UVOD : Ovim seminarskim radom pokuaemo da obradimo djelo velikog naunika Anrija Fajola.

Tim djelom su obradjeni principi menadmenta kojeg mi danas poznajemo naravno malo izmjenjenoj formi, odnosno prilagodjenoj savremnim uslovima ivota njenih poslova. Menaderstvo je izuzetno vano za poslovanje privrednih subjekata kao i za druge sfere drutvenog ivota. Ovim radom naglaena je neophodnost poznavanja principa i elemanata koji su potrebni za organizovanje i uspjean rad svih kadrova od radnik Nadamo se da emo uspjeti pribiliti vam ovaj rad na dostojan nain kakav on i sam jeste. i potrebama savremenih preduzea i njihovih elnika i kadrova koji su zaposleni radi napretka i razvoja

1.BIOGRAFIJA ANRIJA FAJOLA: Anri Fajol (1841-1925), slavni francuski teoretiar, smatra se ocem menadmenta, rodjen je u Istanbulu 1841.godine gdje je njegov otac Andre, ininjer metalurgije radio na izgradnji mostova. Diplomirao je 1860.godine Rudarsko ininjerstvo na Visokoj rudarskoj koli u Sent Etjenu. Svoju teoriju zasnovao je na ogromnom iskustvu steenom radei u jednoj jedinoj kompaniji, za koju je radio itav ivot. Poeo je kao rudarski inenjer, a karijeru je zavrio, u sedamdesetsedmoj godini, kao uspean i slavljen generalni director. Objavio je etiri struna rada iz oblasti rudarstva. Svoje ivotno iskustvo pretoio je u knjigu Generalni i industrijski menadment ("Administration Industrielle et generale"), koja je - od objavljivanja 1916. godine - punih pedeset godina znaajno uticala na teoriju i praksu menadmenta. Djelo koje je pred vama je istovremeno i kamen temeljac i skladna funkcionalnost unutranjosti i prekrasna fasada kue u kojoj stanuje nauka o menadmentu. Arhitekta te kue Anri Fajol, je istovremeno njen graditelj i prvi stanar. 2.ANRI FAJOL OTAC MENADMENT Krajem XIX i poetkom XX vijeka javlja se menadment, nauka koja je omoguila primjenu novih naunih otkria i ekonomski isplativ rad industrijskih preduzea. Henri Taun, predsjednik drutva mainskih ininjera je 1886. godine opisao menadment: Da bismo osigurali najbolje rezlutate, administracija produktivnog rada mora da bude pod rukovodstvom i kontrolom osoba koje ne samo to su sposobne da upravljaju i to posjeduju praktina znanja mainista ili ininjera, poznaju robu koja se proizvodi i procese koji se koriste, ve isto tako prilino znaju o tome kako treba da se posmatraju, registruju, analiziraju i uporeuju bitne injenice u odnosu na platu, snabdijevanje, ekonominost proizvodnje i cenu proivoda. , te je dugo smatrano da je menadment nastao u Americi. Federik Tejlor, amerikanac, prvi primjenio metode za racionalizaciju i poveanje produktivnosti rada i opisao ih u svojim knjigama. Meutim pravi temelji menadmenta postavljeni su u Evropi, iako to nije priznato.

Djelo Anrija Fajola prvi put je objavljeno 1916. Godine u Parizu, dok je1929. godine Fajolovo dijelo na engleskom General and Industrial Managment, objavljeno je u enevi a 1949. godine u Americi je objavljen prevod cijelog Fajolovog djela. Isti rad je 1920. godine objavljen je u Beogradu, prevodilac je bio ivojin Dimitrijevi, koji je promjenio naziv u ADMINISTRACIJA I ORGANIZACIJA INDUSTRIJSKIH I DRUGIH TEHNIKIH PREDUZEA; U Beogradu 1967. godine, djelo je objavljeno pod nazivom NAUNO UPRAVLJANJE. 3.NASTANAK KNJIGE Fajol je napisao knjigu Opti i industrijski menadment sa eljom da ukae na potrebu za kolovanjem posebne vrste strunjaka koji e obavljati administrativnu (menadersku) funkciju, jer: Ni jedna od pet pomenutih funkcija nema zadatak da spremi opti program za rad, za akciju preduzea, da obrazuje njegovu snagu, da dovede u uzajamnu vezu sve snage preduzea i da ih uputi na uzajamno harmonijsko dejstvo. Ove operacije ne ulaze u tehniku, pa ni u trgovaku, ni u finansijsku, ni u funkciju bezbjednosti ni raunovodstva, one sainjavaju zasebnu funkciju koja se obino naziva imenom administracija (nain upravljanja), ije su granice i obim dosta ravo odreene.. 4.SADRAJ KNJIGE Knjigu ine dva dijela: PRVI DIO je pod nazivom ADMINISTRACIJA, sastoji se od tri odjeljka i u njemu je opisana uloga administrativne funkcije u preduzeu i njen znaaj. Prvi odjeljak govori o est grupa poslova (funkcija) od kojih je industrijsko preduzee sastavljeno: Tehnika proizvodnja, fabrikacija, prerada transformacija, Trgovaka kupovina, prodaja, razmjena, Finansijska obezbjeenje kapitala, Bezbjednosna zatita imovine i lica od poara, krae, trajkova, atentata i slino, Raunovodstvena inventari, bilansi, cijene kotanja, statistika itd. i Administrativna predrauni, organizacija, porudbine, uzajamne veze i kontrola.

Prvih pet su dobro poznate i kratko ih opisuje, dok se esta razlikuje od svih ostalih, ali je ne treba pomjeati sa izrazom vladanje, jer administracija znai nain upravljanja, upuivanja poslova, a nikako nain vladanja... Administrirati znai: predvidjeti, organizovati, komandovati, koordinirati i kontrolisati. U drugom odjeljku opisane su podobnosti (osobine) koje moraju da imaju oni koji obavljaju administrativnu funkciju. Prema Fajolu potrebne su sledee podobnosti (osobine) za obavljanje bitnih funkcija u preduzeu: Fizika podobnost zdravlje, snaga, okretnost; Intelektualna podobnost shvatljivost, gipkost u miljenju i stvaranju kombinacija; Moralna podobnost energija, vrstina, kura da se uzme izvjesna odgovornost za rad, odanost, takt, dostojanstvo; Opta kultura ponaanje i dranje i ostale ivotne osobine, koje nisu neposredno upotrebljive u direktnom radu preduzea; Specijalna znanja obuhvataju neposredno rad u preduzeu za koji su potrebne sposobnosti: tehnika, trgovaka, administrativna itd., Iskustvo seanje i pamenje onoga, do ega se dolo u praksi. U treem odjeljku obrazlae potrebu mogunosti za nastavu administracije. To znanje je vrlo vano za preduzea i nije dovoljno da se ono stie samo u praksi, ve se prvo mora dobiti u koli. Treba stvoriti Administrativnu doktrinu, nauku sa utvrenim principima, pravilima, metodama, procesima ispitanim i kontrolisanim javnim iskustvom. PRINCIPI I ELEMENTI ADMINISTRACIJE je naziv drugog dijela koji se sastoji iz dva odjeljka u njemu fajol opisuje 14 naela i 5 elemenata administracije, ijim definisanjem je dao prvu zaokruenu teoriju menadmenta, koja se danas naziva Klasina organizacija preduzea, koja se jos naziva Fajolizam. U prvom odjeljku drugog djela, opisao je 14 principa administracije koji su bitni za dobar rad administrativne funkcije: Podjela rada specijalizacija; Autoritet pravo na komandovanje i zapovjedanje; Disciplina poslunost zaposlenih u preduzeu; Jedinstvo u komandovanju za svaku akciju zaposleni moe dobiti nareenje od samo jednog istog pretpostavljenog; 5

