Upućenik

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.
Upuenik
Nekoliko utisaka o jednoj velikoj Dui od
Njegovog uenika
[The Initiate] [Cyril Scott]
Sa engleskog prevela i obradila Nevenka Spasi-Thater
Utisci posveeni s ljubavlju i zahvalnou onoj velikoj dui iji se identitet skriva iza imena
Dastin Morvord Hejg
SADRAJ
DEO I Dastin Morvord Hejg Poglavlje I. II. III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI. XII. XIII. XIV. XV. XVI. XVII. XVIII. On sam ...................................... Neduni mudrac ...................................... Drugi susret ...................................... Konvencije gospoje Darnli ...................................... Batenska zabava ...................................... Prilika u sobi ...................................... Odbijanje Dejzi Tempelmor ...................................... Nehrianska pobonost arhiakona Viltona ........... Filosofija smrti ...................................... Potitenost majora Bakingema ............................. Trijumf plemenitosti ..................................... Neobina transformacija Dastina Morvorda Hejga . Pismo moje sestre ...................................... Ponovni susret Gordona i Gledis ............................. Dobrovoljni zatvor gospoe Barton ............................. Preobraaj Flosi Mekdonald ............................. Uvod u priu ...................................... Odlazak Dastina Morvorda Hejga ............................. Strana 9 13 17 21 25 29 36 42 48 52 60 65 71 74 81 89 95 101
Deo II
Zaobilazno putovanje
............................
105
UVOD O UPUENICIMA, ADEPTIMA I MAJSTORIMA _______
ria o Dastinu Morvordu Hejgu - ukoliko se uopte moe nazvati priom istinita je, jer ovek u pitanju stvarno postoji, premda sam, to e se kasnije razjasniti, bio prinuen da iz mnogih razloga prikrijem njegov stvarni identitet. Posebno naglaavam njegovu egzistenciju zbog prilinog broja ljudi koji bi mogli posumnjati u mogunost dostizanja tako visokog stepena savrenosti koju je nesumnjivo manifestovao na taj nain me primoravajui da umesto injenine napiem jednu knjigu u obliku romana. Ipak, on ni u kom sluaju nije usamljeni pojedinac na tom stepeniku duhovnog razvoja, jer ne samo da mnogi, njemu slini, i dan-danas ive meu nama, vec je, ukoliko se moe verovati u istinitost istorije sveta, u prolosti postojalo na stotine njemu ravnih, pa ak i veih od njega. injenica je da takozvano prosveenje civilizacije naeg XX veka tei negiranju ili nipodatavanju, pa ak i pobijanju nesvakidanjih moi ovih ljudi; ipak, oni kojima je svojstveno dublje razmiljanje i kojima je uspelo da se probiju kroz veo povrnog znanja, dolaze do zakljuka da se stara izreka gde ima dima ima i vatre moe primeniti i na sluaj u pitanju i da negacija i omalovaavanje svojstveni takozvanoj civilizaciji, nisu proizvod pravog znanja, ve naprotiv, puke ignorancije. S tim u vezi takoe ne smemo zanemariti doprinos romansijerstva, od drevnih vremena i Kalidase1 pa sve do najmodernije proze i novela, prie i drame u kojima se radi o misterioznim i udesnim biima do te mere uzdignutim iznad obinog oveka, kao da se radi o supremaciji ljudske due nad onom jedne ivotinje. Uistinu, ukoliko to na ovaj nain posmatramo, nismo li primorani da postavimo umesno pitanje da li je mogue da imaginacija kreativnog genija vue koren iz Istine? Da li je mogue da su svi ovi pesnici i pisci samo tkali jednu lepu mreu sainjenu iskljuivo od izmiljotine? Jer ako je to tano, zato su toliko istrajni, uprkos injenici da ih nauka izvrgava ruglu, te nastavljaju da javno mnjenje preplavljuju neistinom? Odgovor na to pitanje je
1
Indijski pesnik i dramaturg; ivot mu se neprecizno datira izmedju 170 god. p.n.e. i 634 n.e. prim.prev.
da oni, svesno ili nesvesno, govore istinu i da je njihov subjektivni um svestan onih injenica koje njihov objektivni um ne poznaje; i zato, ovi adepti, mudraci i majstori postoje i onaj ko zna kako da ih trai, moe ih i nai, te se jednom za svagda uveriti u realnost njihove egzistencije. Nadalje: premda sam trvdio da je, to se tie svog fundamenta, romansijerstvo ispravno, kada govorimo o istini, ono je u detaljima netano, ili u najboljem sluaju, zavodi na pogrean zakljuak na taj nain to alegoriju preplie sa injenicom, ne povlaei jasnu crtu izmeu njih. Bez obzira na sve, ti veliki adepti duhovne nauke uopte nisu bili toliko misteriozni koliko bi pisci proze, pa ak i po koja injenica, pokuali da nas u to ubede. Iako je injenica da takva dva majstora (ili mahatme, kako ih esto nazivaju) ive u najudaljenijim delovima Tibeta, pretpostavka da svi oni zive na Tibetu bila bi netana; pouzdano znam da nekoliko njih u ovom trenutku ivi u Engleskoj, Americi i mnogim drugim zemljama. Ipak, oni se tu ne nastanjuju trajno, ve putuju od jednog mesta do drugog, kao to to rade i drugi obini ljudi od kojih se po spoljanjem izgledu ni najmanje ne razlikuju. Oni ne krstare oko sveta na luksuznim jahtama, u ta bi nas Mari Koreli2 ubeivala (ukoliko bi se bavila tim predmetom), niti su moralno isuene mumije koje Bulver Liton predstavlja opisujuci prototipski lik Mejnura u svom okultnom romanu Zanoni; od takvih romansijera ne treba da oekujemo vie od onoga to moemo oekivati od slikara impresionita. Ve sam rekao da su ovi adepti po svom izgledu sasvim normalni, u potpunosti nalik drugim ljudima. Ali, ovo se tie samo spoljanjosti i ne odnosi se na dublju spoznaju do koje dolazi u bliem kontaktu s njima, njihovim umom i sposobnostima. Izuzev pojave koja govori o neobino dobrom zdravlju, staloenom dostojanstvu i snazi, povrni poznanik nee primetiti nita to bi u njemu moglo stvoriti sumnju da moda poseduju moi ija egzistencija mu je potpuno nepoznata. Ovi ljudi ne nose neobinu odeu, ne ive u zamkovima nastanjenim duhovima i daleko su od toga da ele da probude bilo iju radoznalost ili divljenje; zato tee da se obinom posmatrau prikau to obinije i u to normalnijem svetlu. Mnogi od njih su ak prihvatili manje poroke obinog oveka kao to je to, na primer, puenje ne bi li na taj nain u oima sveta izgledali to normalnije. Ali, sve ovo je namenjeno samo spoljnom svetu jer oni koji poseduju neophodne kvalifikacije iz oklultne mudrosti stiu sasvim drugaiji utisak; uvid u njihovu izvanrednu linost koja je od drugih veto skrivena. Najvanije od svega je: da bi smo mogli da ih pronaemo, neophodno je da znamo kako da traimo jedino onom ko ispunjava uslov ove maksime mogue je doi do istine, a ta istina je prava sutina istinskog romansijerstva. Drugim reima, ne znajui ta da trai, spoljni svet ne pronalazi nita ili u najboljem sluaju vrlo malo; iz tog razloga se za portretisanje jednog adepta ili upuenika moramo iskljuivo obratiti ueniku: kroz svoju e za okultnom mudrou zasluio je pravo da vidi majstore onakve kakvi stvarno jesu, u svoj svojoj boanskoj mogunosti.
Pseudonim britanske spisateljice romantinih melodramatskih romana Meri Mekej (1825 1924) prim.prev
Pokuajmo da zamislimo ljudsko bie lieno slabosti i mana obinog oveka; bie koje je u potpunosti prevazilo oseaj sebinosti, sujete, ljubomore, besa, mrnje i drugih poroka te vrste; tavie, jedno bie ija je svest toliko jaka, beskrajno iva, da pre stvara utisak nadsvesti nego ivota. Ovakva nadsvest nuno proizvodi trajan oseaj bezuslovnog blaenstva i bezuslovne Ljubavi, praene vrhunskom Mudrou i moi. to se potonjeg tie, adept, budui da poseduje savreno poznavanje Prirode i njenih zakona koji su oveanstvu jos uvek nepoznati, u stanju je da kontrolie prirodne sile na nain koji jedna neznalica ne moe ni zamisliti, a kamo li da je u stanju da ih shvati: ukoliko bi neupuenom prikazao manipulisanje tim silama, to ni u kom sluaju ne bi uinio, ovaj bi u svom neznanju i neverovanju celu stvar pripisao prevari i pukom izvoenju trikova. Jednom reju, pokazi ljudima ono to nisu u stanju da razumeju i oni e ga smesta dovesti u vezu sa onim to mogu da shvate ignoranti su tome uvek skloni. Ovo je bio pokuaj opisa unutarnjeg oveka; a sada da preem na spoljni aspekt, na vidljivu stranu adepta. Zapoeu time da poseduje trajno i neunitivo zdravlje, u veini sluajeva i trajnu mladost, ili bolje rei da izgleda kao da se uvek nalazi na vrhuncu snage. Poto je izabrao da neprekidno radi na postizanju dobrobiti itavog oveanstva, a ostarelo telo bi mu u tome predstavljalo prepreku, on pomou okultnog znanja utie na molekule svog fizikog tela spreavajui na taj nain promenu koja nam je poznata pod imenom starenje i konano umire u trenutku koji je sam odabrao i nikada ranije. Takoe ne smemo propustiti jo jednu stvar u vezi njegove mladosti i savrenog zdravlja injenicu da je u potpunosti osloboen brige, da je sasvim imun na sve one neskladne emocije koje doprinose starenju tela i remete telesnu ravnoteu. Poto mu se um nalazi u stanju veitog mira, problemi i neugodnosti ivota mu izgledaju detinjasti i bez znaaja, kao to odraslom oveku beznaajno izgledaju problemi koje je imao u detinjstvu. Iako obuzet savrenom ljubavlju, sposoban je da saosea s drugima poput majke koja voli i saosea sa svojim edom i zna da e ono jenoga dana prerasti svoje nevolje. A da bi saoseanje imalo pravu vrednost, mora biti neokaljano strahom, jer bi u suprotnom bilo nemono da prui utehu i pomogne takva je neustraiva saoseajnost majstora: najvrednija i sposobna da prui maksimalnu pomo. Zaleina ove krajnje neustraivosti je Znanje i to ono Znanje koje uvek mora postojati kao jedina istinska osnova utehe, melem za ranjeno srce ignorantskog oveanstva koje pati. Na ovom mestu dao sam jedan nepotpun opis adepta kako bi italac lakse razumeo istinitost ove knjige, te mi ne bi pripisivao dodavanje ogromnog dela fikcije naem predmetu; po mom miljenju istina je mnogo romantinija od izmiljotine, bez obzira da li je neobinija ili ne. I stoga, ukoliko mi uspe da na narednim stranicama prikaem barem jednu etvrtinu esencije romantinosti koja emanira iz magnetizma linosti moga uitelja, onda ova knjiga nije potpuni promaaj u ta se iskreno nadam iako je zadatak veoma teak. Ima mnogo problema koje moram da savladam iz prostog razloga to mi nije dozvoljeno da upotrebljavam sva ona scenska i ceremonijalna pomagala koja prozi stoje na raspolaganju. Jedan adept ili upuenik visokog ranga se po
6
veliini veoma razlikuje od obinog velikog oveka; poto se briljivo kloni slave i sjaja koji ih prate, jedini mogui nain da se o njemu neto vie sazna je da se lino upozna. Poto se u potpunosti liio sujete, javnost je zaokupljena time da ga salee sopstvenom radoznalou; zato se trudi da na svaki nain panju skrene sa sebe, a nikako obrnuto; i zato ukoliko ivi odvojeno od ostalog sveta to je da bi se sakrio u samoi, a ukoliko ivi usred tog istog sveta, onda je to iz razloga da bi iezao u gomili.
DEO I
Dastin Morvord Hejg
_____________
DEO II
Zaobilazno putovanje
Deo I
Poglavlje I
On sam
redamnom se nalazi zahtevan zadatak da na papir stavim svoje utiske u vezi oveka koji je postigao toliko visok stepen ljudskog razvoja u odnosu na obine ljude, da bi ga mogli smatrati ivom negacijom poznate izreke niko nije savren. injenica je da je pomenuta tvrdnja, to je sluaj sa mnogim poznatim izrekama, neispravna, tako da je jedan od ciljeva ove knjige da tu neispravnost i dokae. Ne mogu sa sigurnou da tvrdim da li je Dastin Morvord Hejg (nije mi dozvoljeno da upotrebljavam njegovo pravo ime) ono to okultisti nazivaju adeptom: istini za volju, moram priznati da ne znam, a razlog tome je da je, kada su u pitanju bile stvari koje su ga se lino ticale, bio izuzetno uzdran. Ipak, znam da ukoliko bi izbrisali mnoge nezadovoljavajue asocijacije vezane za re svetac ili re natovek liili tih istih asocijacija, Dastina Morvorda Hejga (koga sam obino jednostavno oslovljavao sa Morvord) bi uz potpuno pravo mogli nazivati jednim, pa ak i obema ovim imenima. Uistinu, moje druenje sa ovim zaista izvanrednim ovekom pokazalo mi je da svetac moe postojati i bez preterano pobonog temperamenta koji je doveden skoro do nivoa nelagodnosti i da je mogue postojanje natoveka bez arogantne ljubavi prema moi, karakteristine za Nieeanski ideal. Ali, postoji jedna stvar bez koje ni svetac ni natovek ne mogu opstati svojstvo duhovnosti. Iako se religija mudrosti Morvorda Hejga razlikovala od pijeteta prosenog paroha u tolikoj meri u kojoj se genije razlikuje od osobe oskudne inteligencije, tvrditi da je bio potpuno
9
nereligiozan znailo bi sasvim pogreno predstaviti jednu stranu njegove gotovo jedinstvene linosti. Bilo kako bilo, kada govorimo o religiji i savrenosti, ne smemo zaboraviti injenicu da ima i takvih nerazumnih osoba koje zamiljaju da biti savren nuno znai itovremeno biti i dosadan; one ne shvataju da je dosada atribut nesavrenosti a ne savrenosti, te da bi uz jednako pomanjkanje ispravnosti mogli tvrditi da je neophodno da je belo crno, ili da iveti u Nirvani trajnog blaenstva znai iveti u trajnom paklu neprekidne dosade. Ako ima neega to Morvord nije bio, onda je to dosadan; taj epitet se ne moe primeniti, jer je u svim svojim stavovima i veini svog delanja bio potpuno nepredvidiv. Nije pripadao onoj vrsti ljudi koja se samo poetski izraava (jer prava poezija uvek u sebi nosi elemenat neoekivanog bez kojeg bi bila banalnost) njegov itav ivot bio je jedna beskrajna pesma pesma koju je zahtevala najvia etika i s kojom u skladu ivi retko koje ljudsko bie, ukljuujui i ona najizuzetnija; iveti u skladu s takvim zahtevima i to bez vidnog napora znai uiniti jednu od najneoekivanijih stvari na svetu. Prema tome, pria ako je uopte moemo nazvati priom o ovom toliko izuzetnom oveku je istinita utoliko da ta osoba stvarno postoji, premda sam, kao to ce kasnije biti objanjeno, prinuen da iz mnogo razloga sakrijem njegov pravi identitet. Ipak moram da naglasim injenicu njegovog stvarnog postojanja jer bi nekolicina ljudi mogla posumnjati u mogunost dostizanja tolikog stepena savrenosti koju je definitivno manifestovao, te ga smatrati jednom romantinom i neverovatnom kreacijom puke fikcije. Bez obzira na sve, ma koliko Dastin Morvord Hejg bio stvarna linost, moram da svoje itaoce jo na poetku obavestim da nisam ni ono to je Bozvel3 bio dananjem Doktoru Donsonu, ni Doktor Votson erloku Houmsu; nisam iveo pod istim krovom sa Morvordom, izuzev povremeno dan-dva, te ga nisam mogao pratiti u svim njegovim avanturama, ukoliko je takvih uopte i bilo, da bih o njima kasnije mogao priati. Namera mi je da zabeleim njegova miljenja i nain na koji je iveo u skladu s njima, u meri u kojoj sam bio njihov svedok ni manje ni vie. Ne mogu pisati priu o njegovom ivotu iz prostog razloga to mi ta pria nije poznata; mogu samo da pretpostavim da je u pitanju jedna izuzetna pria i to je sve. to se tie opisa same osobe, odnosno njene fizike pojave, naloeno mi je da ne ulazim u detalje; osim toga, smatram da je mnogo delotvornije dozvoliti itaocu da pusti mati na volju: drugim reima, omoguiti mu da sam oformi lik ovog izuzetnog oveka na osnovu pomnog ispitivanja njegovih iskaza i dela. U ivotu esto primetimo da se mnotvo razliitih linih naina miljenja i ponaanja svojstvenih nekoj osobi vezuje za ovaj ili onaj fiziki tip koji nam je manje ili vie simpatian; na taj nain je lik junaka iz romana itaocu postajao manje simpatian jer je imao fizionomiju koja im se nije dopadala, ili nekima ak bila i omraena. Iz tog razloga sam tako neto pomno izbegavao; premda je takav nain pisanja daleko od uobiajenog, tvrdim da je celishodnost neega vanija od konvencije. Nije ni najmanje teko utvrditi vezu izmeu izgleda
3
Skotski plemic (1740 1795), prijatelj i biograf Semjuela Dzonsona. Po njemu u engleskom jeziku termin za dugotrajnog sadruga i posmatraca Boswell, Boswellian, Boswellism prim.prev.
10
jednog oveka i onoga ta on stvarno jeste; i zato kada govorim o ljudskom biu koje nikada nije povladjivalo nerazumnosti brige i koje je u svim stvarima bilo umereno, prva pretpostavka s njim u vezi bila bi da je njegova pojava odavala osobu savrenog zdravlja. Ukoliko uz to kaem da ga svih ovih godina naeg poznanstva ni jednom nisam video tunog, izuzev nene blage tuge savrene samilosti, nije teko zamisliti da mu je lice zrailo spokojnom sreom i lepotom izraza koja odgovara trajnom stanju duhovnog mira. to se tie psihikog elementa njegove linosti: oni koji smatraju da psihike moi mogu postojati iskljuivo praene histerijom i odgovarajuim spoljanjim izgledom, treba da se smesta odreknu tog pogrenog stava. Da bi bile potpuno pouzdane, moraju biti praene nita manje do savrenim zdravljem, izuzev u veoma izuzetnim okolnostima. to se ostaloga tie, dodao bih i to da je Dastin Morvord Hejg kroio u moj ivot pre dvadesetak godina, da bi otprilike nekih deset godina kasnije ponovo nestao zvog obaveza koje je imao u nekom drugom delu sveta. Premda mi je dao svoj pristanak za pisanje ovih impresija, zahtevao je od mene da se uzdrim od takvog opisa koji bi mogao otkriti njegov identitet ili identitet onih sa kojima je dolazio u kontakt. to se potonjeg tie, ni sam ne bih odluio drugaije, s obzirom da su mnogi ti ljudi, bez sumnje, jos uvek ivi, te da bi ih moje aluzije na neke njihove slabosti mogle neprijatno pogoditi. to se tie identiteta Dastina Morvorda Hejga, preputam svojim itaocima da nagadjaju ko bi mogla biti ova izvanredna linost, ukoliko su tokom svojih lutanja ikada bili u prilici da naiu na nekoga ko mu je slian po Mudrosti i Ljubavi. eleo bih da dodam i jos po neku re o tome kako je dolo do pisanja ovih utisaka; ukoliko bih ispustio sledeu napomenu, moji itaoci bi mogli doi na ideju da mi pripiu savreno pamenje koje ne posedujem. injenica je, da kada sam shvatio da pred sobom imam oveka koji je do te mere mudar barem po mom miljenju, zahvaljujui poznavanju stenografije, poeo sam da beleim to to je govorio kad god mi se za to ukazala prilika. Istini za volju, vrlo esto sam bio prinuen da se u potpunosti oslonim na pamenje jer nije bilo umesno vaditi sveicu u prisustvu drugih; pri tome ipak nisam preterano naprezao memoriju, zahvaljujui injenici da sam ve nekoliko godina vodio dnevnik u koji sam svake veeri pre odlaska na poinak beleio dogaaje proteklog dana. to se ostalog tie, smatram da je posteno da obavestim svoje itaoce da je mogue da me je u izvesnim sluajevima pamenje moda i izneverilo, to je za posledicu moglo imati neprecizne zabeleke, te je mogue da sam ponekad Dastinu Morvordu Hejgu u usta stavio rei koje nikada nije izgovorio. Ukoliko je pomenutih sluajeva i bilo, greka je samo moja a ne njegova; zbog svega navedenog odluio sam da ovu knjigu nazovem utiscima, a ne nekim drugim, preteranijim naslovom. to se tie anonimnosti autora, ne smatram da je potrebno da se zbog toga izvinjavam, jer ukoliko bih otkrio sopstveni identitet, time bih ugrozio tajnovitost identiteta glavnog junaka. Osim toga, u knjigama moralno-filosofske prirode, lino ne samo da je neanimljivo, ve se vrlo esto pokazuje preprekom utoliko to na svetu skoro nema nikoga ko nema bar jednog neprijatelja. Vrlo esto sam bio u prilici da ujem sledeu primedbu: ukoliko je tu i tu knjigu
11
napisao taj ovek, definitivno je neu itati; i zato, s obzirom da poznavanje autora moe izazvati ovakvo razmiljanje, italac je prinuen da utvrdi da elemenat linog ima svoju lou stranu. Jer ovek koji pie iskljuivo za svoje prijatelje a ne i neprijatelje nije pravi folosof, poto je svaka filosofija, ukoliko ne donosi Mir, promaila svoj cilj. Autor
12
Poglavje II
Neduni mudrac
Prilino je velika greka pretpostaviti da romantino moe nastati iskljuivo kombinacijom savreno podudarnih okolnosti, jer postoji i takva vrsta romantinog koje je nastalo iz potpuno neoekivanog. Pronai velikog mudraca kako vodi usamljeniki ivot na pustoj padini neke planine, znai pronai oigledno romantino, ali pronai ga u mondenskom londonskom salonu je otkriti neoekivano; pusta planinska padina predstavlja okvir centralne slike, frivolan londonski salon predstavlja pozadinu to je jedina razlika. Kako je dolo do toga da se Dastin Morvord Hejg naao u salonu jedne od najsvetovnijih ena Londona, tajna je koju u otriti kako ova pripovest napreduje za sada je dovoljno rei da sam zahvaljujui gostoprimstvu Ledi Edisfild stekao najdragocenije prijateljstvo svoga ivota. Do tanina se seam svih detalja ovog nobinog suseta. Seam se kako sam se na kraju najnemuzikalnije muzike izvedbe svih vremena naao pritenjen od strane dame koja je bila daleko od toga da je ikom mogla biti simpatina; ona vrsta zle sree koja me je zadesila kao rezultat nemara domaice pri izboru partnera za stolom, bez obzira na to da li su jedan drugom odovarali. I tako se naosmo zajedno za jednim od okruglih stolova za veeru, postavljenih za jo etiri osobe: oveka koga sam u ovoj epizodi nazvao nedunim mudracem i jo tri ene koje sam zapamtio po tome to su mi se u tom trenutku uinile nekom vrstom trojstva superlativa. Jedna mi je izgledala kao najkorpulentnija osoba koju sam ikada sreo; druga najvia na svetu, a trea najtamnije koe, ukliko izuzmemo kategoriju Crnkinja i Indijki. Govorio je o neemu to su tri pomenute dame, koje su se uz entuzijastinu radoznalost naginjale u njegovom pravcu, izgleda smatrale izuzetnom mudrou; to se mene tie, u to vreme su mi se njegove rei uinile neobinim minus mudrost. Odreeno stanovite govorio je predstavlja profilaksu za svaku tugu (jasno sam mogao da zapazim da jedna od dama nikada ranije nije ula re profilaksa) a sticanje pravog stanovita nastavio je predmet je sveg zrelog razmiljanja. Poto je to tako, mentalni bol je rezultat izvesne
13
detinjastosti, te bi odrasla dua bila isto toliko u stanju da pati zbog stvari o kojoj govorite, koliko i jedna odrasla osoba zbog polomljene lutke. Pretposavljam da pod odraslom duom ree korpulentna dama podrazumevate filosofa? Tano tako: mudraca, sveca ili filosofa odgovori drugim reima, oveka koji svoj um identifikuje sa apsolutnom unutarnjom sreom, a koja je pravo po roenju svake ljudske due. Naulio sam ui i svojoj susetki dobacio znaajan pogled, a onda mu postavio sledee pitanje. Tvrdite rekao sam da je sav mentalni bol oblik detinjastosti; zato to onda ne vai i za sreu? On spusti svoj neobino nean, mada prodoran pogled na mene. Bol odgovori spada u iluzorne strane ivota, a odlika dece je da vole iluzije; njihove igre sastoje se u tome da se pretvaraju da su kraljevi, vojnici i tota drugo. S druge strane, zadovoljstvo je jedan od kvaliteta zrelosti i . . . " Ne vidim prekide ga jedna od dama koju ulogu igra iluzija u injenici da je Vilfridova ena prestala da ga voli i zaljubila se u drugog oveka. Iluzija ima tu ulogu odgovorio je ravnoduno uz osmejak da se on zbog pomenute injenice sekira. Ali, molim Vas? izlete debeloj gospoi. Ljubomora nastavio je je, naravno, takoe jedan oblik detinjastosti. Ali Vilfrid nikada nije bio ljubomoran navaljivala je prva dama. Nasmeio joj se dobroudnim prijateljskim osmehom. Postoje dva stepena ljubomore ree; prvi, gde za nju nema razloga i drugi gde ga ima jedino onaj ovek koji ni najmanje nije uznemiren cak i ukoliko postoji istinjski razlog za ljubomoru, je ovek koji stvarno nije ljubomoran. Udaja za oveka koji barem malo nije ljubomoran bila bi mi veoma mrska obrati mi se susetka pomalo razljueno. Da ree on, dobacivi svoj dobroudni osmeh u njenom pravcu mnogo je ena koje tvrde to isto. Vidite, one ljubomoru smatraju komplimentom upuenim na njihovu adresu, ali i to je jedna iluzija pravi kompliment bi postojao samo ukoliko bi jedan ovek toliko voleo enu da bi njenu sreu pretpostavio svojoj. Neto ne verujem da je mnogo takvih mueva rekoh. ak i da postoje navaljivala je moja susetka bili bi vie riba nego mu. U svakom sluaju, bilo bi mi odvratno da imam jednog od tog soja. Moda samo iz razloga to o toj mogunosti niste dublje razmiljali odgovori on umirujuim glasom. Vidite nastavi uz lak prizvuk kavaljerstva jedna plemenita ena nikada ne bi elela da joj je suprug uznemiren bolnim emocijama koje su za aljenje samo iz razloga da zadovolji svoju sujetu. Na tom mestu moja susetka potrai utoite u smehu. Jedno je izvesno, izuzetno ste pametni ree ona. Na ovaj kompliment on ljubazno odmahnu rukom. Ja sam samo jedno od onih srenih ili nesrenih bia koja stvari vide onakvim kakve jesu bio je njegov odgovor.
14
U tom sluaju Vam nedostaje umetnika ica ree jedna od dama. Niste u stanju da, poput jednog modernog umetnika, posmatrate fabriki dimnjak kao da je u pitanju stari zamak. Avaj! Mogue je da ste rekli pravu stvar priznao je. Mene u stvari mui nevinost koja me spreava u tome da shvatim kako ljudi mogu verovati u stvari za koje je oigledno da su neistinite. Na primer? upitao sam. Zato se, na primer, smatra da ovek nije iskreno zaljubljen ukoliko nije ljubomoran. Oigledno je da niste oenjeni prokomentarisao sam uz izvesnu dozu neke unutarnje zlobe. Bio sam oenjen glasio je njegov po malo zakasneli odgovor (u deliu sekunde kroz glavu mi prodje re razveden te pomislih samo mi je ova sramota bila potrebna), ali on nastavi sada sam udovac. (U tom trenutku prisutni uurbano razmenie poglede.) S obzirom na to nastavi kao da je eleo da nam olaka neprijatnost situacije moje ideje o braku nisu samo puke teorije. Vi ste u stvari ree jedna od dama bili veoma velikoduan suprunik. On opet na kompliment odmahnu rukom. Bio sam samo jedan praktian mu, jer sam uvek oseao da se uopte ne isplati biti bilo ta drugo od onoga to Vi tako laskavo nazivate velikodunim. Sem toga dodade oseaj posesivnosti je takoe jedan detinjast atribut. ta hoete time da kaete? upita moja susetka. Samo to: isto tako kako bi ste eleli da posedujete neko ljudsko bie, mogli bi ste eleti da posedujete i mesec: jedna ljudska dua pripada samo i iskljuivo sebi. Pa zato onda uopte ulaziti u brak? upitao sam. Da bi ste mogli da ivite sa osobom koju volite a da joj pri tome ne pravite skandal spremno je odgovorio. Na ovom mestu, to mi je prilino zasmetalo, prekide me apat sluge u livreji koji me je izvetavao da me domaica poziva da kao etvrti uestvujem u partiji brida. Ustadoh uz uobiajena izvinjenja i udaljih se. Mnogo kasnije, dok sam stajao u predvorju ekajuci taksi, uspelo mi je da donekle ugasim e radoznalosti pri susretu sa jednom od tri dame, koja je takoe ekala prevoz. Ko je, za ime sveta, bio onaj neobian mladi ovek? uptah je priguenim glasom. Mlad? ree ona. Sluajno znam da je odavno pregurao pedeset i petu. To ga ini jo neobinijim ali, za boga miloga, ko je on! Zove se Dastin Morvord Hejg i stigao je pre dva meseca iz Rima to je sve to znam o njemu glasio je odgovor. Ova oskudna informacija me nije ni najmanje zadovoljila i oseao sam da mi ova krupna, da ne kaem muevna, ena, ija spoljanjost nije odavala nekoga ko nije bio beskrajno radoznao, preutkuje govorkanja, odnosno, da se
15
kolokvijalno izrazim, ono to oni kau. Nije mogue da je jedan takav ovek vian, o uvenosti da i ne govorimo, na mnogobrojnim zabavama londonskog drutva iji jezici blebeu neizmernom brzinom, a da o njemu ne kolaju ama ba nikakve prie. Razume se da bi one najverovatnije bile manje-vie neistinite, preterane ili neverovatne, ipak, bez obzira na sve, mora da je bar neko pustio nekoliko takvih pria u nemirne vode drutvenog traa; bilo je prosto nezamislivo da nema nikakvih govorkanja. Sem toga, ova dama ogromnih dimenzija, upitana o njegovoj starosti, upotrebila je izraz sluajno znam , to je moglo biti veoma vano. Premda tog oveka nisam poznavao ni dvadeset minuta, sluajui pri tom kako skida pozlatu sa nekih od najdragocenijih ljudskih predrasuda (procedura koja mi se tada uinila gotovo smenom), neki magnetizam, nenost i istovremena snaga njegove itave linosti privukli su me na nain koji nisam mogao izbei. Uprkos potpunom neslaganju sa stvarima koje je govorio tu, na veeri, pred dve njemu potpuno nepoznate osobe, mogla se osetiti njegova duboka mudrost, a stvari o kojima je govorio inile su ga na jedan udnovat nain nevinim. ak mi se bilo uinilo, kao to mi je to na trenutak izgledalo i pri naem sledeem susretu, da je po malo lud, jer je posedovao onu vrstu iskrenosti koja je bila znak ludila. U stvari samo ludi ljudi mogu uz apsolutnu iskrenost davati od sebe najneuvenije izjave i pri tom biti jedini koji su ubeeni u apsolutnu istinitost toga to govore. Razuma zaokupljenog ovakvim razmiljanjem jo uvek sam stajao suoen sa ogromnom damom koja je u meuvremenu zapoela konverzaciju takve prirode da nisam smatrao da je neophodno obratiti joj neku naroitu panju. U stvari samo sam ekao (dok se alila to nije u mogunosti da prosto odleti na zabavu ili u posetu, ili to je nemogue pritiskivanjem nekakvih dugmia stii na ovo ili ono mesto) da zavri s kometarima (razgovor po svaku cenu), ne bih li joj izmuzao izliv poverenja u vezi tog neobinog bia za koje je sluajno znala da je davno preguralo pedeset i petu. Ali da se vratimo tom oveku rekoh odakle znate da je toliko star? Ima udatu erku kojoj mora da je trideset i osam godina bio je njen odgovor. Da li je veeras bila prisutna? Pre dve nedelje se vratila u Rim. Da li ste zaista sigurni da mu je to bila erka? nastavio sam sa ispitivanjem. Tako ju je predstavio iako naravno, nikada se i ni u ta ne moe biti siguran dodala je nemilosrdno barem kad su u pitanju veze. Koija gospoe Dejmison! povikao je jedan glas napolju; time se zavrilo moje ispitivanje, kao i prva epizoda mog susreta sa ovekom koga sam paradoksalno nazvao neduni mudrac, jer sam ga tom prilikom, kao i u naem narednom susretu doiveo kao otelotvorenje ovih dveju suprotnosti.
16
Poglavlje III
Drugi susret
Priznajem da sam se jo nekoliko dana posle ovog susreta hvatao kako razmiljam o toj veeri i njenoj centralnoj linosti i to vrlo uporno i uestalo, to je za moj svet misli bila prava retkost. Osim nereenog pitanja ko je stvarno bio (njegovo ime otkrivalo je vrlo malo), u glavi mi se stvorio itav niz drugih pitanja za koja nauka dedukcije nije mogla pruiti odgovarajue odgovore. ak ni nekolicina poznanika kojima sam se obratio nije bila u stanju da mi o njemu kae neto vie od debele gospoe koju sam te veeri ispitivao u predvorju: ba kao i njeni, ni njihovi odgovori nisu mi otkrili nita. U ovim utiscima o neobinom plemenitom biu eleo bih da se nameem to je manje mogue, ali ima izvesnih stvari u kojima bih mogao snositi odgovornost da ga lano predstavim ukoliko bih potpuno preutao dva-tri sopstvena razmiljanja. Na primer: nain na koji je onglirao reju detinjastost me je na poetku zaveo da se upitam da li ga moda mori preterana uobraenost; meutim, kada sam bolje razmislio shvatio sam da je pominje uz potpuno odsustvo linog, kao da je u pitanju pominjanje oblanog, odnosno vedrog vremena, te je ideja o njegovoj uobraenosti smesta iezla iz mojih pekulacija. A onda se, jednoga dana, sluajno sretosmo u kenzingtonskim batama4; iz ovog susreta je proisteklo prijateljstvo koje je dalo odgovore na mnoga moja pitanja. Sedeo sam sanjivo razmiljajui o onom delu Serpentine5 koji izgleda kao seoska reka koja protie izmeu mirnog zelenog busenja, kad mi, na svo iznenaenje, on odjednom pridje i sede pored mene. Sueno nam je da budemo prijatelji ree, za trenutak poloivi svoju ruku na moju i poto je to tako, to pre zaponemo nae prijateljstvo to bolje. Promrmljah neto o tome kako mi je ast i kako sam srean jer mi je njegova primedba, premda malo udna, priinjavala zadovoljstvo.
4 5
Jedan od kraljevskih parkova Londona smeten izmeu kenzingtonske palate i Hajd parka prim.prev. Vetako jezero u Hajd parku nastalo 1730 pregraivanjem reke Vestborn prim.prev
17
Kao to moes primetiti, ne troimo rei na uvodne trivijalnosti nastavio je ve direktno prelazimo na stvar. Govor koji je sam sebi svrha retko se preporuuje. Sloih se da ljudi po pravilu zaista mnogo govore, pitajui se u sebi ta li je podrazumevao pod mi jer je izgledalo da se to ne odnosi na mene. Seam se nastavi on kada smo se pre otprilike dve hiljade godina u Egiptu oprostili pod prilino traginim okolnostima; pokuao sam da te uteim uveravajui te da emo se ponovo sresti pod srenijim okolnostima; u to vreme bio si ena. O, zaista! rekoh s takvim prisustvom duha da sam se zaprepastio, s obzirom da mi u glavi sinu da se moda nalazim u drutvu ludaka. Uostalom ima i armantnih ludaka. On se zagleda u mene jedan trenutak, prijateljski mi namignuvi. Sea li se svoje tetke Dejn, gospoe Vibli? upita. Odgovorih mu potvrdno nju su smatrali jednom vrstom udaka u porodici. Poznajem je ree on. Poznajete je? ponovih; Ali ona je ve dvadeset godina mrtva. Ta injenica ne predstavlja prepreku naem poznanstvu odgovori spremno. Ta molim Vas rekoh smejui se, premda u sebi pomalo razljuen da li Vi to sa mnom terate egu? Opratam ti to me tako klevee ree takoe se smejui samo trenutak. Sea li se nastavi on da je tvoja tetka bila predmet izvesne, ne ba prijateljske sprdnje zahvaljujui svojoj sklonosti spiritizmu? Seao sam se. A da li se sea da se posle izvesne porodine rasprave zaklela da e jednoga dana ubediti svoje protivnike, na taj nain to e im poslati poruku s one strane? Savreno dobro sam se svega seao. E pa, ona ti je tu poruku poslala. ta poruuje? upitao sam s nevericom. On mi odgovori i moram da priznam da je odgovor bio vrlo ubdljiv, jer je aludirao na izvesnu stvar koja se ticala mene lino. Kako ste saznali? upitao sam. Objanjenje je bilo prilino dugako. Pretpostavjam da ste i Vi spiritista rekoh poto sam ga sasluao. I ne ba tako kao to ti misli bio je njegov odgovor. Ja sam sve ako tako hoe i nita. Roditi se u izvesno verovanje je dobro umreti u njemu nesrea je. Verovanje predstavlja take koje neki ljudi koriste kako bi opali ka Istini kada se konano stigne, take se bacaju. Mnogi poboni religionisti veruju, ali verovati ne znai nuno znati; samo praktini okultista zna. Znai Vi ste okultista? Da, mislim da bi me mogli zvati tim imenom ree skromno. Recite mi, upitah gonjen napadom radoznalosti kako je mogue da ovek poput Vas moe nai i trunicu zadovoljstva u tome da obilazi muno londonsko drutvo?
18
Nasmejao se. Jedna stvar je u toj meri muna ili prijatna u kojoj joj daje sopstveni doprinos ree. Ukoliko stavrno eli da zna, ja sam u potrazi za duhovnim pustolovinama. Nisam barazumeo ta je tano time hteo da kae i to sam mu i rekao. Priznajem dvosmislenost te reenice ree ali je teko drugaije formulisanje u samo jednoj kratkoj reenici. Zaista me veoma zanima i iskreno bih eleo da znam - navaljivao sam. E pa ovako: imam jedan hobi koji bi se tebi mogao uiniti neobinim, ali ja se trudim da menjam miljenje ljudi kako bi im olakao tekoe. Ukoliko bi eleo da mi da neko lepo ime, mogao bi me nazvati jednom vrstom filantropa: davaoca moralne milostinje. Stvari polako poee da mi se razjanjavaju. Ne oekujem nikakvu pohvalu nastavio je u pitanju je zabava kao i svaka druga, ali koja ima jednu ogromnu prednost i nekome drugom ini dobro. Sportista nanosi bol drugim ivim biima u cilju sopstvenog zadovoljstva idealni sport je postizati lino zadovoljstvo na taj nain to e se drugim ljudima olakati patnja. Znai zastupate doktrinu davanja? zakljuio sam. Da ree on ipak, postoje dve vrste davanja jedan dar je prolazan a drugi trajan. Nisam ga ba najbolje razumeo. Ukoliko lenjem prosjaku da novac ree poto ga je potroio, za par sati e opet biti gladan; ali ukoliko mu, da tako kaem, podari gledite koje mu stvara elju za radom, dao si mu neto to ima neizmernu vrednost. Rekoh mu da smatram da je njegova filosofija bremenita praktinom mudrou. Nadalje nastavio je mnogo je ljudi koji nesebino obilaze sirotinjske etvrti pruajui novanu pomo; ali ko tamo ide da bi teio naputene ene, nesreno zaljubljene devojke, odbaene ljubavnike, ucveljene mueve i mnotvo drugih nesretnih smrtnika kojima obiluje ovo drutvo? Oigledno Vi to radite rekoh. U svakom sluaju nastojim ree smeei se. Izvadih svoju kutiju s cigaretama i ponudih mu jednu; on je uze. Tada ustanovih da sam zaboravio ibice. On iz depa izvadi malu zlatnu kutiju. Duvao je prilino jak proleni povetarac i gasio svaku ibicu koju bi upalio. Posmatrao sam ga donekle se zabavljajui, jer je pokazivao potpuno odsustvo i najmanjeg nestrpljenja, to mi se uinilo prilino fenomenalnim. Zar nikada niste nestrpljivi? upitah napokon. Posmatrao me je iskosa smejui se. Nestrpljiv? ree Zato bih bio nestrpljiv? Predamnom je itava Venost. Tada mi upali cigaretu poslednjom ibicom iz kutije. Eto tako (da se vratim tvom pitanju), sada zna zato se povlaim po londonskom drutvu ree. Drutvo e zbog toga postati bolje rekoh ja. Na moj kompliment on odmahnu rukom onako kako je to obino inio.
19
Ipak, ima jedna stvar koja ti nije poznata dodade. Upitah ga na ta se to odnosi. Ne zna da ne volim da govorim o sebi. Posle ove primedbe on ustade da krene. Nasmejah se. Uzgred budi reeno rekoh ustajui da bi smo se pozdravili nisam siguran da znate kako se zovem; nikada nismo bili zvanino predstavljeni jedan drugome. Zaboravlja svoju tetku ree namignuvi. Ponovo se nasmejah; ovako neto je definitivno bilo novitet kad je u pitanju upoznavanje. Videemo se kod gospoe Darnli dodade dok se udaljavao. Ali nisam pozvan rekoh sem toga, te veeri imam jednu drugu obavezu. Ipak emo se videti kod nje i krete prema puteljku. Volim tog oveka pomislih, dok sam posmatrao kako nestaje s vidika. Za divno udo, kad sam stigao kui, naao sam obavest da se moja druga poseta u sredu odlae, a sledeom potom stigla je i pozivnica gospoe Darnli.
20
Poglavlje IV
Konvencije gospoe Darnli
Uskoro sam otkrio da je Dastin Morvord Hejg svojim bezazlenim nainom miljenja i ponaanja okirao ljude, da tako kaem, na sopstveni raun.Vei deo oveanstva se sustee da da izraza neoekivanom, a kada je na to prisiljen, za svoje tvrdnje pravi uvod od tako liberalnog obilja opravdanja da se neoekivano na kraju krajeva pretvara u puko oekivano. Moj prijatelj je sa dvostrukom namerom ubacivao konverzacijske bombe u suvoparno askanje konvencionalnog drutva s jedne strane je bilo oigledno da ga to zabavlja, a s druge njima je navodio ljude na razmiljanje. Postoje dva naina naglaavanja neega ree mi jednoga dana prvi je da se vie, na ta se vrlo esto moe staviti primedba; drugi je da se izjavi obino nepoznata istina kao da se izgovara najoiglednija stvar na svetu. I zaista, ovaj metod je postizao odline rezultate; mogu da kaem da sam se seao svake rei njegovog razgovora sa mnom u batama Kenzingtona toga dana, kao i veine njegovih (da li da ih tako nazovem?) diskursa. Ipak jedno nikada nije inio: nikada nije kazao neto preneraavajue samo da bi izazvao utisak; verovao je u sve to je govorio, a izgovarao ga je jednom ubeujuom jednostavnou koja je podrazumevala da je znao da e i njegovi sluaoci verovati u istinitost svega. Dalji rezultat ovoga bio je da je njegovoj linosti davao jednu nijansu nedunosti i detinje naivnosti, to je osvajalo i ubeivalo svakoga ko bi s njim doao u kontakt. U stvari, kada su ljudi bili okirani, onda na jedan prijatan nain a nikada tako da u njima izazove i traak negodovanja. Drugaije nije moglo ni biti, jer nikada nije napadao njihova sveta ubeenja orujem ismejavanja: njegov metod raskrinkavanja greke retko je bio u tome da ukazuje na pogrenost neega, ve u dokazivanju da je neto drugo tano. Ipak, ovo njegovo pravilo imalo je i jedan izuzetak koji se odnosio na one koje je nazivao modernim Farizejima. U tom sluaju rekao mi je moram protiv svoje volje uzeti eki da bih razbio lane idole. Gospoa Dranli bila je moja stara poznanica, a njeno gostoprimstvo najee se ispoljavalo u obliku veerinki. Kada sam te odreene veeri stigao nisam se iznenadio, naprotiv, veoma sam se obradovao to smo jedine zvanice bili Morvord Hejg i moja malenkost. Malu grupu sainjavali su gospoa Darnli, njena mlada i privlana ker Silvija i nas dvojica. Ali, nije ostalo na tome, jer se
21
Silvija nakon veere uz izvinjenje udaljila kako bi obavila itav niz poseta koje su pretile da e se otegnuti do kasno, mnogo poto smo se mi ve udaljili na poinak. Gospoa Darnli poljubi erku za laku no s ljubavlju koja je pre imala neprikriveni ukus konvencije nego naklonosti, posmatrajui je kako odlazi, uz zamiljen izraz koji je nagovetavao da e uskoro nai izraza u reima nama upuenima. Ta devojka me zabrinjava primetila je zamiljeno. Ne dopada mi se uvek kako stvari stoje. Mi izrazismo svoje aljenje i upitasmo za prirodu problema. Trenutni problem je jedan pesnik glasio je odgovor. Nasmejasmo se. Prijateljstvo s nekim pesnikom? primeti Hejg. Vi to nazivate prijateljstvom! ree ona ja ne verujem u prijateljstva izmeu mladia i devojaka. Mi jedva obuzdasmo jo jedan napad smeha i smanjismo ga na umereni smeak koji je bio prikladniji u ovoj situaciji. Ta nemojte rekoh ja re prijateljstvo upotrebljava se u sluajevima kada devojka nije mukareva ena, verenica ili njegova ______ Da se niste usudili da izgovorite tu re prekide me urno ili ete me strano okirati; razume se da ona nije ni jedno od svega toga. Prijateljstvo ree Morvord smeei joj se je divna re i jos divnija stvar; emu onda elja za poricanjem njenog postojanja? Ja ne negiram njeno postojanje na pravom mestu i izmeu pravih ljudi; ipak, Silvija je tako sentimentalna ree ona pomalo zlovoljno da ne kaem sladunjava. Da li je u tom sluaju u Vaem reniku sladunjavost sinonim za ljubav? upitah je. Vi vrlo dobro znate ta mislim. Da, ali da li ste Vi sigurni da znate ta mislite? bio sam uporan. Kako ste nepristojni ree ona; zaista, trebalo bi da znam. Izvesno, kada se prijatljstvu doda sentiment ree Morvord posle ove male prepirke onda je to najvea srea: time prijateljstvo postaje jo potpunije. Zar Vam nije drago da Vaa ki moe oseati neto to e jos vie uveliati njenu sreu? Ne verujem da e uveliati njenu sreu odgovori ona; osim toga, ne smatram da se tako neto sasvim pristoji. Znai li to da ne smatrate da se pristoji da Vaa ki voli ikoga drugog sem Vas i sebe same? rekoh zlurado. Ne budite smeni Brodbente! ree ona, nasmejavi se protiv svoje volje. Pa na to izlazi rekoh ja. Da li onda po Vaem miljenju upita Morvord bez i malo sarkazma ovek treba da voli samo svoje neprijatelje? Naravno da ne. uo sam za jedno pravilo koje kae ljubi blinjega svoga napravih opasku namigujui. Ubeen sam da ivite u skladu s njim.
22
Trudim se ree ona pobono. Ipak ne smatrate da Vaa erka treba da voli svog blinjeg, posebno ako je on mukarac, a pogotovo pesnik? nastavio sam uz jednako namigivanje. Znate Vi vrlo dobro ree ona, primivi moj komentar na najgri mogui nain nije re o toj vrsti ljubavi. Aha, ne sastoji li se ba u tome Vaa greka? ree Morvord sa izvesnom nenom ozbiljnou. U stvarnosti postoji sam jedna vrsta ljubavi, a razlika koju pravite i vi, a i veina drugih ljudi koji moda o tome nikada nisu dublje razmiljali, je razlika u stepenu a ne u vrsti. Ona mi dobaci pogled kojim kao da je htela da mi kae: Mogu da sluam ovog oveka zato to me bar ne ismejava. Kaete da ne moete verovati u platonsku ljubav nastavio je; barem sam tako zakljuio; ali ukoliko bi bili u stanju da u nju verujete, sigurno bi se sloili sa mnom u vezi njene vrednosti. Moda i bih zamiljeno je prihvatila. Vrlo dobro, ali ta je u stvari platonska ljubav? Sasvim prosto, to je kombinacija mentalne simpatije i fizike antipatije. Bolju definiciju nisam u ivotu uo umeah se. Bojim se da nisam dovoljno bistra da je shvatim ree gospoa Darnli skromnou koja se nije mogla nazvati prirodnom. Znai sledee objanjavao sam Da mukarac uiva (ukoliko je u stanju da sedi na suprotnom kraju sofe) u razgovoru sa enom jer mu se dopada njen um, ali ne bi voleo da joj se blie primakne jer mu se njeno telo ne svia. Nije li to to? upitao sam Morvorda. Po malo sirovo formulisano jeste sloio se smejui se. Ne smatram da zvui veoma lepo uzbuni se gospoa Darnli. Malo je bezoseajno primetih zlobno. Pa ipak nastavi Morvord posle ovog prekida Platon podrazumeva neto sasvim drugo; jednu vrstu samokontrole; ljubavi koja se uzdrava od toga da da oduka potpunom izraavanju fizike strasti. Zaista! uskliknu gospoa Darnli, ne znajui da li treba da bude okirana ili ne. To mi do sada nije bilo poznato. I ovde su Farizeji, kao uostalom i kod mnogih drugih stvari, prilagodili originalno znaenje tako da odgovara njihovim beznaajnim konvencijama. Farizeji! ponovila je. Ali njih u dananje vreme vie nema? Bee mi na vrh jezika da joj kaem da ba nju smatram jednom od njih, ali se uzdrah. Zar ne mislite da su moda moderni Farizeji ti ree Morvord koji su Vas hipnotisali da verujete da je nepristojno, drugim reima pomalo pogreno, da Vaa ki voli tog oveka? Gledano sa duhovnog stanovita pogreno bi bilo ukoliko ga ona ne bi volela. Zaista, gospodine Hejg ree ona Vi tako okreete stvari. U stvari, Farizej je taj koji stvari okree rekoh; on kae ne ljubi blinjega svoga. Ona se nemono nasmeja.
23
Da li bi ste eleli da Vaa ker ima srce koje nije sposobno za ljubav? ree Morvord s mirnom jednostavnou. elela bih da jednoga dana voli nekoga odgovarajuu osobu, razume se glasio je odgovor. Odgovarajuu sa materijalnog stanovita? zakljuih. Odgovarajuu sa svakog stanovita ispravi me ona. To to je za Vas dobro, za nju bi moglo biti otrov primetih. Pretvarala se da ne shvata iako je u stvarnosti vrlo dobro razumela. Gospoo Darnli, da li ste se ikada zapitali ree Morvord s potovanjem zato ima toliko nesrenih brakova? Iskreno reeno, nikada o tome nisam neto naroito razmiljala odgovori ona. Ne mislite li moda da su razlog tome majke koje sva prijateljstva posmatraju sa stanovita braka? Mogue je ali ja to ne inim _____ Oprostite ree on galantnom nenou propraenom uobiajenim pokretom ruke ali Vi bas to inite. Vi ste, da se tako izrazim, doterani u kripac brane dileme. Izgledala je iskreno zbunjena i to mu i ree. Mislim objanjavao je da se plaite da bi Vaa kci moda elela da se uda za tog oveka, a takoe se bojite i toga da ona moda ne bi elela da se uda za njega. Ukratko, Va stav prema ljubavi je ili brak, ili nita. Takav stav, draga prijateljice, uzrok je najveeg dela brane nesree. Mladi ljudi ene se nepodobnim poznanicama umesto iskrenim prijateljicama. Lako je Vama govoriti ree ona neubedljivo ali ja zaista ne mogu da dozvolim da se moja erka upusti u niz afera. Sta bi ljudi na to rekli? Obraati panju na klevete ljudi sujetno je ree on neno; - misliti na sreu svoje keri je ljubav. Ubeen sam da ete se odluiti za potonje dodade, poloivi svoju ruku na njenu. Dobro, dobro prihvati ona zadovoljna komplimentom, ali u neizvesnosti da li e moi da ivi u skladu s tim. Dobro, dobro, videemo. Time se diskusija zavri, jer na nae iznenaenje gospoica Silvija ue u sobu. Nisam bila u stanju da izdrim jo jednu ree prva je bila strahovito dosadna te sam se ranije vratila. Nedugo nakon toga kretosmo kui.
24
Poglavlje V
Batenska zabava
Nekih desetak dana kasnije, ponovo se sretosmo na batenskoj zabavi koju je priredila Ledi Epljard. U meuvremenu sam video Dastina Morvorda Hejga nekoliko puta i kod njega kui i na drugim mestima i on mi ree da namerava, ukoliko je god mogue, da gospoici Silviji uini jednu sitnu uslugu. Njena aura pokazuje prefinjene osobine ree on i ako joj bude bilo omogueno da voli i da malo proivi, veoma e uznapredovati u ovoj inkarnaciji. Na ovom mestu mogu da kaem da me ova okultna primedba, kao i druge te vrste, vise ne zaprepauju, otkako me je esta i obuhvatna diskusija na temu okultne filosofije dovela do relativno korisnog razumevanja te obimne oblasti. Gospoa Darnli dragovoljno se uputi za nama u jedan senoviti ugao, sa ukusom ureene, vrlo velike bate Ledi Epljard. Bilo je oigledno, iako konvencionalna, kao to je samo ona mogla biti, da se divi mom mudrom prijatelju i da mu je mnogo sklonija nego drugima. to se mene tie mogao bih rei da sam je, ako nita drugo, barem zabavljao. A poetsko prijateljstvo Vae erke ree on nadam se da mu ne pravite prepreke? A kakve bih prepreke ja to mogla praviti? upita ona. Pomanjakanje simpatije uzvrati Morvord. Teko da se od mene moe oekivati simpatija za neto to ne odobravam. Najiskrenija simpatija je ona pri kojoj se saosea sa stvarima sa kojima se ovek ne slae ree on neno ali ozbiljno simpatija radi sebe same simpatija radi ljubavi. Moda Vi svoju ker ne volite rekoh s vragolastom zlobom. Kako samo moete! izlete joj. Mislim da ste vodili prepisku s tim pesnikom ree on, dobacivi mi pogled koji je znaio da je potrebno da budemo ozbiljni u datom trenutku. Gospoa Darnli je izgledala iskreno iznenaena. Otkuda to moete znati? ree. ak ni Silvija to ne zna.
25
Ima mnogo naina da se saznaju stvari a da se o njima ne govori odgovori on smeei se. Mislim da u svojoj torbici imate jedno takvo pismo. Ovo je jos vie iznenadi. Da li bi ste mi dali to pismo da ga podrim u rukama? Razume se da ga neu itati. Ona otvori svoju torbicu i zbunjenog izraza lica mu predade pismo. Hvala. A sada nastavio je ako pretpostavimo da u Vam opisati tog oveka i njegov karakter i pretpostavimo da e se ispostaviti da je u pitanju dobar karakter, da li bi ste u tom sluaju promenili miljenje? Ne znam ree ona sumnjiavo. Pa hajde da vidim nastavi on, ovla dodirujui pismo prstima. Radi se o visokom, tamnokosom oveku, glatko izbrijanom, sa licem asketskog ali zdravog izgleda, visokog ela, kose zaeljane unazad, probojnih zeleno-sivih oiju. Imam pravo, zar ne? Apsolutno; ali kako _____ Pravio se kao da ne primeuje njeno zaprepatenje. Njegov karakter u potpunosti je u skladu s licem. Prefinjeni um i nesebian temperamenat, sve u svemu simpatina, uzviena osoba. Gospoo Darnli, estitam Vam na ovom prijateljstvu Vase keri. Jo uvek je ignorisao njenu sve veu zaprepatenost. A sada da vidimo ta mu je sudbina namenila. Za trenutak je razmiljao. Vaa ki se nee udati za ovog oveka ree polagano. Ipak, ukoliko pokuate da ometete ovo prijateljstvo, oni e se divlje zaljubiti jedno u drugo i svo troje ete doiveti nebrojene neugodnosti. Ukoliko dozvolite da se viaju koliko god to ele, sve e se odviti na Vae zadovoljstvo. Zapepaenje gospoe Darnli i njena konvencijalna sujeta natezali su se jedno vreme i na kraju preovlada sujeta. Ali ukoliko prihvatim Va savet ree napokon kako da spreim govorkanja ljudi? Uzbuivati se zbog blebetanja nekolicine papagaja ree on bez i malo netolerantnosti u glasu oblik je detinjastosti za koju ne smatram da e biti Va greh. Nastupi pauza u kojoj je gospoa Darnli, ubeen sam, poela da shvata da e joj ba to biti greh, ali da ga ni u kom sluaju ne bi nazvala detinjastim. Volite li poeziju? upitao je diskretno menjajui temu, dok joj je vraao pismo. Oboavam ree ona oduevljeno. Ali ne i pesnike? rekoh ja. Pesnik je astan samo ukoliko se ne nalazi u porodici koja ima lepe erke. Zar ga ne moete nauiti da bude ozbiljan? ree ona umiljavajui se Morvordu. On je takav odgovori joj velikoduno. Duboku istinu prikazuje na delikatan nain. Jedno je izvesno kad su u pitanju mukarci primetila je smejui se za razliku od ena, oni jedan drugome prave zaleinu.
26
Stoga molim da mi se oprosti to sam se trenutno stavio na stranu tog pesnika ree Morvord blago. Posluaete moj savet? upita posle krae pauze u kojoj je gospoa Darnli izgledala kao da je elela da se poezija moe proizvesti nekom vrstom partenogeneze, odnosno bez pesnika. Lako je Vama govoriti odgovorila je Vi nemate erku: da imate, mislili bi dugaije. Oprostite ree on smeei se ali ja imam erku. Gospoa Darnli se zabezeknu ... Ali ona sigurno nije odrasla ree. O, ona jeste odrasla. I nikada mi to niste rekli prebaci mu uz jos veu zabezeknutost. Veoma je neljubazno to je niste doveli. Blagi boe! dodade sa koliko godina ste se enili? Ne ba tako mlad odgovori on, zabavljajui se njenom zabezeknutou. Uostalom, mladalaki izgled je iskljuivo pitanje smirenog duha kombinovanog sa istotom ishrane. Mislim da je jedan stari moralista kazao: srce koje voli, ini telo mladim . Uistinu! izlete gospoi Darnli. uda nikako da prestanu! uda nikako ne prestaju jer ih i nema ispravi je smeei se. Ono to nekome izgleda kao udo, za drugoga je svakodnevna pojava. Pre nekoliko trenutaka zaprepastio sam Vas kratkim prikazom psihometrije6, jer za nju ranije niste uli, pa ipak, za one koji se psihometrijom i sami bave, nema niega prirodnijeg. Jedini istinski greh u ivotu rekoh s lanom grubou je neznanje! Doista sloi se Morvord spremno. O, boe, boe! Kad bih bar bila pametna uzdahnu gospoa Darnli, dok je ustajala sa stolice, uz obavest da mora da krene. Podigosmo se da bi smo se prostili od nje. Neete zaboraviti moj savet? navaljivao je Morvord tapui je po ruci. Videemo odgovorila je enskom tvrdoglavou. Elegantno se naklonio i posmatrao je dok se udaljavala. Uuh! odahnuo je dobro raspoloen kad je iezla sa vidika. Moram priznati da je atmosfera Farizeja vrlo zaguljiva njenim odlaskom kao da je iezao teak kini oblak. Nasmejah se. Zaista dodao je Farizeji su veoma udaljeni od Nebeskog kraljevstva videti neprilinost u svim bezazlenim i divnim stvarima, predstavlja ivot u jednoj vrsti pakla na zemlji. Pretpostavljam da su Silvija i njen pesnik vrlo zaljubljeni primetio sam premda ih niste odali. Da ree on izvrsna stvar. Ona je njemu potrebna da stimulie njegove kreativne sposobnosti, a on njoj kako bi njene skrivene kvalitete
Oblik ekstrasenzorne percepcije; dobijanje informacija o jednoj osobi na osnovu dodira nekog predmeta s kojom je ta osoba bila u kontaktu prim.prev.
27
izvukao na svetlost dana. Pre ili kasnije sentimentalna strana e zamreti, ali prijateljstvo e ostati. Mislite li da e im majka dosaivati? upitao sam. Sigurno. Barem jedno izvesno vreme. Konvencionalnost je, dragi moj, jedan od najgrdjih oblika sujete zato to je podmukla. Sirota gospoa Darnli je kukavica ba zbog svoje sujete; njena jedina briga u ivotu je ta e drugi misliti. Ona ne ivi u ogromnom svetu ljubavi, ve u zatvoru. Uzgred dodade ti gospoicu Silviju vija ee od mene; ako bude upala u neprilike, javie mi? Naravno odgovorih.
28
Poglavlje VI
Prilika u sobi
Iz prethodnog poglavlja se moglo zakljuiti da je Dastin Morvord Hejg posedovao izvesne moi koje veina ljudi nije imala, premda je danas lake naii na njih, nego u ono vreme o kojem piem. To to su me fascinirale bilo je za oekivanje, kao i to da sam nastojao da ga proveravam s njima u vezi; ipak, sasvim je druga stvar bila nagovarati ga da ih demonstrira predamnom ili pred drugima, kako bi dokazao njihovo postojanje. I zaista, ak me je i preklinjao da se uzdravam od obelodanjivanja spoznaje da je bio u stanju da ini stvari koje prevazilaze svakidanje; rekao mi je, da kada je smatrao da je neophodno upotrebiti ovaj ili onaj dar ne bi li nekome pomogao, to je izazivalo govorkanja koja su mu bila vie nego mrska, te je stoga nastojao da te traeve zadri u granicama. Najvei ljudi ove planete govorio bi, kada se o tom predmetu raspravljalo ne bi upotrebili svoje moi ak ni na najbezazleniji nain kao to sam ja to povremeno inio; ipak, to se psihometrije tie, ona je isto toliko uobiajena, koliko i uspeno sviranje klavira ili dranje lepog govora. U sutini, te moi, a uz njih i mnogo vee, samo su stepenice na kojima uenik okultne mudrosti ui da stekne veru:ovde govorim o onoj najdragocenijoj vrsti vere koja ga hrabri da nastavi da se kree mukotrpnim putem ka konanoj emancipaciji. Iz tog razloga e adept okultne nauke svoje uenike poduavati nekim od ovih takozvanih udesnih moi, ali mu ni u snu nee pasti na pamet da ih demonstrira pred drugim ljudima to niti bi bilo etiki, ni mudro, a ni bezbedno jer ljudsko drutvo za ovako neto jos uvek nije spremno." Jednoga dana kada sam zajedno sa jo nekolicinom zainteresovanih uenika navaljivao na Morvorda da proptumai misterije svoje okultne nauke, pokrete se pitanje u vezi mogunosti itanja misli drugih ljudi, kao i njene doputenosti kada se vetina ve savladala. Kao odgovor na to pitanje, Morvord nam je ispriao priu u koju bi, da je poticala iz usta nekog drugog, bilo teko poverovati zbog izuzetne jezivosti podlog ina u pitanju. Razume se da moram da upotrebim izmiljena imena zapoe jer jedna ili druga osoba u pitanju jo uvek ivi, a glavna linost prie jedan moj
