ENSKI POLNI ORGANI

Unutranji polni organi ene (organa genitalia feminina interna) Spoljanji polni organi ene (organa genitalia feminina externa)

Doc dr Slaana Ugrenovi

Organa genitalia feminina interna

Jajnik (ovarium) Jajovod (tuba uterina) Materica (uterus) Usmina (vagina)

Jajnik - Ovarium
Jajnik je parna enska polna lezda u kojoj nastaju zrele enske polne elije (gamet, ovocit) i koja stvara enske polne hormone (estrogen i progesteron). Jajnik ima oblik i dimenzije badema; 4 cm3cm1cm, dok mu se teina kree od 8-10g. Povrina jajnika je do puberteta glatka a kasnije naborana (gyri ovarii) i neravna usled oiljaka koji zaostaju nakon prskanja zrelih jajnih mekova.

Spoljanji izgled Spolja

Poloaj jajnika Polo

Jajnik se nalazi u peritonealnom spratu karline duplje, u visini velikog sedalnog otvora na bonom zidu male karlice u tzv.jajnikoj jami (fossa ovarica). Jajnika jama je plia ili dublja peritonealna jamica koja se nalazi u zavrnoj ravi zajednike bedrene arterije (a.illiaca communis), ograniena odozgo sa a.illiacom externom, pozadi sa a.illiacom internom i ureterom, napred je lig.latum uteri, a odozdo poetak a.uterinae. Ispod parijetalnog peritoneuma jajnike jame prolazi n.obturatorius (to objanjava propagaciju bola kod zapaljenja jajnika prema unutranjoj strani buta).

Jajniku se opisuju : dve strane: facies lateralis i facies medialis dve ivice: margo mesovaricus i margo liber i dva pola: extremitas tubaria i extremitas uterina

Peritoneum i veze jajnika

Graa jajnika

Zbog toga je janik jedini organ sadran u peritonealnoj duplji koji je ekstraperitonealan! Jajnik je vezan za boni zid karlice i za susedne organe sledeim vezama: Lig.suspensorium ovarii- je peritonealni nabor, sadri krvne sudove janika (a.ovarica, vv. ovaricae). Mesovarium- je kratka peritonealna duplikatura ,njome prolaze krvni sudovi i ivci za jajnikov hilus. Lig. ovarii proprium- je 2cm duga fibrozno-miina vrvca koja vezuje donji pol jajnika sa gornjim uglom materice. Fimbria ovarica- je najdua od rojti jajovoda koja se od spoljanjeg kraja jajovoda prua niz zadnju ivicu jajnika, du koje se privruje. Jednoredni cilindrini germinativni epitel (epithelium superficiale) . Stroma se sastoji iz gustih kolagenih vlakana na povrini (tunica albuginea), i rastresitog vezivnog tkiva u unutranjosti ovarijuma dok parenhim jajnika ine jajniki mekovi (folliculi ovarici) u razliitim stadijumima sazrevanja i involucije. Tkivo jajnika je jasno izdvijeno u dve zone, koru i sr. Kora jajnika (cortex ovarii s. zona parenchymatosa) Sr jajnika (medulla ovarii s. zona vasculosa).

Sudovi i ivci jajnika

100 000-400 000
Jajnik je vaskularizovan ovarijalnom arterijom (a.ovarica), grana trbune aorte, i ovarijalnom granom materine arterije (a.uterina- r.ovaricus). Venski sudovi jajnika grade dobro razvijen kitnjasti venski splet (plexus pampiniformis) iz ijeg se spoljanjeg kraja izdvaja ovarijalna vena (v.ovarica), a iz unutranjeg jedna od poetnih pritoka materinih vena. Limfni sudovi se dreniraju u lumbalne limfne vorove (nodi lymphoidei lumbales). Deo vegetativnih vlakana dolazi iz celijanog spleta preko periarterijalnog spleta koji prati ovarijalnu arteriju (plexus ovaricus). Deo vegetativnih vlakana jajnik dobija i iz karlinog spleta du materine arterije (plexus uterovaginalis).