Jedinstvo u upravljanju samo jedan ef i samo jedan program za izvjestan skup opermaju isti cilj; Potinjavanje pojedinanih optih interesa interesi pojedinca ili grupe ne mogu sa vae vie od optih interesa preduzea; Nagraivanje osoblja plaanje za izvreni rad (zarada) treba da bude praviuno, kako bi se omoguilo ivot zaposlenog i njegove porodice; Centralizacija pitanje mjere u djeljenju autoriteta u cilju to boljeg iskorienja mogunosti zaposlenih; Hijerarhija serija ili niz nadreenih i podreenih; Red jedno mjesto za svaku stvar i svaku osobu i svaka stvar i svaka osoba na svom mjestu; Pravinost naklonost i dobrota prema zaposlenima; Stalnost osoblja potrebno je vrijeme da zaposleni ue u novi posao i dostigne dobar nivo rada, pa ga zato ne treba esto mjenjati; Inicijativa podsticanje i razvijanje slobode zaposlenih da smisle, predlae i izvre neto; Jedinstvo osoblja harmonija zaposlenih u preduzeu je njegova velika sila i treba se svim sredstuditi da se ona ostvari. U drugom odjeljku opisuje elemente administracije kojih ima pet: Predvianje, ispitivanje budunosti i prema tome spremanje programa akcije za budunost. Organizovanje, obrazovanje dvogubog organizma preduzea; materijalnog i socijalnog. Komandovanje, stavljanje organizacije u funkciju, injenje da sav personal funkcionise. Kordinacija, povezivanje svih poslova i radnji i uzajamno ujedinjevanje, upotreba sredstava koja e najbre i najsigurnije povesti i dovesti optem cilju. Kontrolisanje, voenje rauna i bdjenje nad svim poslovima tako, da se oni svravaju po utvrenim projektima, pravilima, predraunima i nareenjima.

5.POTREBA I MOGUNOST ADMINISTRATIVNE NASTAVE (DIO PRVI) 5.1.DEFINICIJA ADMINISTRACIJE

U jednom preduzeu svi radovi se mogu podjeliti na: Radovi tehniki (proizvodnja, fabrikacija, prerada transformacija); Radovi trgovaki (kupovina, prodaja, razmjena); Radovi finansijski (obezbjeenje kapitala); Radovi bezbijednosti (imovine i line); Raunovodstvo (inventari, bilansi, cijene kotanja, statistika itd.); Radovi administrativni (predrauni, organizacija, porudbine, uzajamne veze i kontrola). 5.1.1.TEHNIKA FUNKCIJA Tehnika funkcija nije uvijek najvanija, u nekim prilikama neke druge funkcije mogu imati mnogo veeg uticaja na rad preduzea. Meutim svih est funkcija stoje u tijesnoj zavisnosti. Ne samo da mora biti u vez sa os harmoniji sa ostalim bitim funkcijama u industrijskim preduzeima. 5.1.2. KOMERCIJALNA FUNKCIJA Napredak industrijskog preduzea zavisi esto od trgovakih poslova i funkcija isto toliko kao i od tehnike dejlatnosti; ako se proizvodi ne troe i ne prodaju, brzo se doe do propasti. Trgovaka okretnost, sa finom pronicljivou, dobrim poznavanjem pijaca i snage konkurenata, moe znatno da predvidi unaprijed sve, to je korisno za preduzee i da u tom pravcu stvori najbolje kombinacije i veze. Trgovaka funkcija ima vanog sudjelovanja ne samo spolja nego i unutra u samom preduzeu. 5.1.3. FINANSIJSKA FUNKCIJA Nita se ne moe raditi bez finansijske funkcije. Potreban je kapital za personal, za namjetaj i instalaciju, za alat, za materijal, za dividendu, za poboljanje, za rezerve, itd.Da bi se postigao uspjeh bitan uslov je da se pred oima uvijek ima finansijska situacija i da se nita ne preduzima, dok se posao sa finansijske strane potpuno ne obezbijedi.

5.1.4. KOMERCIJALNA FUNKCIJA Napredak industrijskog preduzea zavisi esto od trgovakih poslova i funkcija isto toliko kao i od tehnike dejlatnosti, ako se proizvodi ne troe i ne prodaju, brzo se doe do 7

propasti. Trgovaka okretnost, sa finom pronicljivou, dobrim poznavanjem pijaca i snage konkurenata, moe znatno da predvidi unaprijed sve, to je korisno za preduzee i da u tom pravcu stvori najbolje kombinacije i veze. Trgovaka funkcija ima vanog sudjelovanja ne samo spolja nego i unutra u samom preduzeu. 5.1.5. FUNKCIJA RAUNOVODSTVA Predstavlja organ vida preduzea. U svakom trenutku treba da pokae gdje je

preduzee, kako stoji i kuda ide, kao i da nam pokae ekonomsku situaciju preduzea. 5.1.6. FUNKCIJA BEZBJEDNOSTI Zadatak ove djelatnosti je da zatiti imovinu i linosti od krae, poara, da otkloni trajkove, atentate i uopte: da otkloni sve smetnje socijalen prirode, koje bi omele poslove, rad i ivot preduzea. To je skup svih mjera predohrane i predostronosti, koje stvaraju imovinu i linu bezbjednost u preduzeu, a uvodevni mir, potreban za rad preduzea. 5.1.7. ADMINISTRATIVNA FUNKCIJA Ima zadatak da da spremi opti program za rad, za akciju preduzea, da obrazuje njegovu snagu, da dovede u uzajamnu vezu sve snage preduzea i da ih uputi na uzajamno harmonijsko dejstvo. Odjeljke rada administracije sainjavaju predvianje unaprijed, organizacija, koordinacija i kontrola. Uvoenje komandovanja u administraciju nije obavezno, ali je uneeno iz sledeeih razloga: Regrutovanje, formiranje personala i konstituisanje upravnog tijela preduzea je posao administracije koja je time najvie zainteresovana u komandovanju; Najvei dio principa za komandovanje je u isto vrijeme i dio principa administracije; Ovo grupisanje korisno je da se obrazuje vana funkcija dostojna da privue i odri panju javnosti u najmanju ruku onoliko koliko i tehnika funkcija.

