METALNE I DRVENE KONSTRUKCIJE 1

Dr Sneana Mitrovid, dipl.gra.in.

1. OPTE/OPTEREDENJA KOJA DELUJU NA KONSTRUKCIJU

Opteredenja se kombinuju u cilju izraunavanja maksimalnih napona u elementima konstrukcije Sva dejstva koja deluju na konstrukciju
prema poreklu, prema neposrednosti delovanja, prema pravcu delovanja, prema odgovoru konstrukcije, promeni u vremenu i prostoru i prema karakteru delovanja.
3

 Prema poreklu:
Geofizika (gravitacione, metereoloke, seizmike i prinudne sile) Ljudska (automobile, maine, pokreti ljudi, eksplozije)

Prema neposrednosti delovanja:

Neposredna dejstva (koncentrisani tereti) Posredna dejstva (sistemske i prinudne deformacije)

Prema pravcu delovanja:

Vertikalna opteredenja (stalna, povremena, sneg) Horizontalna opteredenja (vetar, potresi)

Prema odgovoru konstrukcije:

Statika opteredenja (nepromenljiva, ne izazivaju ubrzanje elemenata ili konstrukcije) Dinamika opteredenja (promenljiva, naglo naneena, izazivaju znaajno ubrzanje elemenata ili konstrukcije, uvedavaju se mnoenjem dinamikim koeficijentom)
4

 Prema promeni u vremenu i prostoru:

Stalna opteredenja (deluju tokom svog vremena postojanja konstrukcije:sopstvena teina, teina nenosedih delova konstrukcije, pritisak tla, sleganje oslonaca,) Povremena opteredenja (ne deluju tokom celog vremena postojanja konstrukcije: korisna opteredenja, pokretni tereti, vetar, sneg, temperaturna promenas, led, )
dugotrajna kratkotrajna

Sluajna opteredenja (kratkotrajna, velikog intenziteta i nepredvidiva: seizmika opteredenja, eksplozije, poari, cikloni, tornado, udari vozila, )

Prema karakteru delovanja:

Osnovna opteredenja (stalna opteredenja (sopstvena teina nosede konstrukcije), korisna opteredenja (nametaj, pokretne pregrade, dizalice, ljudska navala, vozila), sneg) Dopunska opteredenja (vetar, termika dejstva i sile bonih udara i koenja dizalica) Izuzetna opteredenja (seizmika opteredenja, neravnomerno sleganje oslonaca, udari vozila, eksplozije i slino).
5

 Graevinska tehnika regulativa za dimenzionisanje drvenih i elinih konstrukcija u Srbiji i dalje se zasniva na teoriji doputenih napona. U okviru prorauna razlikuju se tri sluaja opteredenja:
I sluaj opteredenja: osnovna opteredenja II sluaj opteredenja: osnovna + dopunska opteredenja I sluaj opteredenja: osnovna + dopunska + izuzetna opteredenja.

Za sva tri sluaja opteredenja propisani su odgovarajudi doputeni naponi (odnos granice razvlaenja osnovnog materijala i koeficijenta sigurnosti , koji zavisi od verovatnode pojave odreenog sluaja opteredenja).
I = 1.50, II = 1.33 i III = 1.20.
6

1.1. Osnovna opteredenja

Osnovna opteredenja su definisana u standardima:
SRPS U.C7.121/1988 Osnova projektovanja graevinskih konstrukcija Korisna opteredenja stambenih i javnih zgrada, SRPS U.C7.122/1988 Osnove projektovanja graevinskih konstrukcija Odreivanje korisnog opteredenja tavanica u proizvodnim pogonima i skladitima i SRPS U.C7.123/1988 Osnove projektovanja graevinskih konstrukcija Sopstvena teina konstrukcija, nekonstrukcionih elemenata i uskladitenog materijala koji se uzima u obzir pri dimenzionisanju.

Osnovno opteredenje u okviru evropske tehnike regulative definie standard EVROKOD 1: DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE, i to EN 1991-1-1:2002.
7

1.1.1 Stalno optereenje/stalno dejstvo

Pravilnim izborom materijala za konstrukciju i racionalnim iskoridenjem poprenih preseka dolazi se do adekvatne vrednosti stalnog opteredenja sopstvene teine elemenata konstrukcije.
Sopstvena teina graevinskih objekata obuhvata konstrukcijske i nekonstrukcijske elemente, zajedno sa nepokretnim instalacijama i opremom, kao i teinu zemlje i zastora. Nekonstrukcijski elementi, prema EN 1991-1-1:2002, obuhvataju krovni pokriva, obloge i pokrivke, pregrade i opivke, rukohvate, zatitne prepreke, parapete i ivinjake, zidnu oblogu, sputene plafone, termiku izolaciju, opremu mostova i nepokretne instalacije. Nepokretna oprema je oprema liftova i pokretnih stepenica, oprema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, elektro oprema, cevi bez njihovog sadraja, kablovski razvodni kanali i cevovodi.
8

R.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Vrsta materijala Hrastov parket Slepi pod Armirani beton Nearmirani beton Mravi beton Kreni malter Produni malter Cementni malter Cementna kouljica Zid na kant od pune opeke, malterisan sa obe strane Zid od 12 cm od pune opeke, malterisan sa obe strane Zid od 12 cm od uplje opeke, malterisan sa obe strane Zid od 25 cm od pune opeke, malterisan sa obe strane Zid od 25 cm od uplje opeke, malterisan sa obe strane Jednostruki pokriva od obinog crepa Pokriva od krovne hartije na daanoj podlozi Pokriva od obinog lima do 1mm debljine na daanoj podlozi Pokriva od trapezastog lima na elinoj podkonstrukciji Pokriva od armiranog stakla 6mm na elinoj podkonstrukciji Dodatak za svaki mm vede debljine stakla Drvo (za razliite klase vrstode) Lepljena lamelirana graa per ploa Iverica Aluminijum elik

Zapreminska teina 8,00 kN/m3 6,00 kN/m3 25,00 kN/m3 24,00 kN/m3 22,00 kN/m3 17,00 kN/m3 19,00 kN/m3 21,00 kN/m3 22,00 kN/m3 1,50 kN/m2 2,60 kN/m2 2,30 kN/m2 4,60 kN/m2 4,00 kN/m2
*)0,65 *)0,35

kN/m2 kN/m2

17.
18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26.