30-40 000

400

Kora jajnika je tanak periferni pojas, debljine svega 1mm, i u njemu su smeteni jajniki mekovi u razliitim stadijumima sazrevanja i involucije.: folliculi ovarici primarii, folliculi ovarici secundari i folliculi ovaricii vesiculosi Graaf veliine zrna, 1,5-2cm. Nakon prskanja meka i oslobaanja jajne elije u kori se formira crveno telo (corpus rubrum) usled krvarenja u upljinu meka. Nekoliko dana nakon ovulacije crveno telo se transformie u uto telo (corpus luteum) koje sadri lipohromni pigment i i funkcionie kao endokrina lezda (lui progesteron). Involucijom i jednog i drugog utog tela nastaje oiljno telo (corpus albicans). Sr jajnika gradi celokupno tkivo jajnika ispod tanke kore i sastoji se iz rastresitog vezivnog tkiva, krvnih i limfnih sudova, nervnih vlakana i glatkomiinih elija.

Jajovod (tuba uterina) uterina)

Spoljanji izgled Spolja

Duina 14cm, kalibra od 1-8mm. S obzirom na razliit pravac i kalibar jajovodu se opisuju 4 topografska dela i dva otvora, unutranji i spoljanji.

Jajovod ili materina tuba je parni sluzokono miini kanal koji se prua od materine duplje do jajnika, na kojem se zavrava abdominalnim otvorom. Uloga jajovoda je da prihvati osloboenu jajnu eliju iz jajnika nakon ovulacije i da je transportuje do materine duplje. U njenom proirenom delu dolazi do oploenja. Kod ena je peritonealna duplja posredstvom jajovoda u vezi sa spoljanjom sredinom preko duplje materice i vagine, za razliku od mukaraca kod kojih je peritonealna duplja zatvorena. Neprolaznost jajovoda, uroena ili steena usled estih zapaljenja, jedan je od najeih uzroka steriliteta kod ena.

Materini otvor (ostium uterinum tubae uterinae). Materini deo jajovoda (pars uterina) dug 1cm, kalibra 1-2mm, Tesnac jajovoda (isthmus tubae uterinae) je horizontalni deo jajovoda dug 3-4cm, Krukasto proirenje (ampulla tubae uterinae) je njegov najdui deo (oko 8cm), 7-8mm Levak jajovoda (infundibulum tubae uterinae) je njegov spoljni slobodni kraj, dug 2cm. Od oboda levkastog dela jajovoda odvajaju se 10-15 rojti jajovoda (fimbriae tube), u vidu tankih jeziaka dugih 12-15mm, od kojih jedan, dvostruko dui od ostalih jejajnika rojta (fimbria ovarica). Spoljanji, abdominalni otvor (ostium abdominalae tubae uterinae) nalazi se na dnu levka.

Pravac i odnosi jajovoda

U celini posmatran, pravac jajovoda posle horizontalnog tesnaca, gradi vijugu u vidu slova U konkavnu nadole, koja obuhvata jajnik spreda, odozgo i pozadi, zavravajui se na zadnjoj ivici. Zbog prisnog meusobnog odnosa jajnika i jajovoda pri ginekolokom pregledu ih je teko razlikovati, kao i zbog estih zajednikih oboljenja u klinici jajnik i jajovod nazivaju adneksima (adnexa uteri). Kod normalnog poloaja materice (anteversio, anteflexio) jajnik i jajovod lee pozadi i spolja od nje. Kad je materica u retrofleksiji onda se jajnik i jajovod nalaze ispred i iznad nje. Desni jajovod je u odnosu i sa vijugama tankog vreva i esto crevuljkom, dok je levi jajovod u odnosu sa sigmoidnim kolonom.