29
uenik ivi ovde, u Londonu. Sve ovo dogodilo se u vreme kada je pomenuti uenik prolazio kroz proces poznat pod imenom buenje, to e rei, njegove latentne psihike sposobnosti poele su da se manifestuju ali on jo uvek nije bio nauio nain na koji bi ih ispravno kontrolisao. Nazvau ga Sinkler; moram da kaem i to da je imao snanu fiziku konstituciju i da je bio otprilike trideset i osam godina star. Ostali akteri ove male drame, a bilo ih je troje, bili su braa Henri i arls Tompson i ena, nazovimo je Etel Tompson, koja je bila udata za Henrija. Taj Henri bio je ovek za koga se ni u kom sluaju ne bi moglo rei da je bio sreno oenjen, a svet je, kako ga nazivamo, bio sasvim dobro upoznat s tom injenicom, jer ni on a ni Etel nisu bili sposobni da to prikriju, osim to su pred drugim ljudima povremeno razmenjivali hladne utivosti, koje su bile mnogo jasniji pokazatelj od povremenog otvorenog neslaganja. tavie, bilo je poznato da je Henri uzimao drogu, emu su uzrok bile kako je tra tvrdio loa narav i opta neprijatnost njegove ene, mada sam miljenja da je, istini za volju, uzrok tome pre bio njegov neurotini temperament, nego njena nedela. Henri je bio stariji od brae, koji je na osnovu poslednje volje njihovog oca doao do znaajnog imanja, ukljuujui i predivan posed na selu, ogromnu kuu u gradu, a uz to i prilinu koliinu gotovine; prema testamentu, trebalo je da, u sluaju njegove smrti, sve ovo pree na mlaeg brata. Razlog zbog kojeg u datim okolnostima njegova ena nije navaljivala sa rastavom braka bilo je, razumljivo, lako ustanoviti, jer kao to su to priali njeni nazovi-prijatelji, udala se za njega zbog novca, te je bilo vrlo neverovatno da e se razvoditi i na taj nain izgubiti ogroman deo predmeta svoje udaje. Tu je bio i jo jedan razlog iz kojega nije elela rastavu ovaj ovek je uz svo svoje bogatstvo bio toliko zao da je to bilo za aljenje, te je vrlo dobro znala da e, ukoliko se lii njegovog prisustva i sebe liiti njegovog bogatstva koje bi u tom sluaju bilo svedeno na izdravanje, koje bi bilo sve drugo do izdano. Uistinu, uz svo svoje bogatstvo, nije bio voljan da joj plaa izdravanje i radije je trpeo nju i njenu zlovolju, nego da joj da novac za domainstvo u kojem on sam ne bi uestvovao. I zaista, takva je priroda zlobe: pre bi spostvenim novcem kupila bedu, nego da nita ne kupi. to se arlsa Tompsona tie, ovaj je prema svome bratu oseao onu vrstu prezira koju ovek ogromne fizike pojave i ogromnih fizikih elja i apetita osea u odnosu na slabijega. Svog neuroticnog brata smatrao je osramoenjem porodinog stabla, istovremeno mu zavidevi na nasledstvu i premda mu je iz brojnih razloga bilo zgodno da s njim ivi, ipak, duboko u srcu gajio je prezir i mrnju prema njemu. Razloge iz kojih je arls s bratom odravao prijateljske odnose nije tebalo dugo traiti: s vremena na vreme bio je u prilici da uiva u luksuzu i svakovrsnoj zabavi gaanje, odlazak u lov koje su bratovljevo bogatstvo i ogroman posed pruali. to se Sinklera tie, njegovo interesovanje za ovu porodicu bilo je iskjljuivo altruisticke prirode, zasnovano na dugotrajnom poznanstvu sa Henrijem; bili su stari kolski drugovi, a takoe su zajedno i studirali na Oksfordu. Henri je u stvari voleo Sinklera u meri u kojoj je jedan zao ovek
30
mogao nekoga voleti, a Sinkler je, u nadi da ce moi da Henriju tu i tamo uini po neko dobro delo, negovao ovo prijateljstvo, umesto da dozvoli da se ugasi, to bi u ovom sluaju bilo sasvim prirodno. Taj uasni zloinaki incident o kojem u vam priati, desio se na seoskom imanju Tompsona, u vreme kada su Sinkler i arls Tompson bili u poseti. U stvari, njih dvojica su u to vreme bili jedini gosti, jer su posledice Henrijevog uzimanja droge postajale sve vidljivije, tako da je njegovoj supruzi dodijalo da poziva goste koji bi prisustvovali tom poniavajuem spektaklu. Iz tog razloga su arls Tompson i Sinkler vei deo vremena provodili zajedno; ili su u etnju, na jahanje, ili sedeli pred kaminom itajui, u svakoj prilici kada je Etel Tompson bila zauzeta svojim poslovima, a Henri zbog duevnog i telesnog nemira nije bio u stanju da im se pridrui. Nekako u to vreme desilo se da se Sinkler naao konfrontiran sa neobinim oseanjem u dusi: kad god bi ostajao nasamo sa arlsom, a da pri tom nisu vodili nikakav razgovor, u mati bi poela da mu se pojavljuje jedna ista slika; jedna veoma zastraujua slika. Iskrenosti za volju, kada je po prvi put postao svestan, bila je nejasnih obrisa i bez mnogo detalja, to je dovelo do toga da ju je odbacio kao jednu od onih aknutih imaginativnih sanjarija koje se oveku mogu nametnuti u jednom od negativnih meditativnih stanja svesti; ali, kako je s vremenom nastavila da se pojavljuje i to sve intenzivnije, sve jasnije i detaljnije, postao je svestan da mora imati nekakvo neobino, ako ne i zlo znaenje. Osim toga, zapazio je da je s njom mogao povezati jos jednu injenicu: kad god je bio svestan njenog intenziteta, arls je izgledao potpuno odsutan duhom, ili je pak buljio negde u prostor ispred sebe, uz izuzetno skoncentrisan izraz lica. tavie, postepeno je poeo da osea prisustvo jo jednog inioca: oseaja intenzivne mrnje i prepredenosti kojeg ma koliko da se trudio, nije uspevao da odagna iz svesti. Ta slika upitali smo prekidajui priu ta je predstavljala? Bila je to slika arlsa Tompsona kako stoji pored kreveta Etel Tompson i gui je jastukom, a potom joj u usta sipa sadraj jedne plave boice. Nama se otee usklici. To je bio samo deo slike nastavio je; - ostatak ete saznati kasnije, jer ako bih vam sada sve kazao, pria bi bila upropatena. Bila su prola ve tri dana, a ova ubilaka slika nametala se Sinklerovoj svesti sve vie i vie dok se skoro nije pretvorila u opsesiju, na osnovu ega je konano doao do zakljuka da nije u pitanju puka misao, ve jedna dijabolina namera. Ali, ta da ini? Njegov izmueni um morao je da se pozabavi ovim problemom; optuiti ovog oveka da namerava da ubije svoju snahu bilo je skoro neizvodljivo, a uz to i nepreporuljivo. Verovatno se pitate kakav je motiv ovaj ovek mogao imati da se otarasi Etel, jer moram da vam kaem da ogromno bogatstvo u sluaju smrti njegovog brata nije prelazilo na snahu, ve na njega samoga. tavie, nije bilo ni najmanjeg razloga za pretpostavku da arls i Etel nisu bili u prijateljskim odnosima; naprotiv, neki su ak i govorkali da joj je od izvesnog vremena arls poklanjao malo vie panje nego to bi konvencija deveru to nalagala.
31
Ipak, oseao je da postoji mogunost da upozori Etel da je imao taj uasni predoseaj s njom u vezi i da je zamoli da bude na oprezu, ili jo bolje, da se uz nekakav izgovor smesta vrati u London. Na nesreu, ne samo da je imao posla sa enom koja se strogo drala injenica i koja je na sve okultne stvari gledala s blagim prezirom uslovljenim potpunom ignorancijom u vezi predmeta, ve je uz to bila i izuzetno tvrdoglava. I najsitniji nagovetaj u tom pravcu bio je doekan dobronamernim prezirom, a on sam optuivan da se bavi bapskim predrasudama i pati od uobrazilje; poto je shvatio da je ansa da e prihvatiti bilo kakav savet u tom pravcu minimalna, sasvim je odustao od prvobitne namere i itavu stvar stavio na led. Bilo kako bilo, nainjanjem te teme postigao je barem jedno: jo dublju ubeenost u zlikovake namere arlsa Tompsona; Etel je, naime, zadirkujui Sinklera za vreme veere, pokrenula razgovor za stolom u tom pravcu, tako da je ovaj imao priliku da posmatra kakav e efekat proizvesti, zakljuivi da je ba tako neto i oekivao. injenica je da Henri i Etel, budui da nisu ni u ta sumnjali, nisu primetili nita, ali budnom Sinklerovom oku nije promaklo da je arlsu oigledno bilo vrlo neprijatno. Vec sam vam kazao da Etel i Henri nisu bili u dobrim odnosima, te vas ni najmanje nee iznenaditi injenica da su imali zasebne sobe, i to ne susedne, ve sobe koje su se nalazile na suprotnim krajevima kue. Prilikom pomenute posete, Sinkler je dobio sobu neposredno pored sobe gospoe Tompson, a arlsova se nalazila na pola puta izmeu njene i sobe njenog supruga, s tim da su se sve sobe nalazile na istom spratu i sve vodile u jedan dugaak hodnik. Razume se da nije dolazilo u obzir da u svojoj sve veoj izvesnosti o nadolazeem ubistvu nagovara gospou Tomspon da nou zakljuava vrata svoje sobe, s obzirom na nain na koji je reagovala na na njegov predoseaj, i bilo mu je jasno da je argumentovanje u korist bilo kakve mere predostronosti sasvim beskorisno. Umesto toga, uradio je neto to e se vama na ovom mestu uiniti veoma neobino i nebitno: poeo je da mrcvari sopstveni mozak ne bi li pronaao neki nain da navede Henrija Tompsona da ode od kue bar na nekoliko dana. Ali njegov ivot nije bio u opasnosti upadosmo u horu. To i jeste neobian deo prie, ekajte pa ete videti bio je njegov strpljivi ali i zbunjujui odgovor. Prva ideja koja se nametala, bila je da udesim sa nekim prijateljem iz Londona da Henriju poalje lani telegram kojim se pod jednim ili drugim izgovorom zahtevalo njegovo dugotrajno prisustvo; razume se da je ovakav izgovor bilo vrlo teko ponai, tako da je Sinkler uskoro bio prinuen da potpuno napusti ovu ideju. Povratak neplodnoj ideji da preklinje Henrija da ode samo na osnovu pukog predoseaja bio je isto tako bespredmetan i neplodan kao i u sluaju Etel. Na kraju krajeva ostala mu je otvorena samo jedna mogunost da dri oi irom otvorene i eka, to je podrazumevalo duge besane noi provedene pored odkrinutih vrata svoje sobe u oslukivanju i iekivanju arlsovih koraka koji se podmuklo prikradaju prema spavaoj sobi Etel Tompson.
32
Ali, i u ovome postojala je opasnost po njen ivot; ak i ako mu uspe da sprei arlsa da udje u njenu sobu to naravno ne bi bilo teko ipak ne bi imao nikakvih opipljivih dokaza da ga optui za ubilake namere. Takoe je mogao da ga pusti da ue u sobu, sledi ga i epa u trenutku dok je gui, ali postojala je opasnost da ovaj zakljua vrata i odlui se za manje zlo, naime da se pretvara da je u pitanju preljuba. I tako je Sinkler proveo tri duge besane noi u beskonanom bdenju a da se nita nije desilo. Svoju fotelju postavio je tik do vrata, a njih pritvorio, tako da se spolja nije moglo ustanoviti da li su zabravljena ili ne; tada je seo tako da se uvom naslanjao na kljuaonicu, to mu je omoguavalo da uje i najmanji zvuk koji bi doao iz hodnika. Bila je ve etvrta no i on je izmrcvaren nespavanjem zapao u dreme, kad postade svestan neega to je liilo na glas, koji mu se, iako je dopirao iz glave, obraao nekako spolja. Govorio je zapovednikim tonom: probudi se i delaj! Otvorivi oi, sleen od uasa, jer je ovaj nemar Etel mogao kotati ivota, on pogleda navie i pred sobom ugleda jednu priliku; bila je to prilika jednog oveka koga je poznavao. Mora ih sve troje spasiti zapovedio je glas. Uuljaj se u njenu sobu i lezi na pod pored uzglavlja kreveta te ekaj! Zatvori i svoja i njena vrata! Pouri, ali budi tih! Za ovo mu je bilo potrebno manje od jednog minuta; kada je stupio u Etelinu sobu, mogao je po njenom disanju raspoznati da se, ne sumnjajui ni u ta, nalazila u dubokom snu. Na svu sreu, napolju je bio pun mesec tako da je mogao jasno videti sve predmete koji su se nalazili u sobi, te nije postojala opasnost da se saplete o sto ili stolicu i na taj nain je probudi. On se beumno primae uzglavlju kreveta, kao to mu je bilo naloeno i lee na pod da eka. Leao je tako otprilike destak-petnaestak minuta oslukujui, kako bi se izrazili jevtini pisci, kako mu srce gruva u grudima, kad napokon zau kako se vrata veoma tiho otvorie i odmah zatvorie; mogao je jasno uti tihe korake koji su se pribliavali s druge strane kreveta, a potom mukao udarac jastuka koji se sputa na Etelino lice. On jurnu i baci se s lea na arlsa, pri tom oborivi plavu flaicu na pod, a Etel se iznenada uspravi u krevetu i odgurnu jastuk sa lica, okirana i zbunjena. Sinkler nije bio u stanju da se tano seti ta se posle toga dogaalo jer je bio uvuen u fiziku i verbalnu borbu; ipak, najvanije je bilo spreiti arlsa da pobegne iz sobe pre nego to Etel otkrije njegov identitet. Ono ega se sea, je zbunjena meavina tri glasa koji postavljaju isto pitanje i slike kako Etel skae iz kreveta i pali svetlo. Potom mu uspeva da se oslobodi arlsa i naslonivi se leima na vrata kako ovome ne bi uspelo bekstvo, oboje preklinje da spuste glas da ne bi probudili poslugu i izazvali skandal. I sami moete zamisliti ta je dalje bilo. Sateran u kripac, arls je pokuao da blefira i to izuzetno loe. Na ozlojeeni zahtev Etel da joj se objasni ta sve to treba da znai jastuk kojim je neko oigledno pokuao da je ugusi i flaica Laudanuma7 na podu, smesta se okrenuo prema Sinkleru i optuio ga
7
Tinktura Opijuma, u IXX veku upotrebljavana kao univerzalni lek za mnoge boljke; ime potie iz latinskog jezika Laudare = hvaliti prim. prev.
33
da je pokuao da je ubije: navodno je bio uo sumnjive umove i mislei da su u kuu upali provalnici izaao je u hodnik ba u trenutku kada se Sinkler uuljavao u Etelinu sobu te ga je pratio; pokuao je da ovu gnusnu la servira Etel, ali se Sinkler snaao: sagnuo se i zgrabio jastuk koji je bio pao na pod. Nee ti uspeti rekao je; ovo je jastuk iz crvene sobe; obeleen je da tamo pripada, a ti u njoj spava; ta flaica je iz Henrijeve sobe koja se nalazi tik do tvoje i ti si je kriom uzeo sa njegove natkasne; poreci ako moes. Vrlo lako moemo pozvati Henrija da ovo potvrdi. arls tada pokua jos jedan blef. Dragi boe vikao je kakav bih motiv mogao imati za ubistvo svoje snahe. Misli li da e bilo koja porota poverovati u tu prokletu besmislicu? Malo pre si ti mene optuio da sam pokuao da je ubijem iako sam ja taj koji nema ba nikakvog motiva za tako neto: u sluaju njene smrti, porodini novac definitivno ne bih nasledio ja mirno je odgovorio Sinkler. Ne misli valjda da u ja biti naslednik, budalo! zareao je. Ako bi ve trebalo nekoga da ubijem onda bi to bio moj brat U pitanju i jeste tvoj brat ree Sinkler polagano. Hteo si da ubije svoju snahu kako bi tvog brata obesili za to nedelo. arls se na ovo samo skljoka. Morvord na trenutak prekide priu, kao da je pokuavao da se seti ostatka prie, ako je ostatka uopte i bilo. Nisam najbolje razumeo ree neko ne shvatam kakve veze ima jastuk s Laudanumom. Razumee kad vam budem objasnio ta se posle toga dogaalo odgovori on smeei se. Etel nije bila emotivna ena; emotivnim enama se ne deava da se udaju zbog novca. Ona je bila hladan, grub primerak svoje vrste; prema tome, niti je imala histerine napade, niti je pokazivala neke naroite znake straha. Bila je samo besna i to s pravom. elela je pravdu, ali nije htela da se sveti, jer joj je bila odvratna pomisao na to da bi se moglo saznati da je imala bilo kakve veze s jednim ubicom. Zahvaljujui oiglednom kontrastu ponaanja ove dvojice mukaraca, odjedamput joj je postalo jasno da je arls snosio krivicu za jednu izuzetno podlu i nisku stvar; ipak, nije mogla u potpunosti sagledati lupetvo svoga devera, sve dok joj Sinkler nije izloio itav niz mranih pojedinosti koje su ga navele da dela na opisani nain u pokuaju da je spase. Evo kako je izgledala kompletna slika koju je Sinkler video (setiete se da sam vam bio opisao samo jedan njen deo): arls se uunjava u Henrijevu sobu dok se ovaj nalazi u dubokom, drogom prouzrokovanom, snu, krade flaicu Laudanuma, gui Etel jastukom i potom joj u usta sipa otrovnu tekuinu. To je prvi deo slike; drugi prikazuje sudnicu i Henrija na optuenikoj klupi koji biva osuen za ubistvo svoje supruge i koji na kraju biva obeen. Teko je rei da li bi konani ishod svega ovako izgledao, a nevinog osudili umesto krivca izvesno je da su Henri i Etel iveli u razdoru i da je to bilo poznato. arls joj je od nekog vremena ukazivao preteranu panju, ne bi li na taj nain stvorio oigledan motiv za Henrija da poini ubistvo iz ljubomore; i tako, da se Sinkler
34
nije umeao, vie je nego verovatno da bi se dogodila najvea tragedija modernih vremena. Ono to se dogodilo bilo je, na sreu, sasvim drugaije prirode; Sinkleru je polo za rukom da Henriju i Etel dokae arlsovu krivicu, koga su uspeli da ubede da napusti zemlju, a za uzvrat su mu dali obeanje da protiv njega nee pokretati nikakav postupak. Time se zavrava moja pria o pokuaju ubistva dvoje nevinih ljudi zbog ljubavi prema materijalnom bogatstvu, koja je majka mnogih tragedija. Ali pria jo nije zavrena ree neko jo uvek nam niste kazali ko je bila prilika u sobi. Prilika u sobi ree Morvord zamiljeno mislim da to i nije od nekog velikog znaaja. Blagi boe, pa to je samo pola prie. Mogu li da se oslonim na vau diskreciju? upitao je ozbiljnim glasom. Sveano izjavismo da moe. Dobro onda: ja sam bio prilika u sobi.
35
Poglavlje VII
Ponienje Dejzi Tampelmor
Dejzi Tampelmor sam poznavao od njene devete godine i jo u tom ranom dobu mi je bilo jasno (kao i mnogim drugima uostalom) da e izrasti u jednu veoma drsku namiguu to je i postala. Od svoje sedamnaeste godine, pa sve do vremena u kojem se odigrala ova epizoda desetak godina kasnije bila se upustila u niz takozvanih zetokih ljubavnih veza, koje nije prekinula ak ni njena veridba sa izvesnim angloindijskim oficirem, kada joj je bilo dvadeset est godina. Doao je iz Indije, zadobio njenu ruku (kako bi to starinski pisci rekli) i neznatan deo njenog srca, a onda se vratio tamo otkuda je i doao, ostavljajui je da neoptereena njihovom vezom nastavi sa jednolinou svoje koketne egzistencije. Premda sam bio otprilike dvanaest godina stariji od nje, ova frivolnost njenog srca nije ila na tetu naeg, da se kolokvijalno izrazim, drugarstva; takoe moram da dodam da sam bio jedan od retkih mukaraca kojima je, u datim okolnostima, ukazivala pravi kompliment time to mi se do detalja poveravala i inila mi ogromnu ast da ne flertuje sa mnom. Poto je bila veoma rado viena u izvesnim delovima londonskog drutva (niko ne bi doao na ideju da porie ni njenu lepotu ni pamet), bilo je prirodno da e, cim joj se za to bude ukazala prilika, sklopiti poznanstvo sa mojim irokogrudim prijateljem. Zato me uopte me nije zaprepastilo kada sam uo da je u pogledu ove vrlo poeljne ali i neuhvatljive linosti ve bila zapoela sa svojim koketnim mahinacijama. Na ovom mestu moram da kaem neto u vezi Morvordovog stava prema enama. Kada bi ovek samo mogao zamisliti jedan predivan pejsa obdaren ljudskom osobinom govora, uivanja i patnje, ili koji postoji samo zarad svoje lepote; i kad bi pri tom mogli zamisliti da mu se onaj koji ga posmatra divi, sa njim saosea, ali nikada nema elju da ga poseduje - drugim reima kad od tog pejsaa ne oekuje nita drugo sem da bude ono to jeste; samo na taj nain mogao se naslutiti ovaj njegov tako napredan stav prema suprotnom polu u
36
stvari, mogao bih da dodam, njegov stav prema svakome i svaemu. Ono to je oseao prema oveanstvu bila je ogromna naklonost, koja se moe opisati samo jednom reju ljubav. A od ljudi s kojima je dolazio u kontakt, nije oekivao nita drugo do da budu ono to jesu; izuzetak je bio odnos uitelj uenik: tada je na izuzetno strpljiv i tolerantan nain zahtevao izvesna svojstva i to ne zbog sebe, ve u cilju oplemenjavanja karaktera svojih uenika. I ba s tim u vezi je, na moje gaenje, Dejzi Tampelmor pokuala da ga iskoristi na zao nain. Poto je na njene udvarake napade uzvraao onakvim istim prijateljstvom punim ljubavi koje je gajio prema svim pripadnicama njenog roda, nezadovoljna ovakvim njegovim stavom, pribegla je jednom dubioznom metodu: prikljuila se jednoj grupi njegovih uenika i zamolila ga da je poduava okultnoj mudrosti. (Moram da priznam da mi je njen neuspeh predstavljao ogromno zadovoljstvo.) Morvord nije spadao u onu ponositu englesku pirodu koja se plaila da pokae nena oseanja. Ukoliko je znao da e spoljni izraz ljubavi ljudskoj dui initi dobro, nije oklevao da zagrli ni mukarca, ni enu, ni dete. Ovo je za rezultat imalo da su farizejski primerci drutva poeli da s tim u vezi izvitoperuju injenice, ali su njihova klevetnika blebetanja na njegov mirni um imali isto toliko uticaja koliko i blejanje ovaca. Divno i spokojno oseanje oveje ljubavi ree mi jednoga dana lieno je svoje prave vrednosti ukoliko nismo u stanju da ga izrazimo. Strasni dodir ili zagrljaj ruku koje vole, vrlo esto nekome ko pati mogu pruiti mnogo veu utehu nego hiljade rei; suzdravanje ovakvih spoljanjih znakova esto vue svoje korene iz sujete, odnosno iz pretpostavke da voleti, na nekakav misteriozni nain znai poniavati se. O tome da li je Dejzi Tampelmor zaista pokuavala da ga smota, prilino sam dugo pekulisao i u tome sam ak otiao toliko daleko da sam ga na kraju krajeva upozorio na njenu lukavu, spletkarsku prirodu. On se na ovo samo nasmejao i kazao mi da enska privlanost ne moe lako zaslepiti njegove oi, na emu se ova epizoda privremeno i zavrila. A onda jednoga dana naleteh na izvesnu gospoicu Dikinson koja je za sebe javno tvrdila da je jedina prijateljica koju Dejzi ima i koja mi saopti neke stvari zbog kojih ja opet poeh sa svojim pekulacijama. Izgleda da Va asketski prijatelj ba i nije tako neranjiv kao to bi to neki pretpostavili zapoe ona. Ta nemojte! rekoh ja. ta se ovoga puta dogodilo? Nije mogue da niste uli za Dejzi i njega! Nita naroito odgovorih. Onda niste u toku. Moda rekoh glumei nezainteresovanist. Zar niste uli da je zaljubljen u nju i da se ona uveliko pretvara da je uznemirena zbog svog verenika? Osetih kako me obuzima unutarnji bes. Ko vam je to kazao? zahtevao sam objanjenje pomalo ljutito. Dragi boe, pa to je opte poznata tema odgovri ona. To je opte poznato trabunjanje! rekoh.
37
Nema potrebe da se uzbuujete ree mi ona. Dejzi stalno igra tu glupu igru ali sada je stvarno preterala uzvratio sam s nesmanjenom ljutnjom. U redu je flertovati, ali kada pone da se pretvara, najpre da je taj ovek u nju zaljubljen a potom da je zbog toga uznemirena to je gore od svake besmislice. Pretpostavljam da Vam je to sama ispriala? dodao sam smirenijim tonom. Gospoica Dikinson je odugovlaila sa odgovorom. Oigledno da jeste zakljuio sam. Hajde da se opkladimo u ta god hoete da Morvord ni za trenutak nije bio zaljubljen u nju. Nemojte biti preterano sigurni ree ona. Tada promenih predmet razgovora. Kada sam sledeeg puta sreo Morvorda ispriah mu o ovom razgovoru i o mojoj preteranoj rasrenosti. On se na ovo samo nasmeja kao da se nekako pritajeno zabavljao, kao da je u stanju da vidi samo smenu stranu svega toga. Tvoja ozlojeenost ree napokon je velikoduna, prijatelju moj, ali za badava. Zato bi se ti sekirao zbog mene, kad me ta stvar uopte ne uzbuuje? Ja sam mislio da e te uzbuditi rekoh; takva nezahvalnost s njene strane zasluuje javni prekor. Zakon uzroka i posledice kanjava ljude na sebi svojstven nain ree mirno; i stoga niko ne treba da se zamara time da nekoga kanjava svojom ljutnjom ili na bilo koji drugi nain. Ipak stvarno ne smatram da ljudima treba dozvoliti da iskoritavaju svoje prijatelje nastavio sam uporno. Ponekad ima smisla umeati se, ali zato da se ovek zbog toga uznemirava? Ako ti smeta to maka u sobi mijaue, izbaci je iz sobe, ali je neomoj psovati priroda joj je takva da mijaue; neka ljudska bia su po prirodi nezahvalna. eleo bih da mogu da filosofiram tako kao ti rekoh s divljenjem. Samo se zahvalno nasmeio, ali je inae moj kompliment ignorisao. Nita samo po sebi nije uznemirujue nastavio je zamiljeno; odrasla osoba se ne uzbuuje zbog stvari zbog koje se jedno dete sekira jer je malo blie bezuslovnoj srei nego to je to sluaj s detetom. Kada neko uspe da svoj um identifikuje sa unutarnjom sreom vise nita na svetu ne moe da ga uznemiri ili uini nesrenim. To stanje je prilino teko postii rekoh sumnjiavo. Vreme i sklonost odgovori mi on postiu sve. A to se gospoice Dejzi tie, njoj e tvoja simpatija biti potrebna vie nego tvoja ljutnja. Otkud to? upitah ga s uenjem. Patie zbog sopstvenog besa i kajanja za povreenom sujetom. Njena dela e ve doneti odgovarajuu kaznu odgovori on. I tako je i bilo, o emu sam ubrzo nakon toga mogao da se osvedoim. Poto je ve prilino dugo nisam bio video, pojavih se jednog poslepodneva u njenoj kui, da bi me uputili u njen budoar, gde na svoje veliko zadovoljstvo ustavnovih da nema drugih posetilaca. Bila je veoma loe
38
raspoloena i uopte nije pokuavala da to prikrije. Upitah je za uzrok njene mrzovolje ali, poto ona, enskom izopaenou, odbi da prizna da neto nije u redu, ja promenih temu i ova jednostavna strategija odmah postie eljeni efekat. Poto je na svaku temu koju bih zapoeo stavila taku jednim jednoslonim odgovorom, ona napokon izbrblja tajni uzrok svoje muke. Divnog prijatelja imate! uzviknu. Takav besraman tretman nisam nikada ranije doivela. Smireno je obavestih o tome da je moj krug prijatelja ogroman, te da bi bilo mudro ukoliko bi se izjasnila o kome je re. O! mislim na Vaeg mudraca, ili mistika, ili filosofa, ili kako ga ve sve ne zovete odgovori ona neutivo. Pogledajte samo ovo ree petljajui po torbici iz koje konano izvue jeno pisamce. Uzeh pruzeno mi pare papira i smesta prepoznah rukopis. Na njemu je stajalo: Prijateljice moja, - bojim se da bi smo se u pogledu nae veze mogli pogreno razumeti ukoliko ne budemo bili malo eksplicitniji kada su u pitanju naa pojedinana stremljenja. U poslednjih par nedelja pruio sam Vam nekoliko nagovetaja, za koje sam se iskreno nadao da ete ih prihvatiti bez preteranog uzbuenja, kako bih Vas potedeo mogueg ponienja i jeda kao rezultata ovog obelodanjivanja nepobitnih injenica. Ali, moje nade se nisu ispunile, te sam prinuen da Vam napiem ovo pismo (u kojem Vas istovremeno molim za oprotaj) i obavestim Vas da svako dalje mentorstvo u pogledu okultne mudrosti i viih istina smesta mora biti prekinuto, jer ste Vi ta koja je sopstvenim rukama zatvorila prvu kapiju na Putu ka Spoznaji. U stvari, da iskreno primetim, Vi od samog poetka niste ni stremili ka otvaranju ove kapije, ve ste se trudili da doete u tesniju, intimniju vezu s mnom, zloupotrebivi potragu za Boanskom Mudrou, ne bi li sproveli svoj plan u delo. Premda neiskreno, ovo se u izvesnoj meri moglo i opravdati (razume se da se na ovom mestu izraavam relativno, jer su oni zaista tolerantni u stanju da opravdaju svaku ljudsku slabost) da ste bili voeni motivima ljubavi, a ne apsolutnom i nepobitnom sujetom. Ali, poto je potonje bio sluaj, nije mi mogue da potpomaem osobinu koja e pre ili kasnije definitivno dovesti do Vaeg pada: stoga sam primoran da Vas o tome obavestim na nain koji ne ostavlja mesta za dalje dvosmislenosti. Poslali ste mi tri pisma puna prebacivanja jer Vas neredovno poseujem i pozivam u goste, istiui s jedne strane kako nisam veoma entuzijastian uitelj kada ste Vi u pitanju, a s druge strane tvrdei da sam vie nego oduevljen kada je u pitanju gopodja H. iako je ona uskogrudo podmeete manje vredan uenik od Vas, iz razloga koji Vi i Vama slini nazivate njenom prolou. Prijateljice moja, dozvolite da Vam objasnim da ima prolosti i prolosti i da mnogo toga treba oprostiti onima koji su mnogo voleli; ovome mogu dodati jo i to da je srce koje iskreno voli najvanija od traenih osobina na putu ka Spoznaji. Vae nebrojene ljubavne afere (neka mi se oprosti to na njih aludiram) nisu veze iz ljubavi; one su iskjuivo afere iz sujete i u tome je razlika koja je vie nego za aljenje. Prepustali ste se aktivnostima nanoenja patnje time to ste uzbuivali muke
39
ljubavne strasti bez ikakve namere da im udovoljite; namera Vam je bila da se i sa mnom poigrate na taj nain, ali bezuspeno, zato to strasti naputaju one kojima su dubokoumnije stvari intersesantnije. I ba ta prolost koju tako nepromiljeno bacate u lice jednom ljudskom biu, je ono za ta Vi niste ni dovoljno jaki, ni nesebini da bi ga za sebe postigli. Sujeta Vas jednovremeno, da se tako izrazim, vue u dva sasvim suprotna pravca: s jedne strane udite za nepresunim izlivom ljubavnih izjava u vae ui, ne bi li na taj nain zadovoljili jedan aspekt svoje sujete, a da za uzvrat ne date ama ba nita da Vam se ne bi okaljala reputacija, te da bi ste mogli da zadrite pozu nedostine kraljice, ime zadovoljavate jedan njen drugi aspekt. Budui da je sve to tako, mogu li ja, premda skroman lan Bratstva, kome na srcu iskljuivo lei duhovni napredak oveanstva, troiti svoje vreme ne bih li Vas poduavao mudrosti koju uopte ne elite da primite? Da ste istinski posedovali tu elju, ak ni Vaa Sujeta ne bi uspela da se isprei izmeu nje i mog pokuaja poduavanja, jer bi pre ili kasnije iezla sama od sebe. Poto tu elju niste imali, odbijam da Vam u budunosti budem instruktor, ve samo iskren prijatelj, Dastin Morvord Hejg Jedinstveno pismo rekoh suvo, poto sam zavrio sa itanjem do te mere jedinstveno da bih ga rado zadrao. Ipak, iznenaen sam da ste mi ga pokazali jer blati Vas a ne njega. Posle ovakve primedbe Dejzi Tampelmor utonu u svoje more sekiracije, zaboravivi da zatrai da joj vratim pismo, rezultat ega je bio da se ono jo uvek nalazi u mom pisaem stolu. Od toga dana nai odnosi malo zahladie kao posledica njenog, moda jedinog odbijanja. to se Morvorda tie, kada sam ga narednog puta video, razume se da sam spomenuo injenicu da sam video njegovo pismo, prokomentarisavi potpuno opravdane prekore koje je sadralo. Ali, njegov stav prema tom pismu, kao i prema Dejzi, pokazao mi je da je osuda, da tako kaem, bila u peru a ne u njegovom srcu, jer mi je nakon nekoliko veoma nenih primedaba u vezi njene persone, ispriao jednu indijsku priicu. Bila jednom jedna ogromna zmija ree on koja je ivela na drvetu pored puta, zabavljajui se tako to bi napadala i ubijala svakoga ko bi tuda proao. Jednoga dana naie veliki mudrac i upita je zato toliko uiva u tako zlim delima, naglasivi da e pre ili kasnije patiti zbog toga: zato mu zmija obea da e se u budunosti uzdravati da napada prolaznike i mudrac ode svojim putem. Nekoliko nedelja za tim, mudrac opet tuda proe, zatekavi zmiju u jadnom stanju, te je upita ta je razlog tome. Zmija mu odgovori: O, mudrae! Posluala sam tvoj savet i vidi ta je od mene postalo kada sam prestala da napadam prolaznike, oni su poeli da napadaju mene i ja sam se pretvorila u to to sada vidi pred sobom. A! odgovori mudrac samilosnog osmeha ja sam ti samo kazao da ih ne zlostavlja, a ne i da ih ne plai ukoliko pokuaju da na zao nain iskoriste tvoje stanje.
40
Prema tome, tvoje pismo je za svrhu imalo samo zaplaivanje? rekoh nasmejavi se. Siguran sam da si od samog poetka prozreo njenu pravu prirodu. Ni dedukcija ni psiholoka procena nisu uvek potpuno nepogreive ree mirno. Izvede u etnju veoma ratobornog psa i videvi u daljini drugog psa predvidi da e zbog toga doi do borbe; i onda se ipak nita ne dogodi; mogu se dogoditi razliite stvari koje e je spreiti. Nasmejah se ovom poreenju. I tako nastavi on nikoga ne odbijamo sa vrata svojoj prognozi dajemo mogunost da se pokae pogrenom. Bilo kako bilo, usuujem se da proreknem da e gospoica Dejzi uskoro postati pritenjena prolou. Udae se za svog oficira i u roku od tri godine se od njega razvesti. I tako je i bilo.
41
Poglavlje VIII
Nehrianska pobonost arhiakona Viltona
Arhiakon Vilton je odgovarao tipinom liku arhiakona iz nekog petparakog romana; svake veeri je obilno jeo i pio jednu do dve ae najboljeg francuskog crvenog vina, usled ega je bio prilino debeo i bavio se duhovnim koketerijama sa proseno lepim pripadnicama svoje pastve. Takoe ne smemo zaboraviti da dodamo da se izraavao na izrazito crkveni nain, odnosno, da malo izmenimo frazu, jednom prilino dobro odglumljnom nearmantnom prostodunou. Arhiakon nije verovao u celibat: u brak je stupio vema mlad, ve u svojoj dvadeset i prvoj godini. Kada sam ga upoznao, bio je to jedan ve uteeni udovac koji je imao ker jedinicu. Njegovi parosi smatrali su je jabukom njegovog oka, premda je, kao to je to Morvord suvo primetio (ovo govorim bez imalo namere da nipodatavam njegovu uobiajenu toleranciju), ova jabuka bila vie nalik Evinoj, po tome to je prouzrokovala neizmernu arhiakonovu sebinost, koja je bila u sutoj suprotnosti sa hrianskim pijetetom. U stvari, njegova odanost sastojala se u neprekidnom pokuaju da je zatvori u etiri zida sopstvenih uskogrudih ideja u pogledu religije, politike, knjievnosti, umetnosti i ko zna ega jos sve ne; istovremeno je na suptilan, ali veoma brizljiv nain u korenu unitavao ak i samu pomisao na nekakvo mogue prisno prijateljstvo, pogotovo ne sa osobom suprotnog pola. Ukratko reeno, da se opet posluim jednom Morvordovom primedbom, on nije voleo svoju ki, vec sebe kroz nju. Sve ovo je za rezultat imalo to da iako je od keri zahtevao neizmernu odanost koju je esto morala da mu demonstrira, sve to je dobijao, bio je njen neiskren pokuaj i mlake emocije kojima je morao da se zadovolji. Gospoica Vilton smatrala je svoga oca, da se prostaki izrazim, jednim neopisivim namorom: svi bezazleni uici koje je uspevala da ugrabi od ivota bili su iskljuivi proizvod lukavtine i delanja iza oevih ledja, zbog kojih je esto morala da trpi oevo ogromno nezadovoljstvo, odnosno, da se jednostavnije izrazim, da podnosi strahovite svae.
42
Arhiakon je svake veeri (ukoliko ne bi dolo do srene intervencije u obliku iznenadne bolesti nekog paroha) pod izgovorom nene oinske zainteresovanosti, zahtevao od svoje keri da mu izdeklamuje sve svoje aktivnosti toga dana: ovaj recital je, (vrlo je lako zamisliti) kada je nuda to zahtevala, bio velikoduno obojen veoma bogatim zaobilaenjem istine da ne kaem neistinom. Ovo je izgleda bilo jasno svima (ukljuujui tu i sluinad koja je bezgranino volela gospoicu Vilton, stoga joj pruajui svesrdnu podrku), sem njenom ocu, koji je izgleda bezbedno iveo u blaenstvu sopstvenog nepomuenog neznanja. A sada da preemo na jedan veoma vaan inilac ove pripovesti (za mene definitivno vrlo znaajan): budui da sam bio veoma zaljubljen u gospoicu Vilton, a poto se pod postojeim okolnostima nije moglo mnogo ega preduzeti, u polje akcije uvukao sam kao i uvek oseajnog i blagonaklonog Morvorda. I zaista, taj prijatelj neprocenjive vrednosti, podvrgavao se veoma estim mukotrpnim arhiakonovim farizejskim raspravama, na nain koji je izazvao moje maksimalno divljenje i neizmernu zahvalnost. Dan za danom zabavljao je njegovu Svetost u trpezariji, kako bi mi omoguio da budem nasamo sa gospoicom Vilton; o sadraju njihovih razgovora me nije esto detaljno obavetavao: sve to znam je da je arhiakon posle njihovih diskusija uvek iz trpezarije izlazio veoma crvenog lica. Kao to sam ve napomenuo, elja mi je da se u ovim svojim pismenim utiscima u vezi ovog prijatelja to manje nameem priom o sebi: stoga u morati da razoaram one koji oekuju priu o mojoj ljubavnoj vezi s gospoicom Vilton ova pripovest uglavnom se tie arhiakonovog preobraaja koji je Morvord postigao i naina na koji je do ovog preobraaja dolo, a zasnovana je na detaljima koje mi je on sam ispripovedio. Obino smo posle veere u ulici Esbrouk Gardens, gde je gospoica Vilton stanovala, zajedno ili kui peice kroz park: razgovore koje smo tom prilikom vodili naveu kao temu ove epizode. Seam se kako je Morvord posle nae prve veere u troje dao zvunog oduka nekim svojim razmiljanjima. Izvesne religiozne udi imaju jednu neobinu crtu ree on ako oveku dokae njegovu veru na racionalnoj osnovi, definitivno es ga okirati. Ovo me je veoma zainteresovalo te ga ohrabrih da nastavi. Eto, skoro itav sat sam proveo u tome da arhiakonu dokazujem ono u ta veruje; umesto da mu drago to se to moe dokazati, tvrdio je da sam zao. Nasmejah se. Ubeen je da ivot posle ivota postoji nastavi ipak, pitanja kao to su gde, kada i kako, smatra pokvarenim. ak ga ni moj citat Svetog Pavla da je vera sama dobra stvar, ali je jo bolja ako je sparena sa razumevanjem nije doveo do toga da promeni miljenje. On je, kao to se i moglo oekivati, prava neznalica kada je u pitanju pravo znaenje njegove Biblije." Molim te, samo nastavi navaljivao sam; ta si mu jo kazao? Tu je i pitanje ljubavi. Po svojoj sutini, Hrianstvo je religija ljubavi; ali on ne samo da nema prave ljubavi u srcu (to mogu da mu proitam iz aure), ve i smatra da ovek treba da se brine samo za svoju enu i decu. ta je sa Bogom? upitah.
43
Njegovo stanovite je da ovek mora voleti samo Boga. Pa voli li ga? A kako bi mogao? Kako moes voleti kad u tvojoj prirodi nema ljubavi? Vie nego oigledno! sloih se. Stoga sam se opet susreo s njime na njegovom terenu ustvrdivi da prema reima njegove vere Bog jeste Ljubav i da stoga to vie mesta napravi ljubavi u svojoj dui (procesom kultivisanja, da tako kaem), to vie manifestuje Boga - i nalazi se s njime u sve veem jedinstvu. I, da li je uvideo? O, ne, naravno da nije odgovorio mi je smeei se. Uzalud sam pokuavao da mu pokaem da voleti Boga znai biti jedno sa bezuslovnom ljubavlju koja nuno mora obuhvatati itavo oveanstvo jer ono je deo Boga. ak ni citat po tome to volite jedan drugoga ceo svet e znati da ste moji uenici nije uspeo da ga ubedi. A ta je sa njegovom erkom? On zamilja da je voli, ali ta njegova ljubav je u stvari samo sebinost. On nikada ne misli na njenu sreu u stvari, on se nalazi u stanju neprekidne brige da bi se mogla udati i ostaviti ga u samoi. ivi u strahu ak i od njenih enskih poznanstava. Zbog toga ga duboko saaljevam; on je veoma nesrean ovek i ja sam ti veoma zahvalan to si mi pruio priliku da pokuam da promenim njegov tako alostan pogled na ivot. Kada smo sledeeg puta prolazili kroz park na povratku iz posete arhiakonu, iz Morvordovih primedaba shvatih da su tom prilikom diskutovali o milosru. Milosre je, prijatelju moj ree zamiljeno nedovoljno shvaeno i svodi se na davanje novca. Trebalo bi da biblijska fraza glasi na sledei nain: Najvea od sviju je tolerancija, jer ona je od svih osobina najdragocenija. Ohrabrih ga da nastavi. Sa propovedaonice se esto uju rei o oprotaju; ukoliko bi se malo vie propovedalo o toleranciji, oprotaj ne bi bio potreban; savreno tolerantan ovek uopte nema potrebe da oprata u smislu u kojem propovednici shvataju pratanje, jer njegov stav prema oveanstvu u stvari ima svojstvo neprekidnog oprosta; on svome blinjemu oprata grehe, da tako kaem, pre nego to su ovi uopte i poinjeni. Za trenutak se duboko zamisli, a onda nastavi istim tonom: Savrena ljubav i savrena tolerancija su nerazdvojive. Niko ne moe istinski nekoga voleti i ujedno ga na bilo koji nain osuivati: tako neto je samo po sebi kontradiktorno. Jer oseaj osude nije nita drugo do oseaj mrnje, ma kako kratkotrajan ili blag bio. Biblija dobro kae da se onaj koji se slui grubim jezikom prema svojem blinjem nalazi u opasnosti da jednoga dana bude spaljen na lomai: mrnja je vrlo esto majka ubistva. Kakav je u tom sluaju tvoj stav prema grehu upitah ga. Greh je jedan vid detinjastosti odgovori on mirno; on predstavlja zaobilazni put do duhovne sree prema kojoj se moe ii i direktnim putem. Ali, ko bi dete osuivao zato to je dete? Zamolih ga da ovo malo pojasni.
44
U svom neznanju dete gurne prst u vatru i opee ga. Napravilo je greku i kroz patnju ui svoju lekciju. A zato je guralo prst u vatru? Zato to je trailo uivanje, ali je to inilo na pogrean nain. Odrastao ovek je samo neznatno mudriji: on ne gura prst u vatru, on krivotvori papire. On takoe trai zadovoljstvo, ali kao i dete, on to ini na pogrean nain; i naravno, kad ga otkriju, i on pati. I zato su svi gresi nita drugo do potraga za sreom u pogrenom pravcu, a svi grenici samo su deca koja e jednoga dana odrasti. Tolerancija je priznavanje ove injenice. A ta je sa kaznom? upitah. Kazna nije nita drugo do jedna vrsta osvete. I stoga kad jedan ovek kanjava svog blinjeg, on samo na jedno zlo nadodaje drugo. Kada je u pitanju sudska kazna: kriminalce treba ograniiti i reformisati ih ljubaznou i dobrim primerom, a nikako kanjavanjem. Da li si o ovome veeras govorio i arhiakonu? upitah po malo se zabavljajui. Otprilike ree smireno. uo sam da je naredne nedelje njegova propoved bila dobra kao nikada do tada. U stvari, Morvord je preobratio arhiakona i kada sam narednog puta video gospoicu Vilton, ona mi javi s radou da je kod oca dolo do znaajne promene: Postaje mnogo oveniji bile su njene rei. A onda je jedne veeri dolo do incidenta veoma neobine prirode. Istini za volju, bio sam toliko zaokupljen gospoicom Vilton da uopte nismo primetili kako su Morvord i arhiakon usli u salon, zatekavi nas u pomalo kompromitujuoj bliskosti. Arhiakon je izgledao kao da ga je udario grom i bio je veoma besan. Smesta je poslao ker u krevet pod nekakvim nerazumnim izgovorom koji sam ve zaboravio, dozvolivi potom svom unutarnjem besu da se izlije uz toliko dostojanstva koliko je mogao prikupiti a to je bilo veoma malo. Da li dobro shvatam, gospodine, zamuckivao je da ste zloubotrebili moje gostoprimstvo da bi ste se udvarali mojoj keri, bez da ste me prethodno konsultovali u vezi s tim predmetom ? Osetio sam se, a znam i da sam tako izgledao, kao neka ovca, potpuno lien dostojanstva i izuzetno glupo, do te mere, da mi je Morvord samo dobacio pogled koji je znaio bolje ovo prepusti meni i skoio u moju odbranu. Ma hajedete ree on smirujuim glasom, uhvativi arhiakona za ruku malo nenosti nije nikakav zloin; pre bi je mogli smatrati vrlinom. Ovo zapaanje smanji vetar u arhiakonovim jedrima; potpuno zbunjen da na ovo odgovori, on promrsi neto nesuvislo. A onda mu odjedamput na pamet pade jos jedan inilac svega toga. Prevara, gospodine, prevara! zaurlao je. Shvatate li da me moja sopstvena ker i ovaj ovde varaju moda ve nedeljama? Ali, Morvord je na ovo ve imao spreman odgovor, koji je istresao kao iz rukava jednom neverovatnom jezgrovitou ublaavajueg mira. Prevara - ree on dragi moj arhiakone, nije nita drugo do oruje kojem su neki prinueni da pribegnu u samoodbrani kada se od njih preterano mnogo oekuje.
45
Arhiakon samo kljocnu svojim vetakim zubima u nestrpljenju, poto mu ni na ovo ne pade na pamet podoban odgovor. Niste li od svoje keri preterano zahtevali da negira svoje potrebe? nastavi Hejg na jednako smirujui nain. Niste li moda od nje oekivali da se odrekne nekih stvari koje su po njenom miljenju sasvim bezazlene? Poto je to tako, ne verujem da ste u stanju da je okrivite za sopstvenu nesposobnost da je ubedite da su pomenute stvari tetne? Ubeen sam da ste Vi, s takvim uvidom u ljudski prirodu, u stanju da shvatite njeno stanovite. Ne mislite li da je u mnogim prilikama mislila sledee: Ja uistinu ne vidim iz kog razloga ne bih inila ovo ili ono, ali poto se otac i ja po tom pitanju ne slazemo, najbolje je da s tim u vezi ne kaem nita kako ga ne bih uznemiravala ? I, arhiakon je plako poeo da se smiruje; u Morvordovom prisustvu nikome nije bilo mogue da se dugo ljuti. Da li iz ovoga treba da shvatim da ste u svemu ovome bili sauesnik? ree tuzno prebacujuim tonom. Samo sam nastojao odgovori on smeei se da jednim kamenom pogodim tri ptice. Da dodade ponizno moram priznati sopstvenu krivicu. Arhiakon ne razumede ovo poreenje. Dragi moj arhiakone objasnjavao je da li ete mi oprostiti ako Vam kaem da mi je veoma bilo ao Vae keri jer sam, posmatrajui je shvatio da nije srena ona je zatvorenik. Nije srena zatvorenik ponovio je arhiakon zabezeknuto. Iako sam siguran da spadate u najplemenitije ljude na svetu nastavio je istim glasom ipak, Vae i njeno shvatanje njene sree bitno se razlikuju. Uvek sam bio brian otac, pun ljubavi i davao joj vrlo bogat deparac prekide ga arhiakon; ta se jo od mene oekuje? Da joj dozvolite neke stvari koje joj Vi ne moete pruiti- odgovori Morvord vrlo ubedljivo. Ne razumem uzvrati arhiakon. Moete joj dozvoliti naklonost drugih; moete joj dozvoliti slobodu miljenja i moete joj dozvoliti veu slobodu delanja. Jednom reju, moete joj dozvoliti da na svoj nain doe do sopstvene sree. Ali ta ako pretpostavimo da ja njen nain smatram pogrenim? U tom sluaju je s ljubavlju moete posavetovati da razmotri Vas nain; ukoliko Va savet ne prihvati, ne treba da bilo ta preduzimate. Arhiakonu na ovo opet ne pade nikakav odgovor na pamet. A sad da se vratimo mojoj krivici u celoj ovoj stvari nastavi Morvord. Nastojao sam da promenim Vae stanovite u vezi izvesnih stvari, jer znam da izmenjeno miljenje donosi mir. Trudio sam se da arlsu uinim prijateljsku uslugu time to u traiti Vae prijatno drutvo i time mu omoguiti da uiva u drutvu Vae keri; takoe sam nastojao da usreim Vau ker omoguivi joj da uiva u srdanom prijateljstvu oveka tako finog karaktera. Te sitne usluge nazvao sam ubiti tri ptice jednim kamenom. Hoete li mi oprostiti? dodao je smeei se i to je jo vanije, hoete li oprostiti njemu i njoj? Mislim da bez sumnje hoete, jer prva stvar koja krasi jednog tako usrdnog Hrianina je da prata.
46
I, ta je arhiakonu drugo preostalo nego da oprosti? Ili da se baren pretvara da je oprostio, jer Morvordov argument bio je takav da, ukoliko bi nastavio sa svojim negodovanjem, znailo bi da je sve drugo do pravi Hranin. A ja sam, za sve vreme ovog procesa smirivanja, samo sedeo nem i u uenju, neprestano blagosiljajui sreu koja mi je podarila jednog tako staloenog branitelja koji se za mene zauzeo s toliko ara, to meni samom nikada ne bi polo za rukom. Sve se zavrilo na tome da sam bio ispraen uz nekolika prebacivanja i saoptenje da se u vezi cele stvari vise nita nee preduzimati. Nije potrebno posebno isticati da sam te veeri, dok smo se opet zajedno vraali kroz park, bio prepun zahvalnosti prema Morvordu. Ta zahvalnost je uskoro postala jos i vea, to je bilo posledica njegove dalje pomoi. Nekoliko dana nakon ovog dogaaja on iznenada primeti: Ako smem da iznesem jednu primedbu, ti ba i nisi neto naroito zainteresovan za brak s gospoicom Vilson, a kako se ini, nije ni ona? Odgovorih mu da je ova pretpostavka tana. Drugim reima, vae uzajamno prijateljstvo zasniva se na nenim oseajima a ne na strasti? upita. Sloih se s ovom konstatacijom. Znai samo treba da razgovaram sa ocem i vidim ta e od svega biti. ree on na to. Ali, ta je od svega ispalo, kao i jedan neoekivani dogaaj do kojega je dolo nekoliko nedelja kasnije, predmet su naeg sledeeg poglavlja.
47
Poglavlje IX
Filosofija smrti Posle nekoliko razgovora voenih izmeu Morvorda i arhiakona u kojima je preanji uspeo da ubedi potonjeg da nemam namere da (branim putem) otmem gospoicu Vilson njenom ocu bilo je udeeno da u budunosti nee biti nikakvih prepreka naem prijateljstvu, ukoliko se, kako je arhiakon to formulisao, budem pristojno ponaao. I zaista, nije bilo nekih veih prepreka, ako se izuzme ogroman broj onih suptilnih, od kojih je najoiglednija bila ta da vie nisam bio pozivan na veeru. Nije joj bilo zabranjeno da me primi ako bih eleo da je posetim, niti da odgovara na moja pisma, ili da sa mnom razgovara kad bi smo se sreli u poseti kod nekoga; ali, od nje se oekivalo da svaki put obavesti oca ukoliko bi do toga dolo. tavie, da bi sebe potedeo erkinog povremenog namernog gubitka pamenja, arhiakon ju je svakoga dana ispitivao da li me je videla, da li sam joj pisao i tako dalje i tako dalje; ukoliko je odgovor na neko od ovih pitanja glasio da, pokazivao je do kraja veeri svoje loe raspolozenje, a ako je bio ne, razgovor se na tome zavravao. Kratko reeno, arhiakon se ponaao kao dete ili, mogli bi rei, kao izuzetno blesava ena koju izjeda brana ljubomora. Ovo je trajalo jedno izvesno vreme, sve dok usled jednog neznatnog incidenta stvari nisu krenule drugim tokom. Gospoica Vilton bila mi je kupila roendanski poklon i namerno propustila da ovo pomene ocu. On je sasvim sluajno znao kada mi je roendan, zahvaljujui tome to sam mu jedne veeri ispriao da pada istovremeno sa jednim istorijskim dogaajem koji je pukim sluajem arhiakona veoma zanimao. Da li si Brodbentu dala roendanski poklon? bilo je pitanje koje je leerno postavio svojoj keri, rezultat pamenja koje ga je u nevreme posluilo. Poto se osetila prinuenom da odgovori potvrdno, na nju se sruila itava gomila prebacivanja, to je dovelo do toga da mu se usprotstavi i konano mu iznese svoje miljenje o tome. Kada ga je Morvord sledeeg puta posetio, arhiakon ga je zasuo albama u vezi svoje keri i njene neopravdane tajnovitosti. Morvord ga je sasluao sa ogromnim simpatijama (to mi je kasnije ispriao), a potom se usudio da pree na sledei stepen arhiakonovog obrazovanja. Uopte se nisam meao u to prijateljstvo ree arhiakon ogoreno i eto ta mi je hvala. Moja erka se otuila.
48
Meanje ree Morvord saoseajno smeei se poseduje dve prirode jednu grubu i jednu suptilnu; moda Vae meanje spada u ovu potonju? Kako to? izusti arhiakon pretvarajui se da nije razumeo. Nije li mogue da stvari koje Vam ker poverava mora da plati, da tako kaem, pomanjkanjem Vae naklonosti? Poto se oseao krivim, arhiakon na ovo ne ree nita. Vidite dragi prijatelju: ovo svoje prijateljstvo ona plaa neugodnou Vaeg beskrajnog nezadovoljstva; uz to mora jo i da plati cenu Vaeg jos veeg nezadovoljstva kada Vam se poveri poveravanje na koje je prisiljavate neprekidnim ispitivanjem. Drugim reima, da pozajmim jedan izraz iz argona, sve to joj se smuilo. Hmmm! mrmljao je arhiakon. I poto stvari tako stoje, ubeen sam da ete mi oprostiti ukoliko Vam ukaem na injenicu da je takav Va stav odgovoran za hlaenje odnosa izmeu Vas i Vae keri i da se arlsova uloga u celoj toj stvari moe potpuno zanemariti. Poto na ovakav argument nije mogao nai odgovora, budui da je bio iznet na tako ubedljiv i dobronameran nain, arhiakon nemade ta da kae; u stvari, samo je zamiljenog izgleda zurio u vatru i utao. Ta molim Vas nastavio je Morvord neto ustrijom ubedljivou u glasu nije li mogue da je ovo komad dobre sree koji Vam je pao u krilo ne bi li ste se jos vie zbliili sa Vaom keri? Dozvolite joj irokogrudo i bez gunanja da uiva u tom prijateljstvu i dobiete sve: njenu jos veu ljubav, njenu zahvalnost i divljenje; ukoliko ga zabranite izgubiete sve: niko na svetu nije u stanju da voli nekoga ko se ponaa kao zatvorski uvar, ak ni ukoliko je u pitanju roeni otac. Rezultat ovog razgovora (iji svedok nisam bio i koji sam rekonstruisao na osnovu onoga to mi je Morvord ispriao) bio je, da je posle krae rasprave arhiakon uvideo mudrost ovog saveta, promenio miljenje i odluio da se saveta pridrava. I niko ne moe sa sigurnou da kae da li bi u tome uspeo, jer se desilo neto veoma tuno i neoekivano samo nedelju dana kasnije doiveo je modanu kap od koje je dva dana kasnije i umro. Morvord je bio taj koji mi je doneo ovu vest. Vrlo briljivo me je pripremio, jer je znao da e me novost okirati i potom predao pismo gospoice Vilton. Ono je glasilo: ____ Dragi, ljubazni prijatelju, ___ Moram da Vam saoptim uasnu vest. Oca je udarila kap i lekari smatraju da se najverovatnije nee oporaviti; nisu mu dali vie od dva dana: Molim Vas doite; otac je molio da doete. Javite ovo arliju. Izgaram od elje da ga vidim, ali oseam da ne treba da ga pozovem da doe, jer znam da bi ovo povredilo oca. Molim Vas recite mu da mi pie i utei me. Ne mogu da nastavim sa pisanjem, preterano sam uzrujana za to. Zauvek Vaa, Gertruda Vilton
49
Ispuni me saaljenje prema Gertrudi i neka vrsta kajanja zbog bola koji sam naneo njenom ocu. Morvord pogodi moje oseaje. Ne sekiraj se, dragi moj ree stavljajui mi ruku na rame; indirektno si tom oveku uinio veliko dobro. Potom se oprosti, a ja smesta sedoh da piem Gertrudi. I tako je velikodostojnik engleske crkve, umesto da poalje po svog kolegu koji bi mu na samrti pruio utehu, poslao po oveka koji nije ispovedao ni jednu veru, pa ipak verovao u sve. Jer Morvord je razumevao istinsku filosofiju smrti, a na taj nain i utehe. Verovao je u stanje svesti posle smrti, jer je o tome posedovao znanje i bio je u stannju da u toj ravni funkcionie dok mu se telo nalazilo u ovoj. Uskoro mi postade jasno kako sam to na indirektan nain uinio arhiakonu veliku uslugu. Ja sam bio taj koji je u njegov ivot uveo Morvorda, iako je on sam bio isuvie skroman da ovu injenicu pomene vie od jedamput i to samo ne bi li me uteio. Kasnije mi je ipak rekao da sam ja bio podsticaj irenju arhiakonove svesti i injenici da je poeo da posmatra ivot sa manje ogranienog stanovita, a time i manje sebinog, to e mu na sledeem nivou svesti biti veoma korisno. Samu scenu njegove smrti ne mogu da opiem jer joj nisam prisustvovao; u svakom sluaju, prema Morvordovim reima, pacijent je u poslednjim trenucima svog ivota bio potpuno lien svakog straha od smrti. Gertrudinom ocu bilo je vrlo drago da zna kako, kada i gde stanja posle smrti, u trenutku kada je s njom bio suoen; puke pekulacije svetenstva (ionako zasnovane na rekla-kazala informacijama) izbledee pred znanjem jednog okultiste. Ako mogu tako da se izrazim, mi u stvari svake noi umiremo u snu ree mi Morvord kasnije u razgovoru o svemu a ujutro se vraamo u ivot. Obian ovek se ne sea gde je bio, to nije sluaj i sa uvebanim okultistom; samo on se moe seati svega, jer mu vebe omoguavaju da uspostavi vezu izmeu svog fizikog mozga i astralnog tela. Zapitah ga kakva je egzistencija predstojala Gertrudinom ocu. Relativno govorei odgovori on prilino monotona. Ukoliko nismo bili milosrdni, moramo se suoiti sa posledicama. Arhiakonovo uivanje u ovom ivotu bilo je najveim delom materijalne prirode ti retki uici koje je imao bili su ili ulne prirode ili proizvod sujete. Razume se, kada se grubo telo odbaci, nema ni jela ni pia (na sledeoj ravni takoe nema ni titula, a time ni dodvoravanja); vana je samo ljubav. Stoga je ivot na zemlji lien ljubavi nesrea koja oveka prati i posle smrti. Vera u ivot bez ljubavi, prijatelju moj, najgora je od svih vera , a biti lien ljubavi u ivotu posle ovoga, jednako je ivotu bez vazduha na ovom svetu puka polu-egzistencija i zato je jedna prostitutka blia Nebeskom Kraljevstvu od svakog Farizeja (koji u sebi nema ni trunke ljubavi). Smrt ne menja karakter jedne osobe. Molim te, nastavi - rekoh. Fiziko telo nalik je ogromnom kaputu poklonjenom prosjaku-odrpancu; kada se taj kaput zbaci, ukae se sva odrpanost koju je skrivao znai bio je jedan iluzorni omota. Stoga unutarnji ovek moe biti zaodenut monim fizikim telom, ali kada to telo odbaci, ukae se sva beda njegovog karaktera. Jer, kao to sam ve rekao, samo oni koji su bogati ljubavlju, posle smrti nisu
50