Fajol je usvojio sledeu definiciju: Administrirati - znai, predvidjeti, organizovati, komandovati (nareivati i zapovijedati, koordinirati, uvesti skladan uzajamni rad) i kontrolisati; Organizovati znai, ispitati budunost i prema tome spremiti program rada;

Komandovati znai, uiniti da sav personal funkcionie; ujediniti; znai harmonijski svezati sve radnje dejstva i naprezanja; Kontrolisati znai voditi rauna i bdjeti nad svim poslovima, tako, da se oni zavravaju po utvrenim projektima, pravilima, predraunima i nareenjima. Administrirati znai upravljati radove u racionalne pravce, a nikako vladati, i administracija oznaava nain upravljanja, upuivanja poslova, a nikako nain vladanja i gospodarenja poslovima. Vladati poslovima znai upuivati preduzee u cjelokupnosti ka njegovom cilju i osigurati mu optu radnju. 6.RELATIVNI ZNAAJ SPOSOBNOSTI (PODOBNOSTI) KOJE INE VRIJEDNOST OSOBLJA U PREDUZEU Za svaku vrstu operacija ili bitnih funkcija odgovara i izvjesna podobnost, specijalana podobnost i sposobnost. Mogu se razlikovati: tehnika, trgovaka, finansijska, administrativna podobnost itd. Da bi se mogao odijeliti pojam podobnosti od sposobnosti, podobnost mora biti u samoj prirodi ovjeka pa se u njemu radom stvore izvjesne sposobnost; tako moemo razlikovati sledee podobnosti: Fizika podobnost zdravlje, snaga, okretnost; Intelektualna podobnost shvatljivost, gipkost u miljenju i stvaranju kombinacija; Moralna podobnost energija, vrstina, kura da se uzme izvjesna odgovornost za rad, odanost, takt, dostojanstvo; Opta kultura ponaanje i dranje i ostale ivotne osobine, koje nisu neposredno upotrebljive u direktnom radu preduzea; Specijalna znanja obuhvataju neposredno rad u preduzeu za koji su potrebne sposobnosti: tehnika, trgovaka, administrativna itd., Iskustvo seanje i pamenje onoga, do ega se dolo u praksi. Svi ovi elementi imaju uticaj i vanost kako za pojedinca, tako i za cjelokupno preduzee. U svim preduzeima bitna sposobnost subalternog inovnitva sastoji se u profesionalnoj sposobnosti preduzea, a bitna sposobnost glavnih efova jeste administrativna sposobnost. 6.1. INDUSTRIJSKO PREDUZEE

Sledee tabele treba da pokau u kakavom odnosu treba da stoje razne vrste sposobnosti kod osoblja tehnike funkcije nekog velikog industrijskog preduzea. Relativni znaaj potrebnih sposobnosti za osoblje tehnikih i industrijskih preduzea VELIKO PREDUZEE PRSONAL TEHNIKE FUNKCIJE Tablica 1.

Osoblje u velikom preduzeu je sastavljeno iz hijerarhijske serije koju ine: radnici, nadzornici, efovi radionica, efovi odjeljenja, efovi slube, direktor. Takoe iz Tablice 1. zakljuujemo: Tehnika sposobnost je glavna sposobnost radnika. Znaaj administrativne sposobnosti poveava se sa porastom nivoa u slubenikoj hijerarhiji, dok se znaaj tehnike sposobnosti smanjuje. Glavna sposobnost direktrora je administrativna sposobnost. Kod slubenika petog i estog hijerarhijskog stepena trgovaka, finansijska, raunovodstvena sposobnost kao i sposobnost za bezbjednost imaju svoj relativno maksimalni znaaj. Poev od 4. i 5. hijerarhijskog stepena administrativni koeficijent raste samo na tetu drugih koji se smanjuju pribliavajui se desteini cjelokupne vrijednosti. 10

Glavna sposobnost nieg personala uvijek je karakteristina struna sposobnost funkcije (tehnika u industrijskoj funkciji, komercijalna u trgovakoj, finansijska u finansijskoj funkciji itd.), a glavna sposobnost vieg personala uvijek je administrativna. Relativni znaaj potrebnih sposobnosti za efove industrijskih preduzea svih veliina EFOVI PREDUZEA Tablica 2.

Iz tablice se mogu izvesti ovi zakljuci: Glavna sposobnost efa malog preduzea je tehnika. Ukoliko se poveava hijerarhija preduzea relativni znaaj administrativne sposobnosti se poveava, dok se tehnika sposobnost smanjuje. Ravnotea i ekvivalencija ovih sposobnosti se postie u preduzeima srednje veliine. Administrativna sposobnost je glavna kod efova velikih preduzea, i jaa je vrijednosti.ukoliko je preduzee vee. Kod efova malih i srednjih preduzea trgovaka i finansijska sposobnost igra veu ulogu nego kod nieg i srednjeg personala tehnike funkcije. Ukoliko se izdie hijerarhija preduzea utoliko raste administrativni koeficijent, smanjujui ostale koeficijente, koji se pribliavaju desetini totalne Kao najvanije iz ove dvije tablice zakljuujemo: Tehnika sposobnost, glavna je osobina nieg personla u velikom preduzeu; administrativna sposobnost glavni je atribut velikih efova. Tehnika sposobnost dominira u niim stepenima industrijskih ljestvinistrativna u viim stepenima.

11

Ove tablice imaju zadatak, da izazovu optu panju javnosti za znaaj administrativne funkcije u industrijskim preduzeima. Tehnika funkcija je ve odavno zauzela mjesto koje joj i pripada dok je administrativna funkcija smatrana uvijek kao neto sporedno. Sama tehnika sposobnost nije dovoljna da se obezbijedi uspjeh industrijskog preduzea. Bez administrativne sposobnosti i inajbolji tehniari nemaju uslova ni podobnosti za vie mjesta i poloaje u hijerarhiji osoblja industrijskih preduzea. 6.2. RAZNA PREDUZEA U svim vrstama preduzea glavna sposobnost nieg osoblja jeste profesionalna sposobnost, koja karakterie samo preduzee, dok glavnu sposobnost velikih efova obrazuje administrativna i organizaciona sposobnost. NEKE VRSTE INOVNIKA Tablica 3.