Peritoneum jajovoda

Jajovod prolazei ispod peritoneuma karlinog dna uzdie ga kao ue araf koji se na njemu sui. Peritoneum pokriva jajovod sa svih strana, sem, du donje ivice preko koje jajovodu dolaze krvni sudovi i ivci. Oba peritonealna lista prednje i zadnje strane jajovoda nastavljaju se ispod njega peritonealnom duplikaturom tube (mesosalpinx), Mesosalpinx predstavlja gornji deo iroke materine veze (lig.latum uteri), prua se od tube do pripoja mesovarijuma koji ga deli od mesometriuma (donjeg dela iroke materine veze). U mesosalpinxu se nalaze i parophoron i epophoron, dva zakrljala organa od kojih prvi predstavlja zaostatak primarnog bubrega a drugi sekundarnog bubrega.

Graa jajovoda

Zid jajovoda je debljine 2-3mm, izgraen je od 4 sloja idui od povrine prema unutra: Tunica serosa- peritoneum koji pokriva jajovod sa svih strana sem du donje ivice Tela subserosa tanak sloj rastresitog vezivnog tkiva Tunica musclaris stratum longitudinale i stratum circulare Tunica mucosa jednoredan cilindrini epitel sa trepljama, iji su pokreti usmereni prema duplji materice i u skladu sa peristaltikim pokretima miinog sloja jajovoda potiskuju jajnu eliju prema materici. Sluzokoa jajovoda je jako naborana (plicae tubariae), Ponekad se deava da se oploena jajna elija na svom putu ka materici zadri i ugnezdi u sluzokoi jajovoda, u kojem se dalje razvija, pa dolazi do vanmaterine, tubarne trudnoe (graviditas extrauterina, graviditas tubaris).

Sudovi i ivci jajovoda

Materica (uterus)
Materica je unutranji polni organ ene postavljen na genitalnom putu izmeu oba jajovoda i vagine. Njena je uloga da primi oploenu jajnu eliju iz jajovoda, da je usadi u svoju sluzokou i hrani zaetak za vreme njegovog materinog ivota. Kada plod sazri materica ga izbacuje grenjem svoje muskulature uz pomo muskulature prednjeg trbunog zida.

Arterijsku vaskularizaciju jajovoda obezbeuju tubarna grana materine arterije (a.uterina-r.tubarius) i tubarna grana ovarijalne arterije (a.ovarica-r.tubarius) koja je naznatnog kalibra. Vene spoljanjeg dela jajovoda pritoke su kitnjastog spleta (plexus pampiniformis) dok su vene unutranjeg dela jajovoda pritoke materinih vena (vv.uterinae). Inervaciju jajnika obezbeuju dva vegetativna splata, plexus uterovaginalis i plexus ovaricus.

Poloaj materice Polo

Materica se nalazi u potperitonealnom spratu karline duplje u fascijalnoj loi koja se naziva paracolpium (samo prednja subperitonealna strana materinog vrata) i parametrium (vezivno tkivo koje okruuje telo materice i zadnju stranu njenog vrata). Materica se nalazi iza mokrane beike, ispred rektuma, iznad vagine a odozgo je pokrivaju vijuge tankog creva i sigmoidnog kolona.

Spoljanji izgled materice Spolja

Materica ima oblik kruke blago spljotene od spreda unazad i uim krajem okrenutim nanie. Kod ena koje nisu raale (nullipara) dimenzije materice su 642cm,teina 40g, a kod ena koje su raale (multipara) 772,5cm, teina proseno 50g. Delovi materice su: telo (corpus uteri), vrat materice (cervix uteri) i blago suenje izmeu tela i vrata (isthmus uteri)

Telo materice (corpus uteri) je gornji, najiri deo materice (gornje 2/3) koji se postepeno suva idui nanie. Telu materice opisujemo dve strane: prednju (facies vesicalis) i zadnju (facies intestinalis) Dno materice (fundus uteri) je gornji zaobljeni kraj materinog tela Bone ivice materice (margo uteri dexter et sinister) Na spoju ivica sa dnom materice nalaze se rogovi materice (cornu uteri dexter et sinister) na kojima se zavravaju jajovodi.