osiromaeni. Stoga i hrabrim sve ljude da vole, ba kao to je to bilo i u sluaju tebe i gospoice Vilton; razume se da bi ignorantni Farizej tvrdio da sam podsticao flertovanje neka ga, neka tvrdi ta mu je drago: gde neznanja ima na pretek, rei osude rastu gusto kao kupine. to se sahrane tie, razume se da je bila odrana uz ogromnu pompu i formalnost, a Morvord me je obavestio, oigledno se zabavljajui, da je mogao videti kako je astralno telo arhiakona sve to posmatralo uz veliko zadovoljstvo. Prema logici stvari ree mi kada je sve ve bilo prolo sa Hranskog stanovita je ovakvo pokazivanje tuge potpuno bezrazlono. To ti je kao kad bi se ljudi zavili u crninu i oblino prolivali suze ispraajui nekoga na godinji odmor. Svi ovi parosi koji su doli na sprovod ubeeni su da je arhiakon otiao u neopisivo blaenstvo, pa ipak plau i kukaju radi neega zbog ega bi se morali radovati. I ne samo to, oni polazu vece na telo, kao da je on sam u pitanju, uprkos injenici da su itavog ivota sluali o tome da je telo samo odora od kostiju i mesa, a da je ovek u stvari dua. Moram priznati da me nedoslednost ljudi jos uvek zaprepauje. Delotvornost i dubinu utehe koju je Morvord narednih nekoliko nedelja pruio Gertrudi moe zamisliti samo jedan okultista. Komunicirao je s njenim ocem i prenosio vesti, koje su ubrzo rasprile svaku predstavu o razdvojenosti. Sve je toliko drugaije od onoga to sam oekivao ree on jednoga dana Morvordu; - dragi boe, kakvo je samo zadovoljstvo otarasiti se se tog nezgrapnog tela. Bilo kako bilo, ao mi je to za ivota na zemlji nisam stekao mnogo vie prijatelja; ovi ljudi ovde zrae takvom lubavlju da se oseam skoro kao neki bednik. Zaista izuzetna stvar. U prvo vreme nisam uspeo da shvatim da sam mrtav, ali sam se onda setio svega to ste mi priali. Kaite Brodbentu da iako sam zbog njega patio, sada sam veoma srean on je bio taj koji mi Vas je doveo. Ruku na srce, bio je sasvim u pravu to je voleo Gertrudu. Moja mati i moja draga ena su ovde i veoma su dobre prema meni, a onda ste vrlo esto i Vi tu inae to je najudnija od svih stvari jer ste, kao to to ljudi pogreno kau ivi. Oprosti mi boe, mi smo ti koji su u stvari ivi. I tu se zavrava moja pria o arhiakonovoj smrti. to se njegove keri i mene tie, postali smo pravi drugovi poto je sentimentalna strana naeg prijateljstva izbledela. Istini za volju, izgleda da sam dugo bio slep za injenicu da je oseala jednu izvesnu privrenost Morvordu; ak ni njena nedavna udaja za jednog advokata ne spreava je u tome da mi se povremeno poverava kako jo uvek voli najmudrijeg i najplemenitijeg oveka koga je ikada srela u ivotu.
51
Poglavlje X
Potitenost majora Bakingema inilo se da ako na svetu postoji neko ko bi mog starog prijatelja Vilfreda Bakingema mogao uteiti i posavetovati u pogledu porodinih problema koji su ga muili, onda je to bio Morvord; stoga sam pred obojicom bio naeo temu o moguoj intervenciji i nakon kraeg odugovlaenja od strane Bakingema, poe mi za rukom da zbliim ta dva oveka. Problem je bio sledee prirode: ___ Bakingem se oenio vrlo rano i to svojom vrnjakinjom sa kojom je iveo nekih esnaestak godina u podnoljivoj domaoj srei. U stvari, sve se odvijalo glatko i ni jedno od njih nije ak ni, kako se to kae, pogledalo sa strane, sve dok iznenada gospoa Bakingem nije neoekivano osetila ogromnu strast prema jednom bliskom prijatelju svoga supruga, to je proizvelo komplikacije koje nije teko zamisliti. Ljubavnicima je uspevalo da se nekoliko meseci tajno sastaju a da to niko ne primeti; ali poto su se stvari s vremenom iskomplikovale, gospoa Bakingem prizna muu celu stvar, napusti kuu i iznajmi sebi jedan mali stan (poto nije bila potpuno bez sredstava), kako bi nesmetano mogla da ivi kako je elela i via svog ljubavnika kad god je to htela. Kao to se moe pretpostaviti, Bakingem je ostao sam, preputen jednoj bolnoj meavini pogibeljnih emocija: ljubomora, bes, povreena sujeta, tuga i druga manje definisana oseanja razdirala su ovu prilino nerazvijenu duu, jednovremeno je vukui svako na svoju stranu. Poput onih koji se svakoga dana suoavaju sa smru drugih ljudi, zaboravljajui pri tom da e i oni jednoga dana umreti, bio je svedok porodinih tragedija drugih ljudi, ali mu nikada ni na pamet nije padalo da bi sline tragedije i njega mogle zadesiti. Stoga mu nije bilo ni na kraj pameti da razmilja o tome kako bi se ponaao u slinim okolnostima i kad je doiveo udarac, oseao se kao dete koje ne ume da pliva, a kojeg su bacili u brzak reke. Zato sam i ukljuio Morvorda u njegovo spasavanje; njegov prvi korak bio je da ohrabri majora da ga poseti kad god mu se prohte i da oduka svojim prikrivenim emocijama, izlivi u njegovo saoseajno uvo sav svoj jad i brigu a kada sam bio prisutan i u moje. I ba zahvaljujui ovim susretima, upoznao sam se sa Morvordovim izuzetnim, za moj um neobino uzvienim, stavovima u pogledu braka i svega drugog to se na njega odnosilo. Istini za volju, bio bih veoma slep ukoliko ne bih shvatio da
52
su njegovi pogledi za ortodoksne bili nita manje do okirajuci: jer jedna neobina vrlina (kako je on sam to bio izrazio) okira izvesnu vrstu konvencionalnog uma u mnogo veoj meri od obinog poroka. Budui veran hroniar, ne mogu svoje utiske svoditi na puke otrcane primedbe, ne bih li na taj nain zadovoljio ukus Veine; moja prva dunost je da ostanem veran njemu, a tek druga sebi samome. Veernje sate obino smo provodili u njegovoj maloj kui koja je odisala spokojnom atmosferom kaluerske elije - s tom razlikom da je bila mnogo udobnija - i zurili u vatru (bila je jesen) sve do kasno u no; s vremena na vreme, kad god bi dobio napad elokvencije, major bi ustajao i hodajui goredole deklamovao svoje nebrojene jadikovke. Morvord bi sedeo u svojoj fotelji s visokim naslonom, jagodica elegantnih dugih prstiju naslonjenih jedne na druge i izgledao (to je veoma esto bio sluaj), kao puko otelotvorenje ljubavi i duevnog mira. Ne retko me je major podseao na estogodinje dete (iako je u stvarnosti izgledao prilino stariji od Morvorda), a Morvord na jednog ezdesetogodinjaka, koji ispunjen ljubavlju i blagou strpljivo slua neku detinjastu alopojku. Moram priznati da posle jednog ovakvog majorovog izliva nisam uspeo da suzbijem smeh. Nakon nekoliko meseci intenzivnog druenja sa svojim prijateljem-filosofom kojeg nita nije moglo uzrujati, majorevi izlivi poeli su da nalikuju na oseanja koja su po svojoj sutini toliko primitivna, da ih je ljudski rod ve odavno morao prevazii; detinjasta posesivnost koja je bila u neskladu s ljudskom evolucijom. Ali na koji nain preobratiti ovog oveka? To je bio pravi izazov. A onda se, jednoga dana, Morvord upustio u tu opasnu misiju. Major se opet bio istresao. Po stoti put je ponavljao ta namerava da preduzme, zavrivi reenicom: Mora da je prokleto teko da sve ovo sluate momci, ali, kaem vam da mi mnogo znai to sam svalio ovaj kamen sa srca; veoma sam zahvalan to imam nekoga s kim mogu o svemu da razgovaram. Ali, nema veze, bataliu. Nema koristi, to nikuda ne vodi. Prema tome, deki, ako imate neki predlog, konano sam spreman da razmislim o tome ta imate da kaete. A, to je ve bolje ree Morvord umirujuim glasom.; nae misli i oseanja su nalik na majmune; pusti ih da neko vreme skau do mile volje i kad se umore od skakanja doao je trenutak da ugrabimo priliku. Major se nasmei gorko. Vi vrlo dobro znate da imate nau najdublju simpatiju. nastavio je Morvord; - ali, simpatija nije sve i skoro da je potpuno beskorisna ukoliko u sebi ne sadri barem trunku pomoi. Zato hajde da vidimo moemo li Vam nekako pomoi. Ali kako, za Boga miloga? zapita major prilino morzovoljno. Da li Vam je ikada palo na pamet da je odreeno stanovite odlina preventiva protiv veine neprilika? Ne bih ba mogao rei! ree major. E pa jeste; i to to emo nastojati da uradimo, je da jednostavno promenimo Vae stanovite. To e biti vraki teko primeti major.
53
Ali je vredno truda uzvrati Morvord ozbiljno. Vi ste hrabar ovek, dragi moj majore; u burskom ratu bili ste junak kad je u pitanju bila fizika hrabrost, i zato mislim da ete biti junak i sada, u ovom domaem ratu, gde se trai moralna hrabrost. Ne bih ba mogao rei da razumem ree major. Onda polako . . . . da li Vam je ikada palo na pamet da razmiljate o mogunosti da Vas ena jo uvek voli? ta tu ima da se razmilja kako bi mogla, kad odlazi kod drugog i zaljubljuje se u njega? Takav odgovor podrazumeva ree Morvord veoma ljubazno da mislite da ako bi se Brodbent zaljubio u neku enu, izgubio bi sve oseaje koje je imao prema meni, recimo? Bah! ree odseno major; to je neto sasvim drugo. Tano takav odgovor sam i oekivao uzvrati Morvord umirujuim glasom. I zato Vas molim da mi oprostite to u se grubo izraziti: Vi ste, poput mnogih drugih, hipnotizovani otrcanim frazama onih koji nisu razmiljali o pravoj istini stvari; razlika je bez sumnje mnogo manja nego to pretpostavljate. Major je izgledao zbunjen. Kako to ree on. Ako ste sa svojom enom proveli itavih dvadeset godina, mora da se meu vama razvio barem neki elemenat prijateljstva! Jeste, moram da priznam. A seate li se moda kome ste prvom ispriali da ste se zaljubili u svoju enu? Odmah sam otiao i sve ispriao Vilkinsu siromah poginuo je u blizini Ledismita8. Morvord se osmehnu. To znai da ste smesta otili i poverili se svom najboljem prijatelju. I ne samo to Vai oseaji prema njemu time nisu zamrli, nego vam se ak inilo da ga nikada ranije u ivotu niste toliko voleli? Pa, poto ste me ve potsetili, mislim da je tako. Pretpostavimo da je Va prijatelj u tom trenutku, umesto da odgovori simpatijom i razumevanjem, reagovao izlivom besa ta bi onda bilo? ta bi bilo? Poslao bih ga doavola odgovori major kao iz puke. A tano to ste uradili svom najboljem prijatelju svojoj supruzi ree Morvord blago se smeei. Majore nastavi ivahnije propustili ste jednu od najboljih prilika u svom branom ivotu; ipak, jo uvek nije kasno da je se doepate. Budui prilino tromog uma, major je izgledao zabezeknut, ne uspevajui da razume smisao ovih rei. Odbacili ste zlatnu mogunost da saoseate sa svojom suprugom objasni Morvord mirnom reitoscu. Da saoseam! povika major. avo da me nosi! Mi se nasmejasmo. Moda Vas ova ideja pomalo zaprepauje ree Morvord smirenim tonom ali verujte mi da to ozbiljno mislim. Pokazujui
8
Ladysmith - grad u severnom Natalu, Juzna Afrika; poznat po Anglo-burskim ratovima prim. prev.
54
razumevanje prema svojoj supruzi znailo bi biti moralni junak o kojem smo govorili. tavie, garantujem Vam da e se isplatiti. Vi smatrate urlao je major u uzbuenju da treba eni da dozvolim da ima ljubavnika, a da pri tom ni ne trepnem? Hvala lepo. Kakav bi samo magarac bio. Kakav bi to bio moral moliu lepo? Ogromna je razlika izmeu toga kad mukarac dozvoli da njegova supruga ima ljubavnika ree Morvord neno i kad joj oprosti to ga ima, jer zna da je ta strast jaa od nje same. Zato, dragi moj prijatelju, osuujute njenu slabost to nije u stanju da napusti tog oveka, a ne osuujute sopstvenu slabost da niste u stanju da joj oprostite.? Na ovo pitanje je bilo vrlo teko neto odgovoriti i poto major nije raspolagao nikakvim protivargumentima, zbunjeno je utao. A to se tie izgledanja kao magarac, kako ste se malopre izrazili nastavi Morvord jednako mirnim tonom bojim se da je razlika izmeu budale i junaka veoma mala; pred licem istine, pravom junaku ni najmanje ne smeta to ga smatraju budalom. Zahvaljujui njenoj sujeti, budali ne smeta kad je smatraju junakom; ali junak nije sujetan i zato mu takoe ne smeta to ga dre za budalu. Ovom oiglednom istinom koju je na tako fini nain izrazio, Morvord dovede majora u dilemu iz koje se nije bilo ni malo lako iskobeljati. Stoga moj taktini prijatelj spretno pronae izgovor, ne bi li na tom mestu promenio temu razgovora. Ali dragi mladiu ree pa Vi ste ve popuili svoju cigaru; molim Vas dozvolite mi da Vam donesem jednu novu. Zaista sam nemaran kad Vas putam da puite taj odvratni patrljak. I ustade da iz ormaneta donese kutiju s cigarama. Kada je te veeri major otiao kui, Morvord primeti: Finesa vrline mora se davati u malim dozama; daj oveku odjednom previe i on nee biti u stanju da je asimilira. Nama je u svakom sluaju polo za rukom da probijemo led. Narednog dana imao sam za zadatak da posetim gospou Bakingem. Poto sam je prilino dobro poznavao, poavi u svoju misiju nisam bio preterano nervozan. Gospoa Bakingem nije spadala u onu vrstu ena kojoj bi moja otvorenost bila mrska; u stvari, ukoliko sam je dobro proitao, bilo joj je drago to je dobila priliku da mi se izjada; i kada je olakala duu, shvatio sam da sam bio u pravu. Doekala me je veoma toplo i sama zapoela o predmetu moje posete, pruajui mi uvid u celu stvar, zbog ega sam joj bio veoma zahvalan, jer sam arko eleo da pomognem Morvordu u dovoenju stavri na pravo mesto u ovoj zlosrenoj aferi. Kao to je Morvord prethodne veeri pretpostavio, gospoa Bakingem je u svojoj ljubavi jo uvek bila veoma privrena suprugu, ali ju ju istovremeno oborio s nogu intenzitet oseaja koje je gajila prema tom drugom oveku. Nije mi govorila o moguem vremenskom trajanju te strasti, ali mi je kazala da za obojicu mukaraca osea duboku i trajnu ljubav, ali koja je sasvim razliite prirode. Prijateljstvo koje je rezultat dvadeset godina branog drugarstva bile su njene rei ne moe umreti u jednom danu i da je njen suprug pokazao i
55
malo razumevanja za njenu postojeu situaciju, stvari bi meu njima izgledale sasvim drugaije. Ali, on se bio pretvorio u stvora s kojim nije bilo mogue iveti. Iz svega ovoga sam uspeo da zakljuim da su njena oseanja prema njemu bila mnogo uzvienija od njegovih prema njoj, mnogo manje sebina i manje ulne prirode tako da kada se u njoj rodila pomenuta strast, ni u kom sluaju nije moglo doi do potpunog gaenja ljubavi prema muu. Bilo joj je vrlo teko da se odlui u kom pravcu da krene, ali mi je kazala da ni u kom sluaju ne namerava da sa svojim ljubavnikom javno ivi pod istim krovom. Uostalom, poto je major vei deo vremena provodio na selu, uopte nije bilo neobino da njegova ena ima stan u gradu. Poto sam znao da bi bilo izlino pokuavati da je ubedim da ostavi tog oveka i vrati se muu, nisam tu mogunost ni spominjao, a ona mi je s mnogo topline zahvalila na ovoj pronicljivosti. Sasvim je u redu ree ona to se na taj nain ophodi sa mnom i proklinje me. Stvarno nita nisam mogla protiv toga. Ja zaista nisam elela da se zaljubim u Bazila, ali stvar je bila plus fort que moi9 i to je sve. Takoe mi je objasnila da joj je ovo neprijateljstvo vrlo mrsko i da ezne za prijateljskim odnosima sa svojim suprugom. Eto, to je bio sadraj mog razgovora sa gospoom Bakingem, koji sam odmah saoptio Morvordu; on je potom telefonirao majoru i pozvao ga na veeru. Poto sam za vreme veere (i ja sam bio pozvan) obavestio majora o detaljima svog razgovora sa njegovom suprugom i poto je, kao i obino, major iskoristio priliku da da oduka emocijama koje su ga razdirale, Morvord je uinio sledei korak u davanju lekcije iz nad-morala. Vidite, dragi majore ree on kao to sam i predvideo, supruga Vas jo uvek voli i ta ljubav mora biti veoma duboka i iskrena, ako je u stanju da se zaljubi u drugoga, a Vas da jo uvek voli. Kao to sam pre neko vee tvrdio, moda se seate, Vi ste se, da tako kaem, hipnotisani rukovodili milju da jedna ljubav moe ubiti drugu. To nije istina; merilo prave ljubavi je njena trajnost i prevazilaenje granica jedne nove strasti. Major je sve ovo smatrao vrlo pametnim, ali mu je bilo prilino teko da veruje u njegovu istinitost. Sve potvruju i primedbe Vae supruge" insistirao je Morvord mirno. Otkud mogu znati da ne lae kratko ree major. Prvo umeah se veoma je lako otkriti kad ljudi ne govore istinu, a drugo, ne vidim zato bi lagala. Major slee ramenima. Moda si u pravu ree sumnjiavo. Hajdete prijatelju zapoe iznova Mrvord veoma ubedljivim tonom hajde da pokuamo da posmatramo celu stvar i sa herojske i sa praktine strane. Vaa duboka patnja govori o tome da definitivno ne elite da izgubite svoju suprugu. Nadalje, elite da izbegnete skandal: takoe ste nam kazali da je taj ovek i pre toga imao mnogobrojne afere i da e je pre ili kasnije ostaviti na cedilu. Sve ovo znai i da elite da je spasite. Ne smatram da to ba zasluuje promrmlja major neraspoloeno. Morvord je uz osmejak ignorisao ovu primedbu i nastavio:
9
Francuski za mnogo jaca od mene prim. prev.
56
A najvie od svega, elja Vam je da ponovo zadobijete njenu ljubav. U tom sluaju, preostaje Vam samo jedno: da je ponovo primite, elja joj ljubav, simpatiju i razumevanje i ekate povoljnu priliku. Nije valjda da oekujete da to uradim? uzviknu major. Da sam na Vaem mestu, tano to bih uinio, prijatelju moj. Ukoliko ne elite da zauvek izgubite svoju suprugu, da izgubite njenu ljubav, da izazovete skandal i ruinirate je (poto kaete da odbijate da joj date razvod), tano to ete uraditi. Major je mrzovoljno zurio u vatru. Pretpostavljam da ste je uistinu voleli upita Morvord tiho posle krae pauze. Major klimnu potvrdno. Da li Vam je ikada palo na pamet da istinska ljubav misli samo na sreu voljene osobe? I da pravoj ljubavi ne smeta ak ni ako ta srea dolazi u obliku zagrljaja nekog drugog oveka. Ja nisam svetac ree kratko major. Ali zato da to ne budete? Jer je avolski teko. Nije, ukoliko vam uspe da pronaete povoljno stanovite. Major je utao. Njegov mozak bio je potpuno nesposoban da se vine u takve visine moralnosti; tavie, ovo mu je izgledalo nemoralno; ekstremi su u svojoj pojavnosti vrlo esto toliko slini, da je bio u stanju da primeti samo traak razlike. Zato je Morvord odluio da sve ostavi na tome i predmet nane sledeeg puta kad se sva trojica ponovo naemo. Tom prilikom je svojoj ubedljivoj reitosti dao potpunu slobodu, postigavi na taj nain eljeni rezultat. Na kraju krajeva, ta je brak zapoe posle kraeg uvoda i u ta se pretvara? Obian ovek stupa u njega uz meavinu romantinih oseanja i fizike strasti; oseanja postepeno odumiru, strast takoe (iezavajuci i pretvarajui se u povremeno zadovoljavanje ulnih apetita), a mesto ovih dveju stvari zauzima ili prijateljstvo, ili potpuna nezainteresovanost. Ukoliko je ovo potonje sluaj, onda je sasvim nerazumno to se ovek uzbuuje kad mu se ena zaljubi u nekog drugog; ukoliko pak je ovo preanje, jednako je nerazumno to se uzbudjuje, jer se pravo prijateljstvo samo moe produbiti ukoliko omoguava poveravanje. I sami ste priznali da nikada niste voleli svog prijatelja (mislim na onoga koji je poginuo kod Ledismita) vie nego u trenutku kada ste mu se poverili o svojoj romantinoj strasti. I ta to znai? Da ste pokazali da saoseate sa svojom suprugom u vezi njene nove ljubavi i da ste joj bez straha omoguili da Vam se poveri, ona bi Vas u tom trenutku volela kao nikada do tada. U tom trenutku sam po prvi put pomislio da je Bakingemu polo za rukom da ugleda traak svetlosti, iako nije nita rekao. I tako bi i bilo nastavi Morvord elokventno jer bi ona sve vreme oseala plemenitost Vaeg neizgovorenog oprotaja, i stoga ne samo da bi Vam bila neizmerno zahvalna, ve i ispunjena divljenjem prema Vama. Nesumnjivo, nita ne moe uveliati oseaje tako kao zahvalnost pomeana sa divljenjem.
57
Stoga ne mislim da sam pogreio kada sam Vam pre neko vee kazao da ste propustili jednu veliku mogunost branog ivota. Major je zamiljeno lupkao prstima po tolu i saglasno utao gledajui u prazno. Jer nastavi Morvord tamo gde postoji prava ljubav, nema bolje prilike od one koja nam omoguava da neto oprostimo: pratati znai demonstrirati plemenitost karaktera, pokazujui na taj nain objektu nae ljubavi koliko smo velikoduni. Ima oprotaja koji moda moraju da se iskau reima; ipak, najuzvieniji od svih je onaj koji je toliko oigledan, da mu nisu potrebne nikakve rei, te da njihovo odsustvo njegovo postojanje ini jo oiglednijim. Prava ljubav svom objektu uvek prata ak i pre nego to uopte i izgleda da postoji neto to treba oprostiti a istinski prijatelji vole jedan drugoga jo i vie: jedan jer ima ta da oprosti, a drugi jer mu se prata. Major je i dalje utao. Eto, dragi moj prijatelju, nije li oigledno ta je najhrabrije i najpraktinije to treba da uinite? Uzmite natrag suprugu i strpite se, a time to ete joj priznati da se niste ponaali toliko irokogrudo koliko je trebalo, pokaite joj da i ona sa svoje strane ima neto da oprosti; smatrae Vas jo plemenitijim (nego to je to sluaj) jer ste priznali da ste i Vi napravili greku. Rezultat svega bie da ete oboje moi da uivate u blagoslovu oprotaja koji ete jedno drugome dati. Major je izgledao prepun sumnje. Izgleda da niste bas ubeeni u to! upita ga Morvord smeei se. Jedno je izvesno: premda je ne dati oprotaj oblik detinjastosti, nesumnjivo je da oprostiti ne samo da je najbolja politika, vec takoe pruza istinsku radost. To to od mene traite je mnogo vise od samog oprastanja ree napokon major. Da je primim nazad, znajui da ona i dalje nastavlja svoju vezu s tim ovekom to mu gromova, to je malo previe. Ali zato? upita tiho Morvord. Zato? Zato to pa zar ona ne pripada meni? uzviknu major. Na to Morvord jo jednom dozvoli svojoj reitosti da se vine u nebesa. Prijatelju moj ree sr skoro svakog problema je oseaj posedovanja i oseaj moga i mene. Ovo se definitivno moe primeniti i na Va sluaj, a vai i za nebrojene druge sluajeve: jer u svom srcu Vi sebi govorite ona je moja ena, zaboravljajui pri tom razliku bremenitu mudrou da iako je Vaa supruga, ona sama, duom i telom nije potpuno i nepobitno Vaa. I zato eleti da Vam u potpunosti pripada poto dua jedne oseobe pripada samo njoj i nikome drugom je u stvarnosti isto toliko isprazno, koliko i elja za posedovanjem sunca ili meseca; patiti jer se to ne moe, znai traiti vreme, razum i emocije. ak i ako bi odbacili duu i interesovali se samo za posedovanje njenog tela, situacija ne bi bila nita drugaija, jer poto niste u stanju da je zatvorite u etiri zida, niti da je nadzirete i pijunirate od jutra do mraka, ona je slobodna da sa svojim telom ini ta hoe: i ako od nje budete zahtevali neto vie od onoga to moe da ispuni, ona e Vas varati i na taj nain e svom loem delanju dodati jo vie nevaljalstva. A osim toga, zbog ega tugujete, ako Vam je teko da pokuate da sagledate njen istinski uzrok? Jer
58
budimo iskreni, nije li razmena poljupca tu i tamo, koja stoji toliko jada iako se radi samo o fizikom, koje je u oima sveta zadobilo toliku vanost, mnogo manje dragocena od ljubavi prema dui, oseanja koje se uopte ne zanima za fiziko? Oi sveta mora da su zaslepljene, kad na jednu greku odgovara mnogo veom grekom, upotrebljavajui jedan greh kao opravdanje za injenje jo veeg greha? I samo zato to na svojoj strani imate svet koji Vas u pomanjkanju plemenitosti i irokogrudosti hrabri da odbacite enu zbog malo strasti, koja e pre ili kasnije, po logici prolaznosti, sama od sebe izbledeti, zar ete stvarno podlei, gubei na taj nain veliko zbog malog? Tako neto nije junaki in i stoga ete krenuti u plemenitijem pravcu. Na ovom mestu Morvord napravi pauzu, dok ga je Major posmatrao uz uenje i divljenje. Smem li da Vam postavim jedno pitanje? ree on. Jeste li sve te zaprepaujue ideje primenili i na sopstvenoj eni? Jesam odgovri Morvord skromno. Da li time hoete da kaete da se i Vama dogodilo ovako neto? upita major uzbueno. Gotovo sasvim isto potvrdi Morvord. I nikada nam to niste kazali? Nikada nisam smatrao da bi moje privatne stvari drugima mogle biti posebno zanimljive. Ali poto smo se nas dvojica sloili da nas zanima, provedosmo dobar deo noi u sluanju te prie, jedine koja se iskljuivo i direktno ticala Morvorda, a koju sam uspeo da izvuem od njega. Veoma alim to nisam u stanju da reprodukujem njegov jedinstveni stil, koji je kao i on sam, u sebi nosio traak poetinosti i melodioznosti jezika koji bi fascinirao svakog sluaoca.
59
Poglavlje XI
Trijumf plemenitosti
Morao bih da pokuam da prikupim pogubljene niti seanja zapoe; ini se kao da je tako davno bilo da sam mnoge detalje i zaboravio; osim toga, neki od njih nisu ni bitni. Ustavi iz naslonjaa, poe da hoda gore-dole po sobi zamiljeno. A, da priseao se bilo je to u vreme kada smo imali vilu u blizini Firence otprilike desetak godina posle venanja zvao se no, poto moram da budem diskretan, najbolje je da ga ovom prilikom nazovem Heno; on je jedan veoma ugledan oenjen ovek, koji ima veliku porodicu, te ne bi bilo dobro obelodanjivati njegovo pravo ime. Da, da, polako mi se sve vraa u seanje. A onda zapoe svoju pripovest, ponovo sedajui u veliki naslonja pored vatre. Heno je bio na gost gotovo mesec dana, jer, kao to moete zamisliti, nisam eleo da neko od mojih prijatelja prevaljuje toliki put iz Engleske da bi me posetio samo za kratko; poto sam ga veoma voleo, bilo mi je drago to je mogao da ostane malo due. Osim toga, ispostavilo se da je bio izvrsno drutvo za moju suprugu u vreme kada sam bio prinuen da se posvetim drugim aktivnostima, ostavljajui je praktino u samoi, jer nije imala veliki krug prijatelja, a nije preterano marila za puka poznanstva. Stoga se moglo oekivati da e se izmeu moje ene i tog oveka roditi jedno prisno prijateljstvo; pravo je udo da sve do kraja njegove posete nisam ni naslutio koliko su se zbliili i da je njihovo prijateljstvo preraslo u ljubav. Ali, jednoga dana, a to je bio dan njegovog povratka, sluajno otkrih njihovu, do tada dobro uvanu, tajnu; vraajui se mnogo ranije nego to sam prvobitno nameravao, zatekoh ih u ljubavnom oprotaju, u ubeenju da su sami i na taj nain sve otkrih; videh i time nam svima stvorih jade jo vee nego to bi bili da nisam video; lice moje ene prebledelo od straha i sramote; Heno otelotvorenje krivice i samoprebacivanja, tuge i saaljenja sjedinjenih u jednu alosnu meavinu. ta mi je drugo preostalo nego da se povuem; zato im uz najslai osmeh i bez imalo sarkazma rekoh da mi je neizmerno ao to sam doao tako neoekivano i iznenadio ih. Posle ovih rei brzo se povukoh u sopstvenu konfuziju. Oni pokuase da mi neto kazu, ali ja ne saekah da bi ih sasluao, ve jurnuh niz stepenice, uzeh cigaru i otrah u vrt. Tu sedoh i poeh da si prebacujem. . . .
60
Zato nisam neto preduzeo barem da im najavim svoj povratak u nevreme? Pomisao na to da sam banuo kao lopov u sred noi i zatekao ih strahovito me je muila. Izgledala je toliko prestravljena, da mi je to razdiralo srce. Ali naravno, nisam znao; ta bi bilo da vrata nisu bila odkrinuta i da je unutra vladala potpuna tiina. Da mi je samo kazala, razmiljao sam, ali je ovu misao sledila protivmisao mora da joj je strano teko padalo da mi kae. Oigledno je mislila da bih se naljutio i zato me je prevarila u samoodbrani i tako se cela stvar dogodila manje-vie mojom krivicom. Da, da, trebalo je da sve to predvidim i shvatim da e se zaljubiti ukoliko se Heno toliko zadri; trebalo je da je upozorim da se neu ljutiti, jer, budimo iskreni, ta bi bilo prirodnije? Zar on nije bio jedno divno bie? A to se nje tie, ta nije li definitivno spadala u veoma fascinirajue osobe? Bilo je oigledno da sam kod nje stvorio pogrean utisak u vezi toga kako bih se pod izvesnim okolnostima mogao ponaati i stoga je oseala da je prinuena da sve sakrije. . . . Ova prevara nije imala posebnu teinu jer sam znao da nije morala da me prevari i bio bih presrean da joj to i pokaem. U stvari, to to nas izjeda i povreuje kad je u pitanju prevara, je samo povreda nae sujete; veoma je poniavajue razmiljanje o tome da smo istinjski ljubomorni premda se moda pretvaramo da nismo i da onaj ko nas je prevario zna za to, te je stoga prisiljen da se pretvara. Sa mnom to zaista nije bio sluaj, jer ma koliko poroka mogao imati, ljubomora nije jedan od njih i stoga pomisao da sam bio ljubomoran, ili bih to mogao biti, nije mogla da uznemiri moju mentalnu ravnoteu. oveka retko moe povrediti to to neko misli da neto jeste ako on to nije, jer je veoma lako razjasniti greku; ali mu definitivno truje um injenica da neko misli da on neto jeste, to stvarno i jeste. Oigledno me je u ovom sluaju smatrala staromodnim suprugom koji stalno vreba sa pitoljem iza oka, spreman da puca na svakoga ko pokua da mu povredi prava radoznalac koji neprekidno zabada nos u delatnosti i tajne svoje ene jednom reju, suprug prava nona mora; a da sam stvarno bio takav i namerno se unjao hodnikom, to bi od mene bilo vrlo podmuklo. Ali ja to nisam uradio, jer tako neto je najgore to se moe uiniti, a ja sam je voleo. I zato se cela stvar vrtela oko toga kako da ih oslobodim njihove muke. Bio sam istinski razmiljao o tome da im je izvesno veoma neprijatno zbog svega. ta initi? Da li da se vratim i kaem im da je sve u redu, ili da mu poaljem poruku nekako mi je bilo neprijatno da se vidim s njime, jer nisam znao ta da kaem. I onda mi odjednom pade na pamet injenica da je trebalo da otputuje tog poslepodneva, te sam se pitao da li da jednostavno ieznem dok ne ode i piem mu tek kad sam sve s njom sredio. Na taj nain bi ga ona najpre mogla obavestiti o svemu, pre nego dobije moje pismo koje bi ga verovatno okiralo s obzirom na to ta je, zahvaljujui mom ponaanju, najverovatnije mislio. Na izvestan nain mi je i bilo drago to se cela ta stvar desila; bilo mi je milo to u moi da joj pruim razumevanje, ukoliko mi to dozvoli, to u moi da oboma olakam situaciju. Spoznaja da sam sve otkrio mora da je bila ogromna mrlja na njihovoj srei i eleo sam da je otklonim. . . . Na ovom mestu se moja razmiljanja prekidoe, jer ugledah svoju suprugu kako se pribliava sa izrazom lica koji je odavao meavinu odlunosti, strepnje i nesree. Poto sam bio sedeo u senici na kraju vrta, ustadoh i kretoh
61
joj u susret, a onda je povedoh do mesta na kojem sam do tada sedeo, uz izraz ljubavi koji oigledno nije oekivala. U stvari, njeno zaprepaenje je bilo toliko veliko da je briznula u pla i dozvolila mi da je teim to sam bolje mogao; seam se da je nekoliko puta uinila napor da mi neto kae, to od njenih jecaja nisam uspevao da razaberem. Kada je napokon progovorila razgovetno, ree mi da, iako se svom snagom borila protiv toga da se zaljubi u tog oveka, nije uspela da odoli i konano je popustila; i ree da me je prevarila jer se plaila da e me unesreiti. Stvarno nisam mogla nita protiv toga neprestano je ponavljala . Ja joj na to odgovorih: mislim da to niko ne moe i zato su sva samoprebacivanja uzaludna. Seam se kako joj, kao to je to kod svih ena sluaj, jedna sumnja pomuti razum: ne mogu da verujem u svu ovu ljubaznost; imam utisak da me namerno mui da bi me jo gore kaznio. Jesam li te ikada muio blago je upitah. Nisi odgovori ona ali do sada sam ti uvek bila dobra ena. Onda tim pre ne treba da te sada muim nasmeih se iz zahvalnosti. Ali prevara sumnjala je jo uvek; shvata li da sam te prevarila? To je jedan malo nesrean sluaj; nisi morala odgovorih bez imalo sarkazma; pretpostavljam da te je strah na to primorao. Ne mogu da verujem ponavljala je; pitam se moe li me uopte voleti - upita me zamiljeno. Hoe li da kae da ne zamera ... da mi stvarno ne zamera? Ni najmanje bio je moj najiskreniji odgovor. To znai da me ne voli uzviknu ona. Ako smatra da ljubav znai ponaati se na nain koji e predmet te ljubavi unesreiti na najokrutniji mogui nain u tom sluaju te ne volim; ali ako je ljubav za tebe imati osobu na koju stalno misli i ija srea ti je od svega najprea u tom sluaju te volim. Na kraju krajeva, sve je vrlo prosto dodao sam. Moe li da posmatra kako ljubljena osoba pati, ukoliko je neophodno samo malo samo-obrazovanja da se ta patnja sprei! Osim toga, pretspostavimo da sam bio grub, ili te udario, ili iz osvete uinio neto slino u tom sluaju bi me samo mrzela. A da sam ti savetovao da ostavi Heoa ne bih bio bolji od lekara koji svom najsiromanijem pacijentu savetuje da krene na put oko sveta, savetujui neto to je u apstrakciji bez sumnje zdravo, ali praktino gotovo nemogue. Ona me na to obasu divljenjem, nenou i ljubavlju, koje ne bih ni pominjao da ne elim da Vam pokaem, dragi moj, da Vam se saoseajnost, ak i kad su u pitanju ljubavne afere Vae supruge (ukoliko ih ima), hiljadostruko vraa. Seam se kako je govorila o tome da bi se drugi muevi busali povreenom au i drugim slinim, prilino detinjastim stvarima; ja joj na to uzvratih da ast za mene samo predstavlja utivo ime za sujetu i da na svetu postoje zemlje u kojima bi se mukarac radije odluio za metak u stomaku nego za povredu asti. Rekao sam joj jo i to da je, je zavetujui se da e me voleti, potovati i pokoravati mi se, mogla dati i obeanje da e iveti do svoje osamdesete, uz jednaku sigurnost da e ga ispuniti. Ne mogu sa izvesnou tvrditi koliko dugo je trajao taj predivan razgovor, jer smo oboje bili
62
toliko sreni i mislim da se mogao nastaviti satima, da ga nisu prekinula mnogo prizemnija pitanja svakodnevnog domaeg ivota. Ali, mogu vam rei, tog trenutka u srcu sam blagosiljao oveka za koga bi veina smatrala da me je povredio; u stvarnosti, on je bio uzrok mnogo veeg sjedinjavanja due, do kojeg je dolo izmeu moje supruge i mene i oboje smo znali da je zahvaljujui njemu naa ljubav prola vatreno krtenje, poloivi vaan ispit, to moda ni jedna druga kombinacija preduslova nikada ne bi mogla postii. Za trenutak je utao, a onda nastavi malo izmenjenim tonom: Pa, dragi prijatelju, kakav je bio rezultat svega toga i kakvim je plodovima sve urodilo? Kao to se moe pretpostaviti, dozvolio sam im da se viaju koliko god hoe, ne postavljajui nikakve uslove niti pitanja, ponaajui se i dalje prijateljski prema njemu i molei ga da nas poseti kad god poeli. Ovo je trajalo nekoliko meseci, sve dok ga okolnosti nisu odnele u Indiju, to je okonalo njihovu ljubavnu aferu ugasila se kao posledica velike udaljenosti i njihove razdvojenosti. Ne moram posebno naglaavati kako sam je teio poto su se oprostili; iako sam oseao ogromno saaljenje prema njoj, injenica da sam ja bio taj koji joj prua utehu, ispunjavala me je neizmernom radou; nae due su se time zbliile jo i vie nego pre. ta se nakon toga deavalo nije neophodno priati, jer, po mom miljenju, samo jedno se moglo dogoditi osobi koja je bila toliko plemenita i iskrena kao to je to bio sluaj s mojom enom. Poto je intenzitet njenih oseanja prema tom oveku bio u sutini velikim delom fizike prirode, u trenutku kada je svojom blizinom prestao da predstavlja magnet njene ljubavi, interesovanje za njega poe da bledi, a sudei po smanjenoj uestalosti njegovih pisama - i njegovog za nju; i tako cela stvar ieze kao da je nikada nije ni bilo, iako, kao to sam ve rekao, naa ljubav postade jo bogatija, uz pomo stvari koja je mogla da nas zauvek rastavi. Ne dajui supruzi razlog da me prezire, niti razlog da se osea kao zatvorenik u bilo kom smislu, njena ljubav prema meni ne samo da se nije ugasila, ve se i razvila do krajnjih granica. Time to joj nisam pravio prepreke, ne samo da joj nisam navukao sramotu, zbog ega mi je bila od srca zahvalna, ve uopte nije dolo ni do kakvog skandala, razoruavi na taj nain one koji bi me spremno proglasili rogonjom. I zato, dragi moj prijatelju, smatram da ste uvideli da je pravac delanja koji sam Vam savetovao, osuen na uspeh, to se pokazalo i u mom sluaju; stoga sam ubeen da e biti uspean i u Vaem. Zapamtite: mu koji se prema svojoj eni ponaa u skladu sa svojim najiskrenijim i i najboljim ubeenjima, ponjee uspeh ljubavnici su nestabilna stvar - dolaze i odlaze u zavisnosti od raznih okolnosti; istinsko brano prijateljstvo, zasnovano na dugotrajnom druenju, simpatiji i razumevanju, traje veno. Ovim Morvord zavri svoju priu, a major, gledajui ga s divljenjem i potovanjem koje do tada nije nikome ukazao, upita: Smatrate li da svaki mukarac treba da dozvoli svojoj eni da ima ljubavnika kad god to poeli? Morvord se na to nasmeja i odgovori: Odgovor na to pitanje je i da i ne; to to pitate u potpunosti zavisi od okolnosti, kao i od mueva i ena u pitanju, te se stoga nikada ne moe rukovoditi pravilom. Isto tako kao to je jedno dozvoliti sopstvenoj eni da ima ljubavnika kao da su u pitanju lepe haljine i
63
nakit, sasvim je drugo oprostiti joj ukoliko se zaljubila. Jer ukoliko joj zapovedite da se odrekne objekta svoje ljubavi, ili e Vas napustiti, kao to je to bilo u Vaem sluaju, ili e Vas varati, ne bi li se na taj nain sauvala od posledica Vae ljutnje, jer ste od ljudske prirode zahtevali neto za ta se retko moe oekivati da ispuni. tavie, nita ne potstie osobu da eli neto, toliko kao prepreka na putu ka zadovoljavanju te elje, isto kao to nita tako uspeno ne ubija ljubav kao oseaj zatvora; mrsiti eni raune, znai velikom brzinom je gurati u naruje drugoga, jer ste u njenom srcu izazvali gnuanje prema sebi; pokuavajui da silom zadobijete njenu ljubav, da se tako izrazim, jedino to e Vam uspeti, je da je u potpunosti iugubite. Posle ovoga Morvord vie ne ree nita. Sve to mogu rei uzviknu major Vi ste jedan izvanredan momak, koji mi je uinio neizmerno dobro. I time se zavri cela stvar; a zavrila se sreno, jer sam nakon nekoliko nedelja uo da Gospoa Bakingem ponovo ivi sa svojim muzem, i ukoliko mogu da procenim, u oiglednoj srei. Kada je major otiao Morvord mi ree sledee: udo jedno koliko je rei neophodno da se ovek ubedi u vezi neega to je toliko oigledno. I eto mene kako se prinudno obavijam apsurdnim oreolom plemenitosti, ne bih li tog dobrog oveka inspirisao da sledi moj primer. Plemenitost je relativna rekoh te je ono to je za tvoju duu na visokom stepenu razvoja samo oigledno, za majorovu je herojski plemenito. Poto sam se oprostio od njega, poeh da se bavim razmiljanjem o tome da li je skromnost ta koja je inila da ovaj tako mudar ovek povremeno izgleda toliko neduan.
64
Poglavlje XII
Neobina transformacija Dastina Morvorda Hejga Krajnja nekonvencionalnost duhovno-edukativnih metoda Dastina Morvorda Hejga nikada ranije nije ostavila tako snaan utisak na mene, kao u sluaju izvesnog poznanstva u kojem su dole do izraaja granice do kojih je ovaj izvanredan ovek bio spreman da ide, kako bi doao do eljenih rezultata u pogledu studenata odreenog temperamenta, iako je bilo suta suprotnost njegovoj prefinjenoj linosti. Re je u stvari o jednom ueniku koga sam sreo u njegovoj kui (istini za volju imao je zvanje discipulusa), koga bi najlake mogao opisati nazvavi ga, strinom, a koji je, iako sam kasnije uvideo da je posedovao veoma visoke kvalitete srca, izgledao kao neko, ba kao to to kae pesmica, nesposoban da uplai gusku. Izgleda da je spadao u one prekomerno feminine due koje su imale nesreu da se rode u mukom telu i bile primorane da nose odvratne pantalone, imajui pri tom arku elju da oblae iskljuivo suknje. Iz njega je zrailo neto to je sugerisalo da je predobar za ivot ili jo bolje, predobar da ivi dug ivot. Njegova enstvenost, kako sam kasnije ustanovio, nije se ograniavala samo na njegov spoljanji izgled, ve se takoe pokazivala i u injenici da ne samo to je sam sebi priivao dugmad, ve je to radio i za sve mladie s kojima je stanovao. Jednom reju, ukoliko je, kao to je Morvord to ispravno izrazio, posedovao kvalitete srca bili su to kvaliteti jedne neobino ljubazne baba-devojke koja je radila sve za onoga koga je volela tetoila ga, grejala mu pantofle i inila mu na stotine drugih sitnih usluga koje bi se mogle obuhvatiti jednom jedinom reju materinstvo. Jer ne smemo zaboraviti da mnoga usedelica u pravom smislu rei u sebi nosi vie ovih elemenata nego mnoge majke. Toni Bland (i nadimak i prezime stvarno su mu odgovarali) je, ba kao i neka usedelica, bio sitnog tela i sitnih kostiju, a takoe je za svoju trideset i petu izgledao preterano isueno. Ve pomenute osobine praene su istotom, preciznou i mekou govora, kao to se moglo i zamisliti. to se tie njegovog divljenja prema Morvodru, moram da priznam da je ovo jedinstveni sluaj da mi pada vrlo teko da govorim o njemu. On se u drutvu Tonija Blanda ponaao kao sasvim druga osoba. I zaista, bilo je dovoljno da se Bland pojavi, pa da svi vidljivi znaci duhovnosti, ljubaznosti i blagosti potpuno ieznu, da bi napravili mesta neemu to je bilo puka suprotnost svemu tome. Govorio bi grubo i vrlo otro, smejao se neprijatno glasno, pa ak i vulgarno, izraavanje mu je bilo protkano psovkama i bezobraznim izrazima, a ponaanje koje je obino bilo vrlo
65
ljubazno i slikovito ceremonijalno, postajalo je neotesano i prostako u svoj svojoj nonalantnosti. Nije mi bilo teko da primetim da je majuna usedelika pojava Tonija Blanda veinu vremena provodila trzajui se kad god bi bila ubodena u mekanu taku. Ali, kako je vreme prolazilo, takoe sam primetio da nastoji da to bude manje upadljivo. Poeo je da se po malo stidi svoje osetljivosti, preduzevi stoga korake da je prikrije. to se mene tie, kada sam se po prvi put suoio sa ovakvom zastraujuom promenom kod Morvorda Hejga, razumljivo je da sam bio prilino preneraen, da bi se moja zaprepatenost kasnije, poto mi je na moje zadovoljstvo objanjena svrha svega, pretvorila u jos vee divljenje. Tonija Blanda sam sreo prilikom jedne posete Morvordu. Sedeo je izvetaeno na ivici stolice skrtenih ruku, dok je njegov sagovornik stajao leima okrenutim vatri, paleva zadenutih za prsluk, i to uopte nije bio njegov obiaj, puio jednu ogromnu cigaru, od koje je soba bila prepuna gustog dima. Ne udistojivi me ni pokreta ruke, on samo klimnu predstavivi nas jednog drugom prilino glasno i na prostaki nain. Zdravo rekoh, - otkad si poeo da pui cigare? On se glasno nasmeja. Puenje je, dragi mome, jedan od poroka kojima pribegavam kako bih leio moje preosetljive uenike u cilju njihove duhovne dobrobiti. Posle ove krte primedbe, on ree: Bland takoe ima nekakvo miljenje o tome, jel tako Antonija? Umesto oekivanog odgovora na ovo, Bland se samo nasmei i neno protrlja ruke delujui postieno. Zar ne namerava da nam ih izloi? navaljivao je Morvord. Hmm, oh, samo sam mislio da je moda teta - oh,eh pa ini mi se da je to jedna neprijatna navika posebno ukoliko se preteruje. Vidite - nastavi neodluno, okreui se prema meni Dastin pui ceo dan i to definitivno ne moe biti dobro. Poto je ovo za mene bila novost, mora da sam to i pokazao, ali Morvord ne dade nikakvo objanjenje. Hajde, hajde - ree on izvlai se; nisi u stanju da bude iskrena i prizna kako misli da su svi oni koji pue kao dimnjak u stvari zverine to se posebno odnosi na puae cigara; nema potrebe da se plai da kae ta misli. Brodbente, poslui se cigarom! Bacivi pogled na Blanda nisam mogao da se odluim da li da pod tim okolnostima prihvatim ponuenu cigaru, na ta mi Morvord dobaci jedan takav pogled da sam shvatio da ne eli da odbijem, te se posluih. Tako treba. Je li Antonija, gde smo bee ono stali? ree. Razliiti oblici Yoge ree Bland blagim tonom. Yog zaurla Morvord dobro raspoloen. Nisam li ti rekao da je a muklo i da se ne izgovara? Ali sa a zvui mnogo lepe prouka Toni. Do avola s lepim ree Morvord. Kolmondejli, to bi ti rekao, zvui lepe, i amli; u svakom sluaju, Yog je ispravno. Ipak, neka ti bude: u severnoj Indiji zove se Yog, a u junoj Yoga; koristi ovo potonje i izvesni ljudi e te smatrati ignoramusom, iz razloga u koje sada ne moram da ulazim.
66
ini mi se da sam video jednog ulinog nosaa reklama na prsima i leima kako u ulici Rident paradira s tim imenom primetih. Vrlo mogue uzvrati Morvrod; profesionalni proroci, vidovnjaci i uopte ljudi tog soja vole da kaljaju ak i najuzvieniju nauku na svetu, dovodei je u vezu sa svojim prizemnim pozivom. A ta je sa onima iz Indije koji se mau pepelom i izvode raznorazne udnovate trikove? upta Bland ispitujui teren. Ni jedan veliki Yogi se pred svetom ne busa onim to je postigao. ree Morvord. Ba naprotiv, to je vei ovek to sve vie nastoji da neupuenima izgleda obino. Samo ljudi umerene svetosti, neki od tvojih paroha na primer, govore glasom prepunim neiskrene usrdnosti i nose crninu, kao da time hoe da kau zar ne vidite da sam dobar ovek i sve to uprkos izriitoj opomeni Biblije da pijetet ne treba javno pokazivati. Dve su vrste hipokrizije, ukoliko uopte moemo upotrebiti tu re: hipokrizija velikog oveka koji se pretvara da je obian i hipokrizija obinog oveka koji se pretvara da je veliki. Obe su prevara, ako tako hoemo, ali je prva varka skromnosti i visoke etike, a druga sujete. I zato su Yogini o kojima govori, draga moja Antonija, isto toliko vredni primeri Yog-a, koliko je jedan bledunjavi mladi pop vredan primer prave hrianske duhovnosti. Nema veze, poznavao sam nekoliko divnih popova mozgao je skoro neujno Bland. Zacenivi se od smeha Morvord upita koliko im je papua izvezao. Poeh polako da shvatam da to je Toni vie pokazivao da je mekuac koji ne moe da ivi bez totalno oiglednih, usedelikih komentara, to je Morvord sve manje tedeo truda da ga ismeje: procedura koja mi je s njim u vezi do tada bila potpuno strana. Ipak, u to vreme nisam bio u stanju da shvatim razlog svemu tome, iako sam nasluivao njegovo postojanje; i jo neto, iz tog razloga i zbog ove kratke rasprave o Yogi uopte i pominjam Tonija Blanda, jer on ne predstavlja epizodu od posebnog interesovanja, ve je samo tip kojem je bio neophodan tretman neuobiajene vrste. Na Morvordovu poslednju zajedljivost reagovao je po malo postienim, neodreenim kikotom. Mije lino miljenje bilo je da je bio u stanju da provodi sate u vezenju natikaa za nekakve crkvenjake, ali sam mu bez sumnje naneo nepravdu. U stvari, on me je bio uvredio, taj oveuljak koji se prenemagao, da sam se osetio primoranim da ga pod prividom maskulinosti snano zviznem po leima i steem mu ruku dok smo se pozdravljali. Meutim, jedna Morvordova primedba uini da na bolan nain shvatim da moja razmiljanja i tenje nisu bile bas najmilosrdnije prirode. Napadni nekoga ree i Antonija e se zauzeti za njega. Spoljanji izgled, dragi moj Brodbente, veoma je varljiv iako je ova izjava do zla boga otrcana. Kapira li ti to? dodade okreui se Blandu. Izgleda da ne - i to je problem. I poe da koraa po sobi, palceva jos uvek zadenutih u prsluk. Da ponavljao je ba to je problem, to budalasto miljenje da se duhovnost, formalnost i mekutvo ikada mogu podudarati. Zar ne shvata da je cilj itavog oveanstva dostizanje Boje svesti, kosmike svesti, pa ipak, moe li iko i pomisliti da svest bledunjavog mladog popa ili neke baba-devojke na bilo
67
koji nain mogu liiti na svest o Boanstvu? Muda, dragoviu moj, su prva neophodnost na putu do boanske svesti. Toni zatrepta, plemenito se nasmei i prekrsti ruke na drugu stranu. Nije mi ba najjasnije kako obrtanje peristaltike varenja, kao to je to sluaj kod Yogina, moe biti korak na putu ka ujedinjenju s Bogom? glasno je razmiljao. Ne shvata, a? E pa da ti kaem samo ovo ree Morvord uz izvesnu dobronamernu agresivnost sve to je izuzetno, korak je u pravcu Boga i u pravcu slobode. Nemo je najjai okov to postoji. Govoriti o tome da se bude kao Bog koji iz sebe projektuje ovaj Univerzum, a ne biti sposoban ni za ta drugo do da vrti paleve! Sto mu muka, kakav koncept! I da ti kaem jo i ovo: prilino je teko doi do spoznaje Boga ako ima trulo telo. Savreno zdravlje ne samo da je osnovni preduslov ovog najvieg stanja Blaenstva, ve predstavlja i jedan od Bojih atributa. Zamisli samo Bog bolestan! Bog nesrean. Uplakani Bog! On se nasmeja. A to se tie Yogina koje povlai po blatu, jer o njima nita ne zna, moram da ti kaem da je njihova nauka po sebi najvea stvar na svetu. Skoro da i ne postoji udo, da tako kaem, koje ne mogu izvesti; i samo zato to im ni na pamet ne pada da dou u London i nastupe u pozoritu, ljudi ne veruju u tu injenicu, iako su vrlo spremni da veruju da je veliki Yogi iz Nazareta izvodio uda pre dve hiljade godina. Garantujem ti da neki od Yogina nieg reda, tamo u Indiji izvode pred zaprepatenom publikom stvari od kojih se oveku die kosa na glavi; ali ona vrsta koja svoje moi upotrebljava da bi pothranila sopstvenu sujetu ili radi novca, nikada nee uznapredovati: revnost i sujeta se vrlo brzo ispree na putu ka daljem razvijanju svesti. Poto je bacio cigaru i upalio jednu novu, on sede u fotelju i die noge na okvir kamina. Otkriu ti prokleto vaan kvalitet koji jedan Yogi poseduje nastavio je; svoja stanja svesti postie fiziolokim putem, a ne uz pomo hipnoze ili koristei opojna sredstva. I ta nam to govori? Da niko ne moe da kao izgovor upotrebljava drskost neznanja da imaginacija u celoj toj stvari igra vanu ulogu. Da bi se hipnotisao mora da se zadrzi na jednoj ideji ili slici, sve dok ne uspe da zamisli da stvarno vidi stvar o kojoj razmilja; Yog se u mnogo emu razlikuje od ovoga. U telu se nalaze izvesne latentne snage: probudi ih putem isto fiziolokih procesa koje Yogini poznaju i time e promeniti svoju celokupnu svest; poee da vidi, uje i opaa stvari kojih si do tada bio potpuno nesvestan. I, ko moe da veba Yog? upitah. Onaj kome uspe da pronae uitelja, to, moram da priznam, nije ni malo lako odgovori on. Pretpostavljam da to znai da treba ii u Indiju? On se nasmeja. Yog se moe nai u svakoj zemlji, ukoliko zna gde da trais bio je njegov odgovor; u Engleskoj je ima ve preko trista godina u ovom trenutku se u Londonu mogu nai Adepti. Sve je ovo veoma zanimljivo primeti Toni ustajui sa stolice ali bojim se da moram da idem.
68
Vreme da brie, a? ree Morvord ne ustajui. E pa u zdravlje Antonija; javi kad dolazi. Pozdravi se i dalje sedei pored kamina, a onda baci cigaru. Toni mi ree do vienja uz primedbu da se nada da emo se uskoro videti i izvetaeno izadje. ta sve ovo treba da znai? rekoh, poto sam uo da su se ulazna vrata zatvorila, znajui po tome da nas Bland ne moe uti. Morvord spusti noge sa okvira kamina i nasmeja se kao da su se rasuli biseri. Najpre ree ustajui i odlazei da otvori prozor da ispustimo malo od ovog dima; bojim se da ti je prilino smetao. A sada u ti tano rei ta znai, iako sam mislio da si ve pogodio. Bio je u potpunosti onaj stari, glas mu je opet zvuao normalno i ponovo je poprimio manir njegove poznate blage slikovite ceremonijalnosti, koja je predstavljala jednu od njegovih tako prijatnih osobina. Nije ti bilo poznato da sam prilino dobar glumac? upita me. Priznadoh da mi to nije palo na pamet. Ima ljudi nastavi on prema kojima je neophodno usvojiti izvestan nain, koji e s jedne strane predstavljati protivteu njihovim pogrenim shvatanjima, a s druge e ih podupirati. Kao to si primetio, Toni je isuvie enstven; nedostaje mu snaga, to predstavlja kamen spoticanja na njegovom putu, ali je jo gora pretpostavka da je preduslov spiritualnosti ova neprirodnost i suta uljudnost. Drugim reima, i najmanja stvar je u stanju da ga okira. Jedini nain da se ovo dovede u red je da ga oeliim: da od njega napravim mukarca time to u do te mere vreati njegovu senzibilnost da e u jednom trenutku prestati da postoji. uo si o metodama elienja u terapeutici; nekim ljudima potreban je sistem elienja u duhovnoj terapeutici. Drugi nain ne postoji. I zaista, mudrost svega ovoga bila je nepobitna; bez obzira na to, pitao sam se hoe li u ovom sluaju postii pozitivne rezultate. Toni Bland izgledao mi je kao osoba za koju se moe rei da je beznadean sluaj. Nisam mogao a da ovo miljenje ne iznesem Morvordu. Ima neto s tobom u vezi to me povremeno zbunjuje rekoh a to je ogroman trud koji ulae u ne elim da ispadnem netolerantan bezgranino glupe ljude. Nepravedan si prema Toniju bio je njegov odgovor. On je strahovito stidljiv pred osobama koje ne poznaje, ali je daleko od toga da je glup. On ima mnogo toga da kae kad nema drugih prisutnih. Dozvoli mu da te malo bolje upozna i vie nikada od njega nees uti plitke komentare. Kaem ti, on je veoma enstvena dua i mora da se bori protiv mnogo toga, ali da si i ti u prethodne etiri inkarnacije bio ena, kao to je to sluaj s njim, ne bi se mnogo razlikovao od njega. Njegova sudbina je veoma teka. Tu su i drugi podseao sam ga isto toliko ordinarni i jo beznadeniji, pa ipak u njih ulae ogromnu energiju. Jo uvek se nisi navikao da razmilja u venostima odgovori smeei se. Sve njih sam poznavao u prolosti i svi oni su mi uinili neku uslugu. Poto nezahvalnost definitivno ne sme biti jedan od naih poroka, mogu samo da elim da im to nekako vratim. Misli li da bi Toni trpeo moje neotesane ispade da meu nama ne postoji neka dugotrajnija veza? Dan za danom Toni dolazi i
69
ukazuje mi ast ispijanjem moje mudrosti i poznavanja okultnih pitanja i guta sav taj sleng i psovke i uprkos njima veruje u mene i duboko u sebi zna da smo i ranije bili zajedno. I zato, vidi li, prijatelju kako uveana memorija menja perspektive stvari, a na izgled beznaajno, postaje bremenito znaajem. Toni poseduje fine kvalitete due koje mogu zapaziti samo oni koji ga poznaju, a ak i da ih nema i dalje bih pokuavao da ga podrim u unapreenju njegove duhovne sree bilo bi to vraanje starog duga uz ogromnu zahvalnost; a da nije zreo za Put u ovoj inkarnaciji, pokuao bih u sledeoj; jer ljubav je ta koja e nas u svakom ivotu vui jedno prema drugom. * * * * *
Tonija Blanda nisam vie nikada video, ali taj na jedini susret indirektno mi je pokazao velianstvenost ivota koji je podrazumevao hiljade godina, a ne samo kratkih sedamdeset. Iz Morvordove izuzetne filosofije nije se moglo odbaciti nita; ni trunke beznaajnosti u emociji ili delu. Kroz njegov primer i poduku, ivot postade beskonano velianstven, a svaki smisao uzaludnosti nestade za uvek; ak i tako neto kao to su psovke, ma koliko beslovesne, imale su u njegovoj folosofiji traak uzvienog.
70
Poglavlje XIII
Pismo moje sestre
Imanje Pembli, Vorvikir, Utorak Dragi moj arli, Uopte ne zasluuje da ti piem, jer izgleda da ti nikada ne bi palo na pamet da napie barem nekoliko redaka i pita kako smo, to je veoma nemarno od tebe. Ipak znam da nema koristi prekoravati te: kad se radi o pisanju pisama, ti si nepopravljiv i nadam se da shvata da dobrim uzvraam na zlo time to se nisam potpuno uutala odnosno uutala u meri u kojoj ti to ini. [U stvari, moja sestra po pravilu pie tako suvoparna pisma da ne elim da je ohrabrujem time to bi na njih odgovarao, a osim toga, moram poteno da priznam da strano mrzim da piem pisma.] Bilo kako bilo, ukoliko ne odgovori na ovo, da ti odmah kaem da e se nai na mojoj crnoj listi. U stvari, stari nitkove, upoznala sam tog izvanrednog oveka kojim si bio toliko oduevljen poslednjih est meseci (barem si to bio u vreme kad smo se videli, a i svi mi kau da si jos uvek oaran njime). Bio je ovde u poseti preko vikenda i sada se vie upote ne udim to provodi toliko vremena s njime: on je najdivniji stvor kojeg sam ikada srela u ivotu. Ovde su svi fascinirani njime. Niko na svetu mu nije ravan (barem niko koga poznajem); i sam zna koliko je osveenje naii na nekoga ko se u tolikoj meri razlikuje od uobiajene gomile dosadnog sveta koji sree na kunim zabavama. Razumljivo je da izgaram od elje da ti s njim u vezi postavim gomilu pitanja, ali pretpostavljam da ukoliko ti pre toga ne ispriam brdo novosti, nees hteti da na njih odgovori; osim toga verujem da e te moje pismo ovoga puta zanimati. [Moda ovoga puta mislio sam.] Stigla sam u petak, a on sutra dan. Sve do njegovog dolaska bila sam u ubeenju da e to biti uas od vikenda. Bili su tu Dulian Smits (koga nikako ne podnosim), zatim ona dosadna gospoica Kliford (kako je samo runa i mrska!), pa onda stari gospodin Sendlends (ubeena sam da je malo aknut) [Milosre definitivno ne spada u tvoje vrline pomislih] i napokon, Ledi Edisfild. Ona ga je i dovela iako mi uopte nije jasno kako moe da mu bude prijateljica, odnosno kako on moe njoj da bude prijatelj. U stvari, tada to nisam mogla da shvatim, ali posle dva dana poznanstva, shvatam da mu svako postaje prijatelj: tako neto u ivotu nisam videla. Pitam se kako je to voleti svakoga koga sretne. [to i ti ne pokua, pa e videti? mislio sam.] Stigao
71
