ena njegovog sina, kralj Aleksandar je ved doneo odluku da se oeni Dragom. Do tada je prihvatao sve oeve predloge, ali je za vreme njegovog boravka sa predsednikom vlade Vladanom orevidem u inostranstvu, objavio svoju veridbu sa Dragom. I pored toga to je ona bila ena problematine prolosti, koja po svojim moralnim osobinama nije bila za kraljicu, kralj Aleksandar se njom oenio 23. jula 1900. godine. Kum im je bio ruski car Nikola II Romanov. Ovim brakom Srbija se ponovo pribliila Rusiji. Sklopljenom braku su se protivili kralj Milan i kraljica Natalija, kojoj je situacija izmakla iz ruku. Protiv braka bili su i srpsko graanstvo, politike stranke i vojska. Zbog toga je kralj Aleksandar naredio likvidaciju kralja Milana, ukoliko pokua da ue u Srbiju. To mu kralj Milan nikada nije oprostio. Umro je u Beu 1901. godine. Nakon njegove smrti, kralj Aleksandar je objavio da de biti sahranjen u Beogradu.

10

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

Posle izjave austrijskog cara Franje Josifa, da de kralj Milan, po linoj elji, biti sahranjen u nekom srpskom manastiru u Austro-Ugarskoj, odnosno da je za mesto njegove sahrane odreen manastir Kruedol, kralj Srbije doivljava ok. enidbom sa Dragom kralj je izgubio i ono malo ugleda koji mu je do tada ostao, pa je time doveo u pitanje i sam opstanak dinastije Obrenovida. Nova bruka za kralja Aleksandra bila je lana bremenitost kraljice Drage. Ubrzo posle sklapanja braka, on objavljuje da je kraljica u drugom stanju, Meutim, ona je po tom pitanju obmanula kralja. Izgleda da joj je jedini cilj bio da smiri situaciju u Srbiji. Ova vest je, uistinu, smanjila nezadovoljstvo u zemlji. Nije poznato ta je to ovom podvalom kraljica jo elela da postigne. Kada je otkriveno da je njena trudnoda bila lana, dolazi do pravog skandala u Srbiji, koji je u sutini odluio sudbinu branog para, a time i cele dinastije. Novi Ustav koji je kralj dao narodu 6. aprila 1901. nije povratio njegov ugled. Ovim Ustavom je u Srbiji po prvi put uveden dvodomni sistem, odnosno Senat i Narodna skuptina. Meutim, sam nain njegove vladavine je potpuno sruio njegov ugled. Nestalnost i nepouzdanost u voenju dravne politike Srbije, dovode to toga da se protiv njega javi ogromno nezadovoljstvo. Tome je doprinelo i ponaanje kraljice Drage, koja je kralja ved odavno uzela pod svoje. Ona ga je nagovarala da za prestolonaslednika proglasi jednog od njene brade. U toj meri se ona uplela u politiki ivot Srbije, da je pravila velike promene u vojsci. Sa poloaja je uklonila sve oficire koji su bili odani kralju Milanu. Po njenim sugestijama smenjivane su vlade i ministri. Sve to je podiglo nezadovoljstvo u Srbiji do najvedeg stepena. Kralj Aleksandar je 25. marta 1903. izvrio dva dravna udara. Ukinuo je Ustav iz 1901, rasturio Senat i Narodnu skuptinu i ponitio sve prethodne ukaze o naimenovanju senatora i dravnih savetnika. Drugim dravnim udarom kralj je ponovo vratio Ustav iz 1901, poto je pre toga postavio svoje ljude u Senat, Dravni savet i po sudovima.

11

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

5. Majski prevrat
Zavera protiv kralja Aleksandra i kraljice Drage poela je da se sprema jo 1901. od strane jedne grupe njegovih oficira. Na elu zaverenika stajao je Dragutin Dimitrijevid Apis. Zavera se u vojsci irila najpre meu mlaim oficirima, a zatim su njene pristalice postali i neki vii oficiri. Zaverenici su imali podrku pojedinih politiara. Martovski protesti radnika i aka odigrali su presudnu ulogu da do zavere ubrzo i doe. Vidna ogorenost njegovom vladavinom pokazala je da je narod na ivici strpljenja, to je i ubrzalo planove zaverenika. Rdnici i studenti priredili su 23. mrt 1903. msovne demonstrcije koje su se pretvorile u sukob s policijom i vojskom. Tom prilikom poginulo je est osob. N Klemegdnu je demonstrntim vtreno govorio Dimitrije Tucovid. U nodi 28/29. maja 1903. u 00:45, kpetn Drgutin Dimitrijevid Apis komndovo je polzk u dvor. U tom trenutku generltbni pukovnik u penziji Aleksndr Min, brt Drginog prvog suprug, ved je bio poo u ksrnu 12. puk, d preuzme komndu nd beogrdskim trupm, potpukovnik Petr Miid se spremo d s svojim btljonom iz 11. puk poe pred dvor. Odreeni zverenici bili su ved opkolili kude ministr Cincr-Mrkovideve vlde i blokirli komnde, koje su se morle prvo zposesti. Grdijski porunik Petr ivkovid, potonji jugoslovenski premijer, je u tno 02:00 otvorio zverenicim dvorsk vrt. Trenje krljevskog pr je bezuspeno trjlo blizu dv st. Z to vreme poginuli su kpetn Jovn Miljkovid, krljev ordonns i pukovnik Mihjlo Numovid, utnt, koji je bio upuden u zveru. Vrt krljevih odj bil su rzbijen dinmitom, li u krevetu nije bilo nikog. N toletnom stoidu su pronli Drgin omiljeni romn La trahison, okrenut n 80. strni. Apis je zpzio kko neko bei niz stepenice u dvorite i uinilo mu se d je to krlj, p je potro je z njim, li g je dole seko jedn grdist i teko g rnio s tri metk u grudi. Nervozni zbog neuspele potrge, skorim svitnjem i nestnkom porunik Dimitrijevid, koji je rnjen leo u suterenu Dvor, zverenici su smtrli d je zver propl. Zto su nredili prvom krljevom utntu, generlu Lzi Petrovidu, koji je zrobljen im su zverenici