*)0,38 kN/m2 *)0,25 *)0,35 *)0,03

kN/m2 kN/m2 kN/m2

3,50 do 10,80 kN/m3 3,70 do 4,20 kN/m3 5,00 do 7,00 kN/m3 7,00 do 8,00 kN/m3 27,00 kN/m3 77,00 do 78,50 kN/m3

*) kose krovne povrine

1.1.2 Korisno optereenje

R.br. 1.

2. 3.

4.

5.

6.

7.

Opteredene povrine Staze za poslugu maina, uopte revizione staze, gde samo povremeno stupaju pojedina lica Prostorije na tavanu za domadu upotrebu Prostorije za stanovanje i sporedne prostorije sa duinom otvora do 4,5 m (u pravcu nosedih greda) Prostorije za stanovanje i sporedne prostorije sa duinom otvora preko 4,5 do 5,5 m (u pravcu nosedih greda) Velike stambene, trgovake i slubene prostorije, bolnike prostorije i prohodne terase Kancelarijske prostorije, uionice u kolama i internatima, ostave, tuevi i kupatila, sanitarni prostori u industrijskim i javnim zgradama Stepenita u stambenim zgradama, balkoni i kolske prostorije

Intenzitet 1,00 kN/m2

1,25 kN/m2 1,25 kN/m2

1,50 kN/m2

2,00 kN/m2

2,00 kN/m2

3,00 kN/m2

10

8.

9.

10.

11. 12. 13. 14. 15.

16.

17.

Dvorane: a) itaonice (bez polica za knjige) b) za ruavanje ( u kafeima i restoranima) c) konferencijske, pozorine i koncertne, sportske, plesne, ekaonice d) odeljenja robnih kuda (prodavnica) e) izlobene ekaonice, prodavnice, hodnici i stepenita u javnim trgovakim zgradama Prostorije za skupove i uopte za izvanredna skupljanja ljudi (pozorita, bioskopi, sale za igranke, gimnastike sale), tribine sa stalnim seditima, kao i staje za krupnu stoku Tribine bez stalnih sedita Prostorije za ostavljanje prtljaga Biblioteke, arhive, knjiare is l. Fabrike i radionice Horizontalni pritisak na ruicu ograde kod stepenita i balkona (izuzev kod ograda pod 14) Horizontalni pritisak na ruicu ograde u pozoritima, kolama, bioskopima, salama za skupove, sportskim graevinama i tribinama Garae i parkirne povrine za putnika i laka dostavna vozila (ne kamioni)

2,00 kN/m2 2,00 kN/m2 4,00 kN/m2 4,00 kN/m2 2,50 kN/m2

4,00 kN/m2

4,50 kN/m2

6,50 kN/m2 5,00 kN/m2 5,00 kN/m2 3,00 kN/m2 0,40 kN/m2

1,00 kN/m2

2,50 kN/m2

11

1.1.3 Optereenje snegom

gravitaciono opteredenje koje deluje po m2 osnove

nagib (o) krova 20 25 30 35 40 45 50 55 60 60

s (kN/m2)

0,75

0,70

0,65

0,60

0,55

0,50

0,45

0,40

0,35

0,00

U primorskim i ostalim krajevima gde je sneg redak, usvaja se s = 0,35 kN/m2, kao minimalno zamenjujude opteredenje (neka vrsta kompenzacije za jai vetar). Za planinske krajeve sa vedom nadmorskom visinom H od 500 m, s = 0,75 + (H-500)/400 (kN/m2), za 20o. Za vede nagibe prethodna vrednost se smanjuje za cos.
Kod okvirnih nosaa, treba proveriti 3 sluaja opteredenja:
sneg na celom rasponu, sneg sa pola intenziteta na raspona i sa punim intenzitetom na drugoj polovini i sneg sa punim intenzitetom samo na raspona.
12

 U okviru evropske tehnike regulative dejstvo snega na konstrukcije se razmatra u okviru EVROKODA 1 i to: EN 1991-1-3:2003. Ovim standardom se razmatra uticaj snega na krovove na nadmorskoj visini do 1500,00 m. Obuhvadeno je delovanje snega na krov na razliite naine i pod razliitim faktorima uticajima, kao to su:
oblik krova njegova termika svojstva rapavost njegove povrine koliina toplote ispod krova blizina susednih zgrada okolni teren lokalni meteroloki klimatski uslovi, posebno vetrovitost, promene temperature, kao i verovatnoda pojave padavina, bilo u vidu kie ili snega.

13

 Opteredenje na krov se nanosi u vidu razliitih ema opteredenja:

opteredenje od snega na krovu bez smetova, koje se nanosi kao jednakopodeljeno gravitaciono opteredenje, i ma iji intenzitet utie samo oblik krova opteredenje od snega na krovu sa smetovima, to je posledica premetanja snega sa jednog na drugo mesto, usled dejstva vetra.

14

1.2. Dopunsko opteredenje/opteredenje vetrom

Opteredenje vetrom je u naoj tehnikoj regulativi definisano standardima
SRPS U.C7.110/1991-Osnove prorauna graevinskih konstrukcija Opteredenje vetrom - Osnovni principi i osrednjeni aerodinamiki pritisak vetra, SRPS U.C7.111/1991-Osnove prorauna graevinskih konstrukcija - Opteredenje vetrom - Dinamiki koeficijent i aerodinamiki pritisak vetra, SRPS U.C7.112/1991-Osnove prorauna graevinskih kosntrukcija - Opteredenje vetrom - Opteredenje vetrom zgrada i SRPS U.C7.113/1991-Osnove prorauna graevinskih konstrukcija - Opteredenje vetrom Opteredenje vetrom ostalih graevinskih konstrukcija osim zgrada.