je na vreme za aj sa svojom drugaricom, ledi E. kakav su samo par bili njih dvoje ona neprekidno u pokretu, kao u vrtlogu uzbuenja i vrpoljenja i viui to je glasnije mogla; on miran kao ulje. Nekako me je podseao na posetioca u Zooloskom vrtu koji posmatra majmune kako skau po kavezu kao da je bio ogrnut oblakom rezervisanosti; ne mislim na superiornost ili uobraenost [Nadam se da ne misli!], nego nekako kao da je posmatra. A onda je poeo da govori; prvo to ima tako smirujui glas, a drugo, sve to kae zvui tako izvanredno i osim toga nikada se ne slui argonom; bilo je vrlo zabavno; posle kraeg vremena primetih kako svi poinju da se trude da izostavljaju argonske izraze, kao da se stide od njega. Ima jos neto: nikada nije uestvovao kada bi drugi poeli sa omalovaavanjem nekoga; samo bi utao i sve ih posmatrao, kao kad neko posmatra gomilu dece koja brbljaju gluposti ili se prave vana. Nije izgledao kao da se dosadjuje, ve vie kao neko ko prata. Bilo je vie nego zabavno videti kako polako prestaju sa omalovaavanjem i ogovaranjem, isto kao to je to bio sluaj sa upotrebom argona.[Vena teta to i ti s time ne prestane jednom za svagda mislio sam jer to je jedna stvarno zaludna delatnost.] Posle aja smo se etali po vrtu i po umici i tada sam mu rekla da sam tvoja sestra, na ta mi je on napriao brdo predivnih stvari o tebi, za koje sam ubeena da ih ni u koju ruku ne zasluzuje. [Hvala lepo pomislih istini za volju, on me moda poznaje mnogo bolje od tebe.] A onda je izgledalo kao da ga ja vrlo zanimam: to mi je veoma laskalo; osim toga, posmatrao me je na tako zanosan nain, da sam najpre mislila da pomalo flertuje sa mnom, ali sam zakljuila da svakoga tako gleda ali, nije ni bitno ta sam pomislila. [Da si malo nasamarena?] Pitala sam se nije li moda nekakav umetnik ili pesnik ili neto tome slino, jer dok smo etali, pokazivao mi je prelepe stvari i detalje koje nikada ranije nisam primetila; ali kada sam pitala Ledi E. sta je, ona mi ree da nije nita, ili moda bogati dentlmen, ili neto tome slino (stvarno se vise ne seam ta mi je odgovorila, ali to nije ni vano). Za vreme veere priao nam je najneobinije stvari. Izvesno je da je on najsjajniji sagovornik koga sam ikada srela; ni jednom nije govorio o sebi mislim da je i batler toliko bio zanet njegovom priom da je zaboravio da posluuje, a videla sam i kako ga je Ledi Dramond namrtenim pogledom dva-tri puta opomenula (batlera, razume se). On je bio taj koji me je poveo na veeru i sedela sam pored njega; primetila sam da je sva jela od mesa propustio i posluio se samo povrem i slatkiima, te sam ga upitala zato ne jede meso, na ta se on samo nasmeio i rekao da je teta ubijati ivotinje koje nam nisu nita uinile. Nije li to neto stvarno izuzetno? Nikada mi nisi kazao da je vegetarijanac. Posle veere smo svi sedeli u velikoj dvorani pored vatre (bilo je malo zima pa su naloili), a on nam je priao razne lepe prie o duhovima, mahatmama i Fakirima koje je video na putu po Indiji veoma zanimljive stvari. Nikada do tada nisam verovala u takve stvari, ali nekako kad on o njima govori, sve zvui drugaije, tako da ovek misli da je sve tano. Sedeli smo do kasno u no i sluali njegove pripovesti, a kada smo otili na poinak, Henri ga je nazvao oaravajuim ludakom. Odmah sam se setila da si ga ti nazvao mudrim imbecilom ili detetom ili nevinim nije li tako? Bez obzira na sve, Henri je bio vrlo impresioniran iako se pretvarao da nije.
72
U nedelju se dogodilo neto prilino neobino. Siao je na doruak i kada je s njime zavrio, izgubio se do podneva. Dok sam se etala po vrtu i to po onom delu koji po pravilu niko ne obilazi, odjednom naiem na njega. Sedeo je nogu prekrtenih kao kroja, ali prav kao strela, zatvorenih oiju i ne naslanjajui se ni na ta; izgledao je tako mirno kao da spava. Nekako mi nije bilo do razgovora, te sam se udaljila. Ali, poto sam bila strahovito radoznala, vratim se za otprilike pola sata, i ta vidim, on jo uvek u istom poloaju kao kad sam ga ostavila, sigurna sam da se nije ni pomerio. Molim te reci mi ta je to radio. Za mene je to neto veoma neobino i iako sam izgarala od elje da ga pitam, nekako sam se ustezala. [ak i da ti je objasnio, ne bi razumela pomislih.] Poto se ova poslanica ve otegla, najbolje je da zavrim. Ali, elim da znam sve o njemu. Ko je i ime se bavi? Koliko mu je godina i da li je veoma bogat? I ko su i ta su mu roaci. Od Ledi E. nije mogue izvui nikakvu informaciju; kad sam je upitala okruila se nekakvim oblakom glupake misterije, ali u stvari mislim da nema pojma i da time samo pokuava da to prikrije. A sada do vienja i ne zaboravi, ukoliko mi ne odgovori, nikad ti neu oprostiti. Neno te voli tvoja sestra Etel. PS Zato ne bi doao za vikend, nisi bio itavu venost?
73
Poglavlje XIV
Ponovni susret Gordona i Gledis Kao to se moglo pretpostaviti, pismo koje je predstavljalo prethodno poglavlje pisala mi je moja udata sestra. Imao sam jo jednu mladju sestru koja je posedovala toliko razliit temperament, da mi je teorija o nasleu zbog te injenice uvek izgledala samo delimino tana. I zaista, kada sam o tome razgovarao sa Morvordom, objasnio mi je da je naslee samo posledica, a ne i uzrok. oveka koji na primer pije, e u sledeoj inkarnaciji privui porodica u kojoj e biti u stanju da zadovolji tu svoju elju. Teorija o nasleu bi tvrdila da pije jer mu je i otac pio; drugim reima, da nasleuje telo koje ima afinitet prema piu. Ovo je donekle tano, ali je isputen iz vida razlog ovakvog nasledstva; teorija o nasleu posmatra prvi uzrok a ne posledicu; uzrok u stvari treba traiti u daljnjoj prolosti. Ili da uzmemo drugi primer: oveku koji je u svojoj poslednjoj inkarnaciji bio muziar e u ovoj inkarnaciji biti potrebno telo i mozak koji poseduju izvesnu senzitivnost; on se stoga mora inkarnirati u porodicu u kojoj je recimo majka muzikalna, da bi mogao naslediti njenu vrstu tela, ili ukoliko propusti jednu generaciju, tela svoje bake; E sad: svako bi kazao: Taj ovek je muziku nasledio od majke u sutini je ovakva izjava samo delimino tana; on je svoju muziku imao jo mnogo pre nego to je upoznao svoju majku, da tako kaem, pri emu je ona samo sredstvo koje mu pomae da svoje muzike kvalitete dovede do manifestacije u fizikoj ravni svoje sadanje inkarnacije. Razume se da e teorija o nasleu zadovoljiti veinu ljudi koja jo uvek nije razvila sposobnost da se sea svojih prethodnih inkarnacija; oni koji su u stanju da se seaju, naslee neizbeno smatraju efektom, a ne uzrokom; u tome je ogromna razlika. Iz razgovora koji sam vodio s Morvordom u kenzingtonskim batama, onoga dana kada me je zaprepastio pominjui nae poznanstvo iz proslih ivota, prisetiemo se da je verovao u reinkarnaciju i to ne samo kao teoriju, ve nepobitnu injenicu. Iznenaujue je to se do skora u zapadnom svetu o ovom predmetu vrlo malo znalo. Morvord je i za to imao spremno objanjenje: Vidi ree on ljudi negiraju reinkarnaciju jer nisu u stanju da se seaju svojih prolih ivota za njih je nedostatak pamenja dovoljan dokaz njenog nepostojanja. Pa ipak, ako te pitam da mi tano odgovori ta si radio jednog odreenog dana pre, recimo, petnaest godina, pamenje e te izdati iako tano zna da si u to vreme bio iv. Stvar je u sledeem: sa svakom inkarnacijom ego stie novo telo i novi mozak, a samo mozak je taj koji se sea; poto je to tako, mozak ne moe da registruje nita od onoga to se dogodilo pre njegovog
74
oformljivanja; u stvari, on ak nije u stanju ni da se seti svega to se dogodilo poto je ve bio oformljen. Ukoliko bih te upitao o emu si razmiljao pre deset minuta, shvatie da si potpuno zaboravio. Bilo kako bilo, svi mi u sebi nosimo rudimantarne organe ija se funkcija moe probuditi procesom koji okultisti poznaju; probudi tu funkciju i rezultat e biti buenje seanja koje ne zavisi od fizikog mozga. Eto, na taj nain jedan upuenik moe da se sea svojih proslih ivota. Iznosim Morvordove stavove o ovoj temi delom iz razloga to su veoma zanimljivi, a delom zbog njihove veze sa sledeom epizodom. Obojica smo bili pozvani da nekoliko dana provedemo sa izvesnom porodicom, a bili su tu i moja mlaa sestra (po imenu Gledis) i jedan mladi prema kojem je oseala izvesnu slabost, dok je on definitivno bio zaljubljen do uiju u nju. Ipak, bez obzira na oseanja koje su jedno prema drugom gajili, bilo vie nego oigledno da se izmeu njih ispreila izvesna disharmonija; ma koliko se trudio, Gordon Melor (to mu je bilo ime) nije uspevao da prikrije svoju duboku potitenost, barem ne od otrog oka i intuicije mog mudrog prijatelja. Nije dugo trebalo pa da se ukljui u celu stvar: poto ga je moja sestra smesta zavolela i on joj izriito dozvolio da u njegovom prisustvu moe da otvori srce, ona je to i uinila. to se mene tie, znao sam u emu je bio problem njen lani ponos i sujeta. Ali, poto su svi moji pokuaju da joj pomognem bili doekani komentarom da sam ja mukarac, te stoga nisam u stanju da shvatim taku gledita jedne ene, osim ega sam imao i aknute ideje, bio sam digao ruke od tog jalovog poduhvata. tavie, injenica da prorok u sopstvenoj porodici ne poseduje ast, jos je vie obezvredila moje napore. I tako se cela stvar vukla nedeljama, a moda i mesecima, bez zadovoljavajueg rezultata. Poto je od samog pocetka nae posete Morvord na svoj dobro poznati nain govorio o duhovnim, kao i o problemima druge prirode, ubrzo je pobudio ogromno divljenje moje sestre; videvi to, ugrabih prvu priliku da mu ispriam o postojeem problemu, koji je prema mom miljenju, zahtevao njegovu dobronamernu intervenciju. On je, razume se, kao i uvek, smesta pokazao spremnost da pomogne gde god moe, te sam predloio da svo troje sednemo i prodiskutujemo celu stvar, bez drugog uplitanja sa strane. I tako, dok smo jednog poslepodneva uivali u etnji u troje okolnim seoskim livadama, ja naeh temu. Draga moja Gledis rekoh ne ini se da tvoj prijatelj Gordon ba cveta kada je u pitanju Vaa veza: Ona pocrvene i pokua da parira, ali joj to ba ne poe za rukom. Uzgred budi reeno ree Morvord ljubazno Vi, gospoice Brodbent, i on me veoma zanimate. Imam razloga da verujem da ste vas dvoje vrlo stari prijatelji; ukoliko se ne varam, vae prijateljstvo protee se na nekoliko inkarnacija. Izgledalo je da je mojoj sestri bilo drago da to uje i odjednom je izgledala veoma zainteresovana. Poto nije imala ni malo averzije prema okultnim pitanjima, bila je vie nego sklona da u njih veruje. Fantastino da ste u stanju da kaete tako neto ree ispunjena entuzijazmom ali kako Vam to, za boga miloga, polazi za rukom?
75
Vrlo jednostavno odgovori on smeei se; ukoliko posmatra dvoje ljudi na obian nain uglavnom moes rei da li harmoniraju. Odnos majke i sina, na primer, obino se moe proitati iz njihove fizike slinosti; za itanje suptilnijih odnosa mora se posmatrati mentalno telo; na taj nain moe se videti da li postoji srodnost due. Znai Vi mislite da smo Gordon i ja srodne due? Definitivno!- odgovori on. Ha! Ha! uskliknuh trijumfujui. Moda e se, poto si ovo saznala, ponaati malo bolje prema njemu. Nikada se nisam ponaala loe prema njemu izjavi ona po malo ljutito. Za mene je to lo tretman rekoh. Poto zna ta o tome mislim, kladim se da bi i Morvord bio istog miljenja ukoliko bi smo mu sve ispriali! U emu je problem? upita Morvord dobronamerno. Da li bih mogao nekako da pomognem? Ona ga pogleda puna zahvalnosti i ree: Ima izvesnih potekoa. Manje vie, besmislica; potekoe se uvek mogu prevazii. injenica je da si ti jedan umiljeni cepidlaka rekoh smejui se da na taj nain malo ublaim ovu uvredljivu primedbu. Boe Dragi! ree Morvord umirujuim glasom. Ova braa nisu ba laskava! O, on je jedan grubijan primeti ona ledenim glasom. Problem je u sledeem rekoh, preuzimajui stvari u svoje ruke. Gledis ima negativan stav prema braku i ne moe da se odlui na udaju, iako voli tog oveka i eli da i on nju voli. Ali, poto nisu vereni, ona smatra da treba da se jedno prema drugome odnose apsolutno platonski; u stvari, ona ak nee ni otvoreno da prizna da ga voli, jer smatra da se ni to ne pristoji. Morvord se nasmeja jednim tonom koji je u sebi sadrao vidnu tolerantnost. Zar ne milsite da sam u pravu? upita ona obraajui mu se. Ni najmanje ree on vrlo se ljubazno smeei. Eto vidi, ta sam ti rekao! uzviknuh pobednikim glasom. Ali stvarno, gospodine Hejg ree ona kao da bi htela da ga ubedi tako neto se ne radi barem ne u drutvu u kojem se ja kreem. Nismo Boemi da bi tako neto radili. Ali kako stoje stvari s tim jadnikom? upita on, gledajui je oinski. Ne pada li mu sve to strano teko? ista okrutnost! uzviknuh. Na trenutak je razmiljala ta da kae. Ona nee da mu da slobodu rekoh okreui se Morvordu ali nee da mu pokae ni mrvicu ljubavi. Ja to nazivam flertovanjem da flertovanjem; i to najgore vrste. U ivotu nisam flertovala! izjavi ona sveano. Ne smatrate li moda da postoji i takav oblik flertovanja primeti neno Morvord koji je do te mere neprimetan, da ga je vrlo lako okarakterisati podmuklim? to zasluuje jo veu osudu dodadoh.
76
Moja sestra je izgledala zbunjeno. Nisam ba sigurna da razumem ree. Na primer zapoe on s objanjenjem vrlo ljubaznim tonom ako udite za izvesnou da Vas taj ovek voli, stavljajui ga svojim prisustvom na muke, znajui pri tom da zbog toga pati i ipak mu ne pruajui nita za uzvrat nije li to ono to bi mogli nazvati vrlo podmuklim oblikom flertovanja? utala je oigledno postiena. Znam da je nastavi on flertovanje jedan neodreen pojam i da se mnogo toga naziva flertom, to po mom miljenju uopte nije flertovanje. Na primer, dve osobe se mogu voleti i to javno pokazivati, iako nemaju namere da se uzmu; to ipak, striktno govorei, nije flertovanje jer nije neiskreno samo zato to nije i brano, ako mogu tako da se izrazim. Ako, s druge strane, dvoje nastoje da jedan drugome uzburkaju oseaje samo da bi zadovoljili sopstvenu sujetu, a ne i zato to se vole, definitivno se moe nazvati flertovanjem, jer predstavlja podmuklo traenje neega bez namere da se na to uzvrati. Ali to se definitivno ne moe primeniti na mene protestvovala je. Hajde da se krtiki osvrnemo na celu stvar ree on. Time to tom mladiu dozvoljavate da provodi prilino vremena u Vaem drutvu, navodite ga na pretpostavku da Vam je stalo do njega, zar ne? To u njemu stvara odreene nade, ijem realizovanju ne nameravate da doprinesete ni time to ete se za njega udati, ni na bilo koji drugi nain. Bojim se da to za rezultat ima njegovu patnju. Drugim reima, draga prijateljice, nije li tako da sebi kupujete zadovoljstvo po cenu njegove patnje, oekujuci na taj nain od njega vrlo mnogo, ne dajui mu za uzvrat nita? Ali po miljenju drugih ... zapoe ona s primedbom. Miljenja drugih prekide je on zasnovana su na sebinosti i sujeti, a ne na altruizmu i ljubavi. Draga moja Gledis rekoh preteruje; umiljena si i flertujes; to pre ti to postane jasno, to bolje. Ne bi li bilo bolje da budete potpuno iskreni prema tom oveku nastavi Morvord i kaete mu da ga volite, ali da su Vai pogledi na brak takvi da ne elite da uinite taj korak? Taj in ne samo da bi bio iskren i poten, ve bi mu omoguio da se odlui ili da Vas ostavi, ili da se zadovolji Vaom ljubavlju takvom kakva jeste. To ne bi bilo dobro - usprotivi se ona on bi odmah pokuao, hm, da me poljubi. U ivotu nisam sreo veu sujetu rekoh uz to si jo i krtica. Dozvoljava tom jadniku da se raspinje izmeu nade i oajanja, samo da bi udovoljila svojoj bolesnoj sujeti, a osim toga si i krta da mu prizna ljubav, ili mu da poljubac koji bi ga uzdigao do devetog neba. Morvord mi dobaci pogled koji je veoma mnogo liio na odobravanje; za razliku od njega, sestra mi dobaci jedan pogled prepun besa. Hajde da sednemo ree on i uivamo u prirodi. Sedosmo na travu i ja primetih kako Morvord zamiljeno posmatra moju sestru. Vidite ze trenutek je razmiljao a onda nastavi postoje dve vrste vrline: istinjske vrline i one koje su lane. Pseudovrline su one koje se zasnivaju
77
na sujeti, istinjske su zasnovane na nesebinosti; to se tie njihove pojavnosti, nije ih uvek lako razlikovati, jer onome ko ne razmilja, izgledaju veoma sline. E pa, draga moja gospoice Gledis, nadam se da ete mi oprostiti na grubosti, ali Va stav prema tom oveku, ma koliko ispravan i hvale vredan izgledao sa svetovnog gledita, posmatran sa duhovnog stanovita, on predstavlja puki sebiluk. Posmatrajui Vau auru vidim da je zgrena i ograniena umesto da bude velika i da se iri. Takoe vidim i pokazatelje da ste ovu istu dramu s tim istim ovekom ve nekoliko puta doiveli u svojim prolim inkarnacijama i da je svaki put prouzrokovala patnju; i usmesto da iz te patnje izvuete lekciju, do sada ste uvek propustili da je nauite i zato u ovom ivotu ponovo prolazite kroz nju. Jer ljubav je spona koja nas povezuje, jednu inkarnaciju za drugom ali, samo ukoliko je ta ljubav nesebina i plemenita, urodie plodovima sree, a ukoliko nije, spona prestaje da bude radost i biva nesrea, kao to se to pokazuje i u Vasem sluaju, zahvaljujui tome to Vam je mrsko da menjate svoje stavove. Bojim se da e opet doi do toga to se i pre dogaalo, jer u svim ovim prolim ivotima taj ovek Vas je napustao, odustajui u oajanju od cele stvari, budui da je u svojoj Ljubavi prema Vama traio irinu i nesebinost, da bi, na kraju, svaki put bio potpuno deziluzionisan. Glas mu je skliznuo u melodiozni apat, to se dogaalo uvek kada bi govorio temama ove vrste; na nesreu, svaki moj pokuaj da to opiem bio je vise nego za aljenje. Vidite nastavio je reito, ali nenim glasom u ovoj stvari ste se strogo povinovali konvencijama sveta, a da se ni jednog trenutka niste zapitali da li je to moda pogreno, ili da li za osnovu ima sebinost ili plemenitost. U ovom sluaju ste, kao i u mnogim drugim uostalom, uzimali u obzir ono to svet smatra ispravnim i to javno isticali, ali ste propustili da razmislite o tome da li je ono po sebi zaista ispravno. Jer zakoni i konvencije sveta su zasnovani na pravilima koja ne ostavljaju ni najmanje mesta izuzecima i individualnim okolnostima nekog sluaja. I kao to je neto po nekad ispravno, a u nekoj drugoj situaciji potpuno pogreno, isto tako striktno pridravanje konvencija sveta moe u oima Boanskog biti za najveu osudu. tavie, povinovati se konvenciji za koju u dui znamo da je pogrena, ne predstavlja vrlinu, ve samo sujetu i maskirani kukaviluk i otuda je nedostojno da se mea sa tako nesebinom kvalitetom kao to je prava, neokaljana ljubav. A kada takvo povinovanje, ne samo to je pobudjeno sujetom, ve istovremeno nanosi i patnju jednom nevinom biu ije su namere asne i potene, onda ga se jo vie treba kloniti; jer ljubav koju se ne tie dobrobit svog objekta uopte i nije ljubav, ve neka druga emocija koja se samo prikriva iza tog imena. Tu napravi kratku pauzu i dobaci mojoj sestri jedan dobronamerni pogled, kojim kao da je eleo da je ubedi, poloivi svoju ruku na njenu. Na ovom mestu ree dolazimo do pitanja izbora i odluke ta je slaje, ponos ili ljubav i da li vredi dozvoliti da se detinjasto i prolazno isprei na putu onoga to je trajno, dozvoljavajui na taj nain nitavnoj iluziji da proguta veliku stvarnost? Ponos je zaista samo iluzija u tome to ga oni koji su ponosni, dovode u vezu sa stvarima gde mu nema mesta, potpuno ga isputajui iz vida tamo gde bi bio umean. I Vi ste, poput mnogih drugih
78
ponosni da sakrijete, umesto da priznate i ponosite se time to vam je srce ledeno umesto da je od plamena; pa ipak, ni jedna od svih ovih stvari nije vredna ponosa, ve sasvim suprotno od toga, jer predstavljaju samo greku odenutu prividom vrline, ali jo uvek greku, bez obzira na to ta bi svet mogao rei. Ovo takoe vai i za krtost, bez obzira da li je vezana za novac ili ljubav, za prevaru i za hladnou srca; ponositi se bilo kojom od ovih stvari znai biti ponosan na neto to je slabo i detinjasto, umesto mudrog, a time i snanog. Tu Morvord zavri i pogleda je pun blagosti i saoseanja. Opasnost po sreu tog oveka izgovor je za moju malu poropoved - ree kao da se pravda Vau sreu takoe; iako Vaa ljubav moda nije veoma intenzivna, Vi tog oveka volite onoliko koliko ste u ovom trenutku u stanju da bilo koga volite i patiete ukoliko ga izgubite, a bojim se da e to biti vrlo skoro. A sada je bilo dosta moralne filosofije za danas; proputamo zalazak sunca koji ima sopstvenu filosofiju. Ali, bez obzira koliko je Morvordova reitost bila ubedljiva, za mene u svakom sluaju, u ovoj prilici, kao i u mnogim drugim prilikama, njegova intervencija ili je stigla prekasno, ili je preovladala sujeta moje sestre, zbog ega nije bila u stanju da promeni stav, bez obzira na krivicu koju je moda oseala u dui. Ve smo bili zaboravili ceo sluaj, kada mi posle otprilike mesec dana Morvord prui pisamce pisano Gledisinim rukopisom. Glasilo je: Dragi gospodine Hejg, - veoma sam nesrena i poto ste ve jednom pokuali da mi pomognete, iako sam bila dovoljno blesava da ne prihvatim Va savet, oseam izvesnost da ete mi opet priskoiti u pomo, uprkos onome to moe izgledati kao moja nezahvalnost. Gordon me je napustio kao to ste to predvideli. Jednostavno mi je rekao da vie nije u stanju da sve to podnosi i da mu je drae da me vie nikada ne vidi. Pisala sam mu nekoliko puta, ali on mi ne odgovara i zato se plaim da je nada da e se stvari ikada ispraviti vrlo mala. Veoma bi me uteilo ukoliko bih mogla da razgovaram sa Vama; sigurna sam da ete mi oprostiti to Vas zamaram, ali znam da ste uvek spremni da pomognete onome ko se nalazi u nevolji. Uz najiskrenije pozdrave, Ostajem Vaa odana, Gledis Brodbent. Razume se da u uiniti ta je u mojoj moi ree on poto sam zavrio s itanjem ali mislim da bi bilo dobro da ti razgovara sa tim ovekom i ustanovi kakav je njegov stav prema svemu ovome. ini mi se da si traio svoju filosofiju na Gledis rekoh i prosipao bisere pred no dobro, to i nije ba lep izraz. Malo filosofije ak i za neprijemivo uvo nikada nije protraeno odgovori on smeei se jer iako je tvoja sestra moda osuena na patnju zbog toga to je zahtevala mnogo, ne dajui nita za uzvrat, mislei da je sujeta vrlina, a slabost ljubav, sada je dobila nagovetaj zato mora da pati, te e sledstveno tome mnogo lake nauiti svoju lekciju. Za sada je dovoljno to to definitivno nee poveati zbir greaka koje je do sada napravila time to e kriviti njega, a ne sebe; i da e do kraja ove inkarnacije moi da naui da je sutina prave ljubavi davanje, a ne zadravanje, mislei sve vreme samo na
79
sebe, umesto na predmet svoje ljubavi. Kada se u buduoj inkarnaciji budu sreli, to e definitivno biti sluaj, i kad se opet budu zaljubili jedno u drugo, znanje koje je sada stekla e joj dobro doi i sve ono to je ovoga puta bilo pomueno patnjom bie proeto razumevanjem i sreom.
80
Poglavlje XV
Dobrovoljni zatvor gospoe Barton
Bio sam poeo da Dastina Morvorda Hejga smatram lekarom za duu i kad god mi je izgledalo da je nekome od mojih poznanika bio potreban mentalni lek, a nije bio sasvim izgubljen sluaj, bez ustezanja bih ga zamolio da poe sa mnom i poseti ga ba kao to bih vodio lekara nekom pacijentu izuzev injenice da nije bilo nikakvog honorara. Ovoga puta bila je to jedna sredovena dama po imenu gospoa Barton, koju sam poznavao ve izvesno vreme i za koju sam izriito smatrao da je neophodno da izmeni svoje gledanje na svet, jer je spadala u one ljude za koje se moglo rei da imaju sve, a ne uivaju ni u emu. Ona je u stvari oko sebe bila podigla zid i ivela u stanju zatvorenosti to ju je veoma muilo, iako nije bila u stanju da pogodi ta je razlog toj nesrei. Poto sebe nisam smatrao dovoljno mudrim da u njenom sluaju doem do bilo kakvog povoljnog rezultata, zamolio sam Morvorda, kao i u sluaju majora Bakingema, za pomo u spasavanju ove due. Iako pria gospoe Barton ne podrazumeva nikakvu avanturu, omoguava nam dalji uvid u filosofiju mira mog mudrog prijatelja. Seam se kada smo je po prvi put posetili u njenom prostranom stanu u Belgreviji10. Uprkos neznatnoj izmaglici, bio je to lep dan; kad stigosmo u blizinu trga Belgrejv, uz gaenje koje u sebi nije imalo niega zlonamernog, Morvord primeti da smo upravo naili na najgoru auru u Londonu. Ovde bi mentalnu atmosferu gotovo mogli sei noem ree prosto zaguuje svojom gustinom. Nasmejah se ovom komentaru: zahvaljujui svom bezoseajnom mentalitetu nisam bio u stanju da napravim razliku, ukoliko se nije radilo o runoi, odnosno lepoti. Moram da priznam (s obzirom da mi je poslepodnevni aj najomiljeniji obrok) da nas je gospoa Barton obasula najdelikatnijim, veoma pomno odabranim zalogajiima, na koje sam se naklipio na nain koji je uinio da iznutra pocrvenim od stida i koji je za rezultat imao komentar da sam bio vrlo prodrljiv, to sam saznao nakon par dana. U stvari, kritikovanje je bilo jedino ivotno zanimanje gospoe Barton: stalno je gledala kroz pijunku zatvora kojeg je sama za sebe podigla i kritikovala sve i svakoga, smatrajui da na taj nain posmatra ivot onakvog kakav jeste i da je to jedna veoma praktina stvar.
10
Mondenska etvrt u jugozapadnom delu Londona prim. prev.
81
Morvordov prvi korak bio je da joj omogui da govori i tako joj izmami neophodne informacije. Sasvim mi je jasno da je bilo dovoljno da samo pogleda u njenu auru kako bi saznao sve o njenom karakteru, ali mi je objasnio da je u tom momentu bilo neophodno dozvoliti joj da govori, da bi dola do zakljuka da je do procene njene linosti doao na poten i praktian nain. Da ree ona posle nekih drugih komentara tano je da nemam mnogo prijatelja. To je prava teta ree Morvord saoseajno. ivot vrlo lako postaje osamljeniki. Uistinu uzvrati ona po malo tuno s druge strane, vrlo je malo ljudi koji bi mogli biti odgovarajui prijatelji; u ivotu sam doivela mnogo razoarenja. Da li su moda bili nepouzdani? upita on. O, najnepouzdaniji saglasi se ona osim toga veoma je teko pronai ljude koji oveka stvarno razumeju. Svakako, ukoliko neko stvarno zeli da ga drugi razumeju, veoma je, kao to kaete, teko. On mi dobaci jedan kratak pogled sa izrazom kao da zeli da kae kakve li to gluposti govorimo! Pretpostavljam da Vama nije teko da razumete druge dodade smerno. Pa, ne bih ba mogla kazati da imam potekoa prihvati ona obradovana komplimentom; ali, razume se, nikad se ne zna. Mislio bih da imate ogroman krug prijatelja rekoh ja uz prikrivenu neiskrenost. Ne pravih prijatelja ispravi me ona. Ali u svakom sluaju ljudi koji Vas vole. Tano ponovi Morvord. Njoj se ote usiljeni osmeh lane skromnosti. Ali ukoliko ovek njih za uzvrat ne moe voleti, tako neto je hm nezadovoljavajue ree ona. Nita to godi sujeti nije sasvim nezadovoljavajue primetih. Pa ipak, ta vrsta zadovojstva nije ona kojoj gospoa Barton tei ispravi me Morvord laskajui. Da budem sasvim iskrena odvrati gospoa Barton, smeei se neto iskrenije - u pravu ste. Pretpostavljam da je prirodno da ena Vaeg temperamenta mnogo oekuje od prijatelja pretpostavi Morvord oseajno. Jeste, tano sloi se gospoa Barton; odnosno, nisam sigurna za mnogo, ali stavrno oekujem barem malo. Moda bi bilo dobro ne oekivati nita ree Morvord, kao da se toga dosetio ba u tom trenutku. To bi bilo neuobiajeno ree ona; ali nije mi ba najjasnije kako je to mogue. Jednostavno tako to ete prema njima zauzeti stav tolarancije glasio je njegov odgovor. Ali to bi za njih bilo vrlo loe.
82
Pitam se razmiljao je Morvord glasno. U pitanju je veoma prijatan oseaj primetih on me je nauio kako se takav stav kultivie. Da li je mogue ree ona; poduavati nekoga tako neobinoj stvari. Ni na pamet mi nije palo da bi neko mogao uiti takve stvari. Mogue je navaljivao sam. Dobro, dobro primeti ona uz mudrost ignorancije. Bojim se da ja to ne bih mogla. Plaim se da sam za to i preterano kritina i preterano praktina. Pitam se da li biti kritian zaista znai i biti praktian razmiljao je i dalje Morvord i opet kao da mu je to tek palo na pamet. Ne moe se biti sanjalica ree gospoa Barton; ivot se mora videti onakav kakav jeste. Nekako mi je sumnjivo postojanje onih koji zaista vide ivot onakav kakav jeste ree on to je uvek samo pitanje naoara stavite plave i sve e Vam izgledati plavo. Bolje plavo nego nerealno navaljivala je i dalje gospoa Barton. Ali taj plavi izgled jeste nerealan ispravi je on. Mislite li? Pa, priroda nikada nije plava, ukoliko je ne posmatrate kroz plavo staklo, nije li tako? Ali ivot nije priroda ree ona. Nisam ba u to siguran. Gospoa Barton se nasmeja, ali ne odgovori. Sad znam ta je u pitanju ree Morvord. Vi spadate u one pametne ljude kojima je teko da budu sreni. Gospoa Barton podie ruku u znak ljubaznog protesta. Nisam ba toliko nesrena primeti prosto. Zar vam je svejedno? upitao je. Moda. Ledi Morton najavi sluavka osobu koja na po malo uzvieni nain stupi u sobu. Nedugo nakon toga mi se oprostismo, uz zahtev gospoe Barton da je obavezno uskoro opet posetimo. Bojim se da e se ispostaviti da je Vaa prijateljica veoma teak sluaj ree Morvord dok smo odlazili. Okruila se mentalnom koljkom koju ni najljubaznije misli ne mogu da probiju, tako da je njeno i emotivno i mentalno bie potpuno izgladnelo. Uzrok njenog problema je meavina straha i sujete plai se oseanja, plai se i najmanjeg prekora, plai se od samog ivota, te vidim da je nada da e se izvui iz tog svog zatvora u ovoj inkarnaciji vrlo mala, ukoliko se ne dogodi neto sasvim neoekivano. Kao na primer ? upitah Jedna veoma duboka i strastvena ljubavna afera odgovori on. Dragi Boe! nasmejah se. Samo to insistirao je. Njena aura je samo jedan debeli sloj sivoga to znai depresiju i bie potreban vrlo snaan talas emocija da to sivilo rastera. ini mi se da si mi rekao da je udovica i koliko vidim, stara je oko etrdeset i
83
pet godina. U stvari, ona se nalazi u periodu izmeu opasnih godina i veoma opasnih godina. Nasmejah se ovom komentaru. U stvari rekoh ne mislim da je udovica; ili je razvedena ili ivi rastavljena od mua (ne poznajem ba najbolje njenu prolost); zato ukolio joj bude preporuio da se upusti u nekakvu ljubavnu aferu, moes je gurnuti u gomilu neprilika ukoliko je samo rastavljena. On se na to nasmeja svojim karakteristinim gospodskim smehom. Prijatelju moj ree on ti mi vrlo esto ini ast time to ma naziva doktorom za due. Doktor propisuje lekove neki su slatki, neki veoma gorkog ukusa; neki od njih su vrlo otrovni, neki sasvim bezazleni ipak , njihov cilj je uvek da prouzrokuju izleenje. Pa? upitah. Pa kad se radi o leenju dua objasni on ozbiljno lekar je esto porimoran da prepie, da tako kaem, neto to za spoljni svet ima gadan ukus; a svet je kao dete u biljnoj apoteci preputeno samom sebi proba sve redom i proglaava da je neto dobro odnosno loe na osnovu toga da li ima sladak ili gorak ukus. Ipak se ne moe rei da su gorki lekovi bolji od slatkih, jer nita samo po sebi nije dobro ili loe. Molim te, nastavi rekoh mu. Da pretpostavimo da je gospoa Barton samo rastavljena; ak i da je tako, ljubavna afera koju bi svet smatrao nepristojnom, bi pod izvesnim okolnostima bila jedina stvar koja moe spasiti njenu duu. Onaj ko eli da spase svoj ivot, mora ga izgubiti u stvari znai mnogo vie nego to to kae reima, jer mu je znaenje vrlo esto 'Ako hoe da spasi svoju vrlinu, mora je izgubiti. Neupueni bi mogli tvrditi da su to opasne doktrine odgovorih na to. Beladona je opasan otrov, ali je za jednog homeopatu u mnogim sluajevima od neprocenjive vrednosti. Posle krae pauze, on opet progovori: Ode jednom jedan mekuac kod indijskog mudraca da ga pita na koji nain bi mogao postii osloboenje; videvi da pred sobom ima jedan veoma slabaan primerak vrste, mudrac ga upita: Jesi li ikada slagao? okiran i prestravljen, mladi mu odgovori da nije. Na to mudrac ree: Naui da lae i to dobro; to je prvi korak. A ja bih morao gospoi Barton rei: Naui da voli i to dobro da bi uspela da razvije svoju prirodu ljubavi; i naui da ti ne smeta sta svet na to kae, da bi ubila svoju sujetu i razvila moralnu hrabrost. Neobine dokrtine sa svetovnog stanovita; ipak, sa stanovita mogueg izleenja od neprocenjive vrednosti. Ali, uprkos tome da ju je smatrao fatalno tekim sluajem, Morvord je zahvaljujui svom neumornom strpljenju i dobroti sopstvene prirode bio spreman da opet poseti gospou Barton i nanovo ulae napor u pravcu njene emancipacije. I tako smo se desetak dana kasnije opet pojavili na njenim vratima. Gospoa Barton nije kod kue gospodine glasio je odgovor sluavke na moje pitanje ali je ubrzo oekujemo, a gospoica Mejbl i gospoica Ajris su kod kue.
84
Na to uosmo, a primie nas ivahne bliznakinje, koje sam poznavao mnogo bolje od njihove majke. U stvari, njih je bilo lako bolje poznavati isto koliko je bilo teko poznavati njihove roditelje, jer su odgovarale tipu moderne mlade devojke liene svake povuenosti. to se tie njihovih drugih osobina, jedna od njih defnitivno nije postojala potovanje roditelja, izuzev u obliku konvencije kada im je majka bila prisutna, a im bi se izgubila iz vida ova konvencija bi iezla. Takoe su otvoreno priznavale svojim prijateljima da im je majka uasna gnjavatorka; moram iskreno da kaem da sam bio ubeen da je za njih predstavljala neumesnu alu i nita drugo. Poto su nas toplo i ivahno doekale, pri emu su istvremeno govorile, gospoica Mejbl (mislim da je to bila Mejbl, one toliko lie) nas je obavestila da je majka u gostima. Ona mrzi da ide u goste, ali voli da radi stvari koje mrzi; takva nam je majka, prava udakinja! Kad bi samo mi mogle da volimo da radimo stvari koje mrzimo ne bi morale da od jutra do mraka sluamo kako smo sebine. Morvord se nasmeja. nesebinost ree ljubazno se ni u kom sluaju ne mora dovoditi u vezu sa muenitvom, mada je teko ljude ubediti u to. Uraa uskliknu gospoica Ajris, pljesnuvi rukama; pronale smo jo jednu srodnu duu. Kakav divan ovek dopanu mi gospoica Mejbl. Neki ljudi su sebi utuvili u glavu da je blagosloven samo neraspoloeni davalac dodade Morvord smeei se. Tano tako ree gospoica Ajris; navuci tunu grimasu i sve ini kao da te boli i svako e misliti da si svetac. Daj mi sveca sa licem kao jabuka. Kako vam je majka, uzgred budi reeno? primetih. Neko mi ree da je imala stranu prehladu. O, jeste odgovorie u glas, pa gospoica Ajris prepusti sestri da zavri reenicu. Majka je par dana govorila kako se loe osea samo da izazove malo simpatije; sada je sve u redu i veoma je zauzeta davanjem bez radosti (nasmejae se u glas) bazari i tako te stvari. O Vama sam ula izvanredne stvari ree gospoica Ajris, okreui se Morvordu. Ljudi priaju da okreete svet naglavake. On se nakloni smejui se. Veoma je lako okretati svet naglavake u teoriji ree jer kad je neto okruglo niko ne moe da kae ta je dole a ta gore, zar ne? Gospoica Ajris podskoi sa stolice pa je darala vatru, dajui na taj nain oduka svojoj prikrivenoj ivosti. Nasuprot tome, Morvord je izgledao tako miran da mi je pala na pamet primedba mije sestre o majmunima i Zoolokom vrtu. Vidim da ivot uzimate s veseljam ree vesela osoba je veoma mudra. Pa neko mora da bude veseo odgovori ona. Majka ivi ivot u zlovolji, pa mi to moramo nadoknaditi. Ona uvek misli da je sve loe; mi mislimo da je sve dobro na taj nain je egzistencija mnogo zabavnija.
85
Bio jedan mudar ovek primeti on koji je rekao da je ivot isuvie ozbiljan da bi smo ga smatrali ozbiljnim. Moda shvatate dubinu toga pa s tim u skladu i ivite. Moda ree ona pretpostavljam da je time mislio kako je ivot strahovito dosadan da ovek sam mora da ga obogati veseljem. Primeujem da ste veoma otroumni odgovori on; ba to i znai. Poen za Ajris uskliknu vedro. Posluite se ajem ree mi gospoica Mejbl; i jedite vie; mi smo za hranljive obroke a ne za daj kravi jagode to je uobiajeno kad idete negde u goste. Poto sam se u stvari sve vreme kljukao finim sendviiima, (gospoa Barton nije bila tu da me posmatra kritino) uzdrah se od dalje konzumacije ponuenih mi specijaliteta. A onda odjedamput ona kroi u sobu i moram da dodam, ivahnost bliznakinja ieze, kao da ste probuili balon. tavie, poto su izvesno vreme utljivo sedele, one se manje-vie kriom udaljie iz sobe. Gospoa Barton nas je zabavljala, ili bolje rei nas nije zabavljala, svojim konvencionalnim primedbama koje nikoga nisu zanimale, a onda se Morvord odlui da razgovor usmeri ka korisnijim temama. Vae erke su nam u vaem odsustvu ukazale ljubazno gostoprimstvo; obe su veoma pametne i zabavne. ree s divljenjem u glasu. Bojim se da im laskate odgovori ona. Ja lino mislim da bi bilo veoma korisno ukoliko bi bile malo ozbiljnije. To dolazi s godinama ree on; trenutno u sebi imaju toliko ljubavi da su srene i, kako ste to Vi formulisali, bez ozbiljnosti. Ljubav je zamena za ozbiljnost. Ljubav ree gospoa Barton ispitivakim tonom. Kao kod veine blizanaca i meu njima vlada ogromno jedinstvo; i ma koliko udno zvualo, ljubav jedne za drugu koja egzistira ve nekoliko ivota, razlog je to su u ovoj inkarnaciji bliznakinje. (On mi dobaci svoj dobro poznati pogled koji je ovoga puta znaio A sada ok.) Kakva neobina ideja primeti gospoa Barton ispunjena sumnjom i neopravdavajui ovakav komentar. Mislite da je neobina? upita je oseajno. Da li je toliko neobino kada razmiljamo o tome da je ljubav prosto princip privlaenja i da ta ista ljubav dri itav univerzum? Zbog toga ljubav i jeste najvanija stvar na svetu. Gospoa Barton ni ne pokua da prati ovu ideju, jer joj se bez sumnje uinila bljutavom. Bojim se da s njima u vezi ne vidim ba mnogo ljubavi primeti sa aljenjem; ponekad mi izgledaju tragino sebine i esto sam primorana da im to i kaem; nisu nauile oseaj dunost i koji nalae da se ine dobra dela. Bilo je oigledno da se Morvord uzdrava da se ne zakikoe. Smatrate li da su dobra dela dobra upita smirujuim glasom ukoliko se ine samo iz oseaja dunosti? Ne vidim neku naroitu zaslugu u tome kad neko radi ono to mu se svia odgovori ona prekorno. Blagosloven da je radosni davalac rekoh vragolasto.
86
to znai poe on sa objanjenjem pre nego to je gospoa Barton uspela da neto kae da dobra dela injena bez ljubavi imaju nitavnu vrednost, a da je i sam oseaj ljubavi prema drugima dobro delo po sebi, jer predstavlja hranu za gladnu duu. Gospoa Barton je izgledala kao da je bila miljenja da je svet jedno nezahvalno mesto. Tu sedi ovek koji joj malte ne kae da su sva dobra dela koja je ikada uinila samo od mruljave vrednosti, dok, po njenom miljenju, injenica da joj je pri tom dosadno jo i uveava vrednost njenih dela. Izvesno je da obojica imate veoma neobine ideje ree ona nemono. Vidite objasni Morvord pomirljivo stvari nisu ba takve kakvim se ine. Ljudsko bie nije samo puko fiziko telo; ovek poseduje i emotivno i mentalno i duhovno telo i sva ona proimaju njegovo fiziko telo. Kada nekoj osobi pruate oseaj ljubavi, Vi u stvari na taj nain obogaujete ta suptilnija tela; injenjem takozvanih dobrih dela, pomaete samo onom to je podlono prolaznosti, jer su suptilna tela manje-vie vena, dok grubo, matreijalno telo umire posle izvesnog broja godina. Hraniti izgladnelog je praktino, slaem se s Vama; ali hraniti unutarnjeg, venog oveka je jos praktinije, jer to due traje posledica neke stvari, to je stvar praktinija. Iako davati novac znai davati deo svog poseda, to nije bez zasluge, ipak, voleti, znai davati deo sebe. Stoga onaj ko istinski voli nikada ne moe stvarno biti sebian. Gospoi Barton ne pade na pamet nikakav odgovor na to, te ga je samo u udu posmatrala i utala. Sebinost i nesebinost samo su rei koje ljudi upotrebljavaju nastavi on. Imajui samo maglovitu predstavu u pogledu njihovog znaenja. Sebinost je usmeravanje sopstvenog uma prema sebi; voleti, znai ne samo usmeravati um prema nekome ko nije sebe , ve istovremeno davati deo sebe biu prema kome je ta ljubav usmerena. Najpraktinije od svih dobrih dela je, stoga, davanje meavine svoga truda, svog novca i sebe samoga. tavie, pri tom anjemo i sreu, jer voleti, znai oseati neto najlepe na svetu. Gospoa Barton potrai spas u onoj neiskreno dobronamernoj vrsti smeha kojoj ljudi po nekad pribegavaju kada se s neim ne slau, ali ne poseduju protivargument. Drugim reima, smejala se, jer joj je bilo po malo neprijatno to nije znala ime da podri sopstvena ubeenja, ukoliko ih uopte moemo nazvati ubeenjima. Vidim da mislite da smo i moje ideje i ja po malo aknuti ree on humorustino pa ipak Vas uveravam da su starije od samog Hranstva i da su svakidanje razumne. Da budem potpuno iskren prema Vama gospoo Barton nastavi neto otrije iz naeg razgovora pre nekoliko dana zakljuio sam da niste ba najsreniji. Ja to jesam, a najprea stvar za jednu srenu osobu je da i drugi budu sreni; to je samo jedna uobiajena elja, toliko obina koliko je to uobiajeno nekom ko je bolestan preporuiti odreenog lekara koji je izleio njega samog. Gospoa Barton se nasmeja i primeti: Vi ste uistinu veoma ljubazni. Njegove namere, ba kao i nain na koji je to pokazivao bile su do te mere brine i iskrene, da je duboko u sebi osetila zahvalnost i morala ju je i pokazati. I kakav je Va recept? upita
87
Vie sveeg vazduha odgovori on jednostavno. Okrueni smo predivnim ravnima sree koje opaaju samo oni koji otvore prozore uma i iz svog ivota iskljue one koji te prozore dre zatvorenim. Za trenutak je razmiljao: Zatvoreni um mora se oseati nesrenim, jer se na malom prostoru vrlo lako gomilaju ljudske patnje; ali izai u beskrajno i veno koliko su te patnje udaljene jedna od druge? Kao kad se iz nekog sokaeta vinete u nebeske ili okeanske irine: a kad ste ve tu, boanska ravnodunost obuzme duu i tada svaka kritika, sve to smatramo pogrenim, otpada, jer je u pitanju samo oseaj sputanosti, koji je detinjast: kritikovati neto se uopte ne isplati. Va problem, draga prijateljice, je da sve smatrate loim (ak i lakou koje vae keri nose u srcu). Obrnite proces i ponite da sve smatrate ispravnim i dobrim i ekajte da vidite ta e se dogoditi. Uveravam Vas da neete zaaliti. On ustade da krene, toplo se pozdravljajui s njom; premda nije mnogo govorila, oseao sam da je ostavio veoma dubok utisak na nju i da e joj moda jednoga dana dosaditi zatvor koji je sama za sebe sagradila i shvatiti da je imao pravo.
88
Poglavlje XVI
Preobraaj Flosi Mekdonald Jedne kasne veeri posetih svoga prijatelja kod kue i naoh ga u drutvu zene, koja je oigledno spadala u onu vrstu koja se naziva posrnulom. Moram da priznam da sam za trenutak bio preneraen, posebno dok sam razmiljao o izvesnoj neodlunosti u odgovoru Morvordove desne ruke kada sam ga zapitao da li je gospodar kod kue. I zaista, da me Morvord nije preduhitrio reima Ovo je gospoica Mekdonald; molim te sedi dragi prijatelju, veoma se radujem to te vidim na taj nain me dovodei pameti, mislim da bih samo blenuo u oboje, vidno postien. Flosi obrati joj se esto si sluala kako govorim o gospodinu Brodbentu; to je on. Nasmeila mi se po malo stidljivo i potom je ponovo pogledala u Morvorda zanosno. Skoro itavih deset minuta razgovarali smo o obinim stvarima, a onda Flosi ustade da krene; Morvord ju je ispratio do ulaznih vrata i tu su se zadrali u kraem razgovoru, nerazgovetnom za moje ui. Kada se vratio, pogledao me je uz osmejak, vidno se zabavljajui. Oigledno nije uvek i tano bila je njegova primedba. to se Flosi tie, ona je psiholoka studija veoma zanimljive prirode: Ni za ta na svetu ne bih propustio da se sretnem s njom. Oigledno je tano u tolikoj meri to je ona vrlo zaljubljena u tebe rekoh iskuavajui ga. Jeste ogovori on skromno mogue je da mi ini tu ast. Na kraju krajeva, ljubav je veoma koristan inilac kada je u pitanju voenje nekoga stazom duhovne evolucije. Nije mi ba bilo najjasnije ta bi ovo trebalo da znai. Ako je devojka zaljubljena u jednog oveka objanjavao je uinie za njega mnogo vie nego to bi to bio sluaj da u njega nije zaljubljena. Ukoliko je njegov uticaj dobar, bie mu jo lake da je oplemenjuje. Imati enu koja te voli, prijatelju dragi, znai imati izvanrednu mogunost da se ini dobro ak i ako nisi u stanju da tu ljubav uzvrati na isti nain. Znai li to da nastoji da gospoicu Flosi vrati na put vrline? upitah ga. Moe li je ubediti da napusti svoj sadanji nain ivota? Kad doe vreme, nee joj biti potrebno nikakvo ubeivanje ree on napustie ga po sopstvenoj odluci. To mi zvui prilino udno razmiljao sam po pravilu se tako neto ne dogaa. Dva su uzroka tome bio je njegov odgovor najozbiljniji je netolerantnost drutva. Drutvo je to koje tim enama ne dozvoljava da se okanu svog nesrenog poziva; im je devojka skrenula na lo put, poinje da je tretira kao pariju, to je vrlo efikasan nain da je sprei da se ikada nae na dobrom putu. Sem toga to je po sebi detinjasto, pomanjakanje oprosta je i
89
najgora politika. Da bi se zlo izleilo, mora se oprostiti; u tome to drutvo ne prata takozvanoj lakoj eni, ne ostavlja joj mogunost izbora izmeu umiranja od gladi i ulice. A drugi uzrok? upitah. Drugi razlog je mnogo rei, iako mnogo oigledniji nesklonost ednosti. A Flosi? interesovalo me je. Flosi spada u potonju kategoriju ree on uz blagi osmeh pa ipak, bez obzira na tu injenicu, ona ima prefinjenu duu i mnogo je volela. Ovo me je jo vie zaintrigiralo te ga zamolih da mi pria o njoj i kae mi na koji nain e je navesti da se preobrati. Ispostavilo se da je Flosi imala takvu narav da je svojom zaradom izdravala svoju tetku udovicu i njenu malu decu; takoe je nastojala da pozitivno utie na svoje klijente ma koliko to neobino zvualo ubeujui ih nenim enskim govornitvom da prestanu toliko da piju ili da ne budu toliko brutalni, i tako dalje i tako dalje; ukratko reeno, znajui da je poziv kojim se bavila, relativno govorei, jedna zla stvar, nastojala je da u njega unese onoliko dobra koliko joj je to polazilo za rukom i, prema Morvordovoj tvrdnji, u tome je i uspevala. Flosi je jedan izvanredan primer primeti, poto mi je ispriao prethodnu priu tog retkog principa korienja sopstvenih poroka da bi se proizvela vrlina. Ukoliko bi vie ljudi shvatilo izvanrednost tog principa, ne bi bespotrebno trailo toliku energiju na kajanje jer im ne uspeva da se otarase neke slabosti; ba nasuprot tome, uneli bi toliko vrlina u taj odreeni porok da bi on na kraju krajeva sasvim iezao. Zato sam i tvrdio da Flosi nee morati da se ubeuje da napusti svoj neprijatan poziv. Ti si najpraktiniji moralista kojeg sam ikada sreo u ivotu uzviknuh s divljenjem. Pa ipak bi me svet nazvao nemoralistom ree on smeei se. Vidi, problem je u tome da, iako se kae da je vrlina sopstvena nagrada, mali je broj ljudi koji zna kako da stekne vrlinu ili nagradu; njihova predstava o tome je da ubiju sopstvena oseanja jedan toliko neprivlaan proces da se samo mali broj njih odluuje na tako neto umesto toga treba da dovedu svoja oseanja do transmutacije. Ubij oseanje i dobie tegobu; transmutiraj ga i ono e se pretvoriti u radost. ak i proces ubijanja vrlo retko uspeva, jer je usmeren na zadovoljavenje udnje, umesto na udnju samu. ovek je prevaiao naviku da pije u trenutku kada vie ne udi za piem, a ne kad se od pia uzdrava. udnja nie prirode moe se prevazii samo time to e se zameniti udnjom vie prirode, jer ova potonja moe proizvesti veu sreu od prethodne. Ti, na primer, vie voli da raspravlja o filosofskim pitanjima sa mnom, nego da svake veeri do ponoi sedi u Karltonu pijui ampanjac. Ti se u izvesnom smislu odrie pia u korist filosofije iz prostog razloga to je filosofija mnogo privlanija: iz tog razloga odricanje ne boli." Mislio sam da se u pitanju odricanja sve vrti oko bola. primetih. Samo lano odricanje boli odgovori on; istinsko odricanje je uvek i u potpunosti bezbolno. A zato? Zato to bolno odricanje samo znai odricati se
90
akcije, a ne i elje; nasuprot tome, bezbolno odricanje znai otarasiti se same elje jer je izgubila svu privlanost. Kao to je ljubav mnogo privlanija od mrnje, a srea od tuge, tako je i duhovnost mnogo privlanija od poroka. Ukratko reeno, omogui oveku da jednom okusi istinsko dobro i izgubie svako interesovanje za zlo. Ali govorio si o transmutaciji oseanja upitah pijanenje se ne moe transmutirati. On se nasmeja. Nisam mislio da se dalje uputam u to poreenje odgovori mi; transmutacija se samo moe primeniti na izvesne aktivnosti, a posebno na oseanja o kojima sam govorio. Svet esto smatra da su ljubavne strasti i oseanja u tesnoj vezi sa zlim. To je sasvim pogrean stav; oseanja su dobra ba zato to se mogu preobraavati: ljudi koji ne gaje nikakve oseaje najudaljeniji su od Kraljevstva , jer ukoliko nisi u stanju da bilo ta osea, nisi u stanju ni da osea blaenstvo; tavie, nema niega to bi se moglo preobraziti u blaenstvo. A to se Flosi tie, ona osea da je mnogo blie duhovnoj emancipaciji od osobe koja poseduje sve vrline, ali koja u ivotu nije nita oseala. Vrline koje su isto negativne, nisu vrline. Moe li se govoriti o vrlinama kamena? Smem li da pitam na koji nain radi sa Flosi? Posao sam poeo odozgo prema dole - ree po malo zagonetno a ne obrnuto, kao to bi to mnogi inili. Nisam joj rekao Okani se svojih poroka da bih pokuao da te nauim kako da postane duhovnija. Pokazao sam joj na koji nain da bude duhovna, kako bi njeni poroci sami od sebe nestali. Ali, najbolje je da pripovest o Flosinoj emancipaciji napiem na osnovu stvari koje mi je ona sama ispriala. Kada sam se odluio da piem ovu knjigu, poto je Morvord ve bio napustio London, obratio sam joj se i ona mi je ispriala sledeu priu. Iako prilino skromnog porekla, Flosi Mekdonald je bila obdarena izvesnim rafinmanom koji se pokazivao i u njenom ponaanju i u govoru. I otac i majka su joj bili veoma poboni Metodisti do te mere poboni i uskogrudi da su je od najranijeg detinjstva podrvgavali tako striktnoj verskoj disciplini, da joj je i sam pomen religije izazivao odvratnost, jer su uspeli da religiju pretvore u sinonim za duboku tminu. Flosi je imala strastvenu prirodu i oigledno sasvim drugaiji temperament od svojih roditelja, tako da je otprilike u svojoj osamnaestoj godini postala rtva jednog beskrupuloznog oveka, koji ne samo to ju je napustio, ve je ostavio na cedilu da potpuno bez sredstava sama podie dete. Poto su njeni roditelji smatrali da je od roenja imala zao karakter i budui bez i trunke razumevanja za njenu situaciju, bez razmiljanja su je izbacili iz kue; posle izvesnog vremena provedenog u krajnjoj bedi i borbi za opstanak, odjednom se nala kao i mnoge druge ene na ulici. Imala je jednu tetku koja je na najljubazniji mogui nain pokuavala da joj prui pomo i ubedi njene roditelje (na alost bez uspeha) da promene stav. Ta tetka je ivela poteno, ali u stranoj bedi; iako je nastojala da Flosi ukae barem mrvicu svog udovikog gostoprimstva, Flosi je bila isuvie plemenita da to iskoristi, ve je, na protiv, kasnije, kako mi je Morvord ispriao, dobru nameru hiljadostruko nagradila. Izgleda da joj se posle dueg perioda provedenog u
91
velikoj bedi osmehnula srea, ako tako neto uopte i postoji; otprilike u to vreme je, jedne kasne letnje noi, srela i Morvorda. Vrlo dobro se svega seam ree mi nalazila sam se u blizini Marbl 11 kad videh kako se pribliava. Obratih mu se, a oni mi se nasmei ah, Ara kakav osmeh! i poe da mi postavlja svakovrsna pitanja o meni i ivotu koji vodim. Na izvestan nain je bio potpuno drugaiji od svih ljudi koje sam do tada bila upoznala; izgledao je veoma zainteresovan za mene, a osim toga se ponaao sa toliko potovanja prema meni kao da je u pitanju jedna dama to je od svega bilo najudnije. Na njegov predlog odosmo u park i sedosmo na klupu sa koje se mogla videti ulica Park; sedeli smo tako a on mi je sve vreme govorio: govorio mi je tako divne stvari da sam ga tu, na klupi, smesta zavolela. Mora da smo u razgovoru proveli vie od jednog sata ah, kako se svega dobro seam kada me je upitao gde ivim i kazao da bi voleo da me poseti bar na kratko. Sve je bilo vrlo neobino. Kada smo stigli u moj stan, seo je u fotelju i nastavio da govori, govori, govori prelepe stvari mi je govorio a onda je oko jedan sat ustao da krene. Ljubavnika ima na pretek ree mi ono to eli je prijatelj. Mukarci te poseuju zbog uitaka, zar ne? I ja sam tu zbog uitka, samo je moje uivanje drugaije vrste. Ja sam jedan usamljeni ovek koji voli da ima dobre prijatelje s kojima bi mogao razgovarati i za koje se zanima. Ali, ti od neega mora da ivi i za tebe je, kao i za mnoge druge, vreme novac (on stavi novanicu od deset funti na sims kamina) zato e mi biti ogromno zadovoljstvo da razmiljam o tome da e se moja umorna mala prijateljica noas dobro naspavati. Gledala sam ga zabezeknuto. ne mogu to da primim rekoh stvarno ne mogu. On onda uze moju ruku u svoje i pomilova je, kao da je time eleo da me ubedi. Veoma sam osetljiv kada su izvesne stvari u pitanju ree i ako ne uzme taj novac dovee me u uasnu situaciju. Ali ja nisam mogla da se odluim da prihvatim i to mi i rekoh. Izgledao je toliko razoaran da sam na kraju popustila, nakon ega je izgledao toliko srean i zadovoljan da mi je bilo strano milo da to vidim. I zamisli, pozvao me je da narednog dana ruam u njegovoj kui. Zar to nije neto prekrasno? I bio je tako dobar prema meni. Zato je otisao, - upita me strasno hoe li se ikada vratiti? Pokuao sam da je ubedim u to da se nadam da e se vratiti, a onda sam je zamolio da mi jos malo pria o svemu. Pa, posle toga sam ga veoma esto vidjala nastavi ona i naravno, bila sam ludo zaljubljena u njega; ne znam da li nas moes razumeti. Nikada od njega nisam nita oekivala bilo bi to u neku ruku svetogrje (ispravno sam rekla, zar ne?). I znam da ni on od mene nije oekivao nita. Shvatam da sam veoma strastvena devojka ali to se nekako ne slae s takvom vrstom ljubavi. Bila bih veoma srena samo da mogu da ga drim za ruku i milujem mu kosu. Bio je to pravi raj sedeti pored njega i sluati kao mi pria sve te divne stvari i poduava me. On je sada otiao, ali dao mi je neto to mi niko nikada nee
Mermerni slavoluk koji se nalazi na zapadnom kraju ulice Oksford, sagraen u XVIII veku po ugledu na Konstantinov slavoluk u Rimu prim.prev.
11
92
moi oduzeti. Osim toga pomogao mi je da se iz svega izvuem i postanem potena. Ali, koliko sam shvatio, on te nikada nije savetovao da ostavi svoj posao? To i jeste najlepi deo cele prie odvrati ona; on me je samo nauio neke stvari, posle ega sam sama odluila da ga ostavim. Molim te nemoj misliti da sam svetica, dodade uurbano. Nisam hipokrita i radila bih razne stvari i sada, ukoliko bi u pitanju bila ljubav, ali ih vie nikada neu raditi za novac nikada. On bi mi govorio ljubav proiava sve, ukoliko nije u pitanju uvlaenje drugih u neprilike ali ako ti to ne smeta, to jednostavno znai da ih ne voli eto, to mi je govorio. Ali mi je rekao i to da dolazi dan da iako nekog voli, vie ti nije stalo do strasti. A onda mi je priao i o Isusu i o eni iz Samarije koja se bila otarasila svojih pet mueva da bi ivela sa ovekom koji joj nije bio mu. Priao mi je kako ju je Isus poduavao divnim duhovnim stvarima, ali joj nikada nije rekao da treba da ostavi oveka s kojim je ivela, zato to je pouzdano znao da ga voli. I nauio me je da oprostim oveku koji me je uvalio u ove neprilike, rekavi mi da je ludost i vrlo detinjasto mrzeti ga sve vreme, kodei na taj nain samo sebi samoj. Razume se da je smatrao da me taj ovek u stvari nikada nije voleo, jer da jeste, on me zasigurno ne bi podredio sopstvenom zadovoljstvu zna ve na sta mislim ali da je ba to razlog to treba da pokuam da ga ne mrzim, ve da ga saaljevam jer on e ve jednoga dana morati za sve da plati siroti avo. I kaem ti, kad sam prestala da ga mrzim, osetila sam se potpuno drugaije i bila sam vrlo srena. I prestala sam da se ljutim na majku i oca i na sve druge i bilo je divno ne oseati ljutnju ni prema kome. Nekako se ini sasvim blesavim mrzeti ljude i biti besan zbog njih . . . ah, kakav je on divan ovek. Ali kako ti je polo za rukom da napustis takav ivot? upitao sam je. Zar nisi uo? ree s deijom zapanjenou. Zar ti nije kazao? Rekoh joj da ne znam o emu je re. Zar ne zna da je, pre nego to je otputovao, sredio da do kraja ivota dobijam godinje dve stotine funti? Nikada mi to nije rekao objasnih iskreno iznenaen. Eto, to je on. uzviknu oduevljeno, ali uz izvesan prizvuk tuge u glasu. Gde god je stigao inio je ljudima dobro i to drao u tajnosti, to i lii na njega. Molim te, priaj mi jo rekoh elim sve to mogu da sakupim za svoju knjigu. emu te je jos uio? Za momenat je razmiljala, sanjivo gledajui u pod. Nije ba da umem dobro da priam prie odgovori prosto ali ima trenutaka kad bih mogla po ceo dan da govorim o njemu i o tim srenim vremenima. Pa ipak, nisu uvek bila srena: po neki put bih bila strahovito tuna; ivot koji sam vodila mi je povremeno toliko izjedao duu da sam ga esto pitala ta se ljudima kao to sam ja dogaa posle smrti. Kakva uasna misao s kojom mora da ivi. A on bi me teio, govorei mi da u sebi imam toliko dobra da na kraju sve ostalo nee biti od velike teine; osim toga, govorio je da ima mnogo gorih stvari od toga ta sam ja radila, a koje mnogi ljudi uopte ne smatraju loim. Govorio mi je da je ovek koji prostituie svoje talente (ba je tako rekao) da bi zgrnuo gomilu