7.PRINCIPI I ELEMENTI ADMINISTRACIJE (DRUGI DIO) 7.1.PRINCIPI I ELEMENTI ADMINISTRACIJE Administrativna funkcija ima kao svoje organe i orua ima socijalno tijelo, dok druge funkcije uzimaju u rad materijal i maine, administrativna funkcija radi samo sa osobljem. Zdrava i dobra funkcija socijalno tijela zavisi od izvjesnog broja uslova, koji su razliito nazvani: principima (naelima), zakonima ili pravilima. 12

Iako su ta naela elastina i osjetljiva kada se primjenjuju za sve potrebe treba se umjeti sluiti sa njima; to je teka vjetina, koja zahtjeva inteligenciju, pronicljivost, iskustvo, rijeenost i pravilno mjerilo za kriterijum. Broj naela administracije nije ogranien. Naela koje je Fajol najvie upotrebljavao i primjenjivao: podjela rada; autoritet; disciplina; jedinstvo (komandovanja) zapovijedanja; jedinstvo u upravljanju; subordinacija (podinjavanje) pojedinanih interesa optim interesima; nagraivanje; centralizacija; hijerarhija; naredba i red; pravinost; stalnost osoblja; inicijativa; udrzuivanje, ujedinjavanje i izjednaavanje osoblja. 7.1. PODJELA RADA Podjela rada je prirodni red, koji ima za cilj da se doe do toga da se proizvede vie i bolje sa istim dejstvom i naporom. Podjela rada je prisutna u svim poslovima. Obavljanje stalno istih poslova dovodi do sigurnosti, okretnosti i tanosti u radu, iz ega slijedi poveavanje uinka u radu i ostavrivanje veeg doprinosa. Kao posljedica podjela rada dolazi specijalizovanje u izvjesnim poslovima i ograniavanje polja dejstva vlasti. 7.2. AUTORITET Autoritet je pravo na komandovanje i zapovijedanje. Predstavlja mo koja ini, da se uradi sve to je potrebno. Pa da se saluaju i izvravaju nareenja. Kod svakog efa razlikuje se autoritet poloaja i lini autoritet. Autoritet se ne moe zamisliti bez odgovornosti, tj. bez izvjesne potvrde, bez sankcije, bez odobravanja pozitivnog ili negativnog bez nagrade ili kazne jer svako izvrenje autoriteta skonano je sa tim. Prvo treba utvrditi stepen odgovornosti, pa onda stopu (veliinu) sankcije. 13

Uzeti odgovornost na sebe i nositi je s dostojnim autoritetom, pokazuje jedan jak izvor zdravog posmatranja i procjenjivanja. Dobar ef mora imati hrabrosti, da uzme odgovornost na sebe, ali da bude u stanju da je rasprostire svuda oko sebe. Najbolja garancija da se nee zloupotrebiti autoritet, a da se nee zloupotrebiti slabosti efa lei u njegovoj linoj vrijednosti, tj. njegovoj velikoj moralnoj vrijednosti, koja je svojstvena samoj njegovoj prirodi. 7.3. DISCIPLINA Ustvari predstavlja poslunost, briljivost, dranje, spoljne znake uvaavanja koji su pokazani po konvenciji i obiaju u dotinom preduzeu i kod personala bitni za uspjeh jednog preduzea. Javni duh i urbano drutvo dri se tvrdog naela, da je disciplina apsolutno potrebna za dobar tok poslova i da nijedno preduzee ne moe napredovati bez discipline. Stanje discipline u jednom socijalnom tijelu zavisi od vrijednosti efa tog socijalnog tijela. Meutim pored komandovanja na disciplinu utiu i konvencije (sporazumi). Disciplina je respektovanje (cijenjenje, uvaavanje) konvencija, koje imaju kao cilj: poslunost, briljivost, aktivnost i spoljne znake uvaavanja. Najaa sredstva za odravanje i uvrivanje discipline su: 1. valjani efovi svih hijerarhijskih stepena; 2. konvencije (sporazumi, pogodbe) jasne i pravine ukoliko je god mogue; 3. sankcija kazni pametno upotrebljenih.

7.4. JEDINSTVO U KOMANDOVANJU Svaki pojedinac od osoblja moe imati samo jednog efa, i samo od njega treba da prima naredbe za akciju, odnosno obavljanje odreenih aktivnosti. Ovo pravilo je opte i stalno potrebno u svim vrstama preduzea, jer ako se ne potuje krnji se autoritet, kompromituje disciplina, muti red i koleba stabilnost. Nikada se socijalni organizam nee prilagoditi na dvojstvo u komandovanju, iz toga proizilazi cuvena izreka, jedna zemlja, a dva gospodara, ne moe nikda biti. Ipak dvojstvo u komandovanju se esto javlja pod reznim privrednim razlozima: 14

U nadi da e se nareenje bolje razumjeti, ili da se dobije na vremenu ef C2 izdaje nareenje efu C, a preskae C1, to izaziva ustezanje, kolebanje i dvomljenje, mutljavinu, uvrede, gnjavau, nezadovoljstvo, rasulo i nered u radu. Istovremeno djelovanje na istoj stvari dva ortaka, dva lana porodice; raunaju da e ih ljubav, zajedniki interes i umjenost i razumijevnje sauvati konflikata i nesuglasica; ali to kretako traje jer ak i od samog poetka javlja se ustruavanje i ustezanje, srdba i ljutnja, i na koncu i mrna, jer ljudi ne mogu da podnesu dvojstvo u komandovanju. Pravilna podjela djelokruga rada smanjila bi opasnodt od toga, ali uvijek postoje nadlenosti koje nije mogue podijeliti i na kraju ipak izbija sukob. Nepotpuno odreene granice slube dovode isto tako do dvojstva u komandovanju, kada dva efa daju nareenja na istu oblast vjerujui svaki da ona njemu pripada. Neprekidan odnos i veza izmeu dviju sukcesivnih odjeljenja u radu, prirodno mjeanje i uplitanje poslova jednog i drugog odjeljenja, kao i mjeavina prava i vlasti izmeu njih ponekad stvara dvojstvo u komandovanju. Jedan ef pone ispravljati drugoga, kvari se tok poslova ne dodiru izmeu dva odjeljenja, pa se na kraju kompromituje i cijeli rad. U svim drutvima, u industriji, u trgovini, u vojsci, u porodici, u dravi, dvojstvo (dualitet) u komandovanju stalan je izvor konflikata, koji nekada dovode do opasnih kriza.

7.5.JEDINSTVO U UPRAVLjANjU Ovaj princip ima ovaj svoj izraz: samo jedan ef i samo jedan program za izvestan skup operacija, koje imaju isti cilj. Ovaj princip je nuan uslova za jedinstvo akcije, za koordinaciju sila i susticanje naprezanja i dejstva na delanju. Jedinstvo u upravljanju se dobija dobrom konstitucijom socijalnog tijela dok jedinstvo u komandovanju zavisi od funkcionisanja personala. 7.6.POTINjAVANjE

15

Ovaj princip hoe da podseti na to da u jednom preduzeu interesi jednog slubenika ili interesi jedne grupe slubenika ne mogu da pretegnu i vae vie od optih interesa preduzea. Dva interesa raznih vrsta ili jednako cenjena i uvaavana esto se pojavljuju, treba da se oni prilagode jedan drugom, da se pomire. Sredstva da se ovo izmirenje postigne jesu: 1.Jaina dobar primer od samih efova; 2.Konvencije(sporazum, pogodbe); 3.Paljiv. 7.7.NAGRAIVANjE OSOBLjA Nagraivanje, plata ili nagrada osoblja, to je cena slube koju ono obavlja. Ovo nagraivanje treba da je pravino i da zadovolji i osoblje i preduzee. Ono to se trai od naina nagraivanja i plaanja zarade sastoji se u ovome: 1.Da se obezbedi izvesna, pravedna zarada potrebna za ivot i odranje svoje porodice; 2.Da se ohrabri i podstakne revnost i nagradi-plati-korisno dejstvo i napor pri radu; 3.Da se ne dovede nagraivanje do izadnosti, koja bi prelazila razlone granice i dovodila u opasnost samo preduzee. i