Evropska tehnika regulativa dejstvo vetra razmatra kroz standard EN 1991-1-4:2005.

15

16

 Aerodinamiki pritisak vetra q predstavlja kvazistatiki pritisak vetra na jedinicu povrine opteredene konstrukcije.
q= v2 10-3 (kN/m2), - gustina vazduha u kg/m3, v - brzina vetra u m/s.

Osrednjeni aerodinamiki pritisak vetra qm,T,z za odgovarajudu brzinu vetra vm,T,z :

qm,T,z = qm,T,10 Sz2 Kz2 (kN/m2) qm,T,10 = (vm,50,10 kt kT)2 10-3 (kN/m2)
17

 gustina vazduha, u kg/m3, = 1,225 kg/m3 vm,50,10 osnovna brzina vetra, u m/s kt faktor vremenskog osrednjavanja, uobiajeno kt= 1, kT- faktor povratnog perioda Sz faktor topografije Kz- faktor ekspozicije terena

18

Grupa Zgrade

Konstrukcije Pojedinane konstrukcije, objekti kole, bolnice, pozorita, bioskopi, sportske dvorane Industrijske zgrade sa skupocenom opremom Hoteli, restorani, biblioteke, administrativne zgrade, stambene zgrade Industrijske zgrade Skladita skupocene opreme Hangari Stone staje

T (god) 100 100 50

kT 1,060 1,060 1

50 50 100 20

1 1 1,060 0,920 Gradijentna visina ZG (m) g

180 320 440

Klasa hrapavosti terena

Parametri hrapavosti terena

Opis a Velike vodene uzburkane povrine (more, jezera) Otvoreni, ravi tereni umoviti tereni, industrijske zone

Oznaka b A B C

a c
0,021 0,030 0,041

b d
1,40 1,00 0,50

e
0,11 0,14 0,22

z0 (m) f
0,003 0,03 0,3

1 2 3

kz= b (z/10)
19

z (m) 10 15 20 25 30 35 40 45 50 60 70 80 90 100 120 140 160 180 200 225 250 275 300 320 350 375 400 440

Kategorija hrapavosti terena A B C 1,400 1,000 0,500 1,531 1,120 0,598 1,631 1,214 0,678 1,713 1,292 0,748 1,783 1,360 0,811 1,844 1,420 0,868 1,899 1,474 0,920 1,949 1,524 0,969 1,995 1,569 1,015 2,076 1,652 1,100 2,148 1,724 1,177 2,212 1,790 1,248 2,270 1,850 1,315 2,323 1,905 1,377 2,419 2,005 1,492 2,502 2,094 1,597 2,577 2,173 1,693 2,644 2,246 1,784 2,314 1,868 2,391 1,968 2,463 2,061 2,529 2,149 2,592 2,233 2,640 2,297 2,390 2,463 2,534 2,643

Faktor ekspozicije kz2

20

21

Stanica Beograd Valjevo Vranje Dimitrovgrad agubica Zajear Zrenjanin Zlatibor Kikinda Kragujevac Kraljevo Kruevac Loznica Ni Novi Sad Sombor Sjenica Uice

Nadmorska visina H (m) 132 174 433 446 314 137 80 1029 81 190 219 166 121 202 86 87 1015 440

vBm,50,10 (m/s) 19 19 19 23 26 19 23 35 19 16 19 19 23 19 35 26 23 19

22

 w= qg,T,Z C A (kN ili kN/m) Za velike krute konstrukcije: qg,T,Z = qm,T,Z Gz (kN/m2)
C- koeficijent pritiska ili sile A izloena povrina konstrukcije Gz- dinamiki koeficijent

Za male krute konstrukcije (konstrukcije visine 15 m i obloge visine hcl < 100m):
qg,T,Z = qm,T,10 kz2 Gz (kN/m2)
23

 Za male krute konstrukcije i obloge dinamiki koeficijent Gz je:

1 2

3 4 5

Deo objekta Obloga Konstrukcije za noenje obloge. Veze obloge Glavna noseda konstrukcija Ankeri Temeljne konstrukcije

Gz 2,50

2,00
1,40

Pritisak vetra na zgrade:

pritisak za proraun glavnih nosedih konstrukcionih delova: krovnih vezaa, stubova, ramova, spregova:
qw, pe = qm,T,z Gz Cpe (kN/m2)

pritisak vetra za proraun delova obloge: zidova, sendvi panela i sl., prozora i vrata, odnosno proraun konstrukcijskih delova koji ih nose: ronjaa, fasadnih greda i stubova:
24

qw, p = qm,T,z Gz Cp (kN/m2 ) qw, pl = qm,T,z Gz Cpl (kN/m2 ) Cp = Cpe Cpi

25

26

Vrednosti (Cpi G) za: Sluaj A- vetar uglavnom upravan na sleme Nagib krovne Izloena povrina zgrade ravni (o) 1 2 3 4 1E 2E 3E 4E 0,75 -1,30 -0,70 -0,55 1,15 -2,00 -1,00 -0,80 od 0 do 5 1,00 -1,30 -0,90 -0,80 1,50 -2,00 -1,30 -1,20 20 1,05 0,40 -0,80 -0,70 1,30 0,50 -1,00 -0,90 od 20 do 45 1,05 1,05 -0,70 -0,70 1,30 1,30 -0,90 -0,90 90 Sluaj B vetar uglavnom paralelan sa slemenom Sluaj Nagib Izloena povrina zgrade (o) 1 2 3 4 5 6 1E 2E 0,00 -1,30 -0,70 0,00 0,75 -0,55 0,00 -2,00 B1 0-90 B2 20 -0,85 -1,30 -0,70 -0,85 0,00 0,00 -0,90 -2,00