12

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

uli u dvor, d im u roku od deset minut ke gde su krlj i krljic, ine de biti ubijen. On je mirno eko d istekne tj rok. 3Dlji tok dogj je sporn. Prem jednoj verziji, oficiri su ponovo nili u krljevsku spvdu sobu i konjiki porunik Velimir Vemid opzio je u zidu jedno udubljenje ko z klju od tjnih vrt. Krlj i krljic bili su tu skriveni. Tek poto su se, n poziv d izu, oni pojvili, rtiljerijski kpetn Mihjlo Ristid U (poznt u etnikoj kciji pod imenom ervinc) je isplio n njih sve metke iz svog revolver, z njim Vemid i kpetn Ilij Rdivojevid. Krlj je po mrtv jo od prvog metk. Odmh ztim ubijen je i generl Lz Petrovid. Tel krlj i krljice su ben preko prozor. Prem drugoj verziji, krlj i krljic su se krili iz ogledl u krljevskoj spvdoj sobi. T ml prostorij je sluil z krljiinu grderobu, ormri su ztvorili rupu u podu, koj je bil ulz u tjni prolz (koji je nvodno vodio do ruskog poslnstv). Krlj je n poziv oficir d izu trio d zverenici potvrde zkletvu. Prem jednoj verziji oni to i jesu uinili, prem drugoj, zpretili su bombm ukoliko Obrenovidi ne otvore. Kko god d je bilo, nkon otvrnj tjnih vrt, rsplet je bio krvv, izvesno je i d su svi oficiri u dvoru i dvoritu dvor svojim sbljm probdli tel. Nrvno, mitologij se postrl d grdom ponu d kolju glsine kko je krlj k i tolik rnjvnj preiveo, te d je tek umro u mrtvnici, iko je prem nlzu ptolog bio mrtv ved posle prvog metk, koji g je pogodio u srce.

Slika 2. Zgrada Konaka (desno) gde je izvreno ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenovid
3

http://sh.wikipedia.org/wiki/Majski_prevrat 13

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

Iste nodi ubijen su krljiin brd Nikodije i Nikol Lunjevice od vojnik, kojim je komndovo potporunik Vojislv Tnkosid; predsednik vlde generl Dimitrije Cincr-Mrkovid i ministr vojni generl Milovn Pvlovid ubijeni su kod svojih kud. Tredi ln CincrMrkovideve vlde, ministr unutrnjih poslov Velimir Todorovid, koji je isto tko trebo biti ubijen, bio je teko rnjen i iveo je sve do 1922. Ubistvom kralja Aleksandra ugasila se dinastija Obrenovida, koja je sa prekidima u periodu 1842-1858. vladala Srbijom od 1815. do 1903. godine. Za dinastiju Obrenovida moe se redi da je obeleila 19-ti vek. Majski prevrat bio je vojni pu koji je odgovarao interesima liberalnog graanstva i bio je, najverovatnije, jedini nain da se otvori put graanskoj demokratiji, ustavnosti i parlamentarizmu. Krlj Aleksndr i krljic Drg poivju u kripti hrm sv. Mrk u Beogrdu.

14

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

ZAKLJUAK
Kao to ste videli iz mog prethodno prezentovanog rada, kralj Aleksandar Obrenovid nije bio umean vladar: smenjivao je poslanike, neretko reformirao vladu, menjao ustave, teio ka apsolutistikoj vladavini, krunisao udovicu, to je u tadanje vreme bilo neasno za prosenog graanina, a kamoli za kralja, itd. Svoju desetogodinju vladavinu zapoeo je i zavrio dravnim udarom. Zato i nije iznenaujude to to su zaverenici odluili da izvre atentat. Moja konstatacija takve neuspene vladavine jeste da je od malih nogu kralj bio izloen konstantom pritisku, kako od naroda jer je trebalo da ispuni velika oekivanja, tako i od strane roditelja koji su na njega, direktno ili indirektno, negativno uticali na njega. Naravno, ovom injenicom ne apelujem na to da su kralj Milan i kraljica Natalija krivi za to, samo sugeriem da nije bio u mogudnosti da normalno odraste. Zato du svoje izlaganje zavriti pitanjem koje je vezano za moju prethodnu konstataciju: da je kralj Aleksandar imao normalno detinjstvo (imajudi u vidu injenicu da je princ, a ne civil), da li bi se kraj njegove vladavine zavrio istim ishodom?

15

Nikola Jevtid

Kralj Aleksandar Obrenovid

10.03.2012.

Literatura
Slobodan Jovanovid Vlada Aleksandra Obrenovida Vladimir Dorovid - "Istorija srpskog naroda" http://sr.wikipedia.org

16