7.7.1.RADNICI U praksi postoje tri naina plaanja zarade radnicima koji se sada primenjuju, i to: a) Plaanje na nadnicu, b) Plaanje prema poslu, c) Plaanje od komada. Ova tri naina mogu se kombinovati meusobno, pa se dobiju razne varijacije naroito sa uvoenjem premija, udela na dobit, potpore u naturi, honorara itd. a) PLAANJE NADNICOM (NA JEDAN AS RADA)

16

Po ovom sistemu radnik prodaje poslodavcu po unapred utvrenoj ceni jedan dan ili jedan as rada po odreenim uslovima. Ovaj sistem ima te nezgode, to moe da dovede i baci u nemar i nezainteresovanost u poslu, te zbog toga iziskuje paljiv i jak nadzor. Ovaj nain preporuuje se onda, kada nije mogue drugaije izmjeriti rad. b) PLAANJE PO POSLU U ovom sluaju plaanje zavisi od izvrenja izvesnog odredjenog posla utvrenog unapred, ono moe da bude nezavisno od trajanja tog rada. Poto plaanje ima samo jedan uslov da posao bude finalizovan za izvesno vreme, a vreme dnevnog rada takoe je utvreno, te se ovaj nain plaanja izjednaava sa plaanjem nadnice. c) PLAANJE OD KOMADA Plaanje po ovome nainu odnosi se na izvreni rad i nije ogranieno. Ovaj sistem se upotrebljava u radionicama gdje se izrauje veliki broj slinih predmeta. Ovom sistemu kao slaba strana oznaava se to to on podie kvalitete produkcije na tetu kvaliteta i stvara konflikte, kada se vri revizija cena u cilju da se unapredi proizvodnja po kvalitetu i kvantitetu. Plaanjem od komada postie se vea zarada uopte i taj viak rauna se kao nagrada za revnost u radu za izvesno vreme.

d) PREMIJE Da bi se radnik zainteresovao za dobar i napredan rad preduzea, dodaje se nadnici, zaradi od dnevnog posla ili zaradi od komada, jo jedan komada, jo jedan dodatak koji se naziav premija. Premija moe biti premija: za priljenost i briljivost u poslu, premija za aktivnost, premija za pravilan rad izvesnih aparata imaina, premija za produkciju itd.Bez obzira na stvarnu dobit ili ne, radnik uvek mora imati zarade neposredno, odmah, i ta zarada mora biti osigurana. Sistem po kome bi celokupna radnika zarada zavisila od eventualne dobiti u budunosti nikako se nebi mogla primjeniti. Ali moe biti, jedan deo zarade mogao bi doi od opte dobiti preduzea.

17

U odnosu na srednje efove: uee u dobiti nadzornika, efova radionica i ininjera nije ni priblino vie otilo unapred, no to je to kod radnika; meutim, uticaj ovih slubenika na rezultat preduzea ima druge vanosti i to oni nisu mogli dobiti uee u dobiti je samo taj, to je teko nai obrazac po kome bi se utvrdilo i ustalilo njihovo uee u dobiti preduzea. Kad je preduzee dobro voeno, revnost se srednjeg efa slabo opaa u optim rezultatima i vrlo je teko zakljuiti njegovo uee u koriti preduzea. U odnosu na velike efove: znanjem, idejama i akcijama ef preduzea ima znatnog uticaja na opte rezultate i sasvim je prirodno, to se trai da se on zainteresuje za ove rezultate. Ima dosta poslova u stvaranju ili u likvidaciji, ili prosto u krizi prolaznoj za ije izvoenje treba ne manje talenta, no to ga zahtjevaju napredni poslovi, i u tim sluajevima dobit ne moe baza za jednu platu efa u vidu uea u dobiti. Najzad, veliki slubenici u dravi ne mogu biti plaeni ueem u dobiti. Prema tome uee ne moe biti opte pravilo za platu ni velikih efova, kao ni radnika. f)POMO U NATURI-USTANOVE BLAGOSTANJA- HONORARNA NAKNADA Radnici i slubenici kakvog preduzea mogu imati pored plate jo i druge dodatke u prirodi ili kako se kae u naturi, jer se njihova plata moe sastojati iz neposrednog plaanja, a moe da se uz to doda dodatak u jeftinijim ili besplatnim ivotnim namirnicama i slino, to u najvie sluajeva ini, da slubenici i radnici budu zadovoljni. 7.8. CENTRALIZACIJA Centralizacija je isto prirodna stvar, ona se u prirodu sastoji u tome to u celom organizmu, ivotinjskom ili socijlanom utisci sustiu ka mozgu ili direkciji, i da iz mozga izlaze nareenja, koja stavljaju u pokret i sve druge delove organizma. Cilj kome treba teiti pri centralizaciji jeste: da se to je mogue bolje iskoristite dar i sposobnost svog osoblja.

7.9. HIJERARHIJA Hijerarhija je serija ili niz efova ili slubenika, koji poinje od viih autoriteta, pa ide do niih slubenika. Hijerarhijski put, jeste onaj kojim se prolazi kroz stupnje hijerarhije; to su spojevi i veze kojima se dolazi do viih autoriteta i kojima se upuuje k njima. Treba napomenuti da je za ovakav rad glavni uzrok bojazan od odgovornosti, a ja drim da je tome pravi uzrok, nedovoljna administraciona sposobnost onih koji upravljaju. 18

7.10. RED U svakom preduzeu mora posotjati materijalni i socijalni red. Izraz materijalnog reda okarakterisan je ovim obrascem: Jedno mjesto za svaku stvar i svaka stvar na svom mjestu. Identican obrazac i za socijalni red: Jedno mjesto za svaku osobu, svaka osoba na svom mjestu. a) MATERIJALNI RED Red treba da ima kao sopstveni uslov, da se ne gubi u materijalu i da se ne gubi u vremenu. Da bi se postigao ovaj cilj potpuno, potrebno je ne samo da stvari budu na svom mjestu, nego jos da budu i dobro ureene, da je mjesto izabrano tako, da olaka ukoliko je mogue sve operacije. Ako ovaj drugi uslov nije ispunjen, onda ni red nije dobro izveden. Potpuni red je onda, kad se za svaku stvar, pametno nae mjesto, pravilni red je samo lana slika reda, ili nepotpun red. b) SOCIJALNI RED Potpuni red zahtjeva ta vie jo i to: da mjesto prilii slubeniku i da slubenik odgovara za to mjesto. Socijalni red tako shvaen veoma je vana stvar, pa se ak pretpostavlja, da su time reene dvije najtee rukovodee operacije: valjana organizacija i dobro regrutovanje kadrova. Potrebna slubenika mjesta za rad i preduzea unapred se utvrde, pa se onda regrutuju i postavljaju slubenici na ova mjesta tako da oni mogu dati najvie rada na mjestu koje zauzimaju jer tako vlada potpuni socijalni red.