93
novca samo za sebe, mnogo gori od mene, jer je um mnogo svetiji od tela, a talenti jo svetiji i od samog uma; a bilo je na hiljade ljudi koji su ba to inili i to bez ikakve primisli. Ah, kakva mi je to uteha bila, posebno kad bi se nasmeio i rekao: Nita ne brini, dete moje; izvuie se ti iz ovakvog ivota tako lako kao to leptir naputa svoju auru. I gle, bio je u pravu, jer sam jednog dana osetila da mi je milije da ivim u nekakvom potkrovlju i po ceo dan ijem, nego da nastavim sa svim time, i pored dobre veere, posete muzikoj predstavi i ogromnoj zabavi. Jeste, sve sam to ostavila iza sebe, iako sam u tom trenutku imala nalet dobre sree, sve sam napustila jer sam ugledala jedan drugaiji ivot u mati, zna, - i on mi je izgledao mnogo bolji i mnogo sretniji; u stvari, jedna divna stvar. I ta si onda uradila? upitah je. Onda bih pomislila na moju tetku i deicu i odluila da zbog njih nastavim jo izvesno vreme eto kako je to bilo. Posle krae pauze ona tuno dodade: Bio je to uasan dan, dan kada mi je kazao da e uskoro napustiti London i otputovati daleko, daleko; oh, gospodine Brodbente, koliko sam se samo plaila opratanja od njega. Uvek mi je teko padalo to opratanje: prosto mi se kida srce kad moram s nekim da se oprostim, a tek snjim ... Bilo kako bilo, on bi me uvek na divan nain uteio i govorio mi da ak i kad se njegovo telo na suprotnom kraju sveta, on je jo uvek u stanju da doe i obie me kad god to poeli, iako ja moda neu moi da ga vidim. A onda, kad je otiao, ta je uinio? Da bi me potedeo, on se nije oprostio od mene, ve mi je napisao najdivnije pismo na svetu i poklonio mi jedan lep krst od zlata da ga uvek nosim. Razume se da sam strahovito mnogo plakala. Ali ni upola koliko sam plakala kada me je po poslednji put poljubio. Posle dva sata, na moje zaprepaenje, dobijem pismo od advokata u kojem me obavetava da mi je ostavio dvesta funti godinje. A da li ti jo uvek pie? zanimao sam se. Ponekad mi pie. I zar to nije zadivljujue, sve to radim mu je poznato, a da mu o tome uopte nisam ni pisala; i znam da se vrlo esto nalazi u mojoj sobi; kad god mi je strano potreban, znam da je tu. Da ga Bog za uvek blagoslovi! Time se zavrava pria o preobraaju Flosi Mekdonald: preobraaj postignut na tako irokogrud i originalan nain. I dok sam iao prema kui, pitao sam se koliko jo Flosi ima na svetu i shvatio, na nain koji mi je do tada bio stran, zato su grenici blii Nebesima od Farizeja.
94
Poglavlje XVII
Uvod u priu
Kao i uvek u letnjim mesecima, bio sam napustio London na otprilike est nedelja da bih obiao prijatelje, te nisam video Morvorda jedno izvesno vreme, niti o njemu imao bilo kakvih vesti. Ipak, kao to se i moglo oekivati, on je bio prvi prijatelj kojeg sam posetio odmah po povratku. Posle nekoliko uzaludnih pokuaja, konano sam ga kasno jedne veeri naao kod kue kako sedi okruen gomilom papira i dokumenata, za koje je bilo oigledno da samo to su stigli u jednoj velikoj kutiji. Njegov pozdrav bio je obojen tim poznatim nepatvorenim oseanjem ljubavi koje je karakterisalo njegovu celokupnu linost drugim reima, zagrlio me je. Neu te pitati ree da li si se lepo proveo; znam da jesi, jer sam bio svestan mnogih trenutaka tvoje sree. Pokazujui mi gomilu papira on ree: Moja ki je napustila ovu sferu, a to su neki moji dokumenti koji su bili pohranjeni kod nje; samo to su stigli iz Italije. Upravo sam se spremao da mu izrazim svoje najtoplije i najiskrenije sauee, ali njegov osmeh tu nameru sasee u korenu i uini je toliko beznaajnom i detinjastom, kao kada jedno dvogodinje dete nudi starijem svoju lepljivu lizalicu. U stvari, ovaj ovek se nalazio s onu stranu bilo kakve potrebe za saueem, jer umreti za njega oigledno nije znailo nita vie od odlaska na poinak; ak ni smrt nije bila u stanju da narui njegovu venu spokojnost. Zato i ne preduzeh nikakav daljnji pokuaj razgovora o njegovom bolnom gubitku ukoliko se pod datim okolnostima ovaj izraz uopte moe i upotrebiti ve se upustih u razliite teme koje su nas obojicu zanimale. Mora da smo u razgovoru bili proveli oko dva sata, kad on baci pogled na asovnik i primeti da bi ukoliko mi to ne smeta rado nastavio sa sortiranjem papira, jer je bez odlaganja morao da regulie izvesna pravna pitanja. Poto je ovo manje-vie mehaniki posao, unesi malo ivahnosti time to e mi neto priati; ni u kom sluaju ne bih voleo da sada ide kui dodade. Poto mi i nije bila namera da idem, radovao sam se to mogu due da se zadrim, jer biti u Morvordovom drutvu posle tako dugog odsustva, znailo je uivati u jednoj duhovnoj kupki - ako mogu tako da se izrazim. Ipak, naa sposobnost da nastavimo razgovor bila je polako iscrpljena, a reenice se smenjivale sa sve duim pauzama. U stvari, ja sam, s vremena na vreme zapadao u duboku zamiljenost, posmatrajui svog prijatelja nadvijenim nad papirima koji su bili proizvod smrti i gubitka. Pa ipak, lice mu je kao i uvek bilo mirno i bez i traka brige. Dok sam razmiljao o tome, shvatih da ovaj izuzetni ovek nije izgledao ni dana starije otkako sam ga upoznao pre desetak godina. U to vreme je izgledao kao da ima trideset i pet godina, premda je
95
misaonost koju je odavalo njegovo lice nagovetavala mudrost mnogo zrelijeg doba. Ali zar onomad ona debela gospoa koju je zaista bilo teko zaboraviti nije tvrdila da ima preko pedeset i pet godina; sad dodajmo tome jo deset godina i eto ogromne zagonetke oveka koji je odavno prevalio ezdeset i petu, a jos uvek izgledao kao da nema ni etrdeset. Mislio sam kako takva informacija nikako ne moe biti tana i da je debela gospoa zasigurno bila rtva ispraznog traa. A onda sam odustao i od te mogunosti i nastavio da razmiljam: ako je tada imao trideset i pet godina, sada ima etrdest i pet, a i to mi je izgledalo potpuno nemogue, kao to je bilo nemogue da je star ezdeset i pet godina, s obzirom na svoj izgled. I tako se zapletoh u pravi lavirint numerikih pekulacija, koje me konano dovedoe do pitanja zato celu tu stvar jo mnogo ranije nisam reio jednostavno odabravsi da mu postavim direktno pitanje. A onda se moj prijatelj iznenada zasmejulji. Ja bih, prijatelju moj, na kraju krajeva odustao ree on i sam zna da ti nee biti od velike koristi ak i ako sazna koliko sam star. ta? uzviknuh smejui se i pomalo postien. Sve vreme si svestan mojih misli? Pa odgovori on sta mi drugo preostaje kad u njih ulae toliko energije? A posebno to su sve vreme usmerene na mene. Prijatelju moj mili, da toliku koncentraciju usredsreuje na neko uzvienije pitanje mogao bi postii velike stvari. Ali, dobro. onda se opet nasmejulji i nastavi sa radom. Bilo kako bilo rekoh - smatram da bi morao da me pohvali, jer nisam preterano radoznao, s obzirom na injenicu da sam se do sada uzdravao da te pitam koliko ima godina. Svakako ti treba estitati na diskreciji odgovori smeei se ali zna, postoji jedan sitan metod koji okultisti primenjnuju da bi spreilli ljude da postavljaju neprijatna pitanja za njihovo dobro, razume se. Ali navaljivao sam ta bi moglo biti ak i da sam saznao koliko si star? Oni koji nemaju tajni ne moraju da lau ree on da jednu staru poslovicu prilagodimo trenutnoj situaciji. Drugim reima, ne elim da te dovodim u situaciju u kojoj bi se osetio primoranim da se poslui neistinom, ukoliko bi ti neko postavio pitanje u vezi mojih godina. injenica je, kao to ti je poznato, da se plaim smetnji koje nastaju kad se postane uven. Sem toga, ne bi bilo ni stare, ni starije niti bilo koje uvenule dame, koja bi me ostavila na miru, iako bi joj moja tajna bila vie nego beskorisna. Nije ba tako jednostavno kao to je to mazanje lica nonim kremom pred spavanje, ali je mnogo prirodnije. Kad ovek pone da vodi ivot prema pravilima koje propisuje Red, produenje mladosti bie jedan od rezultata. Pogladih se po svojoj sedoj kosi i poeleh da su mi ta dragocena pravila poznata i da mogu da ivim u skladu s njima. Glasno rekoh samo sledee: Stvari stoje onako kako sam i oekivao, jer ne mogu da zamislim da bi se ovek koji u sebi ne nosi ni trunku sujete mogao baktati pitanjem izgleda li mladalaki ili staro, a da i ne govorim o beskrajnim naporima uloenim da se izgleda mlado kao to je to sluaj sa enama iz visokog drutva.
96
Morvord se ovome samo nasmei. A onda mi iznenada dobaci jedan manuskript. Jedan od mojih retkih literarnih pokuaja primeti pisan u ranoj mladosti. Potpuno sam zaboravio da je bio u posedu moje erke. Izbledelo mastilo podsealo je na sepiju, plesnjivi papir; mora da je bio star preko pedeset godina. Vidi, uzdam se u tvoju diskreciju, dragi prijatelju primetio je jer mi je jasno da ga smatra prilino izdajnikim dokumentom. Jo malo itanja misli rekoh nasmejavi se. Ma hajde; do toga sam mogao doi i dedukcijom ispravi me. Nije ni bitno rekoh smem li da ga proitam? Potvrdno je klimnuo glavom. Ali posle toga e ga baciti u kantu za smee. Zasigurno neu pobunih se. On se nasmeja. Ako hoe da ga proita uini to odmah i onda mi ga vrati. Poeh da itam neto najpoetinije na pta sam ikada naipao u domenu okultne literature. Jezik koji se direktno obraao dupi i koji me je svojom glatkoom, muzikalnou i udnovatou frazeologije ispunio divljenjem. I zaista, poput istog zvuka imao je ukus onog izvanrednog dela Edgara Alana Poa u pitanju je Pripovest o tiini - ukoliko me dobro slui pamenje, iako sasvim drugaijeg sadraja i potpuno originalne izraajnosti. Takoe mi se inilo da je pisac morao znati Sanskrit, ili barem u velikoj meri poznavati sanskritsku literaturu, jer je tu i tamo bio protkan orijentalnim parabolama. U stvari, poto sam zavrio s itanjem, ogroman utisak koji je na mene ostavio, naveo me je na razmiljanje o tome kako je alosno da je ovek takvih literarnih sposobnosti bio spreman da se uzdri da ih razvije do punog potencijala. Tako neto pevazilazilo je moju mo razumevanja. itanje teksta trajalo je samo par minuta, a uzdiglo me je, kao to je to esto sluaj s muzikom, iz tela na neki udesan nain do te mere da nekoliko minuta nisam bio u stanju da progovorim. Imao sam oseaj da sam, kao nikada do tada, kroio u jedno, meni potpuno novo, carstvo misli. Odjednom me obuzee tako uzviene ideje, da je izgledalo prosto nemogue da sam sam mogao doi do njih. tavie, navirale su u takvom obilju i s takvom jasnoom i intenzitetom, da sam bio potpuno van sebe od zaprepaenja. Morvord prekinu tisinu. Hajde ree za sada je dosta. Upitno ga pogledah. Bio sam u zanosu i duom i telom i oseao se pun ivota. Izvanredno! uskliknuh. Uzdigao me je u jedan novi duhovni svet. Nasmejao se. Pa i nije ba ree. Kako nije? upitah Ponekad se izraavas u zagonetkama. Laska mojim literarnim kvalitetima primeti smeei se ali oni ni priblino nisu toliki kolikima ih smatra. Morao sam da se usprotivim. Dragi moj prijatelju, nikada ranije nisam imao takve ideje sve dok nisam proitao tvoj manuskript; prosto reeno, prouzrokovao je neto arobno. U zabludi si ree jednostavno. Zamisli da si u stanju da mi ita misli!
97
Ali nisam utvratih. ak ni kada bih ih usmerio u tvom pravcu, a ti bio za to dobro raspoloen receptivan? neprimetno me je ispitivao. Pogledah ga u zaprepaenju. A, na to nisam mislio. On se blago nasmei. Vidi nastavio je manuskript je uinio da bude prijemiv. Izvrsno! povikah oduevljeno. Za ime Boga, uini to opet, to ee moes efekat je neopisiv. To bi te samo razmazilo primetio je uz osmeh. Razmazilo? Za tako neto je neophodan vrlo jak razlog. U tom sluaju je neophodno da izmislimo jak razlog izjavih pun entuzijazma. Njegovo lice poprimi ozbiljnije crte. Projektovanje misli poe da objanjava zahteva izvesnu energiju; ta enegija se u nama ne nalazi u neogranienim koliinama i zato ne smemo da je traimo, ve moramo nastojati da je ulaemo u cilju postizanja najveih moguih rezultata. Pre nekoliko trenutaka si jadikovao jer nisam vie pisao. Vrlo dobro: ali, ima naina i da se pie, a da da se ne koriste pero i hartija; to znai, postoje metode pisanja kroz druge; ubacivanjem ideja u njihovu glavu, ostavljajui ih da razrade te ideje i za njih naprave okvir po sopstvenom izboru. E sad: ako bi ti trebalo da napie priu o, recimo . . . . Poeh da shvatam. Time hoe da kae da bi mi utuvio izvesne ideje? Tano tako: u stvari, to bih inio s vremena na vreme, a ti bi ih na svoj nain obraivao. A da li bi za to morao biti prisutan? upitao sam On se strpljivo osmehnu. udi me da sa znanjem koje poseduje uopte i postavlja takvo pitanje. Obina budalatina priznadoh pogoen blagim prekorom. Ali na koji nain da se odravam u receptivnom stanju? Jednim delom naporom volje odgovori on to bi uveliko potpomogao itanjem neega to poseduje izvesnu mantramistiku vrednost, kao to je to malo pre bio sluaj. Posmatrao sam ga upitno. Zvuk izvesne kombinacije rei objasni ima magijsku vrednost, te je na taj nain u stanju da izazove izmenjena stanja svesti receptivnost ili vidovitost, na primer. Pojedine rei su do te mere svete i poseduju toliku mo, da se ne bih usudio da ih izgovorim pred jednom od deset miliona osoba. Ali, to je manje vie druga stvar. Uzmimo poeziju za primer: da li si se iakda zapitao zato pesma za koju smatra da sadri fine ideje ne proizvodi nikakav efekat i kao da je u potpunosti promaila cilj? Priznadoh da nikada nisam razmiljao o tom razlogu. Razlog je u tome to izbor rei, odnosno muzika, da tako kaem, nema mantramistiku vrednost, te zato ne ostavlja nikakav utisak na duu. Ipak, moram da dodam da najei nain itanja poezije itanje na glas ubija magijsku vrednost, ak i ukoliko je i bilo: veina ljudi ili ita stihove kao da je u
98
pitanju dnevna tampa, ili kao da obavetava o neijoj smrti. injenica je da poeziju gotovo da treba pevati i kada se to ini ispravno, mogu se oekivati znaajni rezultati. . . . Manuskript koji sam ti dao da proita bio je moj pokuaj komponovanja mantramistike proze; otuda i efekat koji je na tebe imao. Ali prekidoh ga zato vie ne pie? To je zasigurno mnogo bolje nego da mene koristi u tu svrhu, iako je to za mene velika ast. On se osmehnu. Mi retko piemo ree vreme je dragoceno, a mi se bavimo i drugim stvarima. Kao to sam ve rekao, vie volimo da se samo bavimo idejama a ne i pisanjem. Cilj nam je pruanje pomoi ljudima, da bi oni pomogli oveanstvu, a po tom konkretnom pitanju smo se odluili za indirektnu pomo preko pesnika, pisaca proze i drame. Za trenutak je utao, a onda ree: I zato, dragi moj prijatelju, zaslui pravo da prima pomo Bratstva time to e pomagati oveanstvu. Dolo je vreme kada je potrebna jedna okultna pria odreene vrste i poto nezahvalnost ne spada u tvoje slabosti, pomozi nam i mi emo pomagati tebi. Hoe da kae ispravih ga da e mi ti pomagati, a moda i drugi? Ali ja ne mogu da podvaljujem itaocima navodei ih da misle da sam ja autor, a u stvari sam sve vreme krao, ili treba da kaem prihvatao, tvoje ideje. Bio je ostavio svoje papire, priao mi i stajao predamnom, posmatrajui me svojim ozbiljnim blagim oima. Tada ree: Najmudriji je onaj autor koji sebe potpuno izostavlja on daje radi davanja i pri tom ga nije briga da li e ponjeti hvalu ili pokudu. Ostaje anoniman, jer je anonimnost za odreenu vrstu moralne filosofske literature najprimereniji nain koji unapred iskljuuje svaku predrasudu italake publike. Zar ne uvia da na primer, ukoliko londonski Biskup napie knjigu, itae je svi pripadnici engleske crkve, ali ni jedan Rimokatolik, ali da je vrlo verovatno da bi je svi itali kada ne bi bilo poznato da londonski Biskup ima s njom bilo kakve veze. Zaista si izuzetno praktian uzviknuh oduevljeno. Bilo kako bilo, jasno ti je o emu govorim. Ali nastavi on to nije sve, jer svaki autor ima svoje oboavatelje, ali i one koji ga kleveu; ovi drugi ga moda itaju ali moda i izbegavaju sve ono to napie. A ta je sa sadrajem samog dela ta je sa idejama, argumentima. Efekat koji imaju, uvek je zainjen slavom i imenom autora, ili moda nedostatkom njegove slave. A misli gospoa Smit taj i taj je to napisao i zato je to dobro ili nije; ba kao to otrcana fraza kae, posmatrano u masi, ljudstvo je stado ovaca: sledi psa za koga smatra da najglasnije laje. On sede u fotelju preko puta mene. Istinski altruizam primeti zamiljeno se uvek mora drati podalje od sujete; kada se ovek strogo pridrava ove maksime, postii e jo vei rezultat. Na ovom mestu dolazimo do narednog inioca: do inspiracije; ona je u stvari osetljivost (receptivnost) i predstavlja stvar srca; to je instrument istiji to je inspiracija vea. Ona vrsta due koja moe rei ta mi znai to to se moje delo dovodi u vezu s mojim radom, kad taj rad u stvari i nije moj; ja sam samo medijum takva dua uvek privlai najuzvienije ideje. Tako je, najdrai moj prijatelju, tvoj problem reen i
99
zato ne treba da bude potiten to koristis nae ideje ukoliko krene putem anonimnosti. I tvrdim ti, tvoje samoodricanje bie nagraeno na drugi nain. Biu nagraen prijatnim oseanjem zahvalnosti rekoh. Oprata li mi to sam ti itao misli sada, kada zna da sam to inio iz dobre namere? Razume se da ti opratam. * * * * *
Eto kako je dolo do toga da napiem pripovest koja predstavlja drugi deo ovih utisaka, a koju sam napisao poto je Dastin Morvord Hejg otputovao i koja obrauje njegove ideje koje mi je slao uprkos razdaljini od nekoliko hiljada milja: injenica koja e, ako nita drugo, barem demonstrirati postojanje telepatije.
100
Poglavlje XVIII
Odlazak Dastina Morvorda Hejga
A sada nevoljno dolazim do prie o tome kako je moj najdrai prijatelj napustio London, da bi se posvetio delatnostima u jednom drugom delu sveta: delatnostima o kojima ne mogu govoriti jer mi je tako naloeno, a taj razlog mi je sasvim dovoljan. Od prvog trenutka susreta sa Dastinom Morvordom Hejgom smatrao sam ga jednim izuzetnim ovekom; i ako je taj prvi susret na mene ostavio toliko dubok utisak, utisak koji je na rastanak na mene ostavio bio je daleko snaniji: pokazao mi je jednu stranu njegove linosti koja mi do tada nije bila poznata, iako sam na osnovu naih mnogobrojnih diskusija na okultne teme bio ubeen da postoji. italac se zasigurno sea pisma moje sestre u kome se pominju Morvordova obimna putovanja po Indiji i uda kojima je bio svedok u tom carstvu, od svih najromantinijem i najmistinijem. Iz pisma je takoe proizlazilo da je u toj zemlji stekao i tajna znanja za koje je vrlo mali broj ljudi bio zreo. Ipak se prisetih njegove primedbe da je velika greka pretpostavljati da se Upuenici i Adepti u okultnu mudrost mogu nai iskljuivo u Indiji; istini za volju, bilo ih je svuda po svetu, ukljuujui tu i Englesku. Pitao sam ga zato o njima tako malo znamo i seam se kako mi se osmehnuo svojim dobro poznatim osmehom punim razumevanja, kao da je uivao u pitanju i odgovorio mi da samo genije moe razumeti genija, te da samo okultista koji je veoma uznapredovao na toj lestvici moe prepoznati jednog adepta kada ga sretne, jer se ni jedna osoba takvih dostignua ne bi ni reklamirala, niti dozvolila da se nae u takvim okolnostima. Tvoj mesar i tvoj pekar se pred kraljem klanjaju samo zato to znaju da pred sobom imaju kralja objasnio je kad taj isti kralj eta po gradu inkognito, niko na njega nee obraati panju. Lino poznajem oveka koji ivi ve trista godina i ma koliko to udnovato zvualo, izgleda kao da mu je etrdeset; samo nekolicina njih to moe znati kada ga susretne. Ba to ga i titi, jer kad bi ljudi stvarno znali istinu, bio bi podvrgnut neizmernoj radoznalosti, koja bi ga u velikoj meri ometala u njegovim izuzetno vanim aktivnostima i nepotrebno optereivala njegov ivot. Ako oveku uspeva da ivi toliko dugo rekoh pretpostavljam da moe i da izvodi to to zovu udesima? Razume se da moe, ali on to ne ini usledio je odgovor. Ali ukoliko bi time uspeo da oveanstvo ubedi u neku veliku istinu, ini mi se da bi trebalo da to ini navaljivao sam. I opet se nasmeio tim strpljivim osmehom punim razumevanja koji je pokazivao da je preesto sluao moje sline primedbe. Sklon si brkanju pukog verovanja i spiritualnosti ree; prikazivanje nekog fenomena nikada nije u
101
stanju da ljude uini spiritualnim. Kladim se da bi gospodin Paderewski mogao svoj klavir s lakoom svirati vezanih oiju, ali da li bi mu ikada polo za rukom da takvim razmetanjem jednu osobu bez sluha pretvori u muzikalnu? Odgovor je vie nego oigledan. Zaboravlja da zadovoljavati ispraznu radoznalost nije nita drugo do zadovoljavati sopstvenu sujetu. Zar smatra da za gospodina Paderewskog ne bi bilo ispod asti da svira vezanih oiju? Isto tako bi bilo ispod asti jednog Adepta da izvodi to to zovu udesima. Ali pria se da je Isus Hristos to radio navaljivao sam i dalje. Nazarenski Adept nikada nije izvodio uda ukoliko nije imao za to odgovarajui razlog. Leio je jer su ljudi bili bolesni; materijalizovao je hranu jer su ljudi bili gladni; smirio je oluju jer su se njegovi uenici plaili; ali se nikada nje ni razmetao, niti zadovoljavao dokonu radoznalost, a to nije inio ni Apolonius iz Tijane12 koji je takoe bio Adept. Upitah ga da li svako moe stei znanje neophodno da izvodi uda. I da i ne. glasio je njegov odgovor. Da, jer je dovoljno da se poseduju neophodna svojstva; ne, jer se veina ljudi ne bi potrudila da ta svojstva stekne. Ti si na putu da ih stekne i moda e u sledeoj inkarnaciji ve toliko uznapredovati da e biti u stanju da izvodis uda ukoliko to poeli. A ti nastavih moes li ti materijalizovati stvari? Tvoje pitanje je direktno odgovori on a ja ne umem dodbro da laem; ali, ukoliko odgovorim potvrdno, molim te da do ne spominje dok god sam u Londonu. Obeah mu apsolutnu diskreciju. Razume se nastavi on da ne postoji tako neto kao to je udo. Mi iz Bratstva samo se koristimo zakonima prirode koje drugi ljudi ne poznaju; to je sve. Ali zato se to znanje ne prenosi upitah. Zato to oveanstvo nije u dovoljnoj meri duhovno uznapredovalo da bi ga koristilo na ispravan nain. Daj ga ljudima kiji ne raspolau neophodnim kvalifikacijama i nee im trebati mnogo da upropaste itav Univerzum. A te kvalifikacije su? nastavih. Savrena bezsebstvenost, savrena tolerantnost, potpuno odsustvo sujete, apsolutna samokontrola i drugi spiritualni kvaliteti. Jednom reju, savrenost rekoh. Praktino govorei, savrenost sloio se. Onda sam ve ispao iz trke primetih. On se na to nasmeja. Zaboravlja da pred sobom ima Venost ree i time dovoljno vremena. Ukoliko me pamenje dobro slui, ovaj razgovor vodili smo nedugo nakon naeg upoznavanja i otada sam uz pomo knjiga koje mi je davao, stekao znanje koje mi omoguava da celu stvar posmatram u drugaijem svetlu. Bilo kako bilo, bio sam dovoljno radoznao da arko elim da mi prikae te moi za koje je priznao da ih poseduje i stoga sam ga esto preklinjao makar i za
12
Hristov savremenik, grki neopitagorejski filosof, poznat po maginim moima koje je posedovao prim. prev.
102
najsitniju manifestaciju, ali je on, premda uz neizmernu blagost, to uvek odbijao. A onda mi je iznenada, u trenutku svog odlaska, ipak ispunio elju. Donekle me je bio pripremio na svoj odlazak, jer me je obavestio da se vreme njegovog boravka u Londonu primie kraju, te da ne smem oekivati da e jo dugo ostati, bar kad je u pitanju njegovo fiziko prisustvo, ali da kada su u pitanju duh i ljubav, nita na svetu nee moi da nas razdvoji. Evo kako se sve dogodilo. Imam obiaj da se nou zakljuavam, to je posledica injenice da sam jedan deo ivota proveo po hotelima. Ni te noi u pitanju nije bilo drugaije. Poto sam oko ponoi otiao u postelju i otspavao nekih osam sati, moj prvi svestan utisak sledeeg jutra bio je najdelikatniji miris rua. U stvari, izgleda da sam sanjao rue i kad sam otvorio oi, na svoje ogromno zaprepaenje, na jastuku pored glave ugledah pismo na kojem je leala jedna velika crvena rua. Prva pomisao bila mi je da sam prethodne noi zaboravio da zakljuam vrata i da je sluavka neujno ula; ali poto nije bilo verovatno da bi tako neto uinila, poeh da razmiljam da cela stvar mora imati neki dublji smisao. Moje pekulacije bile su okonane u trenutku kad sam otvorio pismo i poeo da ga citam. U njemu je stajalo: ______ Najdrai Prijatelju jo pre nego to bude proitao ovih nekoliko redaka, biu na putu ka mestu koje u ovom trenutku ne mogu imenovati. Moj ivot u Londonu priveden je kraju; u cilju mog daljnjeg napretka od velike je vanosti da se na nekoliko meseci povuem od spoljnog sveta. U budunosti mi je dodeljena druga vrsta posla, te se izvesno vreme neemo moi sresti u fizikoj ravni: ipak, kad god ti bude bila potrebna moja pomo biu toga svestan i odgovoriu na tvoj poziv. Namerno izbegavam bespotrebnu tugu koju izaziva lino opratanje, jer znam da ima neno srce i elim da te potedim bola. Bez obzira na sve, razdvajanje dua koje se vole u stvari i ne postoji, jer oni koji se vole, blii su jedan drugome uprkos materijalnom rastojanju od nekoliko hiljada milja, od onih bia koja bez ljubavi ive u najveoj moguoj blizini. I zato nemojmo ovo okarakterisati rastankom time to emo se opratati, jer rastanak postoji samo kad i ljubav i uspomene umru; ali poto ova ljubav izmeu tebe i mene, kako shvatam, ne moe umreti, jer traje ve toliko inkarnacija oseati teskobu oprotaja pre znai oseati teskobu iluzije nego oseati radost stvarnosti. Dozvoli mi da ti u pogledu poslednjih nekoliko godina u kojima smo tako slono radili, zahvalim na simpatiji i srodnosti due koje su te godine doista uinile veoma srenim, i da ti se zahvalim na otvorenosti koja mi je omoguila da ti prenesem neto malo znanja Bratstva. Jer mi smo ti, koji se zahvaljuju onima koji nam dozvole da im pomognemo na jednom delu njihovog evolutivnog puta, omoguavajui nam na taj nain da inimo ono to nam je najdragocenija elja. to se tie ostaloga, elim ti svako dobro i da ivi ne u prolosti, niti u budunosti, ve uvek u mirnoj i nepromenljivoj srei Velikog Venog. Tvoj zauvek odani prijatelj, D. M. H. P.S. _____ Nikako nemoj propustiti da napises tu okultnu pripovest, a ja neu propustiti da te snabdem potrebnim idejama.
103
im sam zavrio sa itanjem pisma odoh do vrata da bih ih naao tano onako kako sam ih i ostavio kada sam poao na poinak zakljuana sa kljuem u kljuaonici. Tada shvatih da mi je Morvord napokon ispunio elju i demonstrirao mi jedan primer materijalizacije. U svakom sluaju, to je moje tumaenje ovog dogaaja, premda sam svestan toga da bi drugi pokuali da nau neko svetovnije objanjenje svega, smatrajui me prepunim uobrazilje i lakovernim. Nije potrebno posebno naglasiti da se time zavrilo moje uee u filantropskom radu Dastina Morvorda Hejga. Iako ga s vremena na vreme viam u onome to nazivamo Astralnim Telom, te smo na taj nain u kontaktu, moram da kaem da se pojavljuje kada su mi neophodne instrukcije u vezi mog psihikog i duhovnog razvoja; i tako, bez obzira ime se sada bavio, nisam u situaciji da mogu da pratim njegove aktivnosti. Tako se zavrava moja Istorija i kada se osvrnem na nju i na ljude koje je pokuala da oslika, jedna stvar mi izrazito zapada za oko aludiram na krajnje svakidanju prirodu karaktera koje opisuje, izuzimajui razume se svoju centralnu linost. Njihova ordinarnost mi je pokazala u kojoj meri je bila istinita sutina Morvordove filosofije da je neka stvar prijatna ili mrska u zavisnosti od toga ta neko ulae u nju. Zaista, ba kao to je jednom prilikom, suoen sa izuzetno krutom i suvoparnom vrstom ljudi, primetio: to je problem tei, to je sve zanimljiviji; nema ljudi s kojima je tee raditi od onih koji su po svojoj sutini najordinarniji. I zato je toliki deo svoje energije ulagao u Farizeje i tome sline prirode; pesnici, umetnici, filosofi poseduju do te mere receptivan mentalitet (ree mi jednom prilikom) da im nije neophodan lini kontakt s nama i Bratstvu je mogue da im svoje ideje i ideale prenosi sa mnogo viih nivoa od fizikog; stvar je sasvim drugaija kada je u pitanju ovek sa ulice: sa njim se neto moe postii iskljuivo upotrebom mnogo tromijeg metoda linog kontakta. Iz tog razloga je jedan od ciljeva ove knjige da pokae, da ma koliko suvoparna i ordinerna ivotna stvarnost bila, onaj ko nastoji da kultivie izvesnu taku gledita koja inspirie mir, sejae svuda oko sebe sreu i time sopstvenoj dui donositi jedinu istinsku sreu koju mu niko nikada nee moi oduzeti.
104
DEO II
ZAOBILAZNO PUTOVANJE OBJANJENJE
Kako je dolo do toga da napiem pripovest Kruno putovanje ve sam ispriao u poglavlju Uvod u priu, ipak tome moram dodati jo par rei objanjenja. Proces poznat kao pisanje putem receptivne osobe priznaju svi oni koji poseduju bilo kakvo znanje iz oblasti okultnih nauka i okultnih metoda, ali je iroka italaka publika u tom pogledu potpuno neupuena, a vei deo je i skeptian i to e verovatno i ostati, bez obzira ta ja o tome imam da kaem. Ipak, skepticizam ne menja injenice, a govor jednog slepca ne moe unititi ubeenje onih koji vide, jer, da se posluimo saaljivim reima gospoice Besan13 Neznanje nikada ne moe ubediti znanje. Ali, bilo kako bilo, za one koji imaju ui da njima uju, oseam se primoranim da izrazim svoje ubeenje, da su mi ideje etike, filosofske i mistine prirode, koje proimaju naredne stranice, dole od Upuenika kojega u ovom trenutku s pravom mogu nazvati svojim Majstorom. Mogue je da sam u pojedinim sluajevima moda nesvesno izopaio neke od tih ideja, time ih saoptavajui na pogrean nain, ali ukoliko je to stvarno sluaj, treba kriviti iskljuivo mene, a ne i onoga iji sam instrument bio. U pogledu stila usvojenog u ovoj pripovesti, moram da kaem da sam pre Morvordovog odlaska iz Londona dobio od njega nekoliko uputstava: Neka ti Engleski bude zanimljiv, tean i to je mogue poetiniji rekao mi je jer okultne istine itaoca lake impresioniraju ukoliko su odevene u milozvuan jezik. Takoe nastoj da veliku priu ulepa nekolikim kraim priama i ne zaboravi da obilno koristi poreenja i parabole. Iz tog razloga sam nastojao da ova uptstva sprovdem u delo to sam bolje mogao, emu bih hteo da dodam samo jos jednu injenicu od vanosti: primetio sam da kada bi Hejg priao neku priu ili raspravljao o etici, njegov jezik bi poprimao je izvestan izuzetno upeatljiv ton i glatkou. Ma koliko udno zvualo, kada sam zapoeo sa pisanjem svoje prie, uhvatih se kako nesvesno imitiram njegovu muzikalnost jezika. Jednoga dana, kada sam izuzetno jako bio svestan njegovog prisustva, postavih mu u mislima pitanje: Da li si mi usadio i ideje i stil pisanja? Usledio je odgovor: Nisam, ali si osetio ukus naina na koji bih mogao pisati, prosto zato to smo u tako bliskoj vezi.
13
Eni Vud Besan, britanska socijalna reformatorkinja i teozof (1847 1933) prim.prev.
105
I
Nekada davno, u minulom pokoljenju, u jednoj dalekoj planinskoj zemlji, iveo je jedan veoma bogat ovek po imenu Antonije, koji je bio okusio svaku moguu radost to je bogatstvo moglo pruiti, a onda mu je sve to dosadilo, ba kao to detetu dosadi igraka, jer je izgubila svaku privlanost. I poto mu je ivot postao nepodnoljiv usled strahovite dosade koja je obuzela njegov um straen zadovoljstvima, on se okrete prouavanju drevnih knjiga i drevnih nauka, nastojei da sve svoje vreme provodi u sticanju znanja, ivei u osami i ne elei ikoga da vidi, jer su ga posete bivih poznanika ometale u njegovim studijama. I tako, dok je jednoga dana po obiaju sedeo u senci svoga vrta i itao, desi se da jedan stari prosjak ue na kapiju i stajae pred njim molei milostinju. Budui ljubazne naravi i bez i malo krtosti, on se mai za svoju kesu s novcem i dade starom prosjaku aku novia, poelevi mu ljubaznim glasom da ga na putu prati dobra srea. Poto mu se zahvalio na neobino velikoj dareljivosti, stari prosjak mu ree: Ne hitaj toliko da me otpusti, o Velikoduni, a da ti ne uzvratim na dobru koje si mi uinio; to bi bilo veoma nezahvalno jer si mi dao mnogo vie no to sam oekivao. ta li to stari neznaliki prosjak moe posedovati, te govori o uzvraanju pomisli Antonije u sebi, i blago se nasmeivi zamoli starca da ostane, posmatrajui ga s nepoverenjem i ekajui ta bi ovaj imao da kae. I stari prosjak se blago osmehnu pa ree: O, ti, koji bi rado bio Filosof, znaj da je pojavnost varljiva i da je mudrost vrlo esto odevena u skromno odelo, jer jednako pripada i siromahu i bogatau; i znaj da je Sluaj samo iluzorna re kojoj u Istini nema mesta i da me nikakav sluaj ne dovodi tebi, kao to si pretpostavio, ve je rezultat enje koja neopaeno dela snagom Prirode. Uistinu je moj dolazak proizvod tvoje ei za znanjem, a tvoja dareljivost - arobna re koja mi dozvoljava da te propustim kroz prvu kapiju prema tajnom putu ka Istini, jer Istinu koju imam na umu s tobom u vezi, mogu spoznati samo oni velikog srca i irokog uma i niko drugi - vaistinu, niko drugi. Antonije tad stade uliti ui, mislei u sebi: Stvarno se prevarih u ovom starom prosjaku, jer uprkos svemu izgleda da je nekakav mudrac i govori glasom uenosti, a ne neznanja; stoga u uiniti dobro ako ga sasluam i obratim panju tome to ima da mi saopsti. A glasno ree: O, strane koji si tako bogat mudrou a tako siromaan imetkom, nemoj misliti da elim da te otpustim ne sasluavi tvoje mudre rei; ba naprotiv; molim te sedi, a moj sluga e ti doneti osveenje, te se okrepi pre nego to krene, jer izgleda kao neko ko je na putu, a ini mi se i da ima prilino godina. I tako stari prosjak sede, oslanjajui ruke na svoj vornovati tap, a Antonije ode u kuu, te naredi da se iznesu voe hleb i vino: potom se vrati i ekae ta e mu starac rei. Zahvalivi se ljubazno, starac mu se ispitivaki zagleda u lice i ree: O, ti koji trais! Sa stranica knjiga mogu se ubrati samo zaeci znanja i premda ve dugo i uporno ita, ukoliko to nisi spoznao, svo tvoje uenje je za badava. Pravu spoznaju moe nai samo u sopstvenoj dui, a put ka njoj vodi kroz klisuru srca iz kojeg svetlost
106
bezsebstvenosti mora odagnati svu tamu. Zato treba da odloi knjige na stranu, ostavi kuu i imanje slugama na uvanje, te trais znanje negde drugde. To to trais nee nai ovde, ve na vrhu one snegom pokrivene planine prebivalitu Majstora Mudrosti koji samo ekaju na mogunost da svoje neprocenjivo blago Prosvetljenja podaju onima koji su dovoljno hrabri i ustrajni da savladaju uspon. No poto samo nesebini mogu stei pravo na to znanje, jedan od njihovih uslova je da ne putuje sam, ve da i druge vodi do njihovog Hrama Mudrosti; ak i ako se uz put toliko izmore da dalje ne mogu ii, te ostatak puta mora prevaliti u samoi, Majstori e te primiti i nagraditi. Ali znaj da je pred tobom dug put, teak i naporan; na njemu ima mnotvo postaja, gradia i sela gde es obitavati i odmarati se. U svakom od njih ne samo da e saznati u kom pravcu treba da nastavi, ve e stei i deli znanja koje e te u obliku poetne inicijacije pripremiti za rasvetljenje tvog konanog cilja; a taj cilj nije drugi do pronalaenje Kamena Mudrosti - da se posluim alegorijom * - ime e odneti pobedu nad smru i stei beskrajno Blaenstvo. Tad ree Antonije: O, asni stare, mada su ti godine ispile telo, tvoj govor vrca mladalakom snagom, a rei ti iz usta izviru poput potoka to hitro juri moru Mudrosti, odzvanjajui u mojim uima. To to od mene trais, nemogue je: da naem druge koji e mi biti kompanjoni na tako napornom dugom putu; jer gde da traim tako udnog znanja edne, plaenog tom neobinom visokom cenom? tavie, ko e mi verovati kad mu kaem da na onom vrhu lei, uvan od ake Pustinjaka, Kamen Mudrosti za koji nikad nisu ni uli, a verovatno ni ne ele da uju? Misli li da se moja vinska braa iz preanjih dana ne bi prezrivo nasmejala kad bih im obelodanio taj fantastian predlog koji se ne moe ni dokazati? Premda je tvoja estitost nesumnjiva, tvoji uslovi vie su nego teki za ispunjenje. Stari mudrac dozvoli da mu po naboranom licu zaigra ispitivaki osmeh te odgovori: O, Neznalice! Da je uslove koje Veliki postavljaju pred tebe i druge zaista nemogue ispuniti, uistinu ne bih dolazio da traim dah na jalove razgovore i irenje neistina; ne rekoh li ti da dolazim po neumoljivom nalogu sudbine koji je odgovor na tvoja stremljanja, a ne zbog iluzije Sluaja ili nepredvienih okolnosti? I stoga, pre no to pone da govori o nemoguem, obrati panju i sasluaj ta jos imam da ti kaem; izgleda da ti je nepoznato da si ve krenuo putem ka Spoznaji, jer si nesvesno ve ispunio neke od uslova Velikih, to do sada nisam spominjao. I dok tako govorae, posluga stie preko zelene ledine, nosei voe, hleb i vino; on zastade za trenutak ekajui da se udalje, uljudno ignoriui znak domaina da se okrepi ponuenim mu obedom. Potom nastavi: A sada u ti kazati kako to da si ve prevalio deli puta ka Znanju: zar ti nije dojadilo jelo i pie, enskarenje i svako zadovoljstvo koje ti je bogatstvo moglo podariti; i nisi li svemu tome okrenuo lea, jer ti se smuilo i ula ti prezasitilo, nalik na preveliku koliinu meda to se nepcima ogadi; zar se nisi bez i malo napora svega toga odrekao jer ti vie nije predstavljalo nikakvo zadovoljstvo?
Istraivanja su pokazala da je termin Kamen Mudrosti oduvek trebalo shvatati iskljuivo u simbolikom smislu
107
Zagledavi se u starca, Antonije odgovori: Istina je da sve to uinih, al drugo mi nita i ne preostade, kad videh da je bavljenje uivanjima koja to nisu, vrhunska ludost i ravno zagrljaju fantoma bez sutine i forme? U dobrovoljnom odbacivanju toga ega sam se prezasitio ne vidim nikakvu zaslugu, jer dal bi te zasluge bilo da inih neto protivno elji svojoj, a ne u skladu s njome? Stari prosjak se tad mudro osmehnu te ree: O, naivni, natopljen kapljicom Mudrosti! Samo onaj ko se odrie bez napora, se istinski odrie; jer uzdravati se od onog za im um jo uvek udi, ravno je hodu po ivici provalije, zauvek u opasnosti da padne u bezdan; koja je korist smrskanog trupla onima to ele da prenesu znanje; jer kao to je truplo gluvo za sve zvuke, te ne moe uti, tako i onaj koga nagriza crv udnje ne moe uti i gluv je za svaku Mudrost. Sad se povuci u osamu svojih misli i razmiljaj ne bi li uvideo ima li meu tvojim starim drugovima ipak nekoga koga bi mogao povesti na put ka Istini; i ako nema nikoga koga voli, moda e ipak biti onih koji jo uvek vole tebe i koji e te zarad te ljubavi pratiti na velikom Putu. Poto se malo okrepio ponuenim osveenjem, stari prosjak ustade i oprostivi se od svog zbunjenog domaina, ode svojim putem.
II
Antonije je imao jednog prijatelja koji se nije raunao u ve pomenutu grupu kompanjona i koga je veoma voleo, bio mu odan i video u njemu pravi primer uenja, dobronamernosti i ljubavi. iveo je nedaleko od Antonija, na obali mora, u vili okruenoj empresima: prialo se da je bio veoma bogat ali je, za razliku od bogataa, iveo jednostavnim i umerenim ivotom, a ne u razmetljivosti i banenju. I Antonije pomisli: Poi u do svog prijatelja Palomida i svakako ga zamoliti za savet u vezi predloga ovog tajanstvenog starog prosjaka, jer nije li on bio taj koji mi je pozajmljivao sve te knjige koje ve toliko vremena prouavam i zato je verovatno da e on moi da mi kae kojim pravcem da krenem ako uopte i treba da krenem. I tako, im se ovoga dosetio, on krete belim senovitim putem natkrivenim isprepletanim granama drvea, koje je podsealo na uvare puta to dozvoljavaju dubokom plavetnilu neba da tu i tamo proviri kroz njihovo eleno lie. Dok se priblizavao vili svoga prijatelja, jo iz daljine ugleda njegovu visoku lepu figuru kako eta po terasi, koja se uzdizala nad beumnim morskim ogledalom; glave pognute nad knjigom, s koje je povremeno dizao pogled, kao da je hteo da udahne miris mnogobrojnih rua koje su svoje bledo lice uzdizale prema jutarnjem suncu. Kad ugleda Antonija kako se pribliava, osmeh radosne dobrodolice razli se njegovim licem i on pouri da pozdravi svog prijatelja i zagrli ga, kao to je nalagao obiaj tog davno minulog vremena. Tada mu Antonije ispripovedi razlog svoje posete i sve o zagonetnom starom prosjaku koji je nastojao da ga ubedi da krene na tako neobino i neobjanjivo putovanje, molei ga da mu pomogne u reenju dileme izmeu elje i sumnje. Palomid ga je posmatrao svojim
108
nedokuivim nasmejanim oima a onda ree: Nisi li moda po malo lakoveran, prijatelju, kada te jedan otrcani stari prosjak koji je doao da od tebe trai milostinju, moe tako dovitljivo pridobiti za jedan projekat koji bi se mogao ispostaviti vrhuncem ludosti, te da se to putovanje, ako uopte i odlui da krene, zavri razoarenjem i aljenjem? Ipak, i ja sam uo da na vrhu one planine postoji manastir u kojem ive neobini kalueri koji poseduju neizmerno blago znanja i da stii do njih tim dugotrajnim i veoma napornim usponom znai zaraditi nagradu koja daleko prevazilazi sva materijalna blaga ovog sveta. Pa ipak, pokuati da te ubedim da ide bila bi odgovornost koju bih nerado preuzeo, kao to bi odgovornost bila i kazati ti da ostane; jer ko sa sigurnou moe rei da li je stari prosjak uistinu iskren i u svojoj zahvalnosti eli da ti vrati dobro time to e ti omoguiti da does do znanja, to njemu samom nije mogue zbog mnogih godina koje mu lea nose? Sem toga, ak i ako se ispostavi da je tvoj put bio uzaludan, malo je ega to bi te moglo zadrati u ovom naem donjem svetu, i zato ne izgleda da bi moglo biti neke vee tete ma ta da odlui, jer ti si na vrhuncu ivota i pretstoje ti jo mnoge godine da se po povratku posveti svojim studijama; moda je bolje da se odlui za putovanje i avanturu. Tad ree Antonije: Dobro kae, ali je uslove teko ispuniti i gde da traim prijatelja koji e mi praviti drutvo na tako udnom i naizgled himerinom puteestviju; jer ko bi drugi imao strpljenja za takvu zamisao, sem tebe koji si tako uen i irokogrud, koga drugog bih mogao ubediti da veruje u moju estitost, a ne da me smatra ludakom ili blesanom? Tad Palomid ree: Ti laska nevrednom laskanja, jer moja irokogrudost nije drugo do neto malo svetske mudrosti da shvatim da ovek ne treba da s prezirom odbije ni jednu mogunost koja mu se ukazuje. A nije ni tako teko pronai saputnika, kao to smatra, jer ako nema mukarca na pomolu moda bi se za kompanjona mogla nai neka ena. A Antonije mu odgovori: Ali koje druge ene ja poznajem do one s kojima sam se nekada zabavljao i koje nisu podobne za ovaj plan; jer ak i ako bih neku uspeo da nagovorim da me prati, teko da bi ih Mudri prihvatili za uenike tako dragocenog znanja. Ne samo to, ja ih zanemarih i dopustih da poput snova ieznu iz mog ivota, gotovo zaboravivi njihova imena i gde sad da ih naem ak i kad bih hteo? Palomid ga je posmatrao s oinskim izrazom lica a onda ree: Oni koji trae mudrost ne preziru ak ni svoje snove da ne bi propustili da u njihovoj prozirnoj tkanini otkriju veliki smisao i znaaj; ak da i nieg nema, nastojati da se zadre u pamenju, veba je uma koju ne treba prezreti; a tvoje mora da je vrlo kratko kad ne moe da se seti barem jednog imena svih tvojih bivih ljubavi; ili govori nesmotreno, il trais razlog da prikrije nevoljnost da za druga uzme neniji pol da ti ne bude vie na smetnji nego od pomoi. Antonije se na to srameljivo nasmeja pa ree: O, poznavaoe karaktera! Pogaa istinu; uistinu se plaim da se opteretim enom koja bi moda stalno htela da se odmara, zastajkuje ili se vrati, jer ima muice i narav jednog vetria i suze jednog oblaka bremenitog kiom za meseeve mene.
109
Palomid mu na to s tugom ree: Dal pri tom moda zaboravlja uslove i samo trais za sebe olakice, izbegavajui svoj prvi zadatak na putu do nagrade; jer ne ree li ti starac da samo nesebinost omoguava stupanje u Hram, te stoga i treba da ima drugove, a ne zarad tvoje udobnosti da ti ublae dosadu i neugodnost tog dugog putovanja. Ipak, bez obzira na sve, ja niti te ubeujem da ide niti da ne ide; ali ako si voljan da zbog rei starca okua sreu, bila bi ludost initi to preko volje, zanemarivi jedan deo njegovih jasnih uputstava, pokoravajui se samo drugom; jer ini se da je to to bi odbacio jednako mudro i vano kao to to bi ispotovao. Antonije se na to nasmei po malo tuno i odgovori: Pravo govori, kao i uvek, bez sumnje, jer to to vredi samo delom initi, vredi initi i u celosti; i mada u najpre potraiti mukog saputnika, ne uspe li mi to, uiniu to savetuje i povesti enu. Za trenutak je odugovlaio, nekako primamljivo gledajui u prijatelja pa dodade: Pretpostavljam, uzalud je moliti te da podje sa mnom? Palomid se ljubazno nasmeja zabavljajui se i odgovori: uistinu, uzalud je. Antonije se na to oprosti i otide kui duboko zamiljen, pokuavajui da skuje plan u vezi potrage za saputnikom i smisli rei kojim bi ga ubedio u vrednost puteestvija. Razmiljao je tako nekoliko sati, dok sumrak ne poe da obavija vrt, a onda krete u pravcu grada, u nameri da poseti neke od svojih drugova iz davnine, ne nadajui se prevelikom uspehu. I tako, obilazei jednog za drugim i ne ponjevi nita do smeh i porugu, bee prisiljen da odustane od potrage, koja, ba kao to je i predvideo, nije urodila plodom. Tad ree sebi samome: Kao to sam i oekivao, moj plan u vezi mukaraca se potpuno izjalovio; sve u svemu, bio sam im dobar samo zbog dobre hrane i vina kojim sam ih u stare dane bogato gostio; ma ta od njih za uzvrat traio, svi oni me odbie i prezrivo ismejae i nazvae me budalom; zato u se sada okrenuti enama, jer barem jedna me je volela i zaklinjala se na venu ljubav, premda sam bio lo prema njoj, s lakoom joj okrenuvi lea. Ko zna, moda me jo uvek voli i ak i ako s ustezanjem veruje u moj cilj, moda e krenuti sa mnom zarad ljubavi; jer kakve veze kurtizane mogu sputavati, vezivati za ovo ili ono mesto, kad vide da za oboje novca ima dosta i na pretek? I tako Antonije stie do kue u kojoj je ivela Sinara, jedna njegova biva draga; i on joj izloi elju svoga srca, a ona sluae irom otvorenih oiju, ispunjena divljenjem i ljubavlju koja nikada nije izbledela. Dok joj je tako pripovedao, on primeti kako je ostarila i vei deo njene lepote izbledeo kako su godine prolazile, telo joj usahnulo, a oi upale od izmuenosti due; to ga duboko dirnu u srce i uini da malo ustukne od nje. I dok ju je tako posmatrao i govorio joj sve dok nije pala suton i none svetiljke se upalile, mislio je u sebi: Istinski bih eleo da me manje voli, jer e mi zasigurno dosaivati svojom odanou i moda u morati da se pretvaram da oseam neto to ve davno nije. Pa ipak, da me vie ne voli, ne bi ispunila to za ta je molim, i ne bi sa mnom pola na put: stoga moram prihvatiti to ljubavno dodijavanje kao cenu za njeno drugarstvo i izdrati kako bolje znam i umem.
110
A kada je, zavrivi svoju pripovest, zautao, ona mu se zagleda u oi i odgovori nestano: O, neverni, ljubljeni! Iako si me svih ovih godina ostavio a da se ni jednom ne javi ili se raspita kako sam, tek sad dolazi kad ti neto treba i trais mene, moda svoju poslednju nadu; pa ipak, krenuu s tobom na to udno putovanje, jer jo te volim i srena sam to te ponovo imam uza se, kad sam ve izgubila nadu da u te ikada videti. Jer ba kao to je tebe izmorilo tvoje bogatstvo, ja sam se presitila svojih ljubavi i rado u ih sve okonati, te poi da putem ivota traim neto bolje; tim pre to su to ljubavi samo po imenu a ne i istinjske, jer kroz svaku od njih prosijavao je tvoj neunitivi lik i besmrtna uspomena na tebe i ljubav tvoju; iako dobro znam da ti vie nita ne znaim, ipak u ti biti na putu verna druga koja za uzvrat ne trai nita. Antonijevo srce zagra od radosti i on pomisli: Konano naoh nekog ko e me pratiti na putu, a moje sumnje iezle su, te mogu da se pripremam za putovanje bez daljeg ustruavanja. A Sinari ree: Uvek si bila plemenita i prema drugima bolja nego oni prema tebi, te nee ni mene prestupnika da ini izuzetkom pravila tvog dobrog srca. Zato es biti hiljadostruko nagraena, o emu ne moe ni da sanja sve dok ne sazna malo vie o tome ta te eka. Sad moram da idem; kad obavim sve pripreme za na put, poslau po tebe; do tada, zbogom.
III
I Antonije krete kui lakog srca, glave prepune iekivanja i entuzijazma koji nije ni pokuavao da prikrije. I dok je tako iao putem zadubljen u svoja radosna razmiljanja, odjednom mu mozak prostreli jedna misao, tako da mu je za trenutak ceo plan izgledao kao balon od sapunice koji je upravo pukao. Jer dok je skretao putanjom pogled mu odjednom pade na udaljeni planinski lanac iznad ijeg najvieg vrha se upravo uzdizao pun mesec ocrtavajui njegovu siluetu na nedokuivom dubokom nebeskom plavetnilu. I ree samom sebi: Mora da sam potpuno poludeo kad mislim da u ikada uspeti da se uspnem u te visine to ljube oblak, gde niija stopa nije stupila i ni jedan putnik se nije vratio da o tome pria prie. Mora da mi se stari prosjak samo podsmevao, tim pre to mi ne dade nikakva uputstva kojim putem da krenem, govorei umesto toga samo o uslovima pod kojima moram putovati. I nisam li ja sam dozvolio tom zagonetnom starom prosjaku da ode bez obeanja da e se vratiti i poduiti me ta mi je dalje initi? Sad je zasigurno zauvek otiao i pokuaj da ga naem isto je toliko uzaludan koliko i pokuaj da se nae jedna odreena koljka na morskom dnu. A onda odjednom, dok je skretao sa puta na puteljak koji je vodio prema njegovoj kui, ba kao da hoe da prkosi njegovim mislima, on ugleda tog istog starog prosjaka kako sedi pred kapijom vrta i eka ga; na to mu srce zaigra ispunjeno iekivanjem, te ubrza korak sve dok nije stigao do mesta gde ga je starac iekivao.
111
Tad stari prosjak ustade i pokloni se i ne saekavi da Antonije prozbori, bez ikakvog uvoda i ba kao to se to i prilii jenom starcu, ree odmerenim glasom: A sada, poto si doneo odluku da ide i poto si naao pratioca, dobro sluaj ta imam da ti saoptim, jer bez mojih uputa uistinu bi bilo teko pronai put, vodie i postaje na tom putu. No najpre dozvoli da ti dam ovaj mali amulet koji mora nositi oko vrata skriven ispod odee, jer to je simbol po kojem e te tvoj budui uitelj prepoznati i znati za im ti srce udi; i kad god se od tebe bude zahtevalo, mora ga pokazati, inae nee dobiti upute i ceo tvoj put bie uzaludan. U svom svom zaprepaenju Antonije ga prekide i ree: O, stare obavijen misterijom! Otkuda zna za moju odluku da krenem na neobino putovanje i za to da naoh i kompanjona? Starac samo podie ruku da ga prekine rekavi: Ja stvarno nemam vremena za bacanje da bih se bavio odgovaranjem zaludnih pitanja; zato uzmi ovaj amulet kao to sam ti naloio i dalje sluaj ta imam da ti kaem. I tako Anotnije primi amulet iz njegovih ruku a on smesta nastavi: A sada znaj da je tvoje prvo odredite seoce koje lei u onom podnoju padina ispod dve velike stene na koje e naii nakon jednog dana peaenja. I zakucae na vrata poslednje kue na kraju seoceta, koje u stvari ini jedna jedina ulica, i vlasnik e te primiti i dati ti dalja uputstva kuda treba da ide. Na put ponesi samo malu sumu novca i obuci skromno odelo, liei vie na prosjaka no na bogatog oveka; od slugu nemoj povesti nikog, ve samo oruje da se odbrani i tap koji e ti biti od pomoi pri usponu. A sada zbogom, nek te na putu bogovi uvaju i tite. I ne rekavi nita vie, stari prosjak se okrete i ode putem da bi iza prve okuke nestao sa vidika. A Antonije, muen zbunjenou, a ipak sasvim ubeen u estitost starca, ue u kuu, vrsto reen da na put krene bez odlaganja. On pozva svoje sluge i ree: Spremam se na put iz meni vrlo vanih razloga i ne znam kada u se vratiti; poto u na putu biti gost svojih prijatelja, ne elim da sa sobom povedem poslugu, nameravam da putujem bez prtljaga, pratnje i tereta bilo koje vrste; ve sam odredio i dan, bie to prekosutra. Rekvi to on se poslui veerom koja je ve bila postavljena, pa ode na poinak i spavao je sve do zore, sanjajui o zagonetnom starom mudracu, Palomidu i Sinari i snegom pokrivenim planinama, sve to odjednom, kao to je to uvek u snovima.
IV
I odreenog dana Antonije i Sinara kretoe skupa na put, poto joj je bio poslao poruku koja je sadrala mesto susreta i as polaska. Nije zaboravio ni da se oprosti od Palomida u njegovoj vili pored mora, mislei, ko zna, moda se dugo nee videti, a moda i nikada vie.
112
I tako su dva putnika peaka satima mukotrpno napredovala pranjavim putem, as se odmarajui, a as opet hodajui, ponekad se okrepljujui u krmici pored puta, ponekad opruivi se u travi da se odmore uz kakav potoi; ponekad su hladili usijane, bolne noge u vodama reka, pljuskajui se po licu da speru prainu i znoj slepljene i isprene suncem. Antonije je s vremenom oseao sve vei umor i mislio je u sebi: jadan li sam to odluih da ovako putujem, bez konja i sluge, kao prosjak, vukui noge iza sebe kao da su od kamena to svakim korakom biva sve tei. I eto me, toliko bogatog, kako zarad blebetanja nekog starog prosjaka ostavih sve udobnosti i kretoh da traim ni sam ne znam sta. Ali, kad bi pogledao u svoju saputnicu kako hrabro kroi uz njega, ugledao bi lice mirno i bez albe, premda su joj bore oko oiju od umora bivale sve dublje. Ona bi na ovaj pogled odgovorila osmehom koji je bio jedna meavina izmuenosti i ohrabrenja; govorila nije, jer bila je toliko premorena da joj je bilo teko da pronae prave rei. A Antonije je i dalje mislio: Kad bih samo mogao da je volim ljubavlju kojom ona mene voli, ovaj put mi ne bi padao toliko teko i bio bih razveseljen neim tako sitnim kao to je osmeh, kao to izgleda da nju veseli to to je uopte i primeujem. Ona uistinu mora imati plemenito srce kad mi tako slepo veruje i tako dugo me voli, uprkos arima drugih ljubavi; i da nije tako uvenula, ko zna, moda bih i ja nju mogao malo voleti? A onda je opet pogledao, ovoga puta smeei joj se ljubazno kao nikada do tada, tako da kada mu je ona uzvratila osmeh oiju koje su prikrivale radost, oseti da bi na njenoj dui mogao svirati kao to muziar prebire ice svoje lire da bi joj izmamio vesele zvuke. Tad mu kroz glavu sinu misao koja ge veoma obradova, jer ree samome sebi: da li to pronaoh novu igru za dokone sate peaenja, koja e me brze dovesti odreditu? Vrlo je privlana njena jednostavnost, jer moe se igrati skoro svugde, a ne samo ovde izmeu moje saputnice i mene. udno je samo da se toga ranije ne setih i da je pogled u oima iznurene devojke koja me voli, a koju ne mogu da se pretvaram da volim, taj koji mi otvori oi za njeno postojanje. Da je bilo drugaije i da i ja nju volim, najverovatnije bi igra promakla mom umu, jer bi bio pijan od ljubavi i strasti, te slep za druge suptilnosti srca. I sada u je opet pogledati, sa izrazom jo nenijim no pre, i paziu kako mi na to odgovara; jer kad je malo obradujem i pri tom je posmatram, to ne samo da me takoe veseli, ve tako rei podie aluzine srca moga, uputajui traak nekog ogromnog, neizmernog i misterioznog okeana radosti to oko nas treperi. I onda je jo jednom pogledao, ovoga puta sa osmehom prepunim samilosti i uzeo je za ruku da joj pomogne na uzbrdici kojom su koraali. Ona ga je samo gledala, pogledom u kojem bee i sree i ljubavi i zahvalnosti, pa malo pritite njegovu ruku uz sebe, al ne prozbori ni rei. On na to sveano ree: Kad stignemo na vrh ovog obronka odmoriemo se pre nego to krenemo kao onom selu da potraimo prenoite, jer hodala si tako dugo, hrabro i bez rei, premda je vruina velika, a dan se beskrajno oduio. Sad oseam kako hladan vetri dopire s onog jezera to lei desno od nas, a ve smo savladali prilian uspon kao to vidi; nadam se da i tvoje noge poinju da bivaju lake, jer ovde, na brdu meu borovima, vazduh je mnogo prijatniji. A ona mu odgovori: Istina je, umor nogu zaboravljam zahvaljujui lakoi srca, pa ak i kad izgleda da iscrpljenost pokuava da moje