3E
-1,00 -1,00

4E
0,00 -0,90

5E
1,15 0,00

6E
-0,80 0,00

27

Dinamiki koeficijent Gz: za oblogu i sekundarnu konstrukciju za glavni nosedi sistem i ankere za temelje

Gz= 2,50 Gz= 2,00 Gz= 1,40

G -0,30 -0,20
-0,60

krovovi na dve Koeficijenti spoljanjeg pritiska cp,e za h:b:l= 1:4:1 vode 0-3o A B C D E F o 0 +0,90 -0,30 -0,40 -0,40 -0,80 -0,80

H -0,30 -0,30
-0,30

15 o
45 o 15 o 45 o

+0,80
+0,50

-0,30
-0,40

-0,10
+0,50

-0,50 -0,70
-0,40 -0,90

-0,80
-0,60

za presek O (strana C) Cp,i = 0,80 za presek m Cp,i = -2,00, n Cp,i = -1,00, koeficijent unutranjeg pritiska cp,i za 0o 15 o = otvori rasporeeni ravnomerno 0,20 0,20 otvori preteno na strani A otvori preteno na strani B +0,80 -0,20 +0,70 -0,30

45 o 0,20 +0,40 -0,40

otvori preteno na strani C

-0,30

-0,20

+0,40

28

1.3. Dopunsko optereenje/ temperaturni uticaji/ termika dejstva

Uticaj temeperature na eline i drvene konstrukcije je znaajan tokom samog procesa montae elemenata, dok su u toku eksploatacije ugroeni samo delovi koji su pod direktnim uticajem spoljanjeg vazduha. Evropska tehnika regulativa problem termikih dejstava na konstrukcije razmatra u okviru EVROKOD-a EN 1991-1-5.
29

1.4. Dopunsko optereenje/ optereenje dizalicama

SRPS M.D1.012/1980 Industrijske dizalice Kontrola osnovnih mera dizalica, SRPS M.D1.001/1997 Dizalice - Nazivi dizalica prema konstrukciji, SRPS M.D1.002/ 1997 Dizalice - Nazivi dizalica prema nameni, SRPS M.D1.020/1964 Industrijske dizalice - Podela u pogonske klase, SRPS M.D1.021/1988 Dizalice - Nazivne nosivosti, SRPS M.D1.022/1988 Dizalice - Visine dizanja, SRPS M.D1.024/1964 Industrijske dizalice Rasponi, SRPS M.D1.025/1972 Industrijske dizalice Rasponi dvoinskih vitlova, SRPS M.D1.030/1968 Industrijske dizalice - Slobodan prostor oko dizalice u graevinskim objektima- Peake platforme, SRPS M.D1.052/1968 Industrijske dizalice Konstruktivne mere za sigurnost rada sa dizalicama. U evropskoj regulativi opteredenje od kranova se tretira EVROKODom EN 1991-3:2002.
30

 Sa obzirom da je opteredenje od kranova (dizalica) pokretno, dinamiko opteredenje, propisuje se dinamiki koeficijent koji se nalazi u opsegu od 1,0 do 1,6 u zavisnosti od njihovog reima rada, dok se za stalno opteredenje kranova propisuje koeficijenat koji se nalazi u opsegu od 1,1 do 1,3. Za proraun nosaa kranova-kranskih staza i glavnih konstruktivnih elemenata koji ih nose izraunava se:
vertikalno opteredenje od tokova krana (pomnoeno sa dinamikim koeficijentom ). Ovo opteredenje se smatra osnovnim opteredenjem. horizontalna opteredenja upravno na kransku stazu (boni udari, koji iznose 1/10 vrednosti vertikalnih opteredenja bez uvedanja dinamikim koeficijentom) horizontalna opteredenja u pravcu staze (sile koenja, koji iznose 1/7 vrednosti vertikalnih opteredenja bez uvedanja dinamikim koeficijentom).
31

1.5. Dopunsko optereenje/ dejstvo tla i podzemne vode

Veliki uticaj na izbor statikog i konstruktivnog sistema samog objekta. Horizontalni pritisak tla na objekat zavisi od prirodnog nagiba tla, zapreminske mase i dubine fundiranja objekta. Horizontalni pritisak vode u svojoj maksimalnoj vrednosti jednak je potisku koji tei da odigne zgradu.
32

1.6. Dopunsko optereenje/seizmiko optereenje

Naa zemlja se nalazi u zoni umerene seizmike aktivnosti, sa magnitudama od 5,7 do 5,9 stepeni Rihterove skale, odnosno do 8 stepeni Merkalijeve skale. Ovo nisu ruilaki zemljotresi i od njih se titi dobrim graenjem objekata. Prema Pravilniku o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima, ukupna seizmika sila, u dve meusobnoortogonalne ravni, se izraunava (prema metodi ekvivalentnog statikog opteredenja): S= K G
33

 K- ukupni seizmiki koeficijent za horizontalni pravac. K= Ko Ks Kd Kp. K 0,02. Ko koeficijent kategorije objekta (0,75 do 1,50). Ks koeficijent seizmikog intenziteta (0,025 do 0,1). Kd koeficijent dinaminosti (0,33 do 1,0). Kp koeficijent duktilnosti i priguenja, maksimalne vrednosti 2,0 G - ukupna teina: objekta i opreme iznad nivoa temelja ili krutog podruma, 50 % korisnog opteredenja i opteredenje snegom. Opteredenje od kranova se ne uzima u obzir.
34