7.11.PRAVINOST Da bi osoblje bilo ohrabreno i podsticano te da u posao svoje funkcije unese koliko god moe vie dobre volje i odanosti, potrebno je da se sa njim postupa sa naklonou; i tada pravinost rezultatu je iz kombinacije naklonosti i pravde. Pravinost ne iskljuuje ni energiju ni strogost. Ona zahtjeva u primeni mnogo smisla, mnogo iskustva i mnogo dobrote. elja za pravinou, elja za jednakou, to su elje o kojima treba voditi rauna u postupanjem sa osobljem. 7.12.STALNOST OSOBLjA

19

Svakom slubeniku i radniku potrebno je vreme dok ue u izvjesnu novu funkciju i dok dodje do stadijuma da je dobro vri. Pa, ako se dotini slubenik mora premestiti kad ve ue posao, ili jo pre toga, onda je jasno da on nije mogao pokazati vidljivo svoju slubu i sposobnost za nju. Princip stabilnosti je pitanje mjere i odmjeravanja. Svaka odluka u ovom pravcu mora biti odmjerena prema okolnostima; nju moraju diktirati jedino interesi slube a nikakvi drugi obziri. 7.13.INICIJATIVA Smisliti izvestan plan i obezbediti mu uspeh jeste jedna od najveih satisfakcija, koja moe da ima inteligentan ovjek; to je takoe i jedan od najveih podstreka ljudske aktivnosti. Ta mo da se smisli i izvri neto novo zove se inicijativa. Ovu osobinu treba podsticati i razvijati to je vie mogue. Uostalom kod dva efa kod kojih su sve stvari jednake osim osobine da jedan ume da podstakne inicijativu i odri je, taj je uvek u prednosti. 7.14.UJEDINjENjE OSOBLjA Ujedinjavanje ini snagu. Harmonija, ujedninjavanje kod personala jednog preduzea jeste velika sila tog preduzea. Treba se znatno naprezati i naporno raditi da se ovo stvori i utvrdi. Princip za stvaranje jeste jedinstvo u komandovanju, a opasnosti su: a)ravo intrepetiranje devize: Zavadi pa vladaj b)prekomerna upotreba pismenih saoptenja.

8.ELEMENTI ADMINISTRACIJE KOJE JE USPOSTAVIO ANRI FAJOL: 1. Predvianje, ispitivanje budunosti i prema tome spremanje programa akcije za budunost. 2. Organizovanje, obrazovanje dvogubog organizma preduzea; materijalnog i socijalnog. 3. Komandovanje, stavljanje organizacije u funkciju, injenje da sav personal funkcionise.

20

4. Kordinacija, povezivanje svih poslova i radnji i uzajamno ujedinjevanje, upotreba sredstava koja e najbre i najsigurnije povesti i dovesti optem cilju. 5. Kontrolisanje, voenje rauna i bdjenje nad svim poslovima tako, da se oni svravaju po utvrenim projektima, pravilima, predraunima i nareenjima. 8.1.PREDVIANJE Predvideti ono, to e nastupiti u bezbroj sluajeva i na koji e se nain ti izvjesni sluajevi javiti (manifestovati), potom obratiti panju na glavne znake njihovog pojavljivanja i nai sredstva i efikasna orua za rad u izvjesnoj konstelaciji tih sluajeva, znai stvoriti program akcije (program rada). Program akcije baziran je: 1. Na izvore preduzea (pokretnost,instalacije,alat,mogunost proizvodnje) 2. Na prirodu i znaajnosti operacija koje su u toku; 3.Na svim mogunostima u budunosti, mogunostima koje zavise delimino od tehnikih, trgovakih, finansijskih i drugih uslova, podvrgnutih promenama koje se ne mogu odrediti unapred ni po znaaju i veliini, ni po momentu. 1.GODINJA PREDVIANJA Svake godine, dva meseca poslije zavretka godinjih rauna i poslova, mora se izraditi jedan glavni godinji izvjetaj o operacijama i rezultatima poslova. Izvjetaj treba da sadri predvianja koja obrauju i govore o istom predmetu u budunosti. Predvianja su neka vrsta predrauna za nastupajue operacije kao i za verovatne rezultate novih kretanja poslova.

2.DESETOGODINJA PREDVIANJA I desetogodinja predvianja odnose se na isti materijal i obuhvataju ista pitanja kao i godinja predvianja. U poetku ove dve vrste predvianja su identina: godinja predivanja stapaju se sa prvom godinom desetogodinjeg predvianja, ali primetna razlika se vidi za drugu godinu. Pravilo je da desetogodinja predvianja obuhvate jednu dekadu, ali da se ona ponovo rade za svakih pet godina, a rektifikuju svake godine. 3.SPECIJALNA PREDVIANJA

21

Ima operacija iji obim prelazi jednu ili vie perioda desetogodinjih, ima opet drugih koji nailaze odjednom pa treba osjetno da izmene uslove preduzea. I jedne i druge operacije ostaju predmet socijalnih predvianja iji zakljuci naravno zauzimaju svoje mjesto u predvianjima godinjim i desetogodinjim. Dakle, nikad se ne gubi iz vida da uvek moe postojati samo jedan program. 8.2.KORIST I NEZGODE OD PREDVIANJA a) Prouavanje i ispitivanje izvora njihove snage i mogunosti za budunost, prouavanje sredstava, koje treba upotrebiti pa postii cilj, sve to zahtjeva saradnju svih efova odjeljenja u okviru njihove djelatnosti:svaki dovodi svoja iskustva u vezu sa odgovornou koja bi pala na njega pri ostvarivanju programa. b) Svravanje i izrada godinjeg programa uopte je uvek delikatna operacija, ona je naroito dugaka i zahteva mnogo rada, kad se radi prvi put. c) Kod poslova bez programa uvek preti opasnost da e nastupiti prekid u akciji i nerazlono menjanje orijentacije.Samo kad se pojave teki dogaaji tada se po velikoj nudi mogu izmjeniti orijentacija, naravno samo pod uticajem dubokih i tekih ali prelaznih poremeaja.