113
noge lancima vee za zemlju, moj duh je slobodan i zbacio je lance mnogo tee od svih to mi telo mogu okivati; sve ovo dugujem tebi, kad vidim da izabra mene za saputnicu, od toliko drugih boljih da te slede u ovom udnom poduhvatu. On na to ree: Nije ba tako, ne bih hteo da te prevarim u tom pogledu; svi su me oni s prezirom ismejali i moju ponudu odbili; i da tebe ne bee ni ja ne bih mogao poi i sve bih morao zaboraviti. A sad sam srean da si mi ti drug i niko drugi i mislim da je sudbina za mene odabrala bolje nego to bih to sam uinio; jer gde bih mogao nai kamarada poput tebe, to tolko trpi, i takvog poverenja? Ko zna, moda e mnogo znanja i od tebe doi, jer ovo putovanje nije nita drugo do putovanje uenja i spoznaje i sve na njemu sadri poruku za one pronicljive da je shvate. Ona mu uzvrati pogledom prepunim nenosti, da je njena uvelost za trenutak bila zasenjena dubokom duevnou njenih oiju i on pomisli: Ko zna, moda je ipak malo i volim, jer premda uvenula, pogled joj je neopisivo blag, a glas meki nego to je ikad bio. Tad stisnu njenu ruku malo jae i pomoe joj da se uspne do vrha.
V
Kao to je i obeao, tu no provedoe u gostionici, a kada je svanulo ustadoe da nastave putem koji je krivudao duz zuboravog potoka, kroz ume borovih kiobrana, pomorandinih gajeva i maslinjaka i svakovrsnog bogatstva drvea obasjanog blistavim sunevim zracima. Svuda oko njih breuljci bez kraja i zelene doline iarane cveem odjekivahu veselom pesmom bezbrojnih ptica, praenom zujanjem mirijada insekata, opijenih ranim jutarnjim vazduhom. Premda se sunce itavog dana svom snagom prosipalo vrhovima breuljaka, put dvoje peaka vodio je senovitim preicama izmeu drveem posutih padina, hladovitih i umivenih brojnim potoiima. I dok kroie jedno pored drugog, srca im bejahu sjedinjena u radosti, razgaljena povetarcem to je arlijao dolinom i krepio duu skoro do ekstaze. Kada su poli na put Antonije pomisli: danas u jos due igrati moju novu igru i posmatrati njen uticaj na moju drugu dok putujemo. I tako je povremeno skretao u poljane pored puta kako bi joj ubrao neki cvetak koji se svojom lepotom isticao u tom floralnom bogatstvu, koje je tkalo hiroviti areni tepih to prekrivae travu. Pruajui ga, posmatrao je izraz njenih oiju boje lenika dok ga je primala. I dok ju je tako pomno ispitivao, pogled mu je postajao sve meki od slada bratske ljubavi i mislio je: Toliko dugo ve ivim, pa ipak nisam nauio neto tako prosto kao to je s poklonom iz ruke dati i deli svoga srca; premda sam drugare skupljo oko sebe i gostio ih hranom i najboljim vinom, to inih ne zbog sree to davanje prua, ve da bih mogo biti u drutvu, zbog razonode prostaklukom i ismejavanjem. Nikakvo udo da mi se sve smui, razuzdanost i slaboumnost, to srcu ne dade nikakvu radost, ve samo oseaj nepodnoljive jalovosti, koja me nagna na jo gru glupost i razvrat u pokuaju da neumerenou utopim i zaboravim taj oseaj.
114
A kad poe da se sputa suton, a crveni disk zalazeeg sunca polako poe da iezava iza mora u daljini, konano ugledae svoje odredite, seoce koje se gnezdilo u podnoju dve velike stene, koje mu je stari prosjak naznaio. Dok su prolazili opisanom dugakom ulicom kao to im je bilo naloeno, radoznali seljani ih sve vreme posmatrae; a onda konano razabrae zadnju kuu, malo izdvojenu od drugih, u vrtu okruenom drveem. Antonije svojim tapom pokuca na vrata koja otvori mukarac staloenog i dostojanstvenog izgleda, a ipak toliko dobroudnog da je to bilo vrlo dirljivo. On im ree: Dobro doli, o nepoznati, koji i niste nepoznati, jer ve sam oekivao va dolazak ukoliko ne greim i vi niste putnici koje oekujem? Antonije na to smesta izvadi svoj dobro pohranjeni amulet koji je nosio oko vrata ispod haljina i pokaza ga, kako mu je bilo naloeno, rekavi: Istina je, pretpostavka je tana, to moe videti i po ovom znaku. Ipak, otkud si znao da stiemo, jer izvesno je da na dolazak nije najavio nikakav glasnik na konju? ovek u dovratku samo se osmehnu i ree: Najpre uite i osveite se, a posle pitajte ta god elite, mora da ste veoma umorni od tako dugog peaenja po ovoj letnjoj vruini; moja ena oekuje tvoju saputnicu (na verandi to gleda u vrt) da joj pokae sobu i brine se o njoj kao to u se ja brinuti o tebi. Mnogo kasnije te veeri, poto su se osveili i veerali sa svojim domainom i njegovom enom (zvali su se Aristion i Porcija i bili su pravi znalci kada je u pitanju gostoprimstvo, a i bilo je i divota gledati ih), Aristion odvede svoje goste u jednu odaju i zamolivi ih da sednu i sam sede nasuprot njih. Tada se okrete prema Antoniju i s ljubaznim osmehom ree: Ti si znai u potrazi za velikom Arkanom i Majstori Mudrosti su te meni poslali da ti dam prvu inicijaciju? A Antonije mu odgovori: O Majstorima o kojima govori znam vrlo malo, jer sam zrnce svoga znanja stekao iz nekoliko starih knjiga i od jednog starog mudraca preruenog u oronulog prosjaka, koji me je posavetovao da odbacim svoje studije kao praktino bezvredne i poslao me tebi. Nije mi bilo dozvoljeno da doem sam, ve mi je naloeno da povedem jo nekoga kao to vidi ko bi takoe imao udela u znanju koje steknem; to bee uslov i ne potovati ga znailo je neizbenu propast poduhvata. Na to Aristion ree: Dobro si uinio to si ispunio prvi zahtev velikog koji mi te je poslao; stoga sam spreman i srean to mogu da te uim, bar do izvesnog stepena, a onda, ako se pokae voljnim, da te uputim onom ko na lestvici toji vie od mene. Tad Antonije ree: Znai da stari prosjak i ne bee prosjak, ve preruen neko koga zove velikim? To sam i mislio jer njegova uenost nije karakteristika prosjaka, odao ga je i govor koji je obilovao prefinjenou a ne neznanjem! Aristion se nasmeja i odgovori: Pretpostavka ti nije pogrena, al cela istina takoe nije; stari je prosjak samo uenik koga je poslao njegov majstor i doao je rado da te prosvetli, iako ne od svoje volje. I ne on posla te meni, ve njegov majstor, a uenik je samo emisar i glasnogovrnik bio. Prema tome kako si ga primio bilo je odlueno da li ti je srce spremno za nae znanje ili nije; da si ga oterao, sopstvenim rukama bi zatvorio prvu kapiju na putu, jer klju za poetak prosvetljenja je vera i razborita lakovernost, bez kojih se ne moe stei nikakvo znanje.
115
Poto je zavrio, on se okrete Sinari i ree: A ti, da li si i ti voljna da primi znanje kao i tvoj saputnik? ako jesi, priaj mi malo o sebi; o njemu sam saznao bar malo neto, putem metoda o kojem trenutno ne mogu da govorim, ali o tebi ne znam ba nita. A Sinara porumene i stidljivo ree: Odista mi je elja da idem s njim ma gde iao, i s njime uim ta god uio, to sam se i zavetovala; ali sumnjam u tvoju spremnost da me poduava tako uzvienoj nauci, jer ivot mi je bio zao i kao kurtizana ila sam putem tela, a ne putem duha, te po svoj prilici nepodobna za tvoju poduku. Aristion joj se ljubazno osmehnu i ree: A da li si mnogo volela i da li je on tvoja poslednja ljubav koja te je nadahnula da napusti put kojim si ila i umesto toga zajedno s njime trais mudrost? A Sinara mu odgovori: Iako sam mnoge malo volela, njega sam volela najvie od sviju; on nije zadnji, kao to misli, ve prvi koga nikada nisam zaboravila i na koga sam neprestano mislila, iako smo dugo bili razdvojeni, a ja se zabavljala s drugima na mesto njega. Tad je Antonije prekide reima: Istina je da dugo nismo bili zajedno, kao to ona ve ree, al to je bilo moje delo a ne njeno, jer kad se umorih od svojih raskalanih kompanjona i razuzdanog ivota i sve ih oterah, s njima oterah i nju i rekoh joj da ne elim vie da je vidim. Zato treba kriviti mene, a nikako nju. Aristion ju je posmatrao blagonaklono i smeei se odgovorio: Ne, o krivici ne govorimo, jer ko sam ja da krivim one to mi nita na zao ne uinie? tavie, mada otrcano zvui, zasigurno je iskustvo najbolji uitelj od sviju i oni koji nisu iveli, nepodobni su kandidati za nauku o dui, jer ta nikad ne okusie mogu poeleti ubudue, makar iz znatielje, ako ne iz drugih razloga. I tako je za neke najbolja osnova za put spoznaje sitost, a ne neiskusnost, jer samo oni koji su iskusili poudu mogu razumeti i oprostiti poudu drugih, stiui tako strpljenje i simpatiju, bez kojih se prava mudrost i srea nikada ne mogu dostii*. Za onoga ko zna kako da trai i u zlu se skriva neto dobro, i zato je u ravni pojavnosti razlika izmeu dobrog i zlog u stepenu, a ne u vrsti; uzviena istina koje su svesni samo oni mudri. I tako, ne samo to mi ni na pamet ne pada da te okrivljujem jer si okusila od ploda ula, ve, na protiv, mislim da ti to ba ide u prilog, jer lekcija koju si time nauila mogla je u tvom sluaju biti savladana samo na taj nain. tavie, poto im nedostaje snaga i vitalnost, ljudi bez strasti, nekorisni su aspiranti za nauku o dui, jer ona zahteva emociju i toplotu i snagu, a ne slabost i nemo; jer kako transmutirati nizu elju u viu, ako je uopte ni nema, kad se zna da je kvintesencija mudrosti transmutacija nieg u uzvienije, bez ega bi dostizanje krajnjeg cilja bilo sasvim nemogue, te je stoga itav poduhvat praktino uzaludan? A sada, poto se blii no i um je preumoran za shvatanje boanskih filosofija i uenje lekcija, hajde da potraimo hladovinu vrta i razgalimo duu gledajui mesec, koji se, kao to moete videti kroz prozor, uzdie iznad obronka planine, preplavljujui krajolik svojim istim zracima. Sutra emo opet razgovarati i tako
*
Oni koji su miljenja da je Aristion bio preterano tolerantan, ili da je greio pratajui Sinarin pethodan nain ivota, neka se prisete da su bludnice i grenici blii Carstvu Nebeskom od Farizeja iz Novog Zaveta
116
dan za danom, sve dok ne doe vreme da potraite drugog uitelja; ali do tada moji ste gosti i dobrodoli ste da ostanete koliko god elite.
VI
Tog jutra Antonije ustade vrlo rano, ispunjen radosnim iekivanjem i smirenim zanosom koji mu je do toga dana bio sasvim nepoznat. I mislio je u sebi: u ovoj kui vlada mir koji ranije nigde nisam osetio, izuzev, moda kod mog prijatelja Palomida u njeogovoj vili pored mora; ovde sam ispunjen takvim zadovoljstvom da u, kad doe vreme, vrlo nerado otii odavde. tavie, moj domain i njegova ena zrae takvim mirom i dobronamernou, zbog ega ih ovek na prvi pogled mora zavoleti; imam utisak da ih poznajem ve dugo godina, a ne samo nekoliko sati. Pitam se kakvo znanje nudi ovaj ovek koji je primer tolerancije i milosra, jer mi se ini blagim nadzornikom, ako je suditi po njegovom govoru od sino i nainu na koji je naao opravdanje za nae prestupe, postupak koji se prilino razlikuje od strogih principa o kojima sam itao u raznim knjigama. I dok je tako razmiljao, sluga kroi u sobu i ree: Gospodar Vas oekuje da mu se pridruite za jutarnjim obrokom u vrtu pored vodoskoka, kada Vam bude odgovaralo. Poto se umio i obukao, Antonije sie u vrt na doruak sa Aristionom, njegovom enom i Sinarom, u senci drvea, dok je muzikalni vodoskok uborio svojim notnim kapljicama, pratei njihov razgovor i hladei vazduh svojom prozirnom vodenom prainom, noenom jutarnjim povetarcem, koja se prelivala kao opal. Poto su zavrili sa obedovanjem, Aristion ree: U onom malom hramu meu borovima na kraju vrta uiemo u jutarnjim asovima; tu u vas ekati za sat vremena, kada budem obavio svoje druge dunosti. I dok su tako ekali da doe vreme prve pouke, Antonije i Sinara tumarali su oblinjim obroncima; Antonije je pri tom mislio u sebi: vrh za koji mi je sueno da jednoga dana savladam usitinu izgleda veoma daleko i nedostino i ispunjen sam sumnjom da li e mi to ikada poi za rukom, jer sad kada sam blie, ini mi se nekako udaljeniji nego pre i s ovog mesta mu obris izgleda mnogo stranije nego kad sam ga posmatrao iz svog gradia. Tada se okrete prema Sinari i ree: Bolno me mui pitanje kako e tvoje noice uspeti da se popnu na tu visoku planinu, ukoliko ne savladamo neki magian metod transporta koji e prkositi zakonima prirode i na krilima vetra nas poneti ka snenom vazduhu. Sinara ga pogleda sa osmehom nekoga ko ne brine zbog budunosti, ve se zadovoljava ekanjem bez postavljanja ikakvih pitanja. Tad ree: Dananjica je isuvise lepa da bi je kvarili brigama sutranjice; zato da lako srce optereujemo strahovima koji su moda samo aveti i nestvarni su? Antonije se na to nasmeja i odgovori odobravajui: Ti ve govori kao mudri, kao da si obdarena prirodnom filosofijom, te se ne mora truditi da ui, ko ptica to ima dar pesme; mislim da e u tebi Aristion nai sposobnijeg uenika od mene, sa svim mojim itanjem i ukoliko se ne potrudim, ti e me zasigurno nadmaiti i prva stii do cilja. A sada je vreme da
117
krenemo ka malom hramu i potraimo naeg uitelja, jer mislim da je jedan sat ve protekao, a dozvoliti da eka na nas bilo bi neoprostivo i pomanjkanje utivosti, jer on nam prua sve, a ne trai nita za uzvrat. Kad stigoe do okuke batenskog puta koji je vodio njihovom odreditu, ugledae Aristionovu viosku figuru kako se pribliava. On im se osmehnu u znak pozdrava i zamoli ih da sednu na kamenu klupicu izmeu dva stuba koji su drali kupolu i bili obavijeni mnotvom isprepletenih rua. Aristion sede na klupu preko puta njih i zamisli se pre nego to im se obratio. Tad ree polagano: ak i da je mogue uivati u svim ovozemaljskim radostima lienim svih mana i svakog negativnog uinka, ipak, ni hiljaditi deo zadovoljstva koje bi mogle pruiti, ne bi se mogao uporediti sa Blaenstvom koje prua poznavanje Nauke o Dui, jer ona je nain dolaenja do praizvora sveg Blaenstva koje se nalazi u oveku samom, a ne izvan njega. Uistinu, kao to je svaka radost koja dolazi spolja uslovljena, tako je Blaenstvo koje potie iznutra bezuslovno, a time i neogranieno i stoga veno prisutno, bez obzira znali mi to ili ne. Pa ipak, ta radost iji je izvor spoljan, samo je po izgledu radost, a ne i sutinski, jer ni blago ni zemlja, ni delikatesi, ni bogata odea, u sebi ne sadre radost, ve samo slue tome da iz beskrajne radosti skrivene u dui svakog bia izvuku samo neznatnu mrvicu. Drugaije ne moe ni biti, kad vidimo kako nekome bogata odea predstavlja zadovoljstvo, a drugome ne, kako nekom drugom ogroman posed prua zadovoljstvo, a neko trei ga dobija obiljem hrane, to onom prvom ne znai nita; i tako u beskraj; jer da je radost svojstvo svih tih stvari i da nije osobina oveka, ne bi bilo razliitih ukusa, ve samo krajnja jednostranost. Ne, objekt ula nije nita drugo do svirala, Um je svira, a Radost je vazduh koji proizvodi zvuk; svira je taj koji u sviralu duva vazduh i da nema njegovog daha, instrument ne bi mogao da proizvede nikakav zvuk i bio bi koristan koliko i jedan kamen. Aristion napravi kratku pauzu i upitno pogleda svoje uenike, kao da je eleo da se osvedoi da su ga razumeli pa nastavi: A sada nauite da je svrha Nauke Mudrosti da sjedini um sa bezuslovnom radou koja je unutarnje svojstvo i koja je Stvarnost, nasuprot Iluziji; ona ga takoe sjedinjuje sa pratiocima te radosti, sa bezuslovnom Lepotom i bezuslovnom Ljubavlju, bez kojih bi bilo nemogue dosegnuti savrenu Radost. Da bi se to postiglo, um se mora proistiti naporom volje i osloboditi svake neistoe, kao to se kapljica vode mora osloboditi i najmanjeg zrnca praine, da bi se u njoj sunce moglo ogledati na savren nain: Dua je poput sunca beskrajne Radosti, a proien um je taj u kome se ogleda; premda je ovo poreenje proizvoljno i u najboljem sluaju samo sakati pokuaj objanjavanja istine. Jo je bolje rei da um mora biti zasien radou due, a svaki oseaj koji nije u skladu s tom neopisivom radou, mora se ukloniti naporom volje, poput ruke koja sa ogledala brie prainu. estice praine na ogledalu uma su ljudski poroci i tugom bremenite emocije koje su iluzija, jer u stvarnosti ne sadre ni malo tuge, ve se zahvaljujui toj iluziji samo tako ini. Jer ta je tuga do odsustva radosti, poput tame koja nije nita drugo do odsustvo svetlosti; kada se zatvore kapci prozora, sunce na polju i dalje sija. I stoga, kao to onaj koji kad otvori kapke pusti sunce unutra, odagnavi time svu tamu, tako isto onaj ko otvori kapke svoga uma za radost due, odagna svu
118
tugu i lii je se, kao to se kapi vode skotrljaju niz pernata ledja labuda, ili jadi detinjstva napuste odraslog oveka. Jer kao to ni jedan objekat, ma o emu da se radilo, ne sadri u sebi radost, tako ni jedna stvar ili niz dogaaja, ma kakvi bili, ne sadre u sebi tugu: spoznati ovo je prva i najdragocenija lekcija koja oveka liava svake iluzije, da bi ga konano potpuno oslobodila. Aristion se tada toplo nasmei svojim uenicima, te ustade sa svoje klupice rekavi: Sad je bilo dosta filosofije za danas. Jer iako je uitelj uvek spreman da poduava, uenici se zamore i izgube sposobnost primanja znanja. tavie, on ima i druge dunost i koje ne sme zanemariti, a koje iziskuju njegovo prisustvo negde drugde, te vas izvesno vreme mora ostaviti da se bavite neim drugim. Rekavi to Aristion se udalji i nije ga bilo sve do veere. Po savetu njegove ene, Antonije i Sinara etahu oblinjim umama, ispunjeni zadovoljstvom, sluajui brbljanje potoia i pesmu ptica, razmiljajui o svemu to su tog jutra uli i pitajui se kakvom e ih novom lekcijom uitelj sutra doekati.
VII
I opet se u isto vreme ono troje sastade u malom hramu meu borovima. Poto su seli, Aristion im se nasmei s trunicom podozrivosti u oku te zapoe: Bila jedna guska koja je ivela u svom jatu na imanju na padini brega, provodei svoj dosadni guji ivot u geganju i neprestanom gakanju, dajui time svoj doprinos sveoptoj graji koja je vladala u dvoritu. Vlasnik ove guske bio je ovek kojem izgleda nije bilo dovoljno to je gajio toliku ivinu i stoku, te je takoe gajio i mnotvo dece; ta deca su se u svako vreme mogla videti svuda po dvoritu i pravila su istu toliku graju i dreku kao i ivotinje, stalno na oprezu da otkriju neku novu smicalicu i time novi izgovor da bi pravila jo veu larmu. Jednoga dana ree najstarije dete, deak, svojoj brai i sestrama: Od drugara u koli sam nauio jednu smicalicu koju emo primeniti na onoj tamo guski; za to mi je potreban samo komadi krede, kojim u na zemlji nacrtati krug; ako staru gusku postavimo u sredinu kruga, tu e i ostati smatrajui da je zatvorena a mi emo se dobro zabavljati gledajui tu lakrdiju. Samo to je to izgovorio, on iz depa izvadi kredu i na zemlji nacrta povei krug, govorei brai i sestrama da uhvate gusku i stave je u njegovu sredinu. im su to uradili, sve se desi kao to je deak i predvideo: blesava stara ptica gegala se u krug u svom nevidljivom zatvoru, izgledajui potpuno nesposobna da pronae izlaz iz te situacije. Pri tome je mislila: Jadna ti sam, evo mene u zatvoru koji nainie ovi nevaljalci; sad vie ne mogu da traim zrnevlje i ko zna, moda e me ostaviti da izgladnim i naem smrt na ovako sraman nain, dok me moji tamniari s prezirom posmatraju i ismejavaju. Gakala je mlatei krilima to je jae mogla, oplakujui svoje zatvorenitvo, ne shvatajui da je sve vreme bila slobodna. Aristion saeka jedan treutak, a onda smeei se polako ree: Znajte da je ta guska samo poreenje sa ljudskim umom zavedenim neznanjem i muenim strahovima koji su relativni i imaginativne prirode i koji u stvari ne
119
postoje. Jer kao to je u stvarnosti ta prevarena stara guska bila potpuno slobodna i kao to je sve vreme mogla da prekorai svoju imaginarnu ogradu, tako je i oveanstvo u stvarnosti trajno sreno i samo mu je potrebno da tu sreu shvati da bi postalo ono to u stvari ve i jeste. Jer njegove patnje su manja iluzija koja u celini potie iz jedne vee iluzije i mogue ih je odagnati shvatanjem istine, spoznajom da Istina i Iluzija ne mogu istovremeno postojati, bas kao to ni vatru i vodu ne moemo nai na istom mestu. A sada poujte o jednoj plaljivoj eni kojoj se u jednoj mranoj noi, dok je sama hodala pustom ulicom, uini da vidi oveka kako nepomino stoji pored puta, od ega se na smrt prestravi, ali, kad se primakla, vide da je to bilo samo jedno drvo; i shvativsi injenicu da je u pitanju drvo, iluzija oveka ieze zajedno sa svim njenim strahovima koji su se zasnivali na toj iluziji. Prema tome, kao to sam vam jue objasnio, nain da se iluzija rastera je sjedinjenje uma sa istinom, to i jeste sutina blaenstva; teorija bez prakse nije od velike koristi; slino tome su puki usklici Umetnost! Umetnost! od male koristi pri slikanju jedne slike. Nauka o dui se, izmeu ostalog, sastoji u vebanju koncentracije, kojom se aktivnosti uma dovode pod kontrolu i ne dozvoljava im se da gonjeni nemirom, poput majmuna, neprestano skau, hteli ne hteli, s jedne stvari na drugu; um je nalik na jezerce koje se sastoji od nebrojenih talasia koje stvara vetar udnje i hirevi nepovezanih misli; i sve dok se ti talasii ne smire, ne moemo ugledati glatko kamenito dno jezerceta koje je sama dua. Tada Aristion ustade i ree: No, za danas je bilo dosta, lekcije emo nastaviti sutra u isto vreme; u meuvremenu ste slobodni da provodite vreme kako god elite. Rekavi to on ode u kuu.
VIII
Narednog dana se ovo troje ponovo sastade u malom hramu meu borovima i poto su se smestili na svoje klupice, Aristion se dobroudno nasmei svojim uenicima i ree: onima koji se ne identifikuju sa apsolutnom sreom i ne tee u prvom redu stvarima duha, vrline dolaze na mukotrpan nain; jer kao neko ko usled savrenog zdravlja ne osea umor vebajui, tako i onaj koji poseduje bezuslovnu sreu ne osea napor pri praktikovanju vrline. I zato mudri ljudi neprestano razmiljaju o blaenstvu due, elei da ga beskrajno dugo oseaju i ineci to, svako nesebino i plemenito delanje postaje samo po sebi radost i nikada ne predstavlja tegobu. Nerazboriti, na suprot tome, ne razmiljaju o blaenstvu due, ve samo o zadovoljstvima ula i neprestano se ale govorei: Jadan li sam, toliko je teko biti estit i kako je tegoban ivot bez i malo poroka koji bi zainio hranu postojanja koja mi se nepcu ogadila zarad svoga bednoga ukusa. I onda odlaze da trae nain da prekrate tu dosadnu tegobu, ali ga ne pronalaze, jer se u stvari nalazi u njima samima i nigde drugde. Od njih nisu mnogo pametniji ni oni koji kau: teiu vrlini na taj nain to u potiskivati sve emocije i pretvoriti se u kamen koji
120
nita ne osea, te stoga ne ini nikakvu tetu; i ako na ovom svetu ne naem sreu zadobiu je barem u narednom, te tako ponjeti svoju nagradu. Aristion zastade da bi razmislio a onda nastavi: Znajte da postoje dva naina ka oslobaanju od poroka, jedan ispravan i jedan pogrean, prvi, spor i neizvestan, drugi brz i izvestan: bas kao to nerazboriti lekar prouava bolest da bi proizveo zdravlje, tako onaj mudar prouava zdravlje da bi izleio bolest, govorei pri tom svojim pacijentima: Ispunite uslove zdravlja i bolesti e same od sebe nestati. To to vai za telo, vai i za um koji boluje od mnogih bolesti u obliku mrnje, zavisti, ulnosti, besa i obilja drugih gorkih oseanja koja strahovito bole i ne dozvoljavaju nam da odahnemo ni za trenutak. A bolesnik onda pita: Kako da se reim tih zlih misli koje me nepestano mue i ne ostavljaju me na miru? A lekar due u obliku svetenika im odgovori: Usmrti ih otrovom da te vie ne mue. I onda se paenik trudi da ih ubije, to mu ponekad uspeva uz ogroman napor, a ponekad mu to uopte ne poe za rukom. A kad su konano umrle, zatreperivi na kraju kao svea koja se gasi, posle urlanja i koprcanja u samrtnom ropcu, on pomisli: Uspeo sam da unitim svoje slabosti, a ipak nisam mnogo sreniji; ovaj proces bio je nepodnoljivo bolan, a izgleda da uopte nije bio vredan truda i mora da neto nije u redu, jer mi je bilo manje naporno da oseam malo mrnje, zavisti ili strasti, od toga da ne oseam ama ba nita. Tada mudri lekar dua sumnjiavo pokuava svoju sreu rekavi: Prijatelju moj, nastojao si da bolesti lei prouavajui ih, umesto da prouava uslove dobrog zdravlja, te tako sad nema ni zdravlje, ni bolest, ve neto to se nalazi izmeu njih i koje je krajnje negativno - telo bez due, da se tako izrazim. Jer premda si se otarasio svojih zala, niti je Dobro zauzelo njihovo mesto, niti je Srea zamenila napor; postigao si neto to nije ni dobro, ni zlo, ni bol ni srea ; munina i nita vie. Bio si na pogrenom putu, jer si svoje delanje zapoeo s pogrenog kraja: unitavajui zlo, umesto da najpre izgradi dobro; za razliku od svega drugoga, duhovnost poinje odozgo, a ne odozdo, a najsavrenija srea nalazi se u proredjenom vazduhu azurnih nebesa, prema kojima se um mora vinuti poput ptice, a ne u mranoj atmosferi zabitih uliica na zlom glasu. Sta vai za vazduh, vai i za vrlinu i sreu: budui da se ovek moe otarasiti loseg vazduha iz plua samo ukoliko ih ispuni sveim vazduhom, a ne tako to e ih potpuno isprazniti, to si ti uinio, da se izrazim metaforom, i u tom se pokuaju gotovo uguio. I kao to rekoh, jedini nain da um oslobodi od tuge je da je rastera neprekidnom koncentracijom na Sreu, kao to osloboditi se mrnje znai meditirati o Ljubavi, zla - razmiljanjem o dobru, a poroka - mislei na vrlinu; svakako je mnogo bolje voleti dobro, nego samo mrzeti zlo, kad se zna da je mrnja, ma u kom obliku postojala, sama po sebi zlo. Lekcija za danas je zavrena; ostatak vremena moete provesti kako vam je drago. Aristion tad ustade, nasmei im se u znak pozdrava i preko vrta se udalji kroz kapiju.
121
IX
Narednog dana se ovo troje po etvrti i zadnji put srete u malom hramu meu borovima. Poto ih je pozdravio svojim uobiajenim osmehom, Aristion im dade znak da sednu, pa zapoe: Onaj ko eli da dosegne mudrost mora nauiti da preraste detinjstvo i postane ovek, s obzirom na injenicu da je veliki deo oveanstva na nivou deteta koje sebe smatra odraslim. Svojstva deteta su njegove sklonosti i predrasude, sposobnost da jadikuje zbog stvari zbog kojih nije prikladno jadikovati, kao i svojstvo da se veseli zbog neega to nikako ne moe biti razlog za veselje. I kao to se odrasla osoba pratajui smei detinjastosti dece, tako se mudrac samilosno smei detinjastosti oveanstva, videi da veinu ine deca koja su se samo preruila i koja se vesele i jadikuju zbog okolnosti koje nisu dostojne ni radosti ni kuknjave. ovek se ljuti zbog zla koje ini njegov blinji govorei: Proklet da je on i njegova zla dela, nek mi se skloni s oiju, jer mi je zbog svoje ludosti odvratan , zaboravljajui pri tom da njegov sopstveni bes i kletve nisu nita drugaije od te iste slaboumnosti i da svojim postupkom samo na ludost dodaje jo vie ludosti, to nije nita drugo do detinjastost. Drugi kuka za izgubljenim nakitom govorei: Jadan ti sam to izgubih svoj dragi kamen pa sad vie ne mogu da se njime ukraavam i tako se ulepavam; i ovo je detinjastost, jer ta je nakit odraslome, ako ne ekvivalent za igraku detetu? A trei se sekira i jadikuje govorei: dolo mi je do uiju da ljudi o meni priaju ovo i ono i govore da sam ovakav i onakav i poto je sve to kau neistina ja u im se osvetiti tako to u i ja o njima iriti zle glasine; i ovo je detinjasto, jer kako moe blebetanje nekolicine papagaja uznemiriti neiji mirni um, ukoliko nije u pitanju jedno dete? tavie, ovaj bes i elja za osvetom nisu nita drugo do povreena sujeta koja pripada onima koji idu u zabavite i nema je u dvorani odraslih. Da bi ste dobro zapamtili ovu injenicu ipriau vam jednu priu: Bio jedan oenjen ovek i imao prijatelja koga je toliko voleo da ga je primio da kod njega izvesno vreme ivi, tretirajui ga kao roenog brata. Ali, kako mu je ena bila vrlo lepa, u prijatelju se rodi romantina strast u vezi nje, i poto nije bio u stanju da odoli iskuenju, jedne veeri u odsustvu domaina, on poini preljubu i shvativi ta je uinio pomisli da je jedini nain da to ispravi da ljubavnu vezu okona tako to e smesta otii i vie se nikada ne vratiti; i zato, pre nego to se domain vratio, on napusti kuu i krete na dalek put, na kome padne u ruke bandi propalica koje ga opljakaju i usmrte. A mu kad se vratio kui, sluajno otkrije ta se zbilo u njegovom odsustvu, te ga obuzmu bes, ljubomora i ponienje i uasna pomama koju je nerazborito smatrao heroizmom i dostojanstvom osvete, te smesta krene u potragu za prijateljem ali ga nije mogao nai jer je ovaj ve odavno bio mrtav. Ta potraga se od nedelja produila u mesece, meseci se otegli u godine ispunjene beskonanim neprilikama, a on nastavljao gonjen jednom jedinom idejom koje se vie nije mogao osloboditi da pronae nevaljalca. Napokon, kada je uvideo da su sva lutanja i potraga po itavoj zemlji bili uzalud i da je usled toga ostario
122
i oboleo i da je potroio sav novac koji je poneo sa sobom, on se vrati kui. U meuvremenu, njegova ena, koju je bez rei ostavio i ni jedan put joj nije poslao ni pismo niti bilo kakvu poruku, videvi da su je napustili i ljubavnik i mu, muena patnjom i kajanjem i udnjom, smrtno se razboli i napokon umre. I tako, kada se konano vratio, zatekne naputenu kuu prepunu praine i pauine, on zapadne u oajanje; enu koja je ve nekoliko meseci bila mrtva sahranili su na oblinjem groblju. I kad krivac od mua uvide do ega je dolo, poe da saaljeva ne svoju enu, ve sebe samoga, zbog samoe i zbog zlodela kako je mislio uinjenih njegovom srcu; zato udei za utehom, on ode do kue svetenika koji je sahranio njegovu enu i poe da mu se jada bujicom srditih rei. A svetenik, poto ga je jedno vreme sluao, ga pogleda hladno i ree: Detinjasti, zli ovee! Koja ti je vajda to kune jadi i nesreu koju si doneo sebi samome sopstvenom zlobom i ludou i neugasivom eu za neim to nije vredno ni pomisli, a zbog ega si ti jurio po itavom svetu? Jer samo budali ili malom detetu nedostaje toliko razboritosti, te na sebe tovari breme bola i nevolje i prokletstva dugog tolikih godina, zbog sumnjivog zadovoljstva koje nije moglo trajati due od nekoliko trenutaka i koje bi najverovatnije bilo praeno godinama kajanja i aljenja bez kraja. tavie, iji bi um, ako ne blesanov ili deji, bio lien svake druge vrednije ideje i razmiljanja o vanijim stvarima da bi se bavio razmiljanjem o zadovoljstvu koje neko ko poseduje i zrnce razboritosti uopte ne bi ni smatrao zadovoljstvom. Jer ak i da je tvoj prijatelj imao tvoju enu, nije to inio da te najedi ili te ponizi ili ti smiljeno nanese uvredu, ve prosto zato to nije mogao da odoli; injenica koja je oigledna posledica toga kako su stvari tekle, je da je potom smesta napustio tvoju kuu kako bi izbegao iskuenje kojem nije mogao odoleti. Tvoja ludost, meutim, nadmauje njegovu u svakom pogledu, jer si hladnokrvno uivao u razmiljanju o tome kako te je grozno povredio, dok on uopte nije imao namere da te povredi. A ta je proizvod tvoje nezamislive detinjastosti, koju si zahvaljujui besmislenoj predstavi svojstvenoj neznalicama i nerazboritima smatrao herojskom i velikom stvari? Prvo to to si protraio mnoge godine svoga ivota na jedno jalovo traganje, iji su rezultat bile samo beskrajne muke ni za ta; drugo, izgubio si enu koja je umrla od tuge to si lako mogao spreiti da si joj oprostio; tree, da si pronaao svog prijatelja ubio bi ga unitivi na taj nain jo jednu egzistenciju, gubei time sve, a ne dobijajui ba nita. tavie, isto kao to je tvoja zla namera bila nepobitno detinjasta i besmislena, takva je bila i ideja koja se krila iza svega jer je bila proizvod zablude i sujete, tih atributa deteta, a ne odraslog oveka. Jer samo luda moe smatrati da je mogue u celosti posedovati neju naklonost i imati je samo za sebe i biti potpuno slepa za mogunost da e tu naklonost moda nekada izgubiti, bilo u potpunosti, ili samo delimino, pod okolnostima na koje nema nikakvog uticaja, kao to je to bilo u sluaju tebe i tvoje ene. I niko drugi sem deteta i tvrdice ne dolazi na zamisao da zgrabi neku stvar i vrsto je drei vie: moja je i niko je drugi sem mene nee imati. Osim toga su i tvoja ljubav prema eni i oseanja koja si uzgajao za svoga prijatelja bili neisti, umrljani sebilukom, sujetom i samoivou koje je za svaku osudu, jer da je bilo drukije, njihova srea bila bi ti vanija od sopstvene i ako nisi bio u stanju da bude hrabar i velikoduan te
123
nae opravdanje za njihovu vezu, trebalo je barem da im oprosti, to bi te, istini za volju, stajalo mnogo manje truda, nego da luta svetom. Sve u svemu, svojim ponaanjem si u tako stranoj meri okaljao svoju duu, da je samo pokajniki ivot proveden u samoportvovanju i injenju dobrih dela moe spasiti najgorih moguih posledica koje se ni na koji drugi nain ne mogu odagnati, jer kako seje tako e i ponjeti, u ta nema ni najmanje sumnje. Zavrivi svoju priu Aristion zauta za trenutak, a onda ree polagano naglaavajui svaku re: I zato znajte da poroci i slabosti oveanstva nisu nita drugo do preruena detinjastost i da ih jedino opsena koju na njih baca neznanje ludosti i konvencionalnosti obdaruje prividnim dostojanstvom koje uopte i nije dostojanstvo; ovo vai i za mrnju, ljubomoru i svaku drugu vrstu osvete ili klevetanja. Jer kao to je stari svetenik s pravom tvrdio, lake je oprostiti, nego udeti za osvetom i samo onaj iji um je nesposoban za uzvienije stvari bi mogao razmiljati o tako neemu. I zato, da bi smo se reili slabosti, moramo ih posmatrati u njihovoj pravoj svetlosti, a ne u prividnoj, kao to je ena iz juceranje prie gledala drvo i najpre mislila da je u pitanju neki ovek. Ali iznad svega, moramo identifikovati sopstveni um sa Apsolutnom Sreom koja je unutarnje prirode; inei to, izraemo u oveanstvo due koje e sve nepravde i grehe uiniti beznaajnim i dalekim poput blejanja ovaca u nekom udaljenom toru. Time sam vas nauio svemu to mi je bilo dozvoljeno, va sledei uitelj* je pustinjak koji ivi na vrhu onog brega u daljini u svojoj kolibici okruenoj drveem. Antonije, dau ti poruku za njega iako vas on ve oekuje; njegova koliba je mala i nema mesta i za vas dvoje ali se u jenoj blizini nalazi jedna kuica u kojoj ete nai utoite. Ostanite ovde do sutra ili dokle god hoete; pred vama je dug put, mnogo naporniji nego to izgleda; ak i ako krenete vrlo rano izjutra trebae vam itav dan da stignete do svog odredita. Aristion se podize da ide i ree smeei se: Do vienja veeras mir bio s vama. Tad pree vrt do kapije i ieze s vidika.
X
Narednog dana Antonije i Sinara ustadoe vrlo rano i oprostivi se od svog domaina i njegove ene, to im je vrlo teko palo, kretoe na put, poto su od Aristiona dobili uputstva. Satima su koraali putem koji je u stvari bio greben postrance brega i s kojeg se mogla sagledati sva lepota i divota prirode. U podnoju se razastirala ogromna dolina koju je kao zmija prosecala iroka reka, plava kao i nebo nad njom i obrubljena senkom topola koja ju je pri obali bojila svetlo zelenom bojom. U dolini su se tu i tamo mogla videti udaljena seoca koja su podseala na takice, a bilo ih je i na suprotnoj padini brda prekrivenoj umom i livadama na kojima je pasla stoka, a zvonjenje malih
*
I dugo putovanje i razliiti uitelji u njegovim postajama samo su simbolina predstava aspirantovog postepenog razvoja
124
zvonaca koja su im bila vezana oko vrata mealo se sa uzdasima povetarca. Ponekad bi im iz daljine do uiju doprla svirka frulice nekakvog obanina koji se ko zna otkuda vraao, a ponekad bi se u vazduhu zalelujala pesma srenog amdije koji je lagano veslao rekom. Kad skrenue iza okuke i naioe na jednu usamljenu kravu koja je plandovala na suncu, Antonije ree: Pitam se ta ta krava vidi od sve ove lepote, jer premda su njene oi bez sumnje nalik na nae, te zato na izvestan nain i ove planine i ume i reka tamo dole izgledaju isto, mora da su u potpunosti liene znaenja, ili znae neto sasvim drugo to nikada neemo biti u stanju da otkrijemo. Okrueni smo lepotom, bojom, poetinou, a eto jednog bia obdarenog sveu, koje ipak svega ovoga nije svesno, kao to ni riba nije svesna nieg drugoga do svog elementa. Nije li Aristion bio u pravu kada je rekao: Nita u sebi ne sadri ni Lepotu ni Sreu, ve samo slui zato da iz beskonane Lepote i Sree pritajene u umu, ili bolje rei u dui, izvue samo jednu mrvicu ? Bez sumnje je i onaj kravar koji se pojavljuje iza one kolibice gotovo isto toliko slep za sve ove lepote, ba kao i ova krava; jer iako vidi isti obris planina i isto neizmerno plavetnilo nebesa, ipak poetinost svega ovoga izmie njegovoj percepciji, jer ne postoji u njegovom umu. Sinara mu u ali odgovori: ini mi se da brzo napreduje u svojim lekcijama, u toliko pre to te ak i krava moe neem nauiti, uprkos tome to ve tako dugo ui i studira; a to se tie onog kravara, ko zna kakvu je sve mudrost mogao stei iz svog optenja sa prirodom; moda je u pitanju neki prerueni mudrac kao i tvoj stari prosjak, koji nas je toliko zaduio, da emo mu se vrlo teko moi oduiti. Stoga nemojmo preterivati u spremnosti da kleveemo nau skruenu sabrau, jer izgled je vrlo varljiv, pogotovo to, ma koliko neobino zvualo, oseam neobjanjivu ljubav prema tom pastiru, iako je i prljav i ruan i izgleda nezgrapno; i zato nerado sluam kako govori da u njegovj dui nema poetinosti. Antonije se nasmeja i odgovori: Izgleda da je uenje i tebi bilo od koristi jer u svom srcu nasluuje Bezuslovnu Ljubav prema tom oveku koji naizgled ne poseduje nita to bi govorilo u korist toga da ga treba naroito voleti; i poto sam ja nauio neto od krave, a ti od njenog gospodara, izravnali smo raune. Sinara se na to nasmeja i odgovori: Pa i ne ba, jer da je moja ljubav uistinu bezuslovna, to i ne bi imalo neke naroite veze s onim ovekom i bila bih je svesna sve vreme, ak i pre nego to sam ga ugledala. Sada u ti poveriti jednu malu tajnu, a ti u nju moes verovati ili ne, kako god ti se svidi; onaj koji u srcu nosi ljubav svakako mora njome zraiti, jer to je u prirodi prave ljubavi, koja je kao sunce koje kada ga pusti u sobu, obasja sve u njoj - i lepe i rune stvari. Ljubav koja za ovo nije sposobna, nije prava ljubav, ve sebinost koja se lano izdaje za ljubav. Antonije joj se nasmei odobravajui i ree: Filosofe mali, uistinu zasluuje tu uzvienu titulu; nisam li ti kazao da mi je sueno da mnogu mudrost primim sa tvojih usana, koje govore u ime tvoje uzviene intuicije. Tad oboje zapadoe u razmiljanje o Aristionu i njegovim uenjima, njegovom spokojstvu i draesnosti, istovremeno se pitajui kakav e biti njihov sledei uitelj i kakve udesne poduke im je namenio. Peacili su tako itavog dana, odmorivi se samo jednom, dok su ruali u seocetu na vhu klanca, niz koji se valjala gromoglasna bujica, neobuzdano jurei ka irokoj reci u podnoju. Poto su
125
obedovali, poee da se sputaju niz klanac izmeu velikog zaobljenog kamenja i mahovinom prekrivenih stena zapljuskivanih hladnom vodenom prainom; razgovor je bio nemogu zbog glasne muzike voda, koja je odjekivala gutajui svaki drugi zvuk. Kasno popodne stigoe u dolinu koja je leala du iroke reke, po kojoj su klizili beli labudovi u senci empresa i topola; pred njima se uzdizao breg prekriven umom, na koji su se morali popeti da bi stigli do svog odredita. Nakon sporog i napornog uspona stigoe na vrh u sam zalazak sunca i ugledae kolibicu koja se gnezdila meu drveem; na pragu je stajala jedna starica koju zapitae kojim putem da nastave. Umesto odgovora ona ih pomalo udnim jezikom upita: Jel ste vi par koji pustinjak Petrije oekuje? Jer ako jeste, stanovaete u ovoj kuici; on vas oekuje izjutra. Antonije joj potvrdno odgovori, mislei u sebi: izgleda da ovi ljudi sve znaju; kakvom li arolijom uspevaju da saznaju ta ko radi? A njoj ree: Neka bude tako, a sada, dobra eno, molim te daj nam neto za jelo i vode da se osveimo; put nam je bio vrlo dug i strano smo umorni. Narednog jutra ustadoe rano i poto su se umili i okrepili jelom, starica ih uputi da se spuste desnom stranom brega otprilike stotinu koraka, do mesta gde je uma bila vrlo gusta a putanja zarasla, tako da ju je bilo teko pronai. Ispunjeni iekivanjem i oduevljenjem pomeanim sa strahopotovanjem, koraali su dok ne stigoe do prostora u obliku velikog zelenog busena na kojem se nalazilo gorsko jezerce s prozirnom vodom i jedna koliba od kamena, nad kojom su se preplitale divlje penjaice u zelenom obilju. U njoj je sedeo ovek spokojnog izgleda; imao je iljastu crnu bradu i bio odeven u dugaku odoru, kao to to bio obiaj u monaha, ma da njegova nije izgledala tako sumorno, jer je imala jednu predivnu plavu boju, neto tamniju od boje neba. Kada ih je spazio kako se pribliavaju, ustade smeei se i poe im u susret da ih pozdravi s nekoliko paljivo odabranih prijaznih rei. On ree: ve odavno nisam imao novog uenika, jer uitelj je spremniji da poduava, nego to je uenik spreman da ui; ipak, ne moemo krenuti u potragu za neofitima jer se naa Nauka po pravilu razlikuje od drugih Nauka, te uenike u kolu ne alju njihovi roditelji, ve dolaze po slobodnom izboru. Opet se nasmeivi, on nastavi: Moj smetaj je vrlo skroman, ali je zelena trava neto najmeke na emu se moe sedeti, zato hajde da sednemo u senku ovog drvea pored jezerceta, koje je uvek hladno i miriljavo jer potie od izvora u sred ume. Kada su seli, Antonije pogleda u monaha i ree: Oe, zaprepaen sam naizgled nepromenljivom sreom i spokojstvom kojima je zraio Aristion koji nas alje, a kojim i ti zrai i uprkos potpunoj osami i odluci da ivi daleko od sveta, svojom pojavom ne odaje ni malo strogosti. Monah se nasmeja, pa odgovori: Brate moj, tuan filosof bi sam po sebi bio kontradikcija i ne bi bio vredan tog imena, jer koja bi bila vrednost filosofije kad nam ne bi donosila mir? Pa ipak odgovori mu Antonije sluao sam mnoge prie o filosofima koji su bili strogi i tuni, imali kiselo lice i izgledali kao usamljeni mizantropi koji ive u neskladu sa drugim svetom. Na to se monah opet malo nasmeja odgovarajui: ini se da su ti tvoji filosofi to bili samo po imenu ali ne i sutinski, jer za onoga ko je shvatio jedinstvo ivota i svih bia ne moe postojati ni samoa, ni mizantropija ni nezadovoljstvo, ve samo njihova suta
126
suprotnost. To postii, je prvi cilj filosofije koji u nama rasprostranjuje boansku ravnodunost, koja injenicu da li ivimo sa svetom ili izvan njega, u palati ili u atrlji, ovde ili onde ini potpuno nebitnom. Znajte da postoje dve vrste ravnodunosti boanska ravnodunost, koja proistie iz nepromenljive sree i profana ravnodunost koja je proizvod nepromenljive dosade; prva je osobina mudraca, druga obinog cinika. Kao to preanji izjavljuje: ve sam toliko srean da bih ikada mogao oseati tugu, potonji kae: toliko sam nesrean da vie tuge ne mogu osetiti, niti ikada biti srean; stav prvog je pozitivan, dok je stav drugog u celosti negativan. I tako pravi filosof neguje boansku ravnodunost postignutu istrajnom kontemplacijom o blaenstvu due, a ja sam ovlaen da ovo znanje prenosim uenicima koji su voljni da ga prime. Smeio gladei bradu i pogledom koji je zraio blagonaklonou odmeravao svoje budue uenike. Onda mu se lice odjednom uozbilji i ree: Ali, u procesu uenja otkrivaju se tajne koje se ne smeju odavati profanima; oni koji marljivo vebaju, poinju da stiu razne velike moi koje bi se u rukama zlih pretvorile u jedan strahovit instrument destrukcije, a time i u pretnju dobrobiti oveanstva. Stoga sam primoran da preduzmem korake kako bih bio siguran da e usne onih koje poduavam uvati tajnu, jer u sluaju da me u tom pogledu iznevere, za njih bi bri put do znanja zauvek morao biti zatvoren i morali bi da krenu onim sporim. Ali, nije u pitanju samo uvanje tajne, ve se tome mora dodati i vera i tolerancija, jer ona je zatita od zloupotrebe moi i njenog korienja u pogrene svrhe pod prividom dobra. Jer jednom davno, zahvaljujui zavodljivoj dobrodunosti, olabavih stroga pravila reda dozvolivi jednom svom ueniku da stekne neke moi pre nego to je njegovo srce ovladalo tolerancijom neophodnom za njihovo ispravno korienje. Taj moj uenik imao je jednog prijatelja koga je veoma voleo i eleo je da i ovaj koraa istim putem ka spoznaji kao i on sam, shvativi da mu je donela sreu; ali, njegov prijatelj za ovo nije pokazivao interesovanje i reagovao je ljutnjom na sva preklinjanja, konano odbijajui da o tome vie i ta uje. U svom fanatizmu moj uenik ree: Poto si potpuno slep za sve to je dobro za tebe, upotrebiu svoje moi i na taj nain te prisiliti da se povinuje mojim eljama; ali, ova stvar mi dopre do uiju te tog nerazboritog uenika prognah na tri godine, rekavi mu da naui vlinu tolerancije pre nego to se bude vratio, jer svi fanatici su opasni po zajednicu i nedostaje im mo pravljenja razlike i mudrost. Znajte da ljudi, ma ko oni bili, idu putem do spoznaje na nain koji najbolje odgovara njihovom karakteru i temperamentu i nastojati da ih prisilimo da krenu brim ili direktnijim putem ne samo da je uzaludan trud, ve predstavlja pravu ludost koja bi ih najverovatnije gurnula u propast. Jer potsticaj svakog delanja je traganje za Sreom i jedina razlika izmeu sveca i grenika je ta da prvi ka njoj ide direktnim putem, a potonji zaobilaznim. Pa ipak, kao to se samo oni hrabri i jaki mogu nadati da mogu savladati strme stene planine bez previe povreda, tako slabiji moraju odabrati krivudavi i dui put; Samo oni hrabrog i jakog duha mogu se nadati da e se uspeti vrletnim planinskim putem do Boanske spoznaje, a slabijima ostaje dui put jer bi sve drugo neizbeno za rezultat imalo njihovu propast. Petrije zastade na trenutak i zamiljeno posmatrae nebesko plavetnilo a onda se njegov ozbiljan izraz lica
127
iznova rastopi u osmeh i ree: Predmet Boanske Nauke je transformacija obine svesti u onu koja se reima ne moe iskazati i koja se samo moe iskusiti, ali nikada i opisati. Ipak ovo nije nikakav argument protiv njenog postojanja kao to bi mnoge sveznalice i ueni ignoramusi eleli da verujemo jer ko je u stanju da opie slast nekome ko nikada nije okusio med ili ljubav nekome ko nikada nije voleo, ili vienje nekome ko je roen slep, mada je sve ovo mogue iskusiti? No isto kao to je nuno ispuniti izvesne uslove da bi smo iskusili ovosvetske stvari, moramo ispunjavati i izvesne uslove i da bi iskusili Boansku Svest; prvi je znanje o tome ta treba vebati, drugi kako treba vebati, a trei je veba sama i bez ovog trojstva preduslova nita se ne moe postii. Moj zadatak je da vas uputim u sve te stvari i nakon uvodnih objanjenja koja u vam dati sutra u isto vreme, poeete sa vebama. Neka vas prati srea.14 Shvativi ove rei znakom uiteljeve elje da ga ostave da meditira, Sinara i Antonije ustadoe da krenu; posle kraeg tumaranja umom vratie se svom novom prebivalitu. Poto su od sveeg planinskog vazduha veoma ogladneli, bejahu primorani da staru enu koja se brinula o kuici zapitaju sta bi im mogla dati za ruak. Umesto odgovora ona ih pogleda kao da takvo pitanje uje po prvi put u ivotu i ree: ta bi ste mogli drugo oekivati u samotnoj planinskoj kui sem hleba, mleka, sira i putera, kad vidite da imam samo onu tamo kravu da me hrani?"15 Antonije dobaci Sinari znaajan pogled i poto se starica udaljila ree: izgleda da poinju nae nevolje, jer kako mogu da odrim dobro zdravlje uz tako mravu i jednostranu ishranu kad sam navikao i na meso i na vino? Ipak, pretpostavljam da se moram teiti mislju o tome da su mnogi siromani ljudi prisiljen da ive i od mnogo manje, poto imaju samo hleb i vodu, a da ima i takvih nesrenika koji umiru od gladi. Sinara se nasmeja i ree: Tako je kao to kae, ipak je tvoja uteha jadna, a nije ni veoma plemenita, a moda uopte i nije nikakva uteha; jer kako nam patnje drugih ikada mogu biti uteha kad bi pre trebalo da zbog njih tugujemo? Ne, mnogo bolja i uzvienija uteha bilo bi razmiljenje: Ako ja ve moram da se liavam neega, hvala Fortuni to sam jedini i to su moji srodnici sreni i ne znaju nita o mojim patnjama. Antonije se nasmeja i ree: Filosofe mali, stvarno si brza sa svojim mudrim i duhovitim odgovorima kojima bui balone naduvanih nerazboritih otrcanih fraza nedomiljatih ljudi koje im nemarno silaze sa usana, a da se prethodno nisu potrudili da razmisle o njihovom znaenju, ili da li u sebi uopte sadre i mrvicu istine. Svojom ogorenom mudrou oduze mi utehu, jer videh da mi moje sitno liavanje otvori oi za veliko liavanje drugih o kojem nikada ranije nisam razmiljao; jedini nain da to popravi je da ide u umu i nakupi divlje bobice i trave kojima emo poboljati prost obrok; to e ti biti kazna za to to si me nadmudrila svojim neugodnim duhovitim odgovorom.
14
Vebe koje se ovde spominju spadaju u oblast Yog Vidya tajne nauke koja potie iz Indije i koja se s vremenom rasprostranila po svetu. U Engleskoj se za nju zna preko 300 godina, ali je ovo znanje drano u tajnosti 15 Poetnicima Yog nauke savetuje se apstinencija od svake stimulirajue hrane. Osim toga, ubijenje ivotinja nespojivo je sa visokim stepenom samilosti Adepata
128
XI
Ostatak dana provedoe u traganju za bobicama, kiselim zeljem i raznim drugim jestivim, ukusnim travkama; narednog jutra, posle okrepljujueg sna bez snova, ponovo se zaputie nizbrdo prema pustinjakovoj kolibici. Nakon to ih je ljubazno pozdravio, on ree: Jue sam vam natuknuo da je itav ivot u stvarnosti jedno jedinstvo i da je najvia svest Svest o tom Jedinstvu, nasuprot svesti o razdvojenosti; prva prouzrokuje Blaenstvo, druga za rezultat ima bol. A sada nauite zato je ovo istina; isto kao to talas predstavlja jedinstvo sa okeanom i odvojenost od njega se sastoji samo po imenu i formi, a ne po stvarnoj sutini, tako je i svako ivo bie u jedinstvu sa Univerzalnom Sveu, ma da se i po imenu i po svom obliku ini odvojenim od nje. Pa ipak, ne samo to je talas sa okeanom jedno, ve je i sledstveno tome sjedinjen sa drugim talasima iako ima zasebnu individualnost; ne postoje dva identina talasa. Slian sluaj je i sa oveanstvom, jer ma da svaka jedinica svesti poseduje individualnost, ipak je povezana sa svim drugim jedinicama zato to je sva svest jedno. Iz tog razloga svaka visokoumna poruka glasi: Voli svog blinjeg i ne nanosi mu zlo, jer zlo naneseno blinjemu je zlo naneseno sebi samome, zato to u ovom ogromnom Okeanu Univerzalne Svesti vlada zakon venog Vraanja i to to ovek od sebe projektuje, vratie mu se u skladu sa velikim zakonom Uzroka i Posledice. Petrije zastade na trenutak i smeei se upita: Da li me shvatate? Sinara mu na to odgovori: Svakako, Oe, jer ko ne bi mogao razumeti onoga koji svojim uenicima daje objanjenja u obliku tako jednostavnih, dobro odabranih poreenja? Tada Petrije nastavi: Predmet Boanske Nauke je shvatanje ovog jedinstva u pogledu itavog ivota, da bi, kao to sam ve napomenuo, moglo doi do transformacije svesti kako bi pojedinac shvatio da predstavlja jedinstvo sa Univerzalnim, postigavi na taj nain bezuslovno Blaenstvo ovde i sada, a ne tek u budunosti kao to to pretpostavljaju neznalice. Na poetku ostvarivanja ovog cilja jedinka mora prema svim biima projektovati oseanje savrene ljubavi i u isto vreme, ma kako paradoksno zvualo, hvatati to oseanje u, da se tako izrazim, mreu sopstvenog uma i zauvek ga tu zadrati, ne dozvolivi mu da se izgubi. Ovakva praksa, koja se ni sa im ne moe uporediti, otvara vrata Spoznaje; iako se do rezulata ovog metoda dolazi sporo, na kraju je ipak izvestan. Bri metod dolaenja do spoznaje je tajan, odnosno predstavlja itav niz tajnih praktika sa kojima u vas delimino upoznati, otkrivajui vam sve vie i vie ukoliko se pokaete vredni toga, a koje u u suprotnom zadrati za sebe. Sad idite kui i doite mi ujutro; otsada ete dolaziti odvojeno, jedno neka doe sat kasnije posle drugoga; takoe ne smete jedno drugome odavati to emu sam vas poduavao sve dok vam za to ne dam dozvolu; jer kako moe neko oekivati da jedna osoba uva tajnu koju on sam nije u stanju da sauva? ak i uvanje
129
tajne zahteva malo prakse i dobra je veba za kontrolu jezika koji je uvek preterano sklon da blebee kad bi morao biti miran. Ostajte u zdravlju do sutra i mir bio s vama.
XII
Tako su Antonije i Sinara provodili dane uei visoku Nauku pod budnim okom Pustinjaka Petrija, inei to vrlo marljivo u prepodnevnim satima, dok su ostatak dana provodili u etnjama brdima i drugoj zabavi. I, za divno udo, oboje poee da izgledaju mlae, zdravije i lepe. Sinarina uvelost nestade16 i dobi izraz lica koji ranije nije imala i koji bi posmatraa smesta dirnuo u srce; glas joj je postao mnogo blazi i topliji, prepun saoseajnosti, dobronamernosti i ljubavi. I Antonije poe da razmilja: izvesno je da bi Sinarina privlanost mogla opasno ugroziti spokojstvo moga uma i ispreiti se na putu mog napredovanja ka spoznaji, jer se moj uitelj zasigurno ne bi sloio ni sa kakvim oblikom strasti i prestao bi da me poduava ukoliko bih podlegao, tako da bih bio potpuno izgubljen. S druge strane, ne mogu napustiti Sinaru samo da bih mogao da ponovo doem do mira u dui i ostaviti je da ivi bez druga i zatitnika. Sem toga ini se da me voli vie nego ikada i uiniu sve da ne dozvolim da pati, posle svega to je uinila za mene. Tako je Antonije razmiljao i premiljao, pitajui se ta e na kraju biti, ne pomenuvi sve ovo ni jednom reju ni Petriju ni Sinari. Jednog poslepodneva, budui da su ve bili upoznali itavu okolinu kolibe u kojoj su iveli, Antonije i njegova druga odluie da kerenu malo dalje, te tako etajui stigoe do jednog seoceta u dolini udaljenoj otprilike nekoliko milja. Poto je dan bio veoma topao a oni se bili umorili od etnje, zaputie se prema gostionici, hotevi da u njoj veeraju i po meseini se vrate kui. I dok su tako sedeli u bati gostionice veerajui, desi se da sluajno ue razgovor gostiju koi su sedeli za oblinjim stolom zaklonjenim pregradom od puzavica i cvea. Jedan glas ree: Da, da, bavi se magijom, tamo gore u umi i vreba naivne pretvarajui se da e im odati vane tajne. Jeste ree drugi glas i sve to da bi im nametnuo svoju volju pa da im radi ta god hoe. To i jeste razlog ree trei glas to se ne usuuje da ivi u selu, ve tamo gore u osami; zato to zna da bi ga ljudi oterali zbog svih tih nedela i arobnjatva. Meni je do uiju doprlo javi se ponovo prvi glas da mu je neka ena dopala kandi, nekakva nitarija koja je stigla sa jednim ovekom; savreno mi je jasno sta e biti na kraju oveka e oterati a enu zadrati, a kad je se zasiti i nje e se ratosiljati; sve ovo trajae dok konano ne navue osvetu na svoju zlu glavu. Jeste, a to je jos gre ree drugi glas u toj svojoj zlobi i nevaljalstvu nije sam postoji jedno itavo crno bratstvo koje se meusobno potpomae u zlikovakim rabotama i upropatavanju nevinog
16 Ovo nikako nije izmiljotina ve injenica; mnogi koji se bave Yog Vidya naukom ponovo zadobijaju mladalaki izgled