1.7. Optereenje od eksplozije/ poara/incidentna optereenja

Poarno opteredenje predstavlja raunsku vrednost toplotne energije koja se oslobaa pri sagorevanju ukupnog sagorivog materijala po jedinici povrine obejekta, ili njegovog dela, poarnog sektora. Pri utvrivanju ove vrednosti uzima se u obzir i toplota koja moe da nastane gorenjem opreme, instalacija, ili konstrukcije. Proraun incidentnih dejstava na konstrukcije se u evropskim standardima pojavljuje u EVROKOD-u 1, 1991-1-7-2003. Dejstvo poara je tretirano u okviru EN 1992-1-2: Opta pravilaproraun konstrukcija za dejstvo poara (to predstvalja poarno opteredenje na betonske konstrukcije), EN 1993-1-2: Opta pravilaproraun konstrukcija za dejstvo poara (to predstvalja poarno opteredenje na eline konstrukcije), EN 1994-1-2: Opta pravilaproraun konstrukcija za dejstvo poara (to predstvalja poarno opteredenje na spregnute konstrukcije), EN 1995-1-2: Opta pravilaproraun konstrukcija za dejstvo poara (to predstvalja poarno opteredenje na drvene konstrukcije) i EN 1996-1-2: Opta pravilaproraun konstrukcija za dejstvo poara (to predstvalja poarno opteredenje na zidane konstrukcije).
35

1.8. incidentna optereenja / optereenja u toku izvoenja

Ova dejstva mogu zahtevati postavljanje privremenih elemenata (skele) ili delova konstrukcije, koji de se, nakon postizanja odgovarajudeg stepena sigurnosti, ukloniti. U okviru izgradnje pojedina opteredenja koja de kasnije imati permanentan karakter mogu se i zanemariti (sopstvene teine pojedinih konstruktivnih elenetata, opreme, ...). Relevantna projektna situacija tokom izvoenja se izabira uzimanjem u obzir svih uslova koji mogu da se razumno predvide tokom izvoenja radova. Ova opteredenja zavise od uslova oslanjanja, konstruktivnog sistema, oblika konstrukcije i stepena zavrenosti. Dejstva u toku izvoenja su tretirano u okviru EN 1991-1-6.
36

2. METODE PRORAUNA KONSTRUKCIJE

37

 Treba utvrditi konstruktivni i statiki sistem, nain fundiranja, delovanja opteredenja, konstruktivne i nekonstruktivne materijale, dimenzionisati elemente. Dimenzionisanje nosedih i nenosedih konstruktivnih elemenata izvodi se na osnovu odgovora konstrukcije na spoljanja opteredenja. Sposobnost da podnese opteredenje elementima konstrukcije omogudavaju njihove karakteristike poprenih preseka, odnosno karakteristike materijala od koga su izraeni.
38

 Za drvene i eline konstrukcije karakteristike materijala u funkciji spoljanjeg opteredenja se izraavaju preko doputenih napona. Cela metoda prorauna se, analogno, naziva metoda doputenih napona. Ovakav pristup proraunu konstrukcija se naziva deterministiki. I opteredenja i karakteristike materijala su egzaktne veliine koje su propisane Pravilnikom.
39

 Na osnovu propisanih koeficijenta sigurnosti vezanih za jasno utvren napon na granici razvlaenja propisuju se doputeni naponi koji ne smeju da budu premaeni u elementima konstrukcije ni u jednoj fazi njenog ivotnog veka. Koeficijent sigurnosti obuhvataju sve nepravilnosti u vezi procene opteredenja, karakteristika materijala, pretpostavljene i stvarne geometrije elemenata konstrukcije, kao i odstupanja stvarnih uticaja u konstrukciji od raunskih usled neadekvatnog statikog modela ili metode analize.
40

 Metoda ili teorija doputenih napona utvruje da maksimalani normalni (max) i smiudi (max) napon ne smeju da budu vedi od doputenih ( dop i dop ): max dop = fy / max dop = ( fy / 3) / gde su:
fy - napon na granici razvlaenja, - koeficijent sigurnosti, ija vrednost varira u zavisnosti od sluaja opteredenja, i to: I sluaj opteredenja (osnovno) I = 1,50, II sluaj opteredenja (osnovno+dopunsko) II = 1,33, III sluaj opteredenja (osnovno+dopunsko+izuzetno) III = 1,20.
41

42

3. DOPUTENI NAPONI ZA ELIK ZA NOSEE KONSTRUKCIJE

Prema Pravilniku o jedinstvenom sistemu za oznaavanje elika (Slubeni list SRJ br. 01/2003), uvedene su izmene u standardima koji se tiu elinih konstrukcija, radi usaglaavanja sa evropskim standardima. Tako su uvedeni novi standardi:
SRPS EN 10020/2003 Definicija i klasifikacija vrsta elika SRPS EN 10025/2003 Toplovaljani proizvodi od nelegiranih konstrukcionih elika- Tehniki zahtevi za isporuku SRPS EN 10027-1/2003 Sistem za oznaavanje elika, Deo 1: Oznaavanje, osnovne oznake SRPS EN 10027-2/2003 Sistem za oznaavanje elika, Deo 2: Brojani sistem SRPS CR 10260/2003 Sistem za oznaavanje elika, Dodatne oznake SRPS EN 10079/2003 Definicija proizvoda od elika SRPS EN 1021/2003 Opti tehniki zahtevi za isporuku za elik i proizvode od elika SRPS EURONORM 168/2003 Proizvodi od gvoa i elika Dokumenta o kontrolisanju Sadrina dokumenta
43

 Opti konstrukcioni elici definisani su u SRPS EN10025/2003. U ovom standardu se definiu:

vrsta elika (mehanike karakeristike, hemijski sastav), kvalitet elika (ilavost na krti lom- energija loma na odgrovarajudoj temperaturi), nain dezoksidacije i stanje isporuke.