9.POTREBNI USLOVI I OSOBINE ZA UTVRIVANJE DOBROG PROGRAMA AKCIJE Program akcije je dragoceni instrumenat upravljanja, te izrada dobrog programa akcije iziskuje kod upravljakog osoblja: 1. Vetinu upravljanja i rukovoenja ljudima 2. Mnogo aktivnosti 3. Izvesnu moralnu hrabrost 4. Dovoljno veliku stabilnost 5. Izvesnu kompetentnost u profesijalnoj specijalnosti 22

6. Izvesno opte iskustvo u poslovima 9.1.VETINA UPRAVLJANJA LJUDIMA Da bi se ef odjeljenja zadobio ovaj posao pod ovim uslovima, te da aktivno i lojalno sarauje na programu akcije, treba umeti okretno upravljati ljudima, ne bojei se ni muke ni odgovornosti. Okretno upravljanje ljudima, dovodi do revnosti potinjenih saradnika, a i do povjerenja i pouzdanja pretpostavljenih. 9.2.AKTIVNOST Predvianja godinja kao i desetogodinja i specijalna zahtjevaju, da upravljako osoblje stalno obraa panju i pazi na svaku promenu i uvek dostavlja sve ono to bi se odnosilo na izradu programa i njegovu eventualnu modifikaciju. 9.3.MORALNA HRABROST (KURA) Plaljivi i bojaljivi ljudi kao efovi uvek su raspoloeni da unite program ili da ga naprave neznatnim, beznaajnim ili uopte da mu daju malu vanost, kako ne bi dalu mogunosti i mesta krivici. Odusutvo i nemanje programa koji ugroava tok i napredak poslova izlae efa beskrajno t4.Stabilnost upravnog osoblja. Treba da proe dosta vremena dok se novi direktor, novi ef bude upoznao sa operacijama koje su u toku, sa vrednostima pojedinih svojih inovnika i slubenika, sa izvorima preduzea itd.Imajui sve to na umu moe se potvrditi da bez stalnosti upravnog osoblja ne moe doi do dobrog programa akcijeeim odgovornostima.

10.ORGANIZACIJA Organizovati kakvo preduzee znai,snabdeti ga svim neophodnim i korisnim za njegovo funkcionisanje to jest,snabdeti ga materijalom,alatom,kapitalom,osobljem.Organizaciju moemo podijeliti na dve stavke:organizaciju materijalnu i organizaciju socijalnu. 10.1.ORGANI I LANOVI SOCIJALNOG TELA U socijalnom telu anonimnog drutva mogu se razlikovati ovi glavni organi: 1) grupa akcionara, 23

2) administrativni svet, 3) glavna direkcija sa svojim tabom, 4) direkcija odjeljenja i lokalne, 5) glavni ininjer. 6)efovi odjeljena 7)efovi radionica 8)nadzornici 9)radnici 10.1.1.AKCIONARI Uloga akcionara se sastoji u tome da: A)da imenuju lanove administrativnog saveta i komesara-koji overavaju raune, B)da odluuju o predlozima administrativnog saveta. Oni se sastaju najmanje jednom godinje.Najvazniji i najtei je akt akcionara:izbor i postavljenja administratora 10.1.2.ADMINISTRATIVNI SAVET Administrativni savet ima po statutima vrlo obilna i iroka prava.Ova su prava kolektivna.Ali jedan veliki dio ovih prava savet predaje glavnoj direkciji koju on postavlja.Ovaj savet treba da bude u mogunosti da proceni predlog glavne direkcije i da vri kontrolu samo u glavnome.

10.1.3.GLAVNA DIREKCIJA Glavnoj direkciji je dunost da vodi preduzee svom cilju,traei da izvue i najbolje iskoristi to vei deo izvora sa kojim raspolae. Glavna direkcija sprema progaram akcije,regrutuje osoblje,nareuje kretanje,obezbeuje i kontrolie izvrenje operacija. Ona se sastoji iz jednog kad-kad i iz vie glavnih direktora. Glavi tab-je grupa ljudi koji imaju snage,kompetencije i vremena, i to u tolikoj meri u koliko ih ne moe imati jedan ovek,glavni direktor. Usavravanje-meu obavezama,jedna od najvanijih jeste istraivanje,tenja i rad na usavravanje.Bez napretka preduzee zaostaje za konkurentima zbog toga je ono neophodno.

24

10.1.4.DIREKCIJA OBLASNA I LOKALNA Grupa establismana,koji potpadaju pod jednu glavnu direkciju,sastavlja jednu veliku industrijsku jedinicu. Ima malih industrijskih jedinica,srednjih,velikih i vrlo velikih. I u mnogim lokalnim direkcijama nalazi se glavni tab,gdje mogu da postoje administrativni sekretari,tehniki sekretari,specijaliste savetni. 10.1.5.INOVNICI ILI SASTAVNI ELEMENTI SOCIJALNOG TELA Da bi se odredile potrebne sposobnosti efova preduzea,neophodno je unaprijed utvrditi:koju ulogu treba da ima glavni tab u direkciji i u upravljanju poslova. Idealan ef bi bio onaj koji bi imajui u vidu sva potrebna znanja za razrijeavanje problema administrativnih, tehnikih, finansijskih i dr. koji mu nailaze-posedovao. Jos i fizike i intelektualne snage i moi da zadovolji i zavrava sve poslove u odnosu na komandovanje, upravljanje i kontrolu u opsegu direkcije. Takav ef je izuzetak pa se moramo osloniti na sposobnost strunog taba jer tu postoji rezerva kompetencije,intelektualne i fizike snage koju ef moe iskoristiti. Radovi strunog taba se mogu podijeliti u etiri grupe: 1)razne pomoi,koje ukauju efu u njegovim tekuim naporima u:korespodenciji,primanjima,prouavanju i spremanju dosijea itd, 2)veza i kontrola, 3)prouavanje budunosti,programi razvoja i sadanje usavravanje kao i njihovo usaglaavanje i dovodjenje u sklad, 4)istrazivanja i prouavanja koja vode poboljanju i usavravanju. 10.1.5.EFOVI VELIKIH PREDUZEA Pri ispitivanju potrebnih sposobnosti za efa preduzea mora se voditi rauna o vlasti i odgovornosti koja se prenosi na efove odjeljenja o pomoi koju ef moe da ima od svog taba. Znai samim tim prvi uslov je da budui ef velikog preduzea bude dobar organizator. Ali njegova organizaciona sposobnost ne oslobadja ga od obaveze,da je on taj koji mora donijeti odluku i o vanim pitanjima,tehnikim,trgovakim finansijskim i drugim. Drugi uslov koji se traio od efa velikog preduzea je da bude dovoljno kompetentan u specijalizovanoj funkciji karakteristinoj za odreeno preduzee. Sposobnosti i znanja koja treba da ima svaki veliki ef velikog preduzea: 1)zdravlje i fizika snaga,

25

2)inteligencija i intelektualna snaga, 3)moralne sposobnosti kao:pametna,vrsta i postojana volja;aktivnost,energija,kura,smjelost;osjeaj dunosti i staranje za opti interes, 4)jaka opta kultura, 5)organizaciona sposobnost, U organizacionu sposobnost spadaju: PREDVIANJA-Okretnost da se izradi i upravi pravilnim putem program akcije, ORGANIZACIJA-Narocito umeti obrazovati i stvoriti socijalno telo, KOMANDOVANJE-Nain rukovati sa ljudima, KOORDINACIJA-Harmonizovati radove,udesiti da se sustiu sva naprezanja istim ciljevima, KONTROLA-Posedovati dar za nju. 10.1.6.EFOVI SREDNJIH I MALIH PREDUZEA Izmeu sposobnosti i znanja efa kakvog velikog preduzea i sposobnosti i znanja nekog vetaka, efa i jednog slubenika industrije ili trgovine, postoji razlika u jednom stepenu. Tu su zdrueni elementi iste prirode na ravnim stepenima koji obrazuju vrednost velikog i malog efa.