130
sveta. Tada se zau komeanje i jo nekoliko glasnih primedaba dok su se nevidljivi govornici spremali da krenu. Antonije i Sinara se samo zgledae, oseajui nekakvu zlu slutnju u srcu koja je ipak trajala samo nekoliko trenutaka, ali kad ieze za njom ostade jedan blagi nagovetaj sumnje. Na povratku kui razgovarae o svojim razmiljanjima, pri emu ni jedno od njih ne izrazi bilo kakvu sumnju u integritet njihovog uitelja koga su veoma voleli i duboko potovali, jer su shvatili da se dokazi njegovih uenja manifestuju na njima samima. Sledeeg jutra, Sinara o svemu ne ree uitelju ni rei, ali zato Antonije zapoe razgovor o temi za koju se moglo oekivati da e donekle rasvetliti priu koju je uo prethodnog dana. Zato ree: Oe, Sinara iz dana u dan postaje sve lepa i bojim se da bi se moja stara udnja za njom mogla od pepela pretvoriti u buktinju, tim pre to su ovoga puta, za razliku od pre, u pitanju i ljubav i divljenje dve sile koje je teko savladati, ak i kada bi bilo poeljno da se savladjuju. Ipak, ukoliko doe do toga ega se plaim vie neu znati u kom pravcu da idem i pitau se da li bi bilo najbolje da se od nje zauvek oprostim, ime bi definitivno reio problem koji se ni na koji drugi nain ne moe reiti. Petrije za trenutak utonu u misli, pa zamiljeno odgovori: Takav pravac je uvek jedna od mogunosti, jer rastajanje je po pravilu najbolji lek protiv strasti, ali zato predupreivati stvari do kojih - ko zna - moda nee ni doi, dozvolivi na taj nain umu da bude preokupiran raznoraznim strepnjama koje su po sebi isprazne? Ne, plaiti se neke stvari znai stvoriti je, jer um je kreativan i ta ovek misli to e pre ili kasnije i stvoriti; suprotno od ovoga, ono o emu ovek odbija da razmilja gubie na snazi, sve dok na kraju i ne izumre u samom korenu. Petrije se nasmei i dodade: A sad idi kui i budi srean i uopte nemoj vie o tome razmiljati; to je najbolji savet koji ti mogu dati. I Antonije krete ka kuici izgubljen u lavirintu mnogobrojnih misli u kojem su se vera i sumnja poput klatna ljuljale as na jednu, as na drugu stranu. A razmiljao je ovako: da je moj majstor dvolian kao to su to tvrdila ona dva glasa u bati gostionice, smesta bi ugrabio priliku koju sam mu pruio i oterao me zadravajui Sinaru za sebe; s druge strane, zato mi je dozvolio da uopte razmiljam o tome da je napustim i ostavim na cedilu, umesto da mi naredi da obuzdam udnju pod pretnjom neke grozne kazne, to je vrlo lako mogao uiniti? Bez obzira na sve, sumnjati u njega dotojno je svakog prekora, pogotovo s obzirom na to ta je sve uinio za mene; izvesno je da je dokaz za kvalitet neke voke slad njenog ukusa; uostalom sve u vezi mog vebanja ispostavilo se tano onako kako je pretskazao. Tad se Antonije naljuti sam na sebe i pomisli: Ovome moram stati na kraj; sutra u mu sve priznati i ispovediti mu svoje sumnje. I zato narednog dana sprovede svoju nakanu u delo i ispria sve o etnji, gostionici, klevetnikim glasovima u bati i sve to je tome usledilo. A kada je zavrio svoju pripovest, Petrije ga pogleda sa osmehom koji je otkrivao senku razoarenja, nita vie; Antonija ovaj osmeh pogodi pravo u srce, ispunivi ga tugom, sramotom i aljenjem, to ni jutnja, ni prekor, niti srdba ne bi bile u stanju. Petrije mu tada ree: Brate moj, neznalice uvek sve stvari objanjavaju u skladu sa svojim neznanjem, jer za bolje nisu u stanju, a ukoliko su uz to jo i zli, onda su njihova objanjenja isto takva. Jer ti govornici o kojima prias, suoeni su sa zagonetkom koju nisu u stanju da ree bez
131
pomoi klevete i nemilosrdnosti, zbog ega i pribegavaju nemilosrdnim neistinama, umesto da se dre dobrostive istine, ne pitajui se ni jednog jedinog trenutka da li su u pravu ili ne, zadovoljni to su pronali razlog da se bave klevetnikim blaenjem drugih. Jer uopteno govorei, svet je potpuno nesposoban da razume altruizam i nesebinost povezane sa motivom, radije ne verujui ni u kakve motive nego u one altruistike prirode. Pa ipak, ljudi o kojima govori samo su bili instrument zlih moi Crnog Bratstva koje neprekidno radi na tome da uenika, im pokae znake da postaje mo na strani dobra, skrene sa puta Desne Ruke. Oni su ti koji su te naveli da se zaputi u tu krmu, a da to ni ne zna, kako bi uo to to si uo. I ma da sam znao da e se sve to dogoditi, s obzirom na to da ova zla braa ne mogu izbei suptilnim ulima jednog Upuenika, ipak te nisam upozorio, smatrajui da je tebe i tvoju veru uputno podvrgnuti ispitu koji je bio nuan za tvoj daljnji napredak i predstavlja uvod u primanje veih spirituelnih istina. Mora znati da mi, pripadnici Belog Bratstva nastojimo da svako zlo pretvorimo u dobro, upotrebljavajui pri tom oruje naih protivnika time to ga kortistimo za postizanje mnogo uzvienijih ciljeva; i premda zatrovani vrh njihovog bodea nije uspeo da ti nanese povredu, mnogo istiji i otriji bode koji mi upotrebljavamo samo te je malo ogrebao, jer si svoj ispit zavrio kao pobednik, iako ne i sasvim nepovreen. Jer prvi i najbolji nain je uopte nikada ne sumnjati, drugi je sumnjati u sopstvene sumnje, kao to si to ti inio, dok je trei pogrean i podrazumeva sumnju u sve; ovo predstavlja duhovnu zaostalost i osuuje na propast. Antonije se tada tuno zagleda u svoga uitelja i ree: O, Majstore oseam se prekorenim i tvojom ljubaznou i moi ubeivanja, kojima si uinio da se stidim svojih sumnji i alosti koje mi se u ovom trenutku ine vrlo nezahvalnim; pa ipak, da li bi bilo ispravno da sam slepo jurio unapred ne dovodei u pitanje nita od svega? Petrije mu na to, uz osmeh koji je zraio ljubavlju, odgovori: To bi svakako bilo neprikladno iako mi tvoje pitanje nesumnjivo ukazuje na injenicu da mea ispitivanje i sumnju, mislei da su jedno isto, to zaista nisu, ve naprotiv poseduju jednu veoma suptilnu razliku; jer ispitivati znai imati veru i verovati u validnost onoga to se ispituje i na taj nain je pozitivno i konstruktivno, a sumnjati znai ne verovati u korisnost samog pitanja i zato je negativno i destruktivno. To se moe izraziti i drugim reima: in postavljanja pitanja je metod putem kojeg nastojimo da neto sagradimo na temeljima za koje pouzdano znamo da su vrsti poput nekoga ko se, naavi vrst kamen, bavi dizajnom i gradnjom kue koju eli; in sumnjanja je neverovanje u mogunost gradnje bilo kakve kue, smatrajui da je temelj truo i po sebi nezdrav, te zato nije u stanju da nosi bilo kakvu graevinu. Ipak nemoj misliti da je sumnja sama po sebi greh; ona je samo pokazatelj koliine neznanja ili znanja sadrane u umu onoga koji sumnja, jer onaj kojem se moraju pokazati dva puta po dva kamena da bi se uverio da su dva i dva etiri jer je u to sumnjao pokazuje uitelju pomanmjakanje inteligencije time to nije u stanju da shvati ni najjednostavniju injenicu ukoliko nije konfrontiran sa materijalnim dokazom. Sada idi kui i ne razmiljaj vie s kajanjem o celom sluaju, jer kajanje je usitinu traenje vremena i
132
energije, jer um identifikuje sa tugom i potitenou a ne sa radou koja je njegovo boansko svojstvo. Kada je zavrio, Antonije ga zgrabi za ruku i poljubi je udaljivi se potom ne rekavi ni rei.
XIII
Nedelje su prolazile i svaka je sobom nosila jo malo znanja, jo malo sree i moi, jo malo lepote tela i lepote duha. Jednoga dana Petrije ree Antoniju: Stigao si do trenutka u kojem se nekoliko skrivenih moi nalazi na pomolu i potrebna je samo mrvica, da tako kaem, pa da ponu da se manifestuju, te da se tvojim eterikim ulima otvori jedan deo subtilnijih podruja prirode. Ipak, pre nego se zaputi tim pravcem, imam za tebe jedan zadatak, koji zahteva da sam peice krene na put koji e trajati nekoliko sati. Imam jedan vrlo vredan paket koji treba da odnese bratu koji ivi u selu na vrhu onog brda koje se vidi kroz ono granje. Rekavi to, on povede Antonija do naznaenog mesta i, uz brojne upute, dade mu paketi koji izvadi iz nedara. I tako, sledeeg dana, Antonije krete na put, srean to uitelju koga je voleo moe da uini uslugu, iako mu je bilo ao to je toga dana morao da se odrekne njegove poduke. Kada je kretao nebo bee prekriveno gustim oblacima koji se uskoro provalie i izlie se u potocima na staze, nosei sobom blato, kamenje i pesak; pokisao do koe, Antonije je, uz pomo tapa, grabio putem kako je znao i umeo. Kada je konano dospeo u dolinu kia prestade, a velika zavesa od isparenja se razgrnu i tu i tamo prikaza se nebeski svod, nalik na plava jezera okruena nekakvim sivim neodreenim biljem i on ugleda planinski vrh prekriven snegom na koji e se jednoga dana i sam uspeti, kako svoju ogromnu, gustim oblacima obraslu bradu, podie prema nebesima. Pri tom je razmiljao: Kad li e doi vreme da konano i ja savladam taj vrh i da li u ga uopte i savlaivati jer zadovoljan sam to ovde mogu ostati i nisam li postao dovoljno srean da moram da idem i dalje? Pa ipak, radost koju bih tamo gore mogao nai srazmerna je ovoj koju sam ve pronaao i stoga bi bila ludost za uvek ostati tu gde ve jesam. Uz takva razmiljanja preao je dolinu i poeo da se uspinje na breg ubrzanim koracima ne bi li stigao do odredita pre nego to sunce zae. Zbog loeg vremena put je trajao due nego to je planirao i povratak nazad tog istog dana postao je nemogu. Uviao je da pre mraka nee uspeti sa izvrenjem poverenog mu zadatka. Zahvaljujui tolikoj kii uspon je bio strm i veoma klizav i Antonije je imao utisak da nikada nee stii, mada je u suton ugledao kako svetlost koja je dopirala iz seoceta mirka kroz vlaan vazduh. A onda odjednom, dok se peo, ne vodei rauna ni o emu drugom sem da ne uini pogrean korak u mraku, iza drvea skoi jedan ovek i baci se na njega bez rei, pokuavajui da mu otme paketi; nastade borba koja se mogla zlo zavriti da Antonije nije bio jai. U trenutku je pomislio da napadaa udari tapom, ali mu poput munje glavom sevnu misao da bi ga time mogao povrediti. Tada se ovek odjednom oslobodi i Antonije ugeda kako mu se u ruci zasvetluca bode dok je stajao udaljen samo nekoliko koraka govorei: Daj mi
133
taj paket ili u ti ovaj bode sjuriti u grudi. A Antonije mu odgovori: To ne moe biti jer ovaj paket nije moja svojina da bih ti ga mogao dati. Na to mu napada ree: Smilovau ti se i dozvoliti ti da zadri paket ukoliko ga otvori i proita mi tajnu koju sadri; samo pod tim uslovom u ti potedeti ivot. Antonije tada ree: Avaj, ako izgubim ivot izgubiu i tajnu, jer nee imati ko da te sprei da je se doepa; ukoliko se borimo nastojau samo da te razoruam a ne i da te ubijem jer me obuzima saaljenje kad vidim da je neko u toliko loem poloaju da pada u iskuenje da opljaka nedunog koji mu nije uinio nita na ao. Pogledaj, i ja imam oruje koje bi te bez sumnje moglo unititi, jer sam mnogo jai od tebe, ali upotrebiti ga protiv tebe bilo bi zlo i zato o tome neu ni da razmiljam. U tom sluaju ree njegov napada si kukavica i strahuje za sopstvenu kou, a svoj kukaviluk maskira velikodunou i premda sam slabiji od tebe, boriu se da doem u posed te tajne do koje mi je stalo vie nego do ivota. Takvo nepravedno podrugivanje uini da plamen besa oine Antonijevo srce da je morao da se napregne da ne podlegne njegovoj snazi; u sledeem trenutku sveu mu proe misao da mora da baci svoj bode (da ne bi doao u iskuenje), to odmah i uini. U tom trenutku, na njegovo zaprepaenje jedan neverovatno blag glas ree: Brate moj, pobeda je tvoja a teko iskuenje prolo je; ti uistinu uini dobro; ja u stvari nisam nikakav lopov, ve ba taj brat kome je paket namenjen; poao sam ti u susret da bih tvom uitelju pomogao u sprovoenju ispita koji si morao proi za sopstveno dobro. Sad uzmi svoj bode i vrati ga u korice; jednoga dana, koji i nije u tako dalekoj budunosti, nee ti vie biti potreban, jer onoga ko stekne savrenu Ljubav vie niko ne napada jer je nauio da se zatiti orujem monijim od maa. Ophrvan radou, olakanjem i zaprepaenou, Antonije podie svoj bode, nesposoban da bilo sta kae, a njegov neprijatelj, koji se odjednom pretvorio u prijatelja, isprui ruku rekavi: A sada mi dozvoli da te povedem do moje kue gde e provesti no i gde si vie nego dobrodoao; dobie hranu, ogrejati se i odmoriti sve ovo si vie nego zasluio. Antonije ga je sledio, oseajui udesan mir izazvan blagou glasa kojim mu se obraao, iako od mraka i guste ume nije mogao razabrati govornikove crte lica. Iskuenje je bilo ogromno, ak mnogo vee nego to si mogao oekivati ne znajui u kojoj meri e tvoje srce biti na probi. No o tome emo kasnije kad se bude presvukao u suvu odeu, jeo i okrepio se; stii emo za nekoliko minuta. Nedugo nakon toga stigoe i Antonije konano vide lice koje je ilo uz taj nean glas; svetlost lampe prikaza oveka starog otprilike trideset i pet godina, veoma vitkog, ivahnog, vrlo snanog i punog ivota, ni malo enstvenog, uprkos blagosti u glasu kad god bi progovorio. Kua u kojoj je iveo, premda skromna i bez ikakvog luksuza, bila je uredna i s ukusom nametena, a odravao ju je jedan sluga koji pripremi kupku za Antonija i donese mu suvu odeu. Ovaj mu je na tome bio vrlo zahvalan jer je bio promrzao i iscrpen. Kada se okupao, presvukao i okrepio, on ree svom novom prijatelju: A sada mi, molim te, ispriaj sve o znaenju prolog dogaaja, jer iako shvatam da sam bio podvrgnut ispitu, nije mi sasvim jasno koji smisao ima i kakva je njegova vrednost i znaaj. Sabrat mu tada odgovori: Petrije ti je bez sumnje ve kazao
134
da je dolo vreme tvoje inicijacije u metod sticanja moi koje su nedostupne profanima, ali pre nego to se do nje doe, uitelj mora pouzdano znati da se ueniku mogu poveriti tako velike moi, ukoliko ne eli da rizikuje da detetu dozvoli da se igra vatrom, ako mogu da se tako izrazim. Treba da zna da srce mora biti oieno od svakog iskuenja da podlegne bilo kakvoj provokaciji i ei za osvetom ili mrnji i da se mora osloboditi besa koji vodi gubitku kontrole. Ali, to nije sve: uenik se vrsto mora pridravati uvanja tajne u pogledu ovih moi i pre dozvoliti da mu se oduzme ivot nego da tu tajnu oda. Poto pripadam bratstvu imao sam upute da te podvrgnem ovom surovom ispitu, napadnem te da bih ustanovio da li e uzvratiti udarac i pokuam da ti iznudim tajnu kako bih u celosti ispitao tvoju besprekornost i estitost. Sada sam shvatio ree Antonije samo mi jo jedna stvar nije jasna u trenutku kada sam odbio da se s tobom borim na ivot i smrt i rekao ti da u se samo braniti i to bez pokuaja da ti nanesem bilo kakvu povredu, zato si me ipak nazvao kukavicom iako si znao da to pod takvim uslovima ne zasluujem? Sabrat mu se na to dobroudno osmehnu i ree: Brate moj, to je bio vrhunac ispita usmeren na to da tvom srcu izmami vrhunsku rafiniranost hrabrosti, koja je za neofita mnogo vanija od drugih osobina. Znaj da hrabrost i kukaviluk poseduju dva stepena, nii koji je fiziki i vii koji je moralne prirode i da gde god preanji zavisi iskljuivo od zdravlja i fizikog stanja, potonji zavisi od neeg mnogo uzvienijeg i stoga je i mnogo rei. udno jeste, ali izgleda da je prvi esto u kontradikciji s drugim, kao to je to bilo i u tvom sluaju, jer usitinu, onaj ko odbije da se bori, mnogo je vei junak od onoga ko prihvati sukob. Ovo je zato jer podrugivanje prijatelja ili neprijatelja moralnom junaku predstavljaju isto to to i neprijateljevi udarci predstavljaju fizikom junaku koji na umu ima samo pobedu i nita drugo. Pa ipak, na koji nain se to moe porediti sa velikodunou onoga koji kae Neprijatelju moj, uprkos tome to e me ceo svet smatrati kukavicom, neu rizikovati da ti oduzmem ivot, mada si mi uinio toliku nepravdu; jer ta je smrt moje reputacije u poreenju sa smru tela, koja bi tvoju majku i brau gurnula u alost i nesreu! I tako, prijatelju moj, sad shvata zato sam te nazvao kukavicom, kad u stvari to uopte nisi bio samo sam ispitivao dubine tvoje moralne hrabrosti; ispit je uistinu bio surov jer si se za trenutak pokolebao, te si morao da odbaci oruzje da ne bi doao u iskuenje da ga upotrebi. Time zavri i gledao je u Antonija s odobravanjem, a ovaj tada ree: U tom sluaju pobeda nije savrena, jer da jeste sa ne bih morao da odbacim svoj bodez! A sabrat mu odgovori smeei se: Da smo svi mi potpuno savreni ovakva teka iskuenja ne bi ni postojala; ne treba da vie razmilja o tome, jer kad je srce isto ni ruka nee initi zlo, a impuls koji si osetio nije bio nita drugo do zadnji treptaj gaenja vatre navike prenosene kroz stotinu prethodnih ivota i koja se ne moe tako lako potpuno ugasiti. A sada mi daj paket koji ti je poverio na brat, a ja u ti dati jedan drugi koji e mu odneti. Ujutro Antonije krete uma preplavljenog veseljem, ljubavlju i radosnim iekivanjem. Od kie se izgubio svaki trag, samo se nekoliko kovrdavih sneno belih oblaia valjukalo tirkiznim nebom, a vlaan miris prekrivao je zemlju, osveavajui ula i samu duu. Preko noi se pojavilo na stotine malih
135
cvetova ije se arenilo boja stapalo sa okupanim zelenim rastinjem uma, poljana i panjaka a Antonijeva ljubavlju bremenita dua pevala je odu Prirodi dok je koraao ovom divotom. Pri tom je mislio: Sinaru nisam video samo jedan dan i jednu no, ipak toliko udim da ugledam njeno predivno lice koje se nekako stapa sa svom ovom krasotom i bogati njenu duboku sutinu na neki mistian i neobjanjiv nain. Tu je i lice mog voljenog uitelja i to vie volim Sinaru, to vie volim i njega, a to vie njega volim, to jos vie volim Sinaru i sve je jedno, pretopljeno u jedno neizmerno jedinstvo sree. Ubrzao je korak, noen ovim uzvienim mislima koje su inile da osea kao da koraa po vazduhu koji se sastoji od senki cvea, trave i stazica prekrivenih mahovinom. Vee se ve sputalo i on se pribliavao kui, i na otprilike stotinak koraka udaljenosti on ugleda Petrija kako mu ide u susret, silazei niz brdo. Antonije izvadi paketi koji je nosio na grudima spreman da ga preda uitelju, a ovaj kad to ugleda, rairi ruke da zagrli svog uenika govorei: Brate moj, dobro uini i obdari me radou to vidim da se vraa nosei u ruci palminu granicu pobede. Sinara te nestrpljivo iekuje u mojoj kuici, edna tvog povratka; ipak, nemoj joj nita priati jer bi mi na taj nain pokvario planove, poto i ona mora da poloi svoj ispit proavsi kroz teka iskuenja. Pribliavali su se kuici i Antonije mu dade obeanje da e se pridravati saveta; ugledavi Sinaru srce mu zaigra od radosti i on je poljubi i ne pokuavajui da to prikrije. Petrije stajae po strani i posmatrae ih popt dobrog oca koji posmatra igru dva srena deteta.
XIV
Narednog dana, poto su zavrili sa uobiajenom poukom, Sinara i Antonije lutae umom, to im je uvek bio obiaj u popodnevnim satima, a posebno dok se spustalo vee, provodei vreme u veselom razgovoru. No, toga dana Antonije je izgledao po malo tuan i zamiljen, tako da ga Sinara upita za razlog, molei ga da joj ne preutkuje to to mu je lealo na srcu. S tunim izrazom na licu on podie oi prema njoj i ree: Ah, Sinara. Malo sam uznapredovao na putu znanja, manje-vie uspeno savladavi nekolike prepreke, ni ne sanjajui da onu najveu sve vreme nosim u srcu i da dremljivo eka da se probudi i zaivi. A Sinara ree: Preklinjem te, kai mi sta je u pitanju? A on joj odgovori: O Sinara, ti si to i moja ljubav prema tebi, koja je sve ovo vreme spavala i konano se odjednom probudila, lupajui na kapije mog shvatanja, poput nekoga koga ne moe odbiti! Sinara mu se osmehnu pronicljivo te ree: A zato je to prepreka, kad je moja ljubav prema tebi sve ovo vreme bila budna? On ree: Avaj, tim gore, a ne bolje po mene, jer je zabran moje strasti, koji je tvoje odbijanje moglo podii, potpuno uklonjen i asketizam moga tela se stoga nalazi na ivici propasti, koju ma ta inio, neu uspeti da spreim, ukoliko se ne dogodi neto nepredvieno. Sinara se tad mudro smehnu i odgovori: Jesi li doista siguran da se od onih koji vole, uistinu
136
zahteva apsolutni asketizam, kako ga ti naziva, kad vidimo da se ljubav transformie iz nie u viu, postajui na taj nain ista? Nije li nas prethodni uitelj Aristion bio oenjen, te njegov primer negira to to si upravo rekao? Antonije joj na to ree: O, zavodnice! Nisi li i ti jedan ispit, jer ako jesi, onda je to zasigurno i najtei i bojim se da ga neu poloziti. A Sinara mu odgovori: Nisam, barem koliko mi je poznato, al ko zna ta na uitelj ima na umu; moda i jesam neka vrsta testa, al drugaija od onoga to ti misli, ne ispit tvog asketizma, ve ispit tvoje bezsebstvenosti, jer slae je biti voljen za uzvrat ljubavi kakvom ja tebe ljubim, nego uopte ne biti voljen. Ne rekoh li ti da te bezgranino volim? uzvrati Antonije. Koja korist od ljubavi koja se ne pokazuje? ree ona. Skrivati ljubav u srcu svome, uskraivati njenu sreu onima koji eznu da je prime, znai ignorisati prvi princip istinske ljubavi koji nije nita drugo do pruati sreu drugima, na taj nain im pruajui prvenstvo nad nama samima. Antonije joj na to ree ispunjen strau: O, ljubljena moja, tvoje rei mi se poput noa zabadaju u srce, okean dragog kamenja bih dao da mogu da te usreim; rastrzan sam izmeu moje ljubavi za tebe i moje udnje da ti pruim koliko god sree mogu, i moje zei za znanjem, koje e zasigurno ostati skriveno ako podlegnem svojoj strasti, jer to sam ito iz drevnih knjiga. Al to nije sve, mojoj groznoj dilemi tu nije kraj, jer ako ostanem pored tebe zasigurno u podlei tvojim arima, a ako odem razdirae me udnja da se vratim, ne samo zbog elje da te opet vidim, ve i zbog saaljenja na tvoju tugu zbog koje bi mi zasigurno prepuklo srce. Shvativi da je njegovi jadi dostigli svoj vrhunac, Sinara mu uze glavu na grudi i gladie ga po kosi, neprekidno je ljubei i teei, kao to se tei dete, dok je on i dalje jadikovao: O nesree, ko bi mogao i pomisliti da u doi do sree zasnovane na dui i niem drugom, a eto je sada pokrivene velom, sasvim sam propao kad udim za tvojim poljupcima ko nikad ranije do sada*, tim pre to eznem da te usreim jer shvatam koliko si sve ovo vreme patila dok ja skoro da te i nisam voleo. Ipak si ti jaa od mene jer se nikada ne poali niti me prekori zbog mog sebiluka, mada si sve vreme znala da sam, kada smo se po prvi put sreli, vodio ljubav s tobom samo da bih se zabavio i zadovoljio svoje strasti, i nisam bio rukovoen nikakvim motivima vie prirode. Jer u to vreme nisam znao ta je ljubav, mislei da je samo san i ludost i kojoj sam se smejao s cinizmom neznanja i neiskustva. Sad moja kazna stie od ruke prirode putem zakona uzroka i posledice, koja te sveti za nepravdu koju sam ti uinio. Rekavi ovo, Antonije iznenada podie glavu sa njenih grudi jer mu jedna misao poput munje sinu kroz glavu i on uzviknu: Onomad sam te sebino oterao zahvaljujui elji da se doepam znanja, mislei pri tom samo na sebe; ali, sudbina mi je bila naklonjena pruivi mi ansu da ispravim greku; i evo, za trenutak sam ponovo bio spreman da uinim tu istu greku, pomislivi da treba da te napustim ili da ti ne pruim ljubav, sasvim zaboravivi lekciju koju sam vrsto reio da nauim. Ali, to ne moe biti, jer ne pruiti ti ljubav koju za tebe gajim isto je toliko za prekor koliko je pre nekoliko asaka izgledalo
*
Ovo je druga tendencija do koje dolazi u okultnom razvoju radjanje duboke strasti prema dusi visokog tipa
137
primamljivo, jer ne nauismo li da se znanje ne moe kupiti sebilukom i patnjom drugih; ak i ukoliko se varam i znanje jos uvek neu stei, onda je bolje ekati na njega malo due nego platiti za njega takvu groznu cenu. Konano sam se odluio i sutra u Petriju izneti svoj problem i reenje do kojeg sam doao, jer znam da e me sasluati zarad svoga milosra i tolerancije i razumeti me kako to to moda niko drugi na svetu ne bi mogao. Poto je zavrio, obuzeta radou, Sinara ga zagrli, privijajui ga jo cvre na grudi, kao da ga vie nikada nee pustiti iz svog zagrljaja. Narednog jutra, u ugovoreni as, Antonije sie do svog majstora, zanet u razmiljanje i pekulacije ta da kae i kakav e odgovor na to dobiti, seajui se da ga je ne tako davno, taj isti majstor posavetovao ba u vezi te iste stvari. Dok je pokuavao da se tano priseti tog saveta, jedna stvar ga je po malo zbunjivala i muila, jer Petrije bee rekao: Razdvojenost je najbolji lek za strast. Zato je naputanje ljubljene ene jos uvek lebdelo u granicama razmatranja. Ali sada, posle toliko vremena provedenog zajedno u najlepem, najslaem drugovanju, i sama pomisao na tako neto zabadala se kao otrovna strela u njegovo milosrdno srce preplavljeno ljubavlju. Nit misli mu se odjednom prekide kada je kroio na stazu koja je vodila ka Petrijevoj kuici i on ga ugleda kako mu mae u znak dobrodoslice. Posle uobiajenog pozdrava Antonije mu sve ispria i poveri mu svoje strahove i brigu, kao i reenje koje je imao na umu, molei ga za savet plod njegove mudrosti, utehu i oprost, jer je bio svestan svoje slabosti - razdirala ga je elja iako je sve vreme nastojao da bude jak i odupre se. Na kraju ree: Oe moj, ukoliko je ovo bio jo jedan ispit koji si postavio predame, ini se da ga neu proi. Petrije ga je za trenutak posmatrao prepun ljubavi i samilosti, a onda polagano ree: Brate moj! Mudri se kreu polagano i spokojno, ne zahtevajui od sebe previe, zadovoljni to mogu da hodaju pre nego to mogu da se i ponadaju da e trati a nekamo poleteti. I poto su u svojoj toleranciji i milosru nauili da od drugih ne zahtevaju nita, barem su zasluili pravo da od sebe ne zahtevaju neto sasvim nemogue, to ti u stvari ini kad pokuavas da osujeti jednu od najjaih prirodnih sila bez neophodnog znanja i moi da bi postigao tako silnu stvar. I tako, oprosti mi na poreenju, ti si poput deteta koje se sprema da se bori sa divom, jadikuje to mora da se suprotstavi tako monom protivniku, kukajui zbog svoje slabosti i bespomonosti, umesto da razmisli da li uopte da ue u takvu borbu. Tvoja greka nije sadrana u tvom porazu, ve u pomanjkanju poniznosti, zbog ega smatra da si jai nego to uistinu jesi, jer savrenost se ne moe dostii u roku od nekoliko nedelja, pa ak ni meseci, ni godina, a vrlo esto ni za itavog ivota. tavie, ti si pogreno shvatio prirodu problema, koji se ne sastoji u potpunom unitenju svake strasti tako to e se ubiti, ve se radi o njenom proienju i kontroli. Znaj da postoje tri vrste strasti: sebino zadovoljavanje sopstvene elje zarad pukog seksualnog zadovoljstva, bez obraanja panje partneru; to je prva i najnia vrsta, jer ne samo da nije nesebina, ve je liena i proiavajueg uticaja ljubavi. Drugi oblik je elja mukarca za sjedinjenjem s telom ene koju voli i odan joj je, ali u inu strasti vie misli na sopstveno zadovoljstvo. Trea i najuzvienija vrsta je kada ovek ne misli uopte na sebe, ve iskljuivo na uivanje i zadovoljstvo
138
ljubljene osobe i kada se in strasti ne odigrava da bi se zadovoljila ula, ve samo kao izraz ljubavi na fizikoj ravni, ili, drugim reima, da bi se stvorio jedan novi ivot. I tako sada uvia da nije u pitanju nikakav moj test, ve onaj koji nastaje po prirodi stvari i iz kojeg moe izvui pouku od neprocenjive vrednosti i tako podmiri dug koji ima prema svojoj voljenoj. Jer mada sam ti pre izvesnog vremena iskljuivo u cilju ispitivanja tvoje vere - natuknuo da leenje strasti zaboravom u pojedinim sluajevima dovodi do eljenog rezultata, pribegavanje takvoj proceduri u tvom sluaju bilo bi za svaku osudu, jer naputanje ljubljene ene po drugi put ne samo da bi znailo ponovo ignorisati dug, ve stvarati jedan jo mnogo vei. Znaj da iako se vrhunsko znanje ne moe stei sve dok se strast ne proisti do najvieg stepena, ne moe se platiti ni mukom i jadom drugih kao to se ni do Nebesa ne moe stii penjanjem lestvama napravljenih od ljudskih kostiju. Zato je tvoje reenje dobro i time si poloio i ispit na koji te je Priroda stavila. Bez obzira na sve, postaraj se da dobro nauis tu lekciju ublaavajui strast proiavajuim vodama umerenosti, nesebinosti i kontrole, jer to inei, dobies a ne izgubiti i na taj nain utrti put prema toj Srei koja je od tolike trajnosti da u sebi ne trpi ni strast niti bilo kakvu vrstu udnje. Tad ree Antonije: O, Majstore, tvoje rei mi pruie utehu, prosvetljenje i ispunie me zahvalnou; Ipak, molim te, kai mi, zato u onim drevnim knjigama koje sam itao toji da je u potrazi za najviom mudrou neophodan savreni asketizam tela. Petrije se nasmei i ree: Uobiajeno je da ovek juri za poudom, pokuavajui da je na svaki nain uvea umesto da sve tee svojim prirodnim tokom. Ovo je u suprotnosti sa Naukom o Bogu, jer ko je taj koji moe, ili kome je stalo do toga da razmilja o duhovnim pitanjima kada je zaokupljen pitanjima tela? Znajui za tu injenicu, drevni pisci o kojima govori, naglaavali su neophodnost suzdravanja, podrazumevajui pod tim umerenost i istotu ivota, a ne maltretiranje tela u obliku pokuaja da se negiraju svi prirodni prohtevi. To inei ovek ih se ne bi otarasio ve bi njima zaokupio um, to bi bila vrhunska ludost, jer bi im na taj nain omoguio da postanu opsesija koja svoju rtvu mui bez prekida, odvraajui njegovu panju sa mnogo uzvienijih misli i dela. Nego dozvoli da ti ispripovedim o jednom visikoumnom, nesebinom, jednostavnom oveku, koji je gde god je mogao inio dobro i koji je meditirao o Ljubavi i Boanskoj Svesti i nastojao da donese utehu, sreu i prosvetljenje svim ljudima na svom putu. Jednoga dana sluajno sretne jednog starog iscrpljenog bogomoljca, koji mu, poto su razmenili izraze potovanja, ree: Da bi smo postigli najuzvienije, najistije stanje duha moramo postiti i to po nekoliko dana nita ne jesti ovo sam mnogima savetovao rezultati koji se postiu tako strogim postom su izvanredni, znam to iz sopstvenog iskustva. I nas bezazleni, preterano lakoverni altruista jo tog istog dana zapoe sa postom, ne postavljajui nikakva pitanja u vezi sa datim mu savetom. Ali avaj, umesto da bude izvan sebe od radosti i doivi druga uda u obliku ekstatinih vizija, rezultat je bio sasvim druge prirode; oseaj gladi mu potpuno ovlada umom, zbog ega nije bio u stanju da misli ni na ta drugo, a uz to iznemogne i razboli se tako da vie nije imao snage niti da ini dobra dela
139
niti je mogao da se skoncentrie na uzvienije misli. I tako, dok se nalazio u ovako alosnom stanju, jedan blagonaklon stari svetenik, koji je ujedno bio i lekar, uvi da je bolestan te stoga vie nije u stanju da ini dobra dela, ode mu u posetu i ree mu ljubaznim glasom: Sine moj, na ta se ali i kako si doao do te iscrpljujue boljke koja se ispreila izmeu tebe i brojnih milosrdnih dela? On ispripovedi duhovniku sve po redu, a ovaj u snebivanju nije znao da li da se nasmeje ili da da ga prekoreva, da bi na kraju uinio i jedno i drugo. Potom svetenik ree: Jedna stvar je prosta, a to je lek treba da jede i to odmah. Ali to nije sve, moram da te posavetujem da ne skree s puta rukovoen eljom da oponaa druge u metodama koji se moda mogu primeniti u sluaju jednog oveka, ali su u sluaju drugog veoma stetne taka koju neki akrobata s lakoom izvodi, obinom oveku uopte ne polazi za rukom; voe za koje dvadeset ljudi tvrdi da je ukusno moe dvadeset i prvoj osobi biti gadnog ukusa. Nita se ne moe primeniti na ceo svet jer u svemu postoje izuzeci zbog individualnih okolnosti, okruenja i stanja. Petrije na ovom mestu napravi kratku stanku, nasmei se, pa dodade: Razume li sada naravouenije moje pripovesti i kako se moe primeniti na tebe i pitanje koje si postavio? Jer, ba kao to je stari svetenik kazao, u pitanju je neto to svako uz pomo sopstvene pronicljivosti mora otkriti za sebe, znajui da su sva pravila iz knjiga uputstva za ogroman broj uenika a ne zakoni kojih se treba slepo pridravati. Najbri napredak postie se injenjem dobra drugima, a ne pukim uzdravanjem od zla i provoenjem itavog ivota u oslobaanju od nekog poroka ili karakternog atributa, pogotovu ukoliko on predstavlja prepreku injenju tog dobra. Izvesno je da onaj ko najgore misli o sopstvenom karakteru, najbolje ga unapredjuje. Antonije mu odgovori: Razumeo sam; jer ba kao to je hrana sredstvo koje je Priroda stvorila da produava ivot tela, tako je i strast sredstvo produavanja ivota rase; u potpunosti se odricati strasti je isto to i sasvim se odrei hrane; odricanje koje umesto da doprinosi napretku, postaje prepreka injenju dobrih dela jer stvara opsesiju glau, ba kao u tvojoj pripovesti. I hrana i strast su dobri ukoliko se svrsishodno upotrebljavaju da se utoli glad; samo ukoliko bi se, da tako kaem, pretvorile u hobi, postaju zlo, jer predstavljaju ogromnu prepreku na putu napretka, to je drugi ekstrem od pokuaja da se u celosti odbace. Na tom mestu ga Petrije prekide rekavi: A sada u ti poveriti jo jednu mrvicu mudrosti koju si i sam ve mogao otkriti na osnovu rezultata svojih vebanja; istota srca bez sumnje utie na telo, a time i na sve telesne funkcije, te onaj ko svoju ljubljenu uzme u naruje u inu odanosti, bez i trunice sebinosti u srcu, zbog tog zagrljaja ne gubi ni malo od svoje spiritualne moi; one niti se njime smanjuju, niti icrpljuju; onaj ko, s druge strane, zagrli svoju ljubavnicu samo iz poude, ima neisto srce lieno ljubavi, i time e slabiti i troiti i telo i um. Stoga je pouka sledea: unesi istotu i ljubav u sve, ma ta da je u pitanju ovo je tajna zdravlja i harmonija i tela i due. Antonije tada ustade i poljubi Petriju ruku rekavi ispunjen zahvalnou: Putevi istinske mudrosti su uistinu izvanredni i pruaju obilje utehe, nikada ne zahtevajui nemogue i neizvedivo, kao to to ini takozvana mudrost sveta, koja nije nita drugo do isprazno, prerueno licemerje. Moje je srce prosvetljeno
140
i ohrabreno da nastavi na putu Velikog dela; to rekavi, on se okrete i zaputi se uz brdo u pravcu kuice u kojoj je iveo sa Sinarom. Sedela je na njenom pragu, nestrpljivo ga iekujui i pitajui se ta e joj kazati. Dolazio je, sreom ozarenog lica i kad joj se priblii, on ushieno uskliknu: O, ljubljena moja, jo jednom sam ubrao plodove tvoje mudrosti i intuicije; ti stvarno nisi zavodnica, ve glasnogovornik istine moja odluka bila je ispravna. To rekavi, povede je do klupice meu drveem u bati, neprestano je ljubei poto su seli. Ona ree: Sad je moja aa sree puna do vrha, tim pre to toliko dugo ekah, zbog ega mi uopte nije ao ve vrlo milo. Pogleda koji je bio suta ljubav, on joj uzvrati: Oduvek bee najplemenitija od svih dua i ni jednom me ne prekori zbog mojih nedela, ak sam ubeen da mi i ovog puta pomoe u nedoumici, ne zbog sebe same, ve zarad mene, jer sve drugo u oaj bacilo bi me. Umesto odgovora ona pritisnu njegovu ruku na svoje grudi. A on nastavi: Znam da je tako, jer odgovara mi utnjom. A onda iznenada dodade: O Sinara, gde naui toliku plemenitost, opet ponavljam, ti si toliko naprednija od mene. Smeei se, ona mu odgovori: Nije ba tako, jer ti ima to to ja nemam, a ja moda imam malo toga to ti nema; time smo jednaki i niko nije bolji. Bilo kako bilo, ako sam uopte stekla i malo plemenitosti, zna i sam da je moj ivot bio daleko od uzornog i mnogi me smatrae vrlo zlom, ali i iz nevaljalstva se moe izvui malo dobra, ako ni zarad ega drugog, ono bar zarad iskustva. Jer ba zbog takvog iskustva i jadi koji na njemu poivahu, ja stekoh neto to nikada ne bih drugaije mogla stei; sudba koju si sama nametnuh, me mnogim batinama natera u malo mudrosti. Kako me jedan za drugim naputae, nauih da ne tugujem ve primim stvari kako dou, shvativi uzaludnost srdbe i vrednost mirenja sa sudbinom. A kad uvideh da se njihova srca okretoe otmenijim i draesnijim enama, nauih da ne budem ljubomorna, nego se reih sujete i ponosa i nikoga ne optuih da me je na cedilu ostavio. Sad mi je milo zbog svega toga, jer znam da u ti biti bolja i ljuba i druga, nego to bih bez svega ovog bmogla biti. Te rei Antoniju izmamie usklik: Ne ljuba, ve suprunica, jer te vie nikada neu napustiti ukoliko to ne eli. Sinara mu na to brzo odgovori: Ne moe biti, jer ovek tvog porekla ne eni nekog ko u oima sveta nema vrline i ko bi ti, kad se u svet kojeg si se odrekao vrati kao veliki mudrac, bio vodenini kamen oko vrata. Kad doe vreme, misija e ti biti da poduava i drugima pomae na putu ka mudrosti; ko e te tad sluati i verovati u estitost filosofa koji za drugu ne uze boginju uenjatva neku gospou visokog roda ve prezrenu kurtizanu neznalicu? Antonije u ekstazi divljenja povika: O, Sinara, jo si i plemenitija nego to sam to mogao i sanjati, ak i kad bi tako neto bilo mogue i da te nikada nisam voleo kao to te sada volim, ne bih oseao kako e mi se srce rasprsnuti od bremena privrenosti. Tvoje me re ipak rastuuju kad vidim da si u stanju da misli, makar i za trenutak, na rastanak, koji bi mi bio nepodnoljiv, a mislio sam i tebi. A tvoja gospoa visokog roda, prokleta da je i ona i brbljanje nemonog sveta koje bi njene negativne vrline poredili sa plemeniotou tvoga srca dostojnog oboavanja. Uistinu je mnogo hvaljena nevinost i estitost veine ena samo sluajno uzdravanje koje rezultira pomanjkanjem iskustva i stoga
141
je vrlo negativno, poput krotkosti ptice u kavezu, koja bi, ukoliko se otvore vratanca, smesta pobegla na slobodu. Sinara se na ovo nestano nasmeja pa ree: Argumenti su ti bez sumnje izvanredni i dostojni svakog govornika; ipak to rekoh istina je ostau zauvek samo tvoja, a ipak ti ostaviti slobodu; jer dok god si toliko zaslepljen ljubavlju, nisi u stanju da pravo odlui jesam li za tebe podobna ena il nisam usled te opijenosti ti se pomraio razum i mora proi izvesno vreme da ti se razbistri u glavi. Sve tvoje dalje argumente prekinuu poljupcima i odvesti te jo dublje u umu, gde misliemo samo na ljubav.
XV
Jo nekoliko nedelja proe i primae se vreme da nastave svoje puteestvije ka gradu koji se nalazio u brdima udaljenim nekoliko dana peaenja. I tako jednoga jutra Petrije ree svojim uenicima da je kucnuo as oprotaja jer treba da krenu ka novim panjacima. Od sada morate jedno izvesno vreme voditi drugaiji ivot, vise neete iveti povueno od sveta, ve ete biti misionari koji ire svetlost, pri tom briljivo uvajui tajnu praktika koje sam vam poverio. Za ovaj poduhvat e vam biti potreban novac, vie odee i druga oprema i iveete u kui, za koju sam udesio da bude spremna kad budete stigli; to se novca i odee tice, obavestiu jednog od Brae koji ivi nedaleko od vae kue, da treba da poalje slugu na konju kojem ete sami dati neophodne instrukcije. Mi iz Bratstva imamo nain komuniciranja jednih s drugima kroz prostor, to ete i sami nauiti u bliskoj budunosti, kad shvatite da prostor ne predstavlja prepreku za mo misli ili za prenoenje svesti s jednog mesta na drugo. Va sluga e stii sutra uvee, a prekosutra ete zapoeti sa novim delatnostima. tavie, u gradu koji je vae odredite, poznat pod imenom Mramorgrad 17 (jer su sve kue sagraene od belog mermera), nai ete svog novog uitelja, po imenu Mudrac Florijan, oveka dostojanstvenog izgleda, poznatog po svojoj mudrosti. Iako ete ga poseivati samo s vremena na vreme, otii ete do njega im stignete i on e vam pokazati gde ete stanovati, i objasniti ime treba da se bavite. I sve se zbi kao to je Petrije predvideo, sluga stie sledee veeri nosei novac i opremu i vodei mazge za jahanje, jer put je bio dugaak i strm. A kad se as odlaska priblizio, Antonijevo srce bee ophrvano tugom i patosom oprotaja i bee mu vrlo teko da zadri suze koje su mu nekontrolisano navirale na oi. Kada se poslednji put priblii Petriju, on ree skrhanim glasom: Mnogo ega sam nauio sa tvojih usana o, Majstore, samo jedno nisam uspeo da nauim da se ne alostim na rastanku s onim koga volim. I eto me potpuno svladanog alou, roenom iz odanosti i zahvalnosti koje reima
Ovo simbolizuje injenicu da konvencionalni moral nuno ne indicira duhovnost, ba na suprot tome, jer se u veini sluajeva zasniva na sebinosti i sujeti 17 Marble engleski za mermer prim. prev.
142
nisam u stanju da izrazim, ve samo suzama. Petrije ga posmatrae uz neopisivu nenost i samilost i uzevi ga za ruku ree blagim tonom utehe: ne stidi se suza svojih, Brate moj, prolivenih iz pesnitva tvoje prirode, to govore o zahvalnosti reitije od mnogih biranih rei. Uistinu sam ja taj koji bi trebalo da tebi bude zahvalan na tvom bezuslovnom strpljenju, marljivosti i sklonosti; a to to i ja ne plaem, zato je to tvoj odlazak ne znai i na rastanak, jer u te u svesti pratiti ak i na kraj sveta, tebe i moju ljubljenu Sinaru (i privue je sebi jer je stajala po strani i izgledala vrlo tuna). Znajte da se veza izmeu majstora i uenika nikada ne moe pokidati i da je Vaa svest postala delom moje svesti, za navek stopljena sa ogromnom svetskom duom. I tako, dragi moji prijatelji, ne tugujte za iluzijom i nemojte misliti da me zaista naputate samo zato to telo odlazi. Doi e vreme kada ete moi da me vidite i da komunicirate sa mnom kad god poelite jer ete stei vid kojim ete moi da vidite ono to u ovom trenutku jos uvek ne moete videti. Rastanak je tuga za badava, iako e trajati sve dok oi ne budu u stanju da ne plau, jer su suze za uvek osuene suncem radosti koja izvire iz due. Ipak, kad bih mogao da vam ljubavlju utrem suze uinio bih to, ali poto ne mogu, elim da znate da e ovaj rastanak biti kratkog veka, jer uskoro e vam se probuditi unutarnji vid i ugledaete svog starog uitelja, kako ispunjen ljubavlju stoji kraj vas, kao da se nikada niste rastali. A onda ih je dugo, vrlo neno drao u zagrljaju, pa ree: A sada, slatki moji prijatelji, idite; odlaganje vaeg odlaska znailo bi produavanje vae patnje. Neka vas na putu prati mir i moji blagoslovi. Tada uplakana Sinara povede Antonija, koji je sada i sam jecao, prema brdima, a Petrije ih je pratio pogledom uz osmeh koji je bio jedna meavina ljubavi, milosra i oinstva, sve dok se nisu izgubili iz vidokruga. Od tog trenutka ivot naa dva putnika krete drugim tokom. Zahvaljujui tome to su jahali na mulama putovanje nije bilo ni dugo ni naporno. Ipak, Antonijevo srce bilo je teko i kao da nije primeivao okolinu i dogaaje na putu; u mislima je bio sa Petrijem u trenutku njihovog oprotaja koji ga je toliko pogodio. No tuga je kratko trajala i kada je sasvim iezla, on ree svojoj saputnici: Stvarno je izvanredna ova Nauka o Bogu koja tako brzo rasteruje alost, kao kad se kapljice vode kotrljaju niz labudova pernata lea, to bi rekao na uitelj Aristion. Nekako mi se ini da je ak i tuga mnogo lepa od najlepih ovosvetskih zadovoljstava, ukoliko ih uopte mogu i nazvati lepima, jer sve nekako postaje uzvieno, bez obzira ta da je, ponajvie od svega ljubav, ta slatka druga due moje. Sinara, koja je jahala pored njega ga neno pogleda dobacivi mu poljubac. Ve se bilo pribliavalo podne kad dospee na vrh brda, odakle ugledae belu lepotu Mramorgrada koji je leao u ogromnoj dolini, sa suprotne strane natkriljenom visokim planinama. Crveno sunce prosipalo se po kupolama i bojilo ih u narandasto, inei da grad izgleda kao zaarani vrt zabave poteen od profanih poslova ljudi koji ive u brdima. Visoki empresi uzdizali su se tu i tamo izmeu kua podseajui na ogromne uvare na strai; ugledavi ovaj prizor, Sinara uskliknu: Nikada u ivotu nisam videla neto to ostavlja utisak takve tiine i lepote! Neto kasnije, posle mnogo lutanja i raspitivanja, dva putnika se naoe pred Mudracem Florijanom, koji je tu titulu s pravom nosio. Imao je dugu sedu
143
kosu zaeljanu unazad, tako da se moglo videti njegovo visoko elo bez i jedne jedine bore; brada mu je takoe bila sneno bela i njen vrh je dosezao do polovine grudi; oi su mu bile na udan nain duboko usaene i kada bi gledao u sagovornika inilo se da im pogledom prodire u duu. Njegov izgled i dranje podseali su na dranje jednog dvoranina s dostojanstvenou koju je retko ublaavo jedan osmejak, ali kada bi se nasmeio, itavo lice postalo bi toliko dobrostivo i ljupko, kao da se pretvorio u neko drugo bie. I glas je u potpunosti odgovarao celokupnoj pojavi: dubok, zvonak i impresivan, govor mu je bio odluan, a svaka re naglaena i bio je tu i tamo proaran jedva primetnom duhovitou koja se inila mnogo smenijom zbog injenice da je on uopte nije primeivao; izraavao se veoma jezgrovito i pri tom bi mu licem povremeno prelazila senka osmeha. Poto ih je sluga najavio, Sinara i Antonije uoe i ugledae pojavu koja je ulivala strahopotovanje; Mudrac Florijan ustade sa stolice na kojoj je sedeo i itao nekakve spise, nakloni se i pokretom svoje dugake, tanke, bele ruke ih ponudi da sednu. Poto je i sam ponovo seo, on im ree: Pretpostavljam da dolazite od mog prijatelja Petrija. To je dobro. Vaa kua, koja se nalazi nedaleko odavde, spremna je i moj uenik Leonida e vas smesta povesti. Napravio je krau stanku, dok mu je Antonije zahvaljivao na ljubaznosti, a onda nastavi: Bogovi vas alju da mi pomaete u radu; u gradu ima mnogo nezrelih filosofa kojima su neophodne upute, jer vei deo njih spada u uene besposliare koji rade u kruoocima, mislei da e tako otkriti istinu, potpuno slepi za injenicu da se istina koju trae nalazi ba izvan takvih kruooka. Antonije na to ree: O, potovani Oe! Sa nekim kao to si ti, njima sigurno nije potreban izbavitelj i najverovatnije ne eaju za prosvetljenjem. A mudrac mu odgovori: Ja, kao to vidi, nosim breme godina, te me smatraju staromodnim prevazienih miljenja, i ophode se sa mnom sa obzirnou pomeanom sa pomalo prezira i mnogo nepotovanja. To mi je jedna vrsta zatite koja mi omoguava da neuznemiravan i dalje drim vlast iza trona, da se tako izrazim. Oni govore: On je samo jedan starac koji petlja po oronulim sokacima antikviranih filosofija i stoga njegovo miljenje nije ni od kakve vrednosti. Stoga me ostavljaju na miru, to u stvari i elim, jer mi je na taj nain omogueno da svoje mlae uenike usmeravam u radu na naoj stvari, a de se pri tom ne primeuje da s tim imam bilo kakve veze, to je najprimereniji nain rada i uticanja na oveanstvo, dajui na taj nain sitan doprinos njegovom poboljavanju. Jer, o nesree, ovo vreme u kojem ivimo sunovrauje se u movaru materijalizma i ignorantskog neverovanja, zahvaljujui tom mravom znanju, koje je jedna vrlo opasna stvar, jer je u potpunosti liena poniznosti, te time dobro ubrivo ponosa. I tako nai filosofi podiu lano znanje zasnovano iskljuivo na neuenosti, iji rezultat je negiranje besmrtnosti due i postojanje bilo kakve svesti iznad i izvan fizike ljuture, pokuavajui da ubede ak i one ije su psihike oi otvorene za percepciju nadfizikih bia, da je ta percepcija samo puka imaginacija i nita drugo.Bez obzira na to, izvesno je da neznanje nikada ne moe ubediti znanje, kao ni to neiskustvo ne moe pobijati plodove iskustva; uzged budi reeno, ovo me je potsetilo na priu koju u vam ispripovedati, jer bi se jednoga dana mogla ispostaviti vrlo
144
korisnom u argumentovanju. Bio u davna vremena jedan grad nastanjen neznalicama i praznovernim ljudima, koji razljutie bogove izvoenjem nekih bezbonih, svetogrdnih rutuala koji su podrazumevali strahovitu okrutnost i muenje u obliku ljudske rtve. Ne samo to su neduni mukarci i ene rtvovani demonima, ve su im pre toga vaene oi, dok se rulja napasala spektaklom i zvucima i kricima agonije koji su se prolamali vazduhom. Bogovi se, kao to sam ve rekao, napokon rezbesne i zavetovavi se da e tim monstruoznim delatnostima jdnom za svagda stati na kraj i da nee dozvoliti da se tako neto ikada ponovi, oni poslae gradu upozorenje u obliku jednog svetog oveka, koji stie iz daleka, stade na trg i poe ljudima savetovati da prekinu sa takvim praktikama. Ali, poto ovi nisu hlteli da ga posluaju, izuzev njih pet-est, i prezrivo se ogluavajui o njegove opomene, on napokon uskliknu: Poto vidim da se ogluujete o moje rei i bezduni ste, dunost mi je da sprovedem nareenje bogova, mojih gospodara i da bacim kletvu na ovaj grad, tako da svi, sem onih koji su me posluali, njihova deca, unuci i praunuci obole od slepila. To sada i inim u ime Svemogueg. I glas mu se prolomi, moan i silan u strahoti kletve. U tom trenutku svi stanovnici, sem onh pet-est pokajnika, oslepee. I njihova deca bejahu roena slepa i deca njihove dece i njihova unuad i nisu znali ta to znai videti; potomstvo onih koji su se pokajali imalo je zdravo ulo vida, ba kao i svi drugi ljudi. S vremena na vreme, slepci po roenju diskutovali bi sa onima koji mogu videti govorei: Vi ste samo lude i to to nazivate vidom samo je izmiljotina, prevara i glupost koja ne poseduje injeninu zasnovanost i o kojoj stalno govorite ne bi ste li se busali i pravili vanima i tvrdili da ste bolji od nas obinih smrtnika. Potonji bi tada pokuali da ih ubede putem logike i retorike, ali videvi da su svi argumenti uzalud, rekoe: Vrlo dobro, ubediemo vas tako to emo initi stvari za koje vi niste sposobni to im nije uopte bilo teko jer nisu bili ometeni slepilom. Na to njihovi protivnici ponovo rekoe: To nije nikakav dokaz, u pitanju je izvoenje trikova i zlobnih smicalica arlatana i pokvarenjaka; o tome vie neemo nita da ujemo. Dani su prolazili i doe vreme isteka kletve jedan nepoznati lekar iznenada stie u grad i napravi senzaciju, jer imao je sa sobom jedan neobini balsam kojim se, posle nekoliko mazanja, leilo slepilo. Oni koji su se podvrgnuli lekarevom tretmanu bili su izleeni, ali su ga ostali nazivali arlatanom koji negativno utie na ljude i zavere se protiv njega, sramno ga oklevetaju i time postignu da ga vlasti proteraju iz grada pod izgovorom da je uzimao novac za usluge koje nije pruao. uvi to, bogovi govorae jedni drugima: Kletva koju smo bacili na nerazborite stanovnike onog grada, da bi ih kaznili i time usmerili sa njiovog zlokobnog puta, istekla je, ali ako ele da navuku na sebe i drugu kletvu u obliku zatucanosti i gluposti zahvaljujui kojoj preziru mogunost koju smo im pruili, onda je to njihova stvar i nije naa briga; i odoe za svojim poslom. Rezultat svega bio je da su ljudi u tom gradu jo dve generacije bili slepi i to bi i ostali sve do dana danjega da se onih nekoliko prosvetljenih koji su bili izleeni ne smiluje, te ode da potrai onog lekara i vrati ga, tako da su na kraju krajeva svi bili izleeni. Pre nego to pree na objanjavanje pouke ove pripovesti, stari mudrac napravi krau stanku, izvesno vreme posmatrajui ono dvoje probojnim
145
pogledom. Tad ree: Znaenje ove alegorije e oni, obdareni moi razumevanja lako otkriti grad u pitanju je svet, a njegovi stanovnici ljudi koji ive na zemaljskoj kugli, koji su jednom imali oi vidovitosti i bili u posedu nadfizike percepcije; ali, poto su bili gonjeni eljom za dobitkom i udnjom za moi i drugim zlim svojstvima roenim iz sebiluka i materijalizma, oni koji kontroliu Sudbinu bili su primorani da ih lie tih dodatnih ula i time ih, da tako kaem, osude na slepilo, izuzimajui pri tom samo nekolicinu prosvetljenih, nesebinih dua da istina nikada u potpunosti ne iezne sa lica zemlje. Ipak, dolo je vreme da se ta kletva skine i ti isti koji nadgledaju Sudbinu poslae lekare u obliku Adepata, Proroka i Uitelja da lee slepilo oveanstva. Ali, umesto da svoje nove izbavitelje doeka dobrodolicom, ono nee da ih prihvati, produavajui na taj nain kletvu zahvaljujui zatucanosti, pseudo-mudrom negiranju, intelektualnom sujetom i slinim atributima neznalitva pod maskom znanja; svoje izbavitelje progoni, trudei se iz sve snage da ih progna iz domena ozbiljne misli. Ipak, iz samilosti prema svojim progoniteljima nastavljaju da u umove pesnika, filosofa i pisaca neopaeno usauju male dragulje Istine. Znajte da inspiracija nije nita manje od bljeska istine koji dopire iz jedne vie ravni, da bi je one inteligencije koje neprekidno rade na prosvetljenju ljudstva ulile u srce pesnika i filosofa; ovo svojstvo primanja inspiracije srazmerno je njihovom talentu da za nju budu prijemivi i oslobaaju um od takvih prepreka kao to su zadrtost, sujeta i egoizam, koji prljaju srce vie od bilo ega drugoga na svetu. Sada je, sine moj, kao to ve rekoh, grad prepun nezrelih filosofa, pesnika, vajara i raznoraznih putujuih muziara, koji pristiu privueni njegovom lepotom i istim vazduhom: neki od njih propovedaju vrhunsku ludost, dok drugima uspeva da tu i tamo uhvate po neki bljesak istine, te ih pre ili kasnije Bratstvo moe privui; u ovom trenutku je broj uenika vrlo mali i veoma mi je drago da sada imam vas da pojaate redove i govorite za mene u Dvorani za Diskusije i tu i tamo posejete seme koje e moda nai plodnu zemlju . . . . A sada u pozvati svog uenika Leonidu da vas otprati do vaeg novog prebivalita, jer nije dobro da va sluga toliko dugo eka napolju sa mazgama. Tada se polako udalji iz sobe, ni malo pogrbljenih lea i koraka vrstog kao da je u pitanju mladi. Sinara se okrete prema Antoniju nestanog izraza lica i nalik na nekog indiskretnog kolarca kad uitelj na trenutak napusti uionicu, ree ispod glasa: Pitam se koliko bi godina mogao imati i zato uopte i izgleda star, kada su svi drugi u poreenju s njime mladi; ne samo to izgleda veoma dostojanstveno, ve me ispunjava i ogromnim strahopotovajem? Tog istog trenutka on se vrati u sobu vodei sa sobom mladia srednjeg rasta i neobino male glave, ko je izgledao kao neko ko obiluje ivotnom snagom i izraavao se brzim pokretima, ali bez i trunke uznemirenosti. On pozdravi svoje nove kolege ljubaznim osmehom i sa nekoliko toplih rei dobrodolice, rekavi im da im se stavlja u slubu i da je spreman da im ispuni svaku elju. Oni se tad pozdravie sa mudracem i kretoe ka svom novom domu; iako skromna, kua je bila s ukusom i vrlo udobno nametena i bila je besprekorno ista; upalie lampu iz koje navirae bledi zraci koji su obasjavali nadolazak zlatnog sumraka ublaenog devianskim belilom zidova.
146
XVI
Od tog dana njihov ivot krete drugim tokom: ponovo se okretoe svetu ljudi, bavei se raznoraznim aktivnostima, stekavi pri tom mnoge prijatelje. Kako je vreme odmicalo probudie se i moi koje su Antoniju bile obeane i on izmeu ostalog postade veoma reit, da je ovo zapanjivalo i njega samog; u isto vreme on poe dodirom leiti i mnoge bolesti, a nadasve oslobaati duu od tuge. Ovo je za rezultat imalo injenicu da se oko njega okupie mnogi ljudi, neki da od njega ue, neki da s njim vode diskusije, a neki da bi leio njihove boljke; ali, okupie se i neprijatelji*, jer je prkosio konvencijama, a svojim dobrim delima i leenjem izazivao i zavist i sumnju i lekara jer svoje usluge nije naplaivao, kao i svetenika, koji ustanovie da se njegova religiozna ubeenja razlikuju od njihovih. A lekari rekoe jedni drugima: On lei za badava i time e nas upropastiti, jer e se svi nai pacijenti njemu okrenuti. tavie, grdno se ogreio o nae poznavanje medicine jer koristi metode koje ne odobravamo i koji su verovatno pogreni; mora biti da pacijenti ozdravljaju iskljuivo zahvaljujui svojoj veri. A svetenici rekoe: On nikada ne uestvuje u naim ceremonijama, ne dolazi u nae hramove, niti hvali bogove, stoga je sigurno u pitanju jeretik sa loim uticajem koji predstavlja opasnost za zajednicu, te bi bilo dobro da ga nekako sruimo. A konvencionalisti rekoe: Ogreio se o zakone drutva jer ne potuje ni ovo ni ono; sem toga, u redovima njegovih uenika je mnoga devojka i ena, a poto poduavanje ne naplauje, iako znamo da niko nita ne radi za badava, izvesno je da je neki raskalanik, koji svoju nemoralnost maskira poduavanjem filosofije. ak i Ateisti ga osuivae govorei: On je arlatan, neznalica i prevarant koji izvodi uda koja su, u stvari samo trikovi, ne bi li postao slavan; injenica da za sve to ne uzima ni novia, dokaz je istinitosti toga to govorimo, jer na taj nain postaje jo slavniji, te se moe pretvarati da je istinoljubiv, filantrop i svetac. A kad ga pitamo na koji nain sve to postie, on izbegava odgovor, izgovarajui se na Poznavanje prirodnih zakona iju tajnu ne sme otkriti, ime odmah pokazuje da cela stvar mora da je nekakva prevara. Kako je vreme prolazilo prijatelji su nepokolebljivo ostajali uz njega, ali je broj njegovih neprijatelja stalno rastao, bacajui se na njega svakovrsnom pogrdom, klevetom i blatom, nastojei da ga na svaki nain okaljaju, ometu u radu i ozlojede, ne birajui sredstva u ovoj nakani. A on je pri tom mislio: Moju sreu koja duhovnog porekla nikako ne moe naruiti ludost ovih ignorantskih smrtnika, to je uistinu za aljenje; ipak izgleda da je pria onog starog mudraca bila neka vrsta proroanstva, te u na kraju biti prognan iz ovog grada i sudba e me primorati da nastavim putovanje i to vrlo skoro. Tako i bi: svetenici se zaverie sa lekarima, a lekari sa ateistima, te se zajedno obratie vlastima, zahtevajuci da se arlatanu sudi i da