* U domadoj literaturi esto se jo uvek moe nadi definisanje elika prema JUS C.B0.500., razliita spojna sredstva bila su definisana u SRPS C.B0.506 i SRPS M.B1.023 i SRPS M.B1.023, kao i primena drugih standarda u vezi sa prethodno oznaenim. Iz tog razloga dade se i paralelni prikaz oznaka elika po starom i novom standardu.
44

Oznaavanje elika

prema EN 10027-1 i ECISS IC 10

S185 3) S235JR 3) S235JRG1 3) S235JRG2 S235J0 S235J2G3 S235J2G4

prema EN 100272
1.0035 1.0037 1.0036 1.0038 1.0114 1.0116 1.0117

Nain dezoksida cije elika

Najmanji gornji napon teenja 1)ReH, N/mm2, Nazivna debljina, u mm

Zatezna vrstoda 1)Rm, N/mm2, Nazivna debljina, u mm

Podgrupa 2) BS BS BS BS QS QS QS

16

>16 40

>40 63

>63 80

>80 100

>100 150

>150 200

>200 250

<3

3 100

>100 150

>150 250

prema izboru prema izboru FU FN FN FF FF FN FN FF FF FN FN FF FF FF FF

185 235 235 235 235 235 235

175 225 225 225 225 225 225

215 215 215 215

215 215 215 215

215 215 215 215

195 195 195 195

185 185 185 185

175 175 175 175

310-540 360-510 360-510 360-510 360-510 360-510 360-510

290-510 340-470 340-470 340-470 340-470 340-470 340-470

340-470 340-470 340-470 340-470

320-470 320-470 320-470 320-470

S275JR S275J0 S275J2G3 S275J2G4 S355JR S355J0 S355J2G3 S355J2G4 S355K2G3 S355K2G4

1.0044 1.0143 1.0144 1.0145 1.0045 1.0553 1.0570 1.0577 1.0595 1.0596

BS QS QS QS BS QS QS QS QS QS

275

265

255

245

235

225

215

205

430-580

410-560

400-540

380-540

345

335

325

315

305

295

285

275

510-680

490-630

470-630

450-630

E295 4) 1.0050 FN BS 295 285 275 265 255 245 235 225 490-660 470-610 450-610 440-610 4) E335 1.0060 FN BS 335 325 315 305 295 275 265 255 590-770 570-710 550-710 640-710 4) E360 1.0070 FN BS 360 355 345 335 325 305 295 285 690-900 670-830 650-830 640-830 1) Vrednosti u tabeli primenjuju se na epruvete na ispitivanje zatezanjem uzete uzduno (l). Za limove, trake i irokr proizvode 600mm koriste se epruvete uzete popreno (t) 2) BS- osnovni elik, QS kvalitetni elik 3) upotrebljava se samo za debljinu 25mm 4) Ovi elici se obino ne upotrebljavaju za U- profile, ugaonike i profile.

45

Oznaka elika
S235 S275 S355 160 185 240

I sluaj opteredenja
dop 90 105 140 dop 180 205 265

II sluaj opteredenja
dop 100 120 155 dop 200 235 300

III sluaj opteredenja

dop 115 130 175 dop

Doputeni naponi [Mpa]

Oznaka elika S235 S275 S355 I sluaj opteredenja bdop dop zdop 320 130 50 370 150 55 480 190 70 II sluaj opteredenja bdop dop zdop 360 145 55 410 165 60 530 210 80

Doputeni naponi za spajanje delova od elika [Mpa]

Oznaka elika S235 S275 S355 4.6 5.6 6.8 8.8 I sluaj opteredenja bdop 270 315 410 dop 112 140 168 224 zdop 110 137 165 220 idop 110 137 165 220 4.6 5.6 6.8 8.8 II sluaj opteredenja bdop 305 350 450 dop 126 157 189 252 zdop 125 156 188 250 idop 125 156 188 250

Doputeni naponi za neobraene zavrtnjeve [Mpa]

46

Oznaka elika
S235 S275

I sluaj opteredenja
k 4.6 5.6 370 6.8 210 480 8.8 280 220 220 8.8 1665 1665 6.8 bdop 320 dop 140 175 zdop 110 137 idop 110 137 k 4.6 5.6

II sluaj opteredenja
bdop 360 410 240 530 320 250 220 188 1665 dop 160 200 zdop 125 156 idop 110 137

S355

Doputeni naponi za zavrtnjeve sa tanim naleganjem [Mpa]

Vrsta zavrtnja Veliina sile Fp bdop S235 I neupasov ani zavrtnjevi TS spoj upasovani zavrtnjevi TST spoj Fp=0 0.5 Fp Fp Fp=0 0.5 Fp Fp 280 380 480 320 420 480 II 320 430 540 360 470 540 I 420 570 720 480 630 720 S355 Sluaj opteredenja II 8.8 470 640 810 540 710 810 196 280 336 224 320 384 10.9 12.9 360 430 10.9 12.9 410 490 168 240 288 189 270 324 8.8 250 8.8 290 I 10.9 12.9 8.8 II 10.9 12.9 k I k II dop t.dop.

Doputeni naponi za visokovredne zavrtnjeve [Mpa]

47

Kvalitet ava

Vrsta naprezanja

II

zatezanje ili savijanje pritisak smicanje zatezanje ili savijanje pritisak smicanje zatezanje ili savijanje pritisak smicanje

osnovni materijal S235, S275 K 1.0 1.0 0.6 0.8 1.0 0.6 0.72 1.0 0.55

S355 1.0 1.0 0.6 0.8 1.0 0.6 0.65 0.8 0.5

Koeficijent za redukciju doputenih napona za sueone avove[Mpa]

Sluaj opteredenja S235 I II 120 135

Vrsta elika S275 145 160 S355 170 190

Doputeni naponi za ugaone avove[Mpa]