11.INTELIGENCIJA I INTELEKTUALNA SNAGA Inteligencija se sastoji od sposobnosti da se shvati i razumije svaka situacija, da se prema njoj stvori najbolja kombinacija poslova, za to je potrebno imati mo suenja i pamenja. Intelektualna snaga ili jaina je sposobnost da se snano koncentrie misaona mo na jedan predmet, bilo da se obrauje jedno pitanje zasebno i odvojeno, bez obzira na razne predmete i sloenosti-uvjek donosi rjeenje prema svojoj moi i veliini. Slabljenje pamenja povlai za sobom jako padanje intelektualne vrijednosti. 12.MORALNE OSOBINE I OPTA KULTURA 26

Moralne osobine se esto oznaavaju rijeima:energija, vrstina, asnost, inicijativa, ali autor izbjegava upotebu ovih rijei zbog njihove nedovoljne tanosti. Zato se od slubenika u industriji tra, ma kog oni ranga bili, da imaju: discipline, otvorenosti,odanosti. Opta kultura se sastoji iz pojmova koji ne spadaju u domen funkcije koja se obavlja. Ona se dobija delimice o koli, delimice u toku ivota. Svakoj funkciji odgovara odreeni stepen opte kulture koja se poveava sa hijerarhijskim nivoom i vanou funkcije. 13.ADMINISTRATIVNA ZNANJA Administrativna znanja se odnose na predvianja, organizaciju, komandovanje, koordinaciju i kontrolu. Rudimentarna(poetna) znanja za radnika su veojma proirena za funkcionere vieg reda, a naroito za efove velikih preduzea. To nisu znanja koja se ue u koli, ve znanja koja treba nauiti u radionici i na radu, gdje empirizam vlada suvereno

14.POJMOVI O DRUGIM FUNKCIJAMA Penjui se od radnika za nadzornika, efa radionice, vieg inovnika, pa sve do direktora kakvog industrijskog preduzea, konstatuje se, da broj specijalnosti ili profesija sa kojim svaki od njih treba da ovlada, ide na vie, bez kraja i prestanka, poveavajui se sve vie i vie. Radnik ima obino jedan zanat;nadzornik nazire etiri,pet;ef radionice osam ili deset;ininjer jo vei broj; i dok se dodje do direktora, dotera se dotle da on treba da ima poja ne samo o svim tehnikim specijaltetima koji se vre u preduzeu, ve jo i o komercijalnim, finansijiskim i drugim funkcijama.

15.SPECIJALNA(PROFESIONALNA) SPOSOBNOST KARAKTERISTINA ZA PREDUZEE Ova sposobnost koja obuhvata skoro celokupnu vrdnost radnika, ne ulazi vie od etvrtine do desetine u vrednos velikih efova. Kod efova profsionalna sposobnost dolazi znatno iza administrativne sposobnosti. Pri ovome ne treba izgubiti iz vida da re sposobnost ili sprema ne oznaava isti skup osobina i znanja na raznim stepenima hijerarhijskih stepenica 16.TABLICA ORGANIZACIJE I REGRUTOVANJE

27

Pregledne tablice olakavaju stvatanje i nadzor socijalnog tijela. Upotreba pregledne tablice nije samo ograniena na stvaranje organizma. U tablici organizacije vidi se celokupnost osoblja, sklop i socijalna granica svakog odjeljenja i koje mjesto zauzima. Tu se vide, kako efovi, tako i njihovi potinjeni kojima oni komanduju. Regrutovanje se sastoji u tome, da se nau potrebni slubenici za sastav socijalnog tela kakvom preduzeu 17.OBRAZOVANJE INOVNIKA PREDZEA Dobar inovnik- tehniki, komercijalni, finansijski, administrativni ili drugi- nije spontani produkt prirode. Dobar se inovnik mora spremiti i obrazovati, a to obrazovanje i spremanje predstavlja uopte dug i veliki trud, u kome uestvuje i porodica i kola, i radionica i drava. 18.KOMANDOVANJE Komandovanje predstavlja stavljanje socijalnog tela u funkciju. To je ujedno i zadatak komandovanja. Ovaj se zadatak raspodeljuje na razne efove preduzea, pri emu svaki nosi na sebi i odgovornost za svoju jedinicu kojom upravlja. Za svakog efa cilj komandovanja jste taj, da izvue najbolji mogui rad od slubenika koji ine njegovu jedinicu, da iz svoje jedinice to vie radi u korist preduzea efovi koji komanduju treba da: Duboko poznaju svoje osoblje Iskljue nesposobne Dobro poznaju konvencije koje vezuju preduzee i zaposlene Daju dobar primer Vre inspekciju, pmaui se pregledima i tablicama Skupljaju glavne saradnike na konferencije, da upuuju dejstva i napore svih u istom pravcu i ka istom cilju Se ne uputaju u detalje Tee ka aktivnosti i odanosti osoblja. Koordinacija i kontrola.

Koordinirati znai staviti u harmoniju sve radnje jednog preduzea, te olakati njegovo funkcionisanje i uspeh,to znai uneti materijalni i socijalni organizam od svake funkcije, koja je 28

tako proporcijonalna, da on moe ispunjavati svoju ulogu sigurno i ekonomino. To znai voditi rauna o svakoj operaciji, i svaku operaciju dovesti u sklad sa ostalima. Kontrola se sastoji u proveravanju da sve ide po usvojenom programu, izdatim naredbama, i po usvojenim principima. Cilj kontrole je da javi pogreke da bi se one mogle popraviti i spreiti,i da se ne ponavljaju. Kontrola se vri nad stvarima, licima i delima.

ZAKLjUAK: Tokom obrade ovog seminarskog rada prouili smo rad Anrija Fajola, Opti i industrijski menadment u kome je on obradio jedno preduzee sa vie razliitih aspekata. Samim tim moemo sagledati sve potrebne osobine koje moraju da postoje da bi jedno preduzee, korporacija, ili kakvo drugo pravno lice funkcionisalo. Otac menadmenta, kako ga esto nazivaju bio je prvi koji je takve principe i elemente ustanovio te primjenjivao i samim tim postavio temelje dananjem modernom menadmentu na osnovu koje se razvila jedna cjelokupna grana privrede, te u svim kadrovima obrazovanja. Samim tim to se dananjim obrazovanjem mladih menadera prema uspostavljenim principima tei ka uznapredovanju i

29

razvitku sfere menadmenta. Iako je prolo dosta vremena principi su idalje temelji menadmenta samo su modifikovani, odnosno prilagodjeni savremenim uslovima ivota.

LITERATURA: 1) Fajol, A.: Opti i industrijski menadment, Adies, Novi Sad, 2006. godine

30