*
Ovo se uvek dogaa, jer sluge zla nastoje da se ispree na putu onoga ko slui dobru.
147
se zatvori ili da se progna za svagda. U meuvremenu, prijatelji otidoe kod njega i rekoe mu: Do uiju nam je doprlo da e sutra ili prekosutra biti uhapen i zato te preklinjemo da bei iz grada dok je jo vreme, jer dobrovoljno otii je bolje nego biti proteran. Ali Antonije im odgovori: Nikako; voljan sam da ekam da me uhapse, jer da mi je neto drugo pisano*, Majstori bi me o tome obavestili. Ipak sam vam vrlo zahvalan na savetu, jer mi omoguuje da se pripremim i oprostim sa prijateljima dok je jo vremena. Tog istog dana on poseti Mudraca Florijana, znajui da e od njega dobiiti dalje upute u vezi sledeeg koraka na svom putu, jer je sve ovo vreme provedeno u Mramorgradu ovaj u tajnosti bio njegov uitelj i savetnik. Kada je uao, stari mudrac mu ree: Sine moj, dobro si uinio posejavi toliko dobrog semena u gradu i zadobivi toliko uenika za Nauku o dui; tvoj pad, iako na izgled straan, urodie dobrim plodovima, jer e u redovima uenika odvojiti ito od kukolja, otkrivi one prave i razotkrivi puka laparala, spremna da sa prvim znakom opasnosti pobegnu, smesta se odrekavi svih uenja. Ti i Sinara zasluili ste pravo na poslednju inicijaciju Majstora i stoga je dolo vreme da stupite na poslednju etapu svoga puta; kao to ti je poznato, oni obitavaju pod vrhom one snegom pokrivene planine koja se moe videti kroz ovaj prozor. Znaj da je uspon dug i veoma naporan; nastoj iz petnih ila da stigne do cilja, ne pomislivi pri tom ni jednom na poraz. Put do uspona ti je utrt; al ako ne zna kojim putem da krene, dobro razmisli i samo e ti se kasti. Antonije se na ovo oprosti s njime, zahvalivi na uputama i plodovima mudrosti kojima ga je obilato obdario, na ta ga starac zagrli, blagosiljajui ga i poelevi mu Mir. Antonije se potom vrati kui da, zajedno sa Sinarom i teka srca, izvri pripreme za odlazak. I ree joj: Jesi li se oprostila sa uiteljem Florijanom, koji zna ta sutranji dan donosi? A ona mu odgovori: Sada u otii. I samo to se okrenula da krene, kad se Pustinjak Petrije odjednom nae pred njom. Zraio je svetlou neopisive lepote, a oi su mu iskrile onom istom dobronamernou i ljubavlju, ali sada jo jae izraenima da ih je bilo nemogue opisati.Ogromna radost, pomeana sa ljubavlju i oboavanjem obuze Antonija i Sinaru, tako da osetie potrebu da padnu na kolena, ali im on ree: ja sam samo jedan smrtnik i dolazim da ispunim obeanje koje sam vam ne tako davno dao jer sada ste razvili svoje sposobnosti i moete me videti kad god to poelite. Potom nastavi: Antonije, sutra e vlasti doi po tebe i uhapsiti te, ali znam da e zasigurno ostati vrst u svojoj veri, da nees otkriti ni jednu tajnu, niti pokuati da se brani, niti es obelodaniti vau vezu s Florijanom i injenicu da vam je bio uitelj; tvoj pad u oima ljudi je tvoj uspon u oima Majstora i pokazatelj da je tvoj posao u javnosti zavren, tanije zavren za sada, te da es kasnije sam odluiti da li eli da s njime nastavi. Znaj da oni obeaeni zarad Majstora i itavog oveanstva bivaju hiljadostruko nagradjeni, u ta e se osvedoiti kad
Sa ovakvim padom u oima Sveta mora se suoiti svaki veliki Upuenik: pri tome je jedno od pravila da nikako ne treba da se brani kako bi se oprao od, na njega baene, ljage. ak se i jedan od najveih Adepata svih vremena, Hristos, morao s ovim suoiti; od onih manjih, spomenimo samo gospou Blavatski
148
doe vreme. Sad primite moj blagoslov do naeg sledeeg susreta; rekavi ovo on ieze netragom isto kao to se bio i pojavio.
XVII
Sledeeg jutra stigoe vojnici i uhapsie Antonija, da bi ga smesta odveli pred tribunal, dok ga je Sinara pratila, odbijajui da ga ostavi u tom znaajnom, sudbonosnom asu. Suenju je prisustvao ogroman broj ljudi zahvaljujui tome da se stvar na daleko raula, ispunivi svetinu radoznalou i pekulacijama, uzbuenjem i morbidnom radou. A to se Antonija tie, on je posmatrao svoje sudije i gledaoce staloenog uma, mislei pri tom: Sve ovo u pretvoriti u priliku da uinim jo malo dobra, nastojei da na taj nain sledim primer Velikih, te zle alatke upotrebim u dobru svrhu. I dok je tako preplavljen mirom, staloeno stajao pred svima njima, neki od posmatraa aputahu izmeu sebe: ovaj ili nije nikakva varalica ili je sam kralj svih varalica, kad vidi kako mu je lice dostojanstveno i mirno u asu tolike sramote. Tada govornik ree: Optuujemo te da si kvario ene i devojke ovoga grada pod izgovorom da ih poduava tajnoj nauci, odmamljujui ih od istinske religije i zloupotrebljavajui njihovu lakovernost, pretvarajui se da komunicira s duhovima i izvodei uda u obliku leenja bolesnih. Zbog svega ovoga smatramo te opasnou za nau zajednicu, a tvoj uticaj poronim, ega se moramo reiti, jer nam dobrobit naih sugraana lei na srcu. Antonije se na ovo osmehnu i mirno ree: Obaveten sam o optubama protiv sebe i ta sad? A sudije, dovedene u nepriliku i u strahu da e biti liene razonode jer zatvorenik nije pokazivao ni najmanje znake namere da e se braniti, poee da se tihim glasom savetuju, ne znajui kako da nastave, dok je rulja nezadovoljno gunala. Tad pretsedavajui opet progovori: Ukoliko ne bude u stanju da dokae svoju nevinost, bie kanjen zatvorom ili progonom. Antonije se na ovo ponovo osmehnu i ni malo uznemiren odgovori: Neka bude kao to kae, ali pre nego to bude zahtevao dokaze moje nevinosti mora dokazati moju krivicu. Tad ustade jedan drugi sudija i proita iz svitka: Razaslali smo glasnike i saznali da si u svom rodnom gradu nekada iveo razvartnim ivotom, raskalano, rasputeno i u svakovrsnom grehu. Spokojnim glasom Antonije odgovori: Jesu li ludosti i nedela iz detinjstva merilo ponaanja odrasle osobe? I mora li, po tvojoj proceni, jedna osoba od deset godina da se ponaa kao to se ponaala kad je imala dve godine i da jedan tridesetogodinjak ini ta je inio kad je bio dvadesetogodinjak, a onaj sa sedamdeset da ini to je inio kad je imao etrdeset godina*? Zar ni kod mladog, ni kod odraslog ne postoji promena i popravljanje i prerastanje? Bez obzira na to, ma da tvoja tvrdnja nije nikakav dokaz, ve samo izvoenje zakljuka, nastavi sa svojim optubama. Sudija tada ree: uli smo da vei broj tvojih takozvanih uenika ine ene i mlade devojke, a ne mladii i odrasli mukarci, to samo za sebe govori; no kad
*
Neka se oni koji smatraju da rasputen ivot ne moe voditi duhovnosti prisete ivota Franje Asikog
149
saznadosmo da za to poduavanje, koje ve dugo traje to je samo po sebi sumnjivo - ne naplauje nikakav honorar, postade nam oigledno da se on zasigurno ne izraava u novcu, vec u uslugama u obliku razvratnog uivanja, jer znamo da niko na svetu ne prua usluge, a da pri tom za uzvrat nita ne oekuje. Ovo je izvesno, s obzirom na tvoj proli ivot. Antonije na ovo mirno ree: Ni to nisu dokazi, ve samo izvedeni zakljuci; ipak je nesumnjivo da si ti u prednosti, poto se moja nedunost ne moe dokazati isto kao ni moja krivica: jer ak i kada bih okupio sve svoje uenice i pozvao ih za svedoke, znajui da e poricati nepristojne odnose za koje me optuuje, ti bi zasigurno odgovorio: Ovi svedoci ne mogu nita dokazati, jer ni jedna ena ne bi dobrovoljno priznala sopstvenu sramotu. Bez obzira, ni za ta na svetu ne bih okupljao nikakve svedoke, jer bih na taj nain doveo u pitanje njihov dobar glas samo da bih spasao sopstveni; priroda skandala je takva, da bi, ak i da me oslobodite tube, ljudi govorili svedoci su lagali ne bi li na taj nain popravili svoju sliku u oima javnosti. Sudija tada ree: Vidimo da nita ne porie i iz naih, izvlai sopstvene zakljuke; ipak, to nije sve to imamo protiv tebe, te u zato nastaviti s daljnjim optubama, od kojih e svaka utvrditi tvoju krivicu. Poznato je da si se pretvarao da poseduje tajne moi, koristei lakovernost nedunih, pravei se da lei njihove bolesti, dok su u stvari pacijenti ozdravljali sami od sebe. Ovakva tvoja prevara je za svaku osudu, jer je bila smiljena na to da lekare lii njihovog poteno zaraenog novca, na nain odmamljivanja pacijenata, ime je takoe poniavana i uzviena medicinska nauka. Preko Antonijevih usana prelete nagovetaj prezrivog osmeha kad ree: Uzviena nauka je ona koju krase dobroinstvo i plemenitost i kojoj je prva briga izleenje, ako je u pitanju terapeutika, a ukoliko je neto drugo u pitanju, prosvetljenje oveanstva i obelodanivanje Istine. Pravi naunik je onaj koji svoja ubeenja manipulie tako da odgovaraju injenicama, kao to to uinie i tvoji lekari u pogledu mene. Otkrivi da mi je uspelo da leim uz pomo metoda koje ne poznaju, te stoga izvan granica njihovog znanja, neasno su negirali moje lekove ili pokuavali da pobiju njihovu vrednost, umesto da najpre istrauju, a tek onda, ukoliko je potrebno, da priznaju sopstvene granice. Sudija na to ree strogim glasom: Klevetanjem lekara nees postii nita, ve samo potpomoi utvrivanje sopstvene krivice, jer tvoja izjava ne odgovara Istini, poto nam je poznato da ti se nekoliko lekara obratilo sa zahtevom da im poveri svoje tajne, to si ti odbio: i ba iz te injenice izvlaimo svoje zakljuke i ubeeni smo da i nije bilo nikakvih tajni koje bi se mogle otkriti. Tad ree Antonije blago se smeei: Onome ko trai na odgovarajui nain i ko je spreman da ispuni neophodne uslove da bi primio uenje, istina i spoznaja nee biti uskraene; tvoji lekari obratie mi se na sasvim neprikladan nain i odbie da se povinuju uslovima koje sam bio prinuen da postavim, ta mi drugo preostade do da ih neprosvetljene poaljem kui? Mora znati da se izvesno znanje moe upotrebiti i u dobre i u zle svrhe, kao to se vatrom moe i unititi i ogrejati; stavljati takvo znanje u ruke onih kojima se ne moe verovati ne samo da bi bilo vrhunac ludosti, ve bi dovelo u opasnost itav svet. Sad sudije opet poee da se savetuju tihim glasom, dok se iz mase moglo uti prigueno negodovanje. Posle kraeg vremena, govornik ustade i ree: Bez
150
obzira na to to si upravo izjavio, postoji nain da umanji svoju sramotu i osvetla obraz: ma da smo ubeeni da nisu u pitanju nikakve tajne iako tvrdi suprotno (nastojei da izbegne njihovo odavanje pod izgovorom da mogu biti vrlo opasne), otkrij nam ih u etiri oka i time dokai njihovo postojanje. Budemo li miljenja da poseduju neku vrednost, neemo vie sumnjati u tvoju estitost, ne budemo li, nikom nita nee nauditi. Iz gomile se opet zau mrmljanje i zbrka ali je govornik uutka, zajedno sa Antonijem koji na to odgovori odlunim reima: to se tie moje sramote i mog dobrog glasa, znajte da mi ne znae ama ba nita i da bi bilo detinjasto i truda nevredno gledati da preanju umanjim, a to se potonje tie, nju raaju sujeta i sebinost. tavie, kad bih u ovom sluaju stvorio dobar glas u oima sveta, izgubio bih ga u sopstvenim oima i time svom srcu pokazao da sam tat i sebian, poverenja nevredan i spreman da ugrozim oveanstvo po bednu cenu javnog miljenja. Stoga nisam spreman da inim to od mene trai; zato nastavi sa svojom optunicom, ukoliko ima ta da doda. Tad ree sudija: Optuujemo te da poduava jeretikim, praznovernim doktrinama, odvlaei svoje uenike od jedine prave Religije i pretvarajui se da moe da razgovara sa njihovim preminulim roacima i prijateljima iako i sam zna da je tako neto sasvim nemogue i da se ne moe podvri nikakvom dokazu. Antonije mu na to blago odgovori: Reima svojim me osudi za praznoverje, al ima li goreg praznoverja od onog to proglaava neistinom sve sem onoga to se moe dokazati, odnosno kae da sve je neistinito ukoliko se tvrdnja o njegovoj neistinitosti ne moe pobiti? Jer koji sin moe dokazati da mu je otac po imenu uistinu pravi otac, jer mnogo je lake sumnjati u to, nego ga dokazati? Bio jednom jedan ludak koji verovae da mu otac uopte nije otac i mada su i njegovi prijatelji i lekari protestvovali, on je iznosio lukave argumente, te odustae od toga da ga ubeuju u suprotno. A tvrdio je sledee: Samo mi je reeno da je mu moje majke stvarno i moj otac, a poto su svi mukarci laljivci, ovo je verovatno neistinito. Na to mu jedan prijatelj odgovori: ali tvoja majka je ena sa puno vrlina a ne neka preljubnica i svi dobro znaju da nikada nije imala ljubavnika. Na to mu, logikom neverovatno obdaren, ludak odgovori: Ko je u stanju da tvrdi da li je imala ljubavnika ili nije, jer se svaka ena sa svojim ljubavnikom sastaje u tajnosti, a ne na pijaci ili na kunom krovu? ak i da nije imala ljubavnika, moda je jednom sama etajui napastvovana od jednog ili vie razbojnika? Tad mu ree drugi prijatelj: Da je to tano, ona bi sluaj prijavila vlastima koje bi razaslale vojnike da uhapse zloince i dovedu ih pred lice pravde! A ludak odgovori: Nije tano, jer moju bi majku bilo sramota da svoju bruku iznosi na videlo, a ne bi elela ni da na taj nain kalja obraz svoga mua pred svetom, te bi stoga smatrala da je najbolje da o svojoj patnji nikome ne govori. Tako je argumentovao ludi logiar, stavljajui primedbu na svako mogue ponueno mu reenje, iako mu je otac stvarno bio otac. Ma da su njegovi argumenti bili savreno razboriti, mogli su se primeniti na jedan u milion sluajeva; tvrdim da su bili toliko neverovatni i time nisu zasluivali da se razmatraju jer su bili plod zablude i nieg drugog. Isti sluaj je i sa vaim argumentima u vezi moje krivice, jer su i oni roeni iz zablude; zablude o zlodelu koja postoji kao fiksideja u vaoj glavi; jer ba kao i
151
u sluaju pomenutog ludaka, vei deo vaih tvrdnji zasniva se na pretpostavkama koje su toliko neverovatne, da bi u njih mogla poverovati samo jedna izuzetno lakoverna osoba. Lakovernost jednog skeptika isto je toliko velika koliko i lakovernost vernika, to zaprepauje svaki zdrav razum; jedina razlika je u tome da je vernik lakoveran u pogledu jedne vrste stvari a skeptik neke druge, nudei objanjenja da pobiju fenomene i u koja je hiljadu puta tee verovati nego u same te fenomene. Kad to ree, skupinom proe agor u znak odobravanja koji sudija smesta ugui, no Antonije nastavi da govori: I zato ono to se moe dokazati i ono to se moe pobiti nije kriterijum ni Istine ni neistine; ipak znajte da miljenje, isto kao i delanje moe biti neiskreno i da je onaj koji iznosti neverovatna i potpuno neuverljiva objanjenja neke stvari, samo da bi odgovarala njegovim stavovima i verovanjima, jedan neiskreni mislilac, u ta nema ni trunke sumnje. I ba na taj nain svi vi greite u vezi sa mnom (verovatno i u vezi drugih), jer posedujete ono to ja nazivam umom pijuna* koji vidi kriminal, porok i zlo u svakoj stvari koja je strana njegovom nainu miljenja i ini mu se neobinom, umesto da najpre potraite neko milosrdnije, verovatnije objanjenje, ignoriui time u celosti jednostavnu istinu otelotvorenu u jednoj jedinoj rei nesebinost koja je kljuna za celu stvar; jer onaj ko je pronaao sreu, eli da i drugi budu sreni; umesto toga vi iznosite itav niz neodrivih pretpostavki i pripisujete mi osobine i moi koje ne posedujem. Vae objanjenje injenice da od svojih uenika ne primam novac je da mi prilepite etiketu erotskih svojstava jednog pevca, pri tome prikladno zaboravljajui da se bludnik i razvratnik razlikuje od drugih mukaraca, jer su mu i lice i telo obeleeni tragovima preterivanja. to se tie mojih doktrina i moje vidovitosti, nazivate me varalicom, pri tome jo jednom vrlo prikladno zaboravljajui da varalice imaju veoma jake razloge za varanje naime da bi se doepale tudjeg novca, to mi uopte nikada nije bila namera. Na posletku, tvrdite da namamljujem svoje uenike odvlaei ih od prave religije, pretvarajui se da komuniciram sa duama preminulih, to tvrdite da je nemogue jer se ni na koji nain ne moe dokazati. Pa ta je kima svake religije ako ne verovanje u besmrtnost due? I zato, ukoliko komuniciram sa duama preminulih radi utehe ili prosvetljanja oaloenih, ja samo pomaem da se dokae Religija, a ne pobijam je, poduavajui na taj nain svoje uenike da znaju ono u ta su do tada samo verovali. Iz okupljene svetine opet se zaue glasovi odobravanja i zaprepaenja, dok su se sudije dugo ispod glasa savetovale, smatrajui da je optueni vrlo reito i logino izneo neobino veliki broj argumenata. Tad sudija napokon ree: Ma da si veoma obdaren govornitvom, ipak nas nisi ubedio i zato smatramo da vri lo uticaj na nau sredinu, da kri nae svete tradicije i druge podstie da to isto ine; ipak, poto smo sasluali tvoju odbranu, skloni smo da pokaemo milosre i ustanovimo da pati od zablude, te da nisi nikakav okoreli kriminalac. Stoga smo voljni da ti kaznu ublaimo i potedimo te kazne zatvora, te da te osudimo na proterivanje iz
*
Ovo se u stvari odnosi na tzv. razum detektiva, koji je uvek na oprezu traei zloin, te esto u najbezazlenijim stvarima vidi neto sumnjive i zloinake prirode.
152
grada uz zabranu da se ikada vrati. Antonije se na to blago osmehnu i ree: Uzimam presudu k znanju i odlazim alei samo jedno oseam tugu i samilost prema onim svojim neprijateljima koji se urotie ne bi li postigli moj pad; jer avaj, po zakonu Vraanja, na koji nemam nikakvog uticaja, pre ili kasnije morae doiveti ogromnu patnju u ta nema ni trunke sumnje; i to ne toliko zbog nepravde koju su naneli meni, ve zbog nepravde uinjene svima onima koji ele da ostanem. Morate znati da svaki trenutak nesree koju smo svojim nedelima drugima prouzrokovali, plaamo nesreom koja e nas zadesiti*. Ovo ne moe promeniti ak ni injenica da sam prekrio vae tradicije i obiaje, jer tradicije se ne mogu povrediti na nain kao to je to sluaj sa srcima ljudskih bia, koje Sunce Prosvetljenja i istine jo uvek nije uinilo imunim na patnju. tavie, ak i da sam uinio neto to se kosi s vaim tradicijama, uinih to jer su se prepreile na putu dobroinstva i milosra i pruanja utehe i prosvetljanja drugim ljudima. U tom trenutku se iznenada okrete skupini i sa osmehom izvanredne dobronamernosti na licu ree: Brao moja i sestre! Kao to ste upravo mogli uti, sutra zauvek naputam ovaj grad; ali, pre nego to odem, hoete li mi pokloniti jo nekoliko trenutaka strpljenja jer bih hteo da vam ispriam jednu priu? Na to se prolomi gromoglasan aplauz i zaue se povici Hoemo, priaj nam priu! jer je svojom reitou i dobrotom stekao simpatiju i odobravanje mase. On stoga zapoe: ivljae u jednom gradiu meu breuljcima neki udovac sa svoja dva sina; ovaj ovek bee strastan lovac, a vrlo je voleo i razne atletske igre, najverovatnije kao i mnogi od vas. Dok je tako jednoga dana bio u lovu, on pade s konja i toliko se teko povredi, da su njegovi kamaradi morali da obezbede nosila kako bi ga otpremili kui, za koju je otada ostao trajno vezan, budui neizleivi invalid koji nije mogao bez iije pomoi ni da se pomeri u krevetu. Bez obzira na sve, nije se alio niti se zbog toga srdio, dokazujui time sebi da je uzor vrline, tako da, jednoga dana, svetenik koji ga je s vremena na vreme poseivao, ree: I letimian pogled na tog paenika koji se ne ali, prava je propoved. Mnoge godine tako prooe i njegovi sinovi odrastoe, divnog izgleda i prepuni ljubavi prema svome ocu. Poto su obojica postali trgovci, bejahu prinueni da vei deo dana provode izvan kue, mada su oca nerado ostavljali samog. I desi se jednoga dana, kad je ovaj paenik ve duboko bio zaao u godine, da mu u posetu doe neki prijatelji i sobom dovede i jednu mladu enu ljupkog izgleda i ljubaznog, dobrostivog srca. I kada ga ugleda kako bespomono lei, srce joj ispuni samilost i brinost, te ga zamoli za dozvolu da ga s vremena na vreme obilazi, olaka mu samou i neguje ga. I tako i bi: zahvaljujui njoj starac je bio mnogo manje usamljen i mnogo sreniji, a ona mu je ispunjavala elje i teila ga, sve dok na kraju ne postade preka potreba njegovog ivota. Iz duboke zahvalnosti, a i jer je bila tako dobra, ljubazna i plemenita, u starcu se poee buditi romantini oseaji, a i ona se zajljubi u njega iz saaljenja i divljenja plemenitosti njegove due i ogromnom strpljenju. Ali, kad njegova dva sina, koja su ivela u bratskoj ljubavi i slozi, otkrie do ega je dolo, oni rekoe: To ne moe biti, i kako moe naem starom
*
U okultnoj literaturi ovo se naziva Zakonom karme
153
ocu da padne na pamet da se zaljubljuje u tim godinama, pokazujui time da je izgubio svako dostojanstvo. I jo gore, ljudi e govorkati i traati i prigovarati, jer je protiv svake konvencije da starac pored sebe ima mladu, privlanu enu, koja ceo celcati dan provodi nasamo s njime. Najgre od svega je da bi joj mogao ostaviti svoje bogatstvo, ili barem jedan deo imetka i na taj nain nas liiti nasledstva koje nam zakonski pripada. I zato moramo bez odlaganja stati na kraj ovoj nepristojnoj i opasnoj stvari. I tako se ta dva sina tvrdokorna srca urotie protiv te ene i zabranie joj da dolazi, strogo naredivi sluinadi da je ni u kom sluaju ne putaju u kuu. Rezultat toga bee da iz starevog srca nestade svetlosti i tugovao je u samoi, razoaran tvrdoom srdaca svojih sinova, te se teko razboli i dugo se muio sve dok na kraju ne umrede i ne ode u Elizijum. I tek na samtrnoj postelji, zahvaljujui ljubaznoj intervenciji jednog dobronamernog svetenika, koji i bee raskrinkao nemilosrdne sinove, bi mu dozvoljeno da se oprosti od svoje ljubljene, te tako umre na miru. A ruka sudbine u obliku zakona uzroka i posledice pogodi nemilosrdne sinove i razdvoji ih, ba kao to su i oni druge razdvojili; nedugo nakon oeve smrti, mlai se zaputi preko mora, napadnu ga gusari, te ga opljakaju i usmrte, a stariji ostane sam da oplakuje svoj gubitak, ivei u samoi, ophrvan tugom, jer brat mu je bio jedini prijatelj na svetu. Antonije na kratko prekinu s priom posmatrajui gomilu, a onda ree: Znajte da postoji vreme za potovanje konvencija i vreme da im se ovek suprotstavi, ba kao i u ovoj prii, ili u mom sluaju; nesumnjivo su dvojica sinova mislili da delaju ispravno jer je to odgovaralo opteprihvaenim obiajima, poinivi na taj nain uasan zloin protiv srca; toliko veliki zloin da ih ruka sudbine smesta pogodi; starac je ionako bio strahovito pogoen svojom tekom i neizleivom povredom; naneti mu jos veu bol, zloupotrebljavajui njegovu bespomonost, bilo je jedno surovo i izuzetno podmuklo delo. Jer voleti ili biti zaljubljen nije greh ve vrlina; kazniti tako neto umesto da se nagradi, zloin je pred licem Boga. Tada se jo jednom okrete prema svojim sudijama i uz saaljiv osmeh spokojno ree: I vi koji me osudiste, poinite zloin nad srcem; ali, niti se zbog toga na vas ljutim niti ste time u meni mogli probuditi bolne emocije besa i ljutnje; va zloin me se ne dotie. Ipak, dobro razmislite o tome ta uiniste zarad onih koji su sledei, da pred vama stoje kao i ja danas. Sad Zbogom, graani Mermergrada, mir bio s vama! Tada ga vojnici odvedoe, a gomila poe vikati govorei: Nepravedno ga osudie, on nije nikakva varalica, ve jedan sveti i pravedan ovek. Nije li izgledao plemenito i dostojanstveno dok stajae pred svima, ne bee li izvanredan govornik? Takvim i slinim povicima izraavali su svoja oseanja sve dok se ne razioe. A Antonija su otpratili kui, gde mu je dozvoljeno da se oprosti od svojih uenika i prijatelja, ma da neki od njih uopte ne dooe jer su ga bili ostavili na cedilu, bojei se javnog miljenja i bilo im je mrsko da ih vide u njegovom drutvu. A kada su se svi okupili, tiskajui se pored njega i dajui oduka svojoj ljubavi i divljenju izraenim mnogim oseajnim reima, on im se obrati: Prijatelji moji, iako ja odlazim, ostaju drugi, koji ne samo da mogu predavati kao ja, ve i mnogo bolje i koji e moi da vas upute u tajne za koje nisam imao dozvolu da o njima govorim. Moj pad u ovom gradu, iako na
154
izgled lo, u stvari je dobar, jer je pokazao ko su pravi uenici a ko oni lani, ko su oni koji nepokolebljivo kroe putem spoznaje a ko prevrtljivci i slabii. Ostatak dana provedoe u filosofskoj raspravi i udesie da im dalje instrukcije daje ili Petrije ili Mudrac Florijan; a kad se priblii as oprotaja, neki i plakae: zbog ljubavi i zahvalnosti i tuge zbog rastanka ne samo od Antonija ve i od Sinare.
XVIII
U rano jutro se dva peaka ponovo naoe na putu; bila je to poslednja etapa njihovog putovanja; dok su koraali, Sinara se s ljubavlju pripijala uz Antonija nazivajui ga svojim junakom i drugim imenima od milja, prepunih nenosti, divljenja i ljubavi. Povremeno bi se u glas nasmejali dogaajima prethodnog dana, a povremeno bi bili po malo tuni i to iz samilosti. Jer Antonije ree: Ako je tako lako osuditi jdnog nedunog oveka, lako je osuditi ih i na stotine; i ma da to u mom sluaju uopte nije vano, jer i ja, kao i ti, posedujem sreu due koju nita ne moe poremetiti, mnogi drugi nisu u tako povoljnom poloaju i takvim obeaivanjem mogli bi bili gurnuti u nezamislivu agoniju. Sinara mu na to odgovori: Premda je tano to to kae, ipak ak ni nepravedno osueni nisu apsolutno neduni u izvesnom smislu, jer zaboravlja da pate zbog svojih ranijih nedela, koja, iako ih se vie ne seaju, jo uvek raaju plodove zahvaljujui zakonu uzroka i posledice. I tako dragi moj, zaboravlja sopstvene rei izgovorene jue, te na neki nain pokazuje saaljenje prema onima koji samo utiru put ka srei tako to otplauju svoje stare dugove. Ljubei je i smejui se Antonije ree: O, paragone Mudrosti, uvek si spremna da argumentom rastera moju alost i uistinu si pravo otelotvorenje same biti Utehe. Mnogima uspeva da um zavedu tako da zaboravi sopstvene muke, ali ti ih rasteruje svojom dovitljivou koja je uistinu nepogreiva. Pa ipak ima jo jedna sitna boljka koju mora oterati, zna li koja je? A ona odgovori: Kako bih mogla znati? Tad Antonije ree: Proitaj mi misli, znam da to moe. Ali mu Sinara odgovori: Bez tvoje dozvole to ne bi bilo opravdano. Dajem ti dozvolu uzvrati on. Sinara se nasmeja pomalo zbunjeno i ree: Misli ti sadre i pitanje i elju. Pretpostavka ti je tana odvrati on i kakav je tvoj odgovor? Odgovor u ti dati na kraju puta, kada se vratimo kui, ukoliko se uopte budemo i vratili; za sada e dobiti samo poljubac kojim u ti zapeatiti usta. Poto je primio poljubac, on ree: Na pomen kue odjednom dobih neukrotivu elju da jo jednom vidim svog dragog prijatelja Palomida; njegovo mirno, lepo lice odjednom izroni ispred mene poput nekog boanskog lika dok mi se obraao iz velikih daljina. ini mi se da je prola itava venost otkako sam ga poslednji put posetio u njegovoj mili na obali mora. arobnice malena, ubeen sam da si ti ta koja je na neki nain stvorila njegov lik predamnom, kako bi mi odvratila misli od daljnjeg ispitivanja; nije li tako? Ona
155
na to odgovori: Nisam; bez sumnje je tvoj prijatelj Palomid u tom trenutku mislio na tebe i tvoj um je poput ogledala reflektovao njegov lik. Razmenivi te rei, oni skretoe stazom i pred sobom ugledae jednog psa koji je leao isputajui svakovrsne bolne jauke i krike, jer mu je jedna apa bila teko povreena. Antonije mu smesta prie i milovao ga je, dok je jadnik mahao repom i gledao ga preklinjuim pogledom. Antonije nastavi da ga miluje i da mu govori dok je pregledao ranu koja je poticala od jedne velike treske koja se zabola duboko u meso i uzrokovala strahovit bol. Sinara tad ree: Gledaj da nekako izvadi tu tresku, a ja u potraiti list jedne lekovite biljke pa emo mu ga priviti na ranu poto je budemo oprali. Ovo rekavi ona se zaputi u oblinje polje, vadei prethodno jedan loni iz svog zaveljaja, da bi donela i svee izvorske vode. Antonije za to vreme pronae u bunju jedan vei trn i neno se obraajui psu, poe da isti ranu: Dragi moj prijatelju, jednim trnom emo izvaditi drugi, kao to bi slali lopova da uhvati drugog lopova; pas je skimtao i zavijao od bola, iako je razumeo i bio vrlo zahvalan. Kada je treska konano bila izvaena, on poe mahati repom i lizati ruku svom dobroinitelju; u to stie i Sinara, nosei list i sveu vodu u lonetu. Tada paljivo opra ranu, privi lekovitu biljku i poveza je komadom lanenog platna iz zaveljaja. Antonije tada ree: Nikako ne moemo ostaviti ovog naeg mlaeg brata da leei na putu crkne od gladi; mormo ga povesti jer izgleda da je beskunik koji je zalutao i izgubio se. To rekavi, on paenika neno podie i nosio ga je u naruju. Bilo se ve spustilo vee kad, nakon mnogo penjanja, troje putnika stie u seoce koje se nalazilo visoko u planini. Zbog velike visine zemlju je prekrivao sneg i vladala je zima, tako da im je bilo vrlo hladno; bili su gladni i premoreni, a ispostavilo se da ni psa nije bilo tako lako nosti. Napokon im poe za rukom da pronau jednu tronu gostionicu koja se nalazila u zaista bednom stanju, jer putnici su u ovom kraju bili retki, pogotovu u zimsko vreme. Tu ipak dobie neto za jelo i pie i ogrejae se pored vatre. Gostioniar je bio ljubazan revosno poslujui oko njih, i ne uspevajui da prikrije radoznalost ispitivao ih o prirodi njihovog puta u takve divljine i to u takvo nerazumno vreme. Antonije mu na to odgovori: Prijatelju, mi traimo manastir koji se nalazi u blizini ili na samom vrhu one planine i im svane nastaviemo put u tom pravcu. Ljubazni stari gostioniar sklopi ruke obuzet uasom i ree: Nikada neete uspeti da se popnete na taj vrh, pogotovo ne zimi, a baka to je jedan od vas jedna gospoja; ta bi teli tamo gore od kaluera udaka, koji, ko to se pria, izvode razne neuvene stvari i koji kolko znamo ne primaju posetioce? A Antonije mu odogvori: Ipak emo ii; manastir nam je odredite i stiiemo do njega osim ukoliko ne umremo na putu. Tad ree opet gostioniar, krei ruke: Avaj, avaj, zasigurno ete se zatrti u snegu ili pasti niz liticu ili umreti od iscrpljenosti i hladnoe; zbog svoje ludosti naiete smrt i o vama se nita vise nee uti. A Antonije ree: Nije tako, prijatelju, jer mi smo vrlo jaki i puni ivota; stoga se ne boj i ne strahuj za nas! Ali mu gostioniar odgovri: Vi da taki mladi i lepi leite ko smrznuti leovi u snegu i da vas ne vidu ljudske oi nego samo zvezde nebeske. Antonije tada kaza: Uistinu ima meko srce i nee proi nenagraen za svoje milosre i dobronamerni napor da nas odgovori od opasnog puta; i sam pogled na tvoju samilost prema nama izaziva samilost
156
prema tebi i vrlo rado bi rasterali tvoju melanholiju, a poto za to nemamo drugog naina, a ti idi u svoj podrum, te nam donesi bocu svog najboljeg vina da je svi zajedno ispijemo. Tad se lice starca dobrog srca razvedri i zahvalivi Antoniju on pouri da ispuni reeno. Kad se udaljio Sinara ree: Kao to vidi, Gospodari Puta Leve Ruke rade na tome da nas ponovo zastrae, samo to ovog puta to ine kroz dobrotu, meko srce i zabrinutiost, koristei tog divnog starca za svoje svrhe, umesto hukaa i nepravednih sudija, kao to je to do sada bio sluaj. Uistinu i oni prepuni vrlina mogu biti koriteni u zle svrhe, ba kao i zli i nevaljalci, ali, kao to ree, ovaj na prijatelj bie nagraen jer je potpuno neduan. Nije li slian sluaj i sa istim vodama reke koje gase ej mnogih oealih, inei dobro, ali istovremeno spreavaju putnika da nastavi put ispreivi se i time inei zlo.? Preplavljen ljubavlju, Antonije se osmehnu svojoj dragoj: Moralisto mali ree on ovoga puta ti je poreenje malo krnje, jer koju ulogu imaju Gospodari Puta Leve Ruke kad je u pitanju reka? A Sinara mu odgovori: Time to dovode putnika do mesta gde je ne moe prei jer nema ni mosta ni pliaka a tok reke toliko silan da se putnik boji da ga pree. Antonije se nasmeja ovome i ree: pobeda je tvoja ovoga puta i zato u ti to platiti poljupcem:
XIX
Kada se pribliilo vreme za odlazak na poinak, Antonije se kao i uvek posveti svojoj veernjoj meditaciji; uskoro pred sobom ugleda Petrija koji je zraio ljubavlju. Tad pustinjak ree: Uenice moj, dobro ini i jue si posejao dobro seme, pretvorivi svoje suenje u propoved dobrote, stvorivi utisak da si se branio iako uopte nisi, ne odajui ni jednu tajnu, potujui time naa pravila. Za nagradu e noas posetiti oblasti neopisive lepote i Blaenstva, jer dok tvoje telo spava dua je svesna. Ipak uvaj se da ne pomisli: ova radost koja se reima ne moe izraziti, sasvim mi je dovoljna; zato uopte da idem i dalje ka poslednjem i najteem iskuenju? Znaj da sve dok nije postignut krajnji Cilj u ovejem srcu mora postojati Boansko Nezadovoljstvo koje mu apue: ak ni ovo nije dovoljno, jer samo kad se stigne do Cilja, Blaenstvo postaje Apsolutna, Veita Svest koja duu vie nikada ne naputa. I zato, kao to rekoh, uvaj se, moj blagoslov je uvek s tobom! Rekavi to, Petrije ieze. Te noi, ba kao to je Majstor pretskazao, Antonijevo telo spavalo je dubokim snom ali mu je dua bila svsna svega. Kada je svanulo, probudio se i protrljao oi, osveen kao nikada do tada, ali sa oseanjem kao da se vratio u zatvor, ili u san. Ustao je i obukao se, a poto se osveio sede da dorukuje sa Sinarom i ree joj: Ljubljena moja, protekle noi u snu, bio sam s tobom u jednom carstvu neverovatne radosti, svetlosti i boja, koja se reima ne moe opisati; a sada mi kai da li se i ti sea tako uzvienog stanja? A ona mu odgovori: Da, ali ba kao to ree, ne mogu ti o tome nita rei jer rei nisu u stanju da opiu stanje koje je izvan svakog iskustva doivljenog na beivotnim
157
ravnima zemlje. Ali, jedno ti zasigurno mogu rei, da je zemaljska svest nalik nekoj mranoj zemlji senki roenoj iz nerealnosti i prevare u poreenju sa stanjem koje smo oboje doiveli. Sada vrlo dobro razumem zato i mistici i filosofi svoju ekstazu i ekstatine vizije opisuju toliko razliitim terminima koji se esto i sukobljavaju, izazivajui na taj nain kritiku i skeptinost neprosveenih; u pokuaju da postignu nedostino, mistici u deskripciji pribegavaju hiperbolama i ekstravagantnim poreenjima kada govore o ulicama poploanim suvim zlatom i dragim kamenjem, to u sutini uopte nije sluaj, ve predstavlja samo jedan slabaak napor da saopti ideju o bogatstvu, velianstvenosti i sjaju svojstvenim tim uzvienim ravnima. Antonije tada ree: Ljubljena moja, jesi li spremna da nastavi put uprkos tome ta si doivela? A Sinara mu odgovori: Jesam i to jo ovoga asa. Opremivi se zalihom hrane i pia, jer na putu vie nije bilo sela, i udesivi da pas ostane kod ljubaznog gostioniara koji ih je iznova preklinjao da ostanu, zaputie se u ledeni, otar vazduh. A pas, ugledavi kako odlaze, iz zahvalnosti je lajao i cvileo, pokuavajui da se otrgne iz gostioniarevih ruku, tako da su jo dugo iz daljine mogli uti njegovu jadikovku. I Antonije ree: Rado bih to siroto stvorenje poveo s nama, da se nisam bojao da bi nastradao u snegu; on sad mora da misli (ukoliko uopte moe da misli, u ta sam vrsto uveren) : udna sorta, ovi ljudi: u jednom trenutku su suta ljubaznost a ve u sledeem su neljubazni, svojim milosrem budei moju ljubav prema njima, da bi je utnuli, napustivi me. A Sinara ree: Nisu samo psi ti koji razmiljaju na taj nain u vezi svojih gospodara; tako razmiljaju i ljudi u vezi Boanstva i njegovih Poslanika, jer kad ih prati dobra srea oni kazu Bog je dobar, a u nesrei kau Gospod me je napustio, ne shvatajui da i potonje moe biti manifestacija Boanske dobronamernosti, ba kao i oigledna injenica da si napustio tog psa, koja je mnogo vea manifestacija tvoje ljubaznosti, nego da si ga poveo da nastrada u snegu. Ipak, razlog ovekovog nerazumevanja Boanstva ne treba dugo traiti, jer je greka u injenici da sve posmatra razdvojeno umesto u celosti, smatrajui jedan deo zlim a drugi dobrim, neprestano se pitajui zato je to tako. Neprosvetljeni su uvek spremni da kude Boga ili Zakone Prirode, umesto da kude sebe same, zaboravljajui pri tom da ma kako Kosmiki plan bio udeen, nikad im ne bi bio po volji i smatrali bi da im je mogao dodeliti veu prednost. Tad ree Antonije: Vebanje te je usitinu obdarilo reitou i poto u ivotu nisi proitala mnogo knjiga, sve vie postaje oigledna istina da reitost i inspiracija potiu iz srca, a ne iz mozga. Dok su tako razgovarali oni zaue da prema njima tri pas i to na tri noge, to je bolje umeo. Tad ree Sinara: Gledaj kako si nadmudren, to verno stvorenje se otrglo sa ueta i uspelo da pobegne. Pas prie blie maui repom i skakuui, najpre oko Antonija a potom i oko Sinare u ekstazi veselja, te ni jedno od njih nemaae srca da ga poalje nazad. Sinara se nasmeja i ree: "Gledaj kako je ovo pseto vernije svom Boanstvu od oveka, jer kae ak iako izgleda da si me napustio, ja tebe napustiti neu. Onda ga pogladi po kudravom kaputu i poljubi mu glavu. I tako su svo troje celoga dana s naporom napredovali po snegu obasjanim suncem, od ega su bili potpuno zaslepljeni, ali im je oko srca bilo
158
toplo. Uspon je bio vema naporan i Antonije je morao da zastaje kako bi razmislio kuda treba da idu. Oko njih su se sa sviju strana uzdizali bezbrojni beli vrhovi, i svetloljubiaste i azurne doline obojene plavetnilom neba i senkama, dok je vazduh bio kao najskupocenije ampanjsko vino. Ali, kako se pribliavalo vee, poeo je da biva sve ledeniji, poput ogromnog skerletnog diska sunce je tonulo naputajui zemlju i ostavljajui kao neko srce iz kojeg se istoila sva ljubav, sva svetlost i uteha, svaki znak ivota. I Antonije ree: Vie se nita ne vidi, a i preterano smo iscrpljeni da bi nastavili put; zato moramo rukama iskopati rupu u snegu i napraviti zaklon od ledenog vazduha, u kojem emo se odmoriti. Ali, moramo se uvati da ne zaspimo, jer zaspati u snegu, znai vie se nikada ne probuditi. Tako i uinie i odmarali su se jedno vreme, sve dok se hladni, cinik mesec ne pojavi sa svojom sablanom svetlou, podseajui na masku koja visi posred neizmernog bezdana neba. Tada uz ogroman napor natavie sa peaenjem sve dok se krajnje iscrpljeni ne zautavie da opet u snegu iskopaju zaklon od vetra i odmore se. Tako provedoe itavu no, pri emu je svaki sat bio gori od onog preanjeg, dok najzad ne pomislie da im je kucnuo zadnji as. Ali kad sunce konano izae, oni ustadoe i iznova stadoe da se penju; sa svakim korakom uspon se inio sve teim i sve stranijim. Pas je sada vec bio toliko oslabio, da ga je Antonije i pored sopstvene iscrpljenosti uprtio na rame i nosio; Pre bih i sam umro, nego to bih ga ostavio ree. A Sinara mu odgovori: Uskoro e nas oboje morati prepustiti smrti, jer jo par koraka i ja vie neu moi da hodam. On joj se sa uasom zagleda u lice i vide da izgleda oronulo i bolesno i srce samo to mu se ne zaplaka od saaljenja i ljubavi. On pokua da je ohrabri reima, govorei da zasigurno vie nisu daleko od cilja, jer peae ve toliko dugo; ali, kako je vreme odmicalo nju je naputala snaga i jedva je napredovala. I onda konano, kad sunce ponovo zae i ledeni dah veeri ponovo obavi zemlju, ona onemoalo pade niice. Antonija obuze oajanje i nije znao ta mu je initi, jer su i povratak i nastavljanje puta jednako izgledali beskorisnim i fatalnim, a nije bio u stanju ni da je nosi, jer i sam se ve duze vreme jedva vukao putem. I zato poe da joj trlja ruke, lice i noge, da je privija uz sebe i apue joj rei utehe, dok se pas stiskao uz njih, liuci joj ruke i lice i sam na ivici totalne iscrpljenosti. Sinara tad proaputa: Ljubljeni moj, molim te nastavi sam; mene ostavi da spavam jer sada znam ta su Majstori govorili - postizanje clja za mene nije u ovom telu, ve s one druge strane, u smrti. Dok ju je ljubio usnama svoje due, Antonije joj ree: Onda je i za mene s one strane, jer ostaviti te ne mogu, ak ni da mi itav univerzum padne pred noge. Poslednjim treptajem snage ona zapoe da ga moli i preklinje govorei: Kako mogu krenuti srei znajui da je tvoj neuspeh moja krivica? A on joj ree: Umreti s tobom trijumf je za mene; verujem da je ovo poslednje iskuenje i poslednji ispit srca, odrei se ivota, da bi ga stekli, naputajui zatvor tela da bi stekli slobodu za venost. Slabim glasom ona odgovori: Nije ba tako: snage jo ima da postigne cilj na zemlji, a Majstori su naloili da smrt je samo moja, a ne i tvoja. I opet poe da ga preklinje da nastavi, a nju da ostavi da spava u snegu. Tada se odjednom uuta, oi joj se sklopie i lice obli bledilo smrti; u agoniji, pritiskajui svoje usne na njene, Antonije vie ne oseae njen dah. U
159
oajanju on kriknu poslednjom snagom: Zar je nita nee spasiti? I gde su Majstori nai? I gde je srea due moje? I utonu u jadikovanje i jecanje, koji su mu se inili kao da traju ve satima, mrmljajui pri tom: Sad sam sasvim sam i potpuno izgubljen * Njegov verni drug lizao mu je ruke, pritiui mu njuku na lice i pribijajui se jo vre uz njega, a onda je cvileo, mahao repom, ponovo cvileo, lizao mu ruge pribijao se uz njega pokuavajui da svog gospodara u ovom trenutku oaja utei time to e ga ubediti u svoju ljubav. Onda odjednom prestade, podie glavu, nauli ui i napregnuto je sluao; tad zalaja, poe da njuka a onda iznenada skoi, kao da je iscrpljenost iezla, i tronoke se izgubi iza gomile snega. Antonije otkri lice i podie pogled u uenju. U tom trenutku iza gomile snega se pojavie dve visoke prilike, a pas je podskakivao od sree i motao im se oko nogu, kao da je hteo da ih time pouri. Bili su obueni u neobinu kaluersku odeu tamne boje i imali iljaste brade, ma da je Antonije bio toliko skrhan da je samo primatio da su u pitanju mukarci. Ali kad prioe malo blie i mesec ih obasja svojim bledim zracima, on prepoznade njihovu odoru i smesta shvati da pripadaju Bratstvu. Kad su se sasvim pribliili, onemoao od jada on se baci niice pred njihove noge i uzviknu: O, Majstori, prekasno stiete, moja ljubljena ve je mrtva. Onaj vieg rasta ga podie nenou jedne ene i ree glasom neopisive blagosti kako bi ga ohrabrio: Nije tako brate, samo je onesvetena. Onaj drugi se mai jedne boice ispunjene nekom tamnom tenou, podie joj glavu, otvori usta i u grlo sasu njen sadraj. Proe nekoliko trenutaka u kojima je Antonije ispunjen nadom napeto posmatrao ne trepnuvi i ona otvori oi. Tada je taj isti brat podie u naruje kao da je dete i ree: Ja u je nositi jer ne bi bilo dobro da se i dalje ovde zadravamo a ti kreni za nama im bude mogao; rekavi ovo on krete. Antonije je oklevao: Noge mi odbijaju poslunost, a u glavi mi s sve okree! Na to onaj visoki kaluer klee pored njega, pogladi ga po ruci i s osmehom mu ree: Tvoje muke se zavrie, brate moj! I najgore iskuenje proe samo iscrepljenog tela, koje e uskoro povratiti snagu. Sad popij ovo i ono e te okrepiti kao to te nita u ivotu nije okrepilo. To rekavi, i on izvadi boicu koju priblii Antinijevim usnama. A ovaj je pio, odmarajui glavu na kaluerovom ramenu kao to to ini uteeno dete. On smesta poe da se osea bolje, a sva vrtoglavica i nemo iezoe na udesan nain, dok je u dui oseao neopisivo olakanje, toliko jako da samo to nije zaplakao od sree. Umesto toga on polako ree: Spreman sam da krenem i vrlo mi je milo to mogu da hodam, jer odea mi se smrzla i rado bih da stignem na odredite, za koje se nadam da vie nije daleko. A kaluer mu odgovori: Tu je, na domak ruke i stiiemo za trenutak. Rekavi ovo on ustade podigavi Antonija vrlo neno te kretoe. Nisu nainili ni nekoliko koraka kad se Antonije iznenada zaustavi rekavi: A gde je pas, zato nije s nama? I okrete se da bi ugledao kako njihov verni drug nepomino lei u snegu. I ree samilosnim glasom: Avaj, ako je stari prijatelj mrtav, srce e mi prepui od saaljenja; moda je i on samo izgubio svest i moemo ga vratiti u ivot. Tad se vrati i klee pored psa, pa ga je tapao i milovao i pokuao da ga
*
U svoj mistinoj literaturi postignuu uvek prethodi ovakva agonija naputenosti i oaja
160
podigne na noge, ali uzalud. Tad ree kalueru: Preklinjem te, daj mi malo od tog tvog eliksira da okrepim ovog jadnog psa. A kaluer mu odgovori: Da traim dragoceni eliksir na jedno pseto? Tad povika Antonije: Kamo sree da ne popih dragocenu tenost, da je sad dam tom sirotom stvoru. A kaluer odogvori: to trai tugu na nekog ko ne osea bol jer je u nesvesti i time zadovoljan? A drugo, nije dobro vie biti ovde, zato doi da traimo toplotu i zgodu i hranu i jo bolje, eka te tvoja draga. A Antonije povika: Nikad ne bih ostavio ovog sirotog vernog psa ukoliko nisam siguran da mu se vie ne moe pomoi i ako mi ne da svoj eliksir, ja u ga nositi do manastira da vidim moda e ga toplota oiveti, jer nemam namere da ga ostavim da umre u snegu. Sada je kaluer odjednom govorio glasom prepunim odobravanja, ljubavi i nenosti: Brate moj, uistinu naui ta je pravo milosre* i sada vidim da si se razvio Putem Milosti i da si podoban za Pomagaa oveanstva. U svakom sluaju bih spasio tvog vernog psa, ne samo zarad tebe, ve zarad ljubavi prema bratu mlaem u evoluciji. Tada opet izvadi boicu ivota i sipajui mu sadrinu u usta, on ga neno uze u naruje i ponese.
XX
Tada Antonije i kaluer po imenu Pasimunda kretoe grebenom, koji se nalazio neto nie ispod vrha planine i uskoro ugledae dolinu i u njoj zaklonjen od vetrova manastir osvetljen bledom meseevom svetlou; kroz male prozore dopirala je uta svetlost i bojila sneg. I Pasimunda ree: pogledaj nae odredite, ne izgleda li kao neko otelotvorenje dobrodolice, sa svim prozorima osvetljenim kao za neki praznik? Iza njega moe videti svetlo koje dopire iz obliznjeg sela, treperei po belini okoline nismo ba toliko izolovani kao to si mislio; onaj ko poznaje staze zaas stie u svet ljudi bez ikakvih potekoa, to es videti kad bude dolo vreme da krene kui. Antonije mu na to odgovori: Sad mi je cela zemlja postala svet i ne oseam se graaninom ni jednog grada, ni vlasnikom neke kue, ni roenim u nekoj zemlji; ipak u se jednoga dana rado vratiti u svoj dom da bih ponovo video prijatelja koga volim; i ne samo to ga volim, ve mu dugujem zahvalnost koju mu nikada neu moi vratiti. Tad Pasimunda ree: Kakvu ti je to uslugu uinio? A Antonije oidgovori: Otvori mi oi za Visoku Nauku i mada mi je pozajmio nekoliko knjiga i na taj nain probudio moje interesovanje, da nije bilo njega i njegovog plemenitog dela protraio bih itav svoj ivot. A Pasimunda ree: Samo mudri znaju da i najsitniji in dobronamernosti moe imati nepredvidive rezultate; ipak mislim da e uskoro shvatiti da je tvoj dug mnogo vei nego to pretpostavlja. Sad hodaj paljivo jer je vrlo strmo a staza klizava, te vodi rauna da ne padne. I tako Antonije uskoro napokon stie na kraj puta i kada stupi u veliku dvoranu manastira, osvetljenu lampama i bljeskom vatre, Sinara
*
Istinsko milosre je izvanredno obraeno u Mahabharati gde se pria takoe odigrava oko psa koga Arduna odbija da napusti
161
mu prie i vrsto ga zagrli. A pas, koji se bee sasvim oporavio, skoi iz Pasimundinog naruja, te je skakao oko gospodara i gospodarice, dok su ih stanovnici manastira, koji se behu skupili za veeru, posmatrali sa osmehom u divnim, dobronamernim oima. Tada jedan od brae povede Antonija u sobu u kojoj je bila spremljena svea odea i voda za umivanje i ree mu da malo pouri jer se bliilo vreme veere. On se umi i obue suvu, toplu odeu, urei koliko je god mogao, jer bio je i vrlo gladan. I dok je kroio dugakim uzanim hodnikom prema trpezariji, mislio je: Nekako mi se ini da mi predstoji ogromno radosno iznenaenje, iako ne znam ta bi to moglo biti, jer obilje neoekivanog ve se iscrplo, ukoliko nije re o kraljevstvu duha koje je bezgranino. Kad skrete iza ugla hodnika on vide da su vrata trpezarije otvorena i gle uda, tu stajae Palomid u razgovoru sa Sinarom. Oni se bacie jedan drugome u zagrljaj kao dve due koje su dugo bile razdvojene i Antonije ree: Ni sanjati nisam mogo da e pehar moje sree ikad biti do vrha ispunjen; al da te neoekivano sretnem, ljubljeni prijatelju moj, napuni ga k nita na svetu drugo to ne bi moglo. Al reci, otkud ti ovde? Palomid se nasmeja i odgovori: esto se povlaim u ovaj manastir i smatram ga svojim domom koliko i onu vilu pored mora. A Antonije ree zabezeknuto: Znai i ti si brat, ali otkada? I zato ne htede da poe samnom kad te molih? Palomid se opet naemja rekavi: Putem kojim si doao stigoh ve odavno, te nije bilo nuno da ga opet biram, a zarad tebe ne bee ni dobro. Antoniju odjednom sinu istina, jer priseti se Palomidovih rei. Zato ree s ljubavlju i potovanjem: Majstore, tebi dugujem sve, i sada znam da si mi ti poslao starog mudraca preruenog u prosjaka koji me nagovori da traim Put; sve vreme si bio nevidljiva snaga koja me je upuivala od jednog uitelja ka drugome. Tad zazvoni zvonce za veeru, te se Palomid umesto odgovora samo osmehnu i povede svog uenika do trpeze, u ije elo sam sede; Sinaru posadi sa svoje desne strane, a Antonija s leve, dok ostala braa posedae s obe strane stola. Za vreme jela vodio se veseo razgovor, a smeh kaluera neoptereinih nikakvim bremenom bejae muzika za ui dvoje pridolica. Antonije je pri tom mislio: Kako je izvanredna skromnost Velikih oigledno je da je Palomid Glava Bratstva jer sedi na poasnom mestu; tolike godine ga poznajem, a da ni jednom reju to ne pomenu. Kada je veera zavrena, a braa se razila, Antonije i Sinara ostadoe sami sa Palomidom i Antonije Ree: Majstore, kai nam ta sve ovo znai, jer iako pogaam mnogo toga, rado bih sve iz tvojih usta da ujem. A Palomid mu odgovori: Prijatelju moj, ne zovi me Majstorem i kazau ti sve to eli da zna; mora znati da je ovo putovanje, iako fizike prirode, takoe bilo i simbolino putovanje Due pema Boanskoj Spoznaji i putovanje tela do krajnjeg cilja. Ma da sam mogao da vas poduavam u svojoj vili pored mora, bez putovanja i tekoa i gorkih iskustava na njemu, moje uenje bi bilo jalovo ili veoma mravog ploda. esto je dugaak put najkrai i poduavati (kao to si to inio u Mramorgradu) znai i uiti, zahvaljujui vrlinama koje se stiu i koje omoguavaju otvaranje kapija na putu ka daljoj spoznaji. I zato ovde gore, gde je vazduh ist i vrlo redak i neumrljan neistim vibracijama misli grada, oboje moete napredovati na nain koji nigde drugde ne bi bio mogu. I mada do ovog mesta vodi jedan lak uspon koji koristimo braa i ja, bilo je neophodni da se uspnete onim teim i kao ispit
162
i kao iskustvo koje proiuje srce, to sada bez sumnje i sami vidite. Ipak, sam kraj putovanja je va dom, jer bilo bi neplodno kada bi ovde zauvek ostali a ima toliko toga da se uini za dobrobit sveta. I taj povratak kui bie i simbol i injenica, jer kao to ste vi preduzeli kruzno putovanje, tako to ini i oveanstvo, odlazei u potragu za sreom i znanjem, nauivi na kraju da e ih nai samo u dusi. A Antonije ree: Mnogo proitah u tvojim knjigama o godinama napornog traganja i o uasnom liavanju, neophodnih da se postigne Boanska Inicijacija, ali kad pogledam unazad, ako izuzmem agoniju na kraju, kad mislio sam da sve izgubih, putovanje i nije bilo toliko teko. A Palomid mu odgovori: Znaj, brate moj, da tvoj uspon ne poinje u ovom ivotu, to e uskoro i sam otkriti kad ti se vrati pamenje iz prolih ivota; mada si na poetku ovog svog ivota bio zagazio u ulna zadovoljstva i izgledalo je da je udaljen od Staze ili joj protivan, izgled esto vara i onaj ko misli da je veoma udaljen od svog cilja moe mu u stvari biti vrlo blizu, kao to je to bio sluaj sa Sinarom, tvojom vernom, nesebinom pomonicom i prijateljicom. Bezbrojno je mnogo puta bilo da je neko koga je svet nazivao grenikom, bio udaljen samo za vlas kose od Sveca ili barem od potencijalnog Sveca, ime su njegovi poroci poslednji treptaj vatre nieg sebstva koja je na izdisaju. Na ovom mestu Palomid napravi pauzu, s ljubavlju posmatrajui svoje uenike, a onda ree laganim glasom: Sada vas moram na kratko ostaviti same da bih se posvetio meditaciji, ali u doci pre nego to bude vreme da krenemo na poinak. Kada je otiao, Antonije uze Sinaru za ruku i ree: Ljubljena moja, ovo je kraj, pa ipak samo je tek poetak, jer do dana danjeg bejasmo samo deca to ue da hode, nesposobna da delaju zbog ogranienja, nesposobna da oseaju i da vole. Sada tek znam da ono to neprosvetljeni nazivaju ljubavlju u poreenju sa ovom ekstazom koju za tebe oseam, teko da se moe nazvati ljubavlju, jer u pitanju je samo jedna kapriciozna meavina udnje i tuge, promenljive sree, strepnje i ljubomore i mnogih drugih nebitnih stvari. Sinara se osmehnu i ree: To to o ljubavi ree, istina je, al ne i to o povratku kui za tebe to je kraj, al ne i za mene; znaj da jo nisam prola kroz uasni oseaj naputenosti koji vodi krajnjem cilju. Antonije se zagleda u nju pogleda punog ljubvi i samilosti: Znam i kad bih mogo potedio bih te toga, jer agonija je neopisiva, kao da su se sve agonije ovog sveta slile u nju. eli li da zna u kom je obliku meni dola? Reci mi odgovori ona. I on joj ree: Na onoj planini dok miljah da si mrtva. Ona mu samo stisnu ruku, posmatrajui ga s tako reitim izrazom lica, al ne izgovori ni rei. ak i da bejah mrtva, ti i sam dobro zna da smrt ne znai rastanak. A on joj odgovori: To dobro znam, ipak to bee moja kunja, jer mi po zadnji put ta uasna iluzija razdvojenosti ophrva duu, ostavivi me potpuno izgubljenog i lienog svake Ljubavi. Al ovo hou da ti kaem, Pomo u nudi nikada nije tako blizu, kao kad izgleda van svakog domaaja, seti se toga kad doe vreme tvog zadnjeg iskuenja. A sad mi odgovori jedno pitanje. ta bi eleo da zna? A on ree: Zar nisi ula da Majstor ree da treba jo neto da uinimo za svet? A ona mu odgovori: ula sam. On tada ree: Ogranienost prostorom i vremenom i umorom kad se zauvek ode i pomaganje velikog siroeta oveanstva, predstavlja radost svakog brata to izvrava zahvaljujui posebnim svojstvima, al posao na koji je mislio
163
Palomid vezan je za fiziku ravan. Moda je tako i ta s tim? upita ona. A on odgovori: Znaj da ova tela u poreenju sa Venou samo kratko traju i da ima malo brae da nastave s radom, te da bi vrhunac naeg ivota na zemlji dostigli samo ukoliko bi obezbedili nosioca jedne uzviene due: Smem li da te zamolim dve stvari? Budi mi ena, ljubljena moja i daj mi sina. A ona mu odgovori: Hou. I tako, posle izvesnog vremena, ovo dvoje sjedinjenih vrati se u svoje rodno mesto i u dogledno vreme rodi im se sin; i zato to je njihova ljubav bila toliko ista a due tako uzviene, oni privukoe jedno veoma plemenito bie koje postade mudrac i koji ostavi svetu ogromno bogatstvo u obliku boanske filosofije. A njegovi roditelji, u jeseni svog ivota, iako mladog i lepog izgleda, napustie telo i sada zajedno rade u najviim sferama Blaenstva, sve dok ne doe vreme da se ponovo rode da bi oveanstvu pomagali u daljem prosvetljenju.
164

Upućenik

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Upućenik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software http://www.foxitsoftware.com For evaluation only.

[The Initiate] [Cyril Scott]

Sa engleskog prevela i obradila Nevenka Spasi-Thater

Dastin Morvord Hejg

UVOD O UPUENICIMA, ADEPTIMA I MAJSTORIMA _______

Dastin Morvord Hejg

Ponienje Dejzi Tampelmor

Nehrianska pobonost arhiakona Viltona

Francuski za mnogo jaca od mene prim. prev.

Pismo moje sestre

Dobrovoljni zatvor gospoe Barton

Mondenska etvrt u jugozapadnom delu Londona prim. prev.

Odlazak Dastina Morvorda Hejga

U okultnoj literaturi ovo se naziva Zakonom karme

You might also like