48

Novi sistem oznaavanja elika

Stari sistem oznaavanja elika prema JUSC.B0.002/1986

Oznake prema SRPS EN 10027-1

znake prema SRPS EN 10027-2

S185 S235JR S235JRG1 S235JRG2 S235J0 SJ2G3 S275JR S275J0 S275J2G3 S355JR S355J0 S355J2G3

1.0035 1.0037 1.0036 1.0038 1.0114 1.0116 1.0044 1.0143 1.0144 1.0045 1.0553 1.0570

0130 0370 0371 0361 0362 0363 0451 0452 0453 0561 0562 0563

Veza starih i novih oznaka optih i konstrukcionih elika

49

4. DOPUTENI NAPONI ZA DRVO ZA NOSEE KONSTRUKCIJE

Standardom, SRPS U.D0.001-Projektovanje i izvoenje drvenih konstrukcija-Materijali za izradu drvenih konstrukcija i tehniki uslovi, odreeni sa su pravila za projektovanje i izvoenje gotovo svih drvenih konstrukcija. U evropskoj tehnikoj regulativi nosede drvene konstrukcije definiu se standardom EVROKOD 5.
50

Masivno drvo, vlanosti 18% etinari (smreka, jela, bor) I 13.00 14.95 19.50 10.50 12.08 15.75 0.25 0.29 0.38 11.00 12.65 16.50 2.00 2.30 II 10.00 11.50 15.00 8.50 9.78 12.75 0.25 0.29 0.38 8.50 9.78 12.75 2.00 2.30 klasa III 7.00 8.05 10.50 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 6.00 6.90 9.00 2.00 2.30 Listari (hrast, bukva) I II 14.00 12.00 16.10 13.80 21.00 18.00 11.50 10.00 13.23 11.50 17.25 15.00 0.35 0.35 0.40 0.40 0.53 0.53 12.00 10.00 13.80 11.50 18.00 15.00 3.00 3.00 3.45 3.45

Oznaavanje

Tip opteredenja

Vrsta naprezanja

savijanje

md I II III poduno tIId I zatezanje II III popreno tIId I zatezanje II III pritisak cIId I II III pritisak I upravno na II vlakna c d -bez III gnjeenja vlakana pritisak I upravno na II vlakna -sa malim c d III gnjeenje m vlakana smicanje IId I II III smicanje mII I od II d poprene III sile presecanje d I vlakana II III

3.00 2.50 2.88 3.75

3.00 2.50 2.88 3.75

3.00 2.50 2.88 3.75

4.50 4.00 4.60 6.00

4.50 4.00 4.60 6.00

0.90 1.04 1.35 0.90 1.04 1.35 3.50 4.03 5.25

0.90 1.04 1.35 0.90 1.04 1.35 3.00 3.45 4.50

0.90 1.04 1.35 0.90 1.04 1.35 2.50 2.88 3.75

1.20 1.38 1.80 1.20 1.38 1.80 4.00 4.60 6.00

1.20 1.38 1.80 1.20 1.38 1.80 3.50 4.03 5.25

Dozvoljeni naponi za masivno drvo [Mpa]

51

Lepljeno lamelirano drvo, vlanosti 15% etinari (smreka, jela, bor) I 14.00 16.10 21.00 10.50 12.08 15.75 0.25 0.29 0.38 11.00 12.65 16.50 2.00 2.30 II 11.00 12.65 16.50 8.50 9.78 12.75 0.25 0.29 0.38 8.50 9.78 12.75 2.00 2.30 klasa III Listari (hrast, bukva) I 16.20 18.63 24.30 18.00 20.70 27.00 0.35 0.40 0.53 15.00 17.25 22.50 4.90 5.64 II 13.70 15.76 20.55 10.80 12.42 16.20 0.35 0.40 0.53 12.00 13.80 18.00 4.30 4.95

Oznaavanje

Tip opteredenja

Vrsta naprezanja

savijanje

md I II III poduno tIId I zatezanje II III popreno tIId I zatezanje II III pritisak cIId I II III pritisak I upravno na II vlakna c d -bez III gnjeenja vlakana pritisak I upravno na II vlakna -sa malim c d III gnjeenje m vlakana smicanje IId I II III smicanje mII I od II d poprene III sile presecanje d I vlakana II III

3.00 2.50 2.88 3.75

3.00 2.50 2.88 3.75

7.35 4.90 5.64 7.35

6.45 4.90 5.64 7.35

1.20 1.38 1.80 0.90 1.04 1.35 3.50 4.03 5.25

1.20 1.38 1.80 0.90 1.04 1.35 3.00 3.45 4.50

1.30 1.50 1.95 1.50 1.73 2.25 4.00 4.60 6.00

1.10 1.27 1.65 1.50 1.73 2.25 3.50 4.03 5.25

Dozvoljeni naponi za lepljeno lamelirano drvo [Mpa]

52

 Doputeni naponi pritiska koso na pravac vlakana (c) raunaju se prema obrascu c= cIId (cIId- c d) sin U zavisnosti od duine trajanja opteredenja, osnovne doputene napone treba korigovati sa koeficijentom kd=0.9 za one objekte kod kojih:
puno raunsko opteredenje traje permanentno korisno opteredenje ili sneg traju due od 3 meseca.

Ako je vlanost drveta u eksploataciji razliita od 18% doputene napone treba korigovati koeficijentima kh iz sledede tabele:
53

Vlanost (%) etinari pritisak, smicanje savijanje, zatezanje Lidari pritisak, smicanje savijanje, zatezanje

10
1.32 1.16 1.30 1.16

12
1.24 1.12 1.22 1.12

14
1.16 1.08 1.16 1.08

16
1.08 1.04 1.08 1.04

18
1.00 1.00 1.00 1.00

20
0.92 0.94 0.92 0.94

22
0.86 0.92 0.90 0.92

24
0.78 0.88 0.89 0.88

26
0.70 0.84 0.75 0.84

Koeficijenti korekcije kh dozvoljenih napona za masivno drvo

Vlanost (%) etinari pritisak, smicanje savijanje, zatezanje Lidari pritisak, smicanje savijanje, zatezanje 7.50 1.30 1.15 1.25 1.15 10.00 1.20 1.10 1.18 1.10 12.50 1.10 1.05 1.10 1.05 15.00 1.00 1.00 1.00 1.00 17.50 0.90 0.95 0.90 0.95 20.00 0.80 0.90 0.80 0.90 22.50 0.70 0.85 0.78 0.85 25.00 0.60 0.80 0.65 0.60

Koeficijenti korekcije kh dozvoljenih napona za lepljeno lamerilano drvo

54

 U zavisnosti od stepena zatite konstrukcije, osnovne doputene napone treba korigovati sa koeficijentima za: glavne nosede elemente kod:
potpuno otvorenih, nezatidenih objekata, nenadgledane kat=0.85 potpuno otvorenih, nezatidenih objekata, nadgledane i odravane kat=0.95 delimino otvorene objekte najmanje sa jedne bone strane:

sekundarne nosede elemente kod:

nezatidene i delimino izloene atmosferilijama kat=0.90 nadgledane i odravane kat=0.95

potpuno otvorenih, nezatidenih objekata, nenadgledane kat=0.90 potpuno otvorenih, nezatidenih objekata, nadgledane i odravane kat=1.00 delimino otvorene objekte najmanje sa jedne bone strane:
nezatidene i delimino izloene atmosferilijama kat=0.95 nadgledane i odravane kat=1.00.
55

 Ako je nosa od lepljenog lameliranog drveta napregnut na savijanje, bez uticaja normalnih sila, i slepljen od dve kvalitetne klase grae, dozvoljeni naponi se odreuju prema klasi drveta u krajnjim petinama visine poprenog preseka. Kada su ovaj nosa sastoji od sloenog poprenog preseka, vrednosti napona se redukuju koeficijentom ks:
ks

gde je c= h1/h, odnosno odnos visina flane (noice) i ukupne visine poprenog preseka, b- irina flane, t- debljina rebra kod I nosaa
56

cb t 0.58 0.42 b

t b

Vrsta drveta

Masivno drvo Moduli elastinosti E EII E 300 600

etinari Tvrdo drvo

10000 12500

Modul smicanja G 500 1000

Lepljeno lamelirano drvo Moduli elastinosti E Modul smicanja EII E G 11000 300 500 13500 600 1000

Moduli elastinosti i moduli smicanja [Mpa]

Kod lepljenih lameliranih elemenata, kod kojih se smer sile i pravac vlakana ne poklapaju, bez obzira na naprezanje, doputeni naponi se koriguju koeficijentom k:
(0) k 0 1.00 2 0.99 4 0.98 6 0.96 8 0.93 10 0.90 12 0.86 14 0.82 16 0.78 18 0.74 20 0.69

U sluaju da na elementu od lepljenog lameliranog drveta postoje dve ravni lepljenja, meuslobnim uglom lepljenja 70, doputeni naponi se koriguju koeficijentom redukcije k:
(0) k 0 1.00 1 0.99 2 0.98 3 0.96 4 0.93 5 0.90 6 0.86 7 0.82 57

 Dozvoljeni naponi kod zakrivljenih tapova, sa poluprenikom zakrivljenja u granicama 1300RI1400, i lamelama maksimalne debljine 10.00 mm, opteredenih na savijanje, zavise od radijusa zakrivljenja:
RI I klasa 150a 140a 130a 14.00 12.50 11.00 md (Mpa) II klasa 11.00 10.00 9.00

Dozvoljeni naponi savijanja md za zakrivljene tapove sa malim radijusom krivine

58

 U zavisnosti od duine oslonake povrine, odnosno irine leita, za masivno i lepljeno lamelirano drvo:
Dubina leaja b 1.50 3.00 4.00 5.00 8.00 10.00 15.00 i vie kb 1.70 1.53 1.36 1.19 1.14 1.10 1.00

Doputeni naponi za furnirske ploe:

Vrsta naprezanja Savijanje upravno na ravan ploe Savijanje u ravni ploe Pritisak u ravni ploe Zatezanje u ravni ploe Pritisak upravno na ravan ploe Smicanje Ozna Tip opteredenja ka I II Zapreminska masa za vlanost 12% = 5kN/m 13.00 14.95 md 5.00 5.75 9.00 10.35 md 6.00 6.90 8.00 9.20 cd 4.00 4.60 8.00 9.20 td 4.00 4.60 c d d 3.00 0.90 1.80 3.45 1.03 2.07 III
16.90 6.50 11.70 7.80 10.40 5.20 10.40 5.20 3.90 1.17 2.34

59

 Doputeni naponi na pritisak i zatezanje u ravni ploe 300 600 je 2 MPa. Moduli elastinosti i moduli smicanja u ravni ploe su :
Vrsta ploe Furnirske ploe Ploe od iverja Ploe vlaknatice Moduli elastinosti E paralelno sa vlaknima upravno na vlakna pokrovnog furnira pokrovnog furnira E EII 7000 3000 2000 2000 2000 2000 Modul smicanja G 300 400 400

Doputeni naponi za ploe vlaknatice i ploe iverice:

Vrsta naprezanja Oznak a Ploe iverice Ploe vlaknatice Tip opteredenja I II III I II III 3.30 2.20 2.20 0.55 0.55 0.55 3.60 2.40 2.40 0.60 0.60 0.60 8.00 4.00
4.00 3.00 0.30 1.50 8.80 4.40 4.40 3.30 0.33 1.65

Savijanje Pritisak u ravni ploe Zatezanje u ravni ploe Pritisak upravno na ravan ploe Smicanje u ravni ploe Smicanje u ravni ploe

md cd td c d IId d

3.00 2.00 2.00 0.50 0.50 0.50

9.60 4.80 4.80 3.60 0.36 1.80

60