Materino suenje (isthmus uteri) odgovara spoju donjeg suenog kraja tela sa gornjim krajem vrata materice. Materini vrat (cervix uteri) je donji valjkasti deo materice (donja 1/3 materice). Pripojem gornjeg kraja vagine oko njegove spoljanje povrine cervix uteri je podeljen na dva dela: vaginalni deo cerviksa ili grli materice (portio vaginalis cervicis), i gornji, nadvaginalni deo (portio supravaginalis cervicis). Na grliu marice opisuju se dve usne, prednja, kraa (labium anterius) i zadnja, dua (labium posterius) izmeu kojih se nalazi materini otvor (ostium uteri) okrugao kode ena koje nisu raale, pukotinast kod ena koje su raale.

Materina duplja Materi

Poloaj materice Polo

normalno je materica u celini nagnuta napred (anterversio), a telo materice je postavljeno put napred prema vratu (anteflexio), zaklapajui sa njime tup ugao. Pod nagibom (versio) materice podrazumeva se ugao koji obrazuje osovina materinog vrata sa uzdunom osovinom vagine (kada je ovaj ugao otvoren napred taj poloaj se naziva anterversio, dok kad je taj ugao otvoren pozadi oznaava se kao retroversio uteri. Pod fleksijom materice podrazumeva se tup ugao koji zaklapa osovina tela sa osovinom vrata materice (kada je ugao otvoren napored poloaj se oznaava kao anteflexio, a kada je ugao otvoren pozadi poloaj se oznaava kao retroflexio).

cavitas uteri i canalis cervicis uteri uplina tela materice je trouglastog oblika, sa bazom okrenutom nagore. Na gornjim temenima tog trougla nalaze se materini otvori jajovoda (ostium uterinum tubae uterinae). Donji kraj materine duplje suava se i preko materinog suenja nastavlja se kanalom materinog vrata. Anatomski unutranji otvor (ostium anatomicum uteri internum) je gornja granica materinog suenja dok donju granicu predstavlja histoloki unutranji otvor (ostium histologicum uteri internum). Kanal materinog vrata dug je oko 2,5cm i vretenastog je oblika.

Varijacije poloaja materice polo

Graa materice
Zid materice debeo je oko 20mm u visini tela i oko 15mm na materinom vratu. On se sastoji idui od povrine u dubinu, iz sledeih slojeva: s
1. 2. 3. 4.

serozni omota perimetrium), miini omota myometrium) i

(tunica

serosa

s.

potserozno tkivo (tela subserosa), (tunica muscularis mucosa s. s.

sluzokoni omota endometrium).

(tunica

1. Tunica

serosa s.perimetrium, je peritoneum koji pokriva prednju stranu tela materice, fundus, kao i zadnju stranu tela vrata materice. Ispod peritoneuma je sloj rastresitog vezivnog tkiva (tela subserosa).

4. Tunica mucosa s. endometrium, je 3. Tunica muscularis s. myometrium, fibromiini

sloj Iako ne uvek jasno, miinom omotau se opisuju 4 sloja:

stratum subserosum (uzduna miina vlakna koja prelaze na fundus, okruuju materine uglove i prebacuju se na jajovode), stratum supravasculare (kruni miini snopovi), stratum vasculosum (je najdeblji i sadri uzdune miine snopove, zajedno sa velikim krvnim sudovima; miini snopovi ovog sloja isprepletani oko krvnih sudova grade tzv. ive materine vezeligg.viva uteri*, ija kontrakcija dovodi do zaustavljanja krvarenja koja potiu iz materinog zida), i stratum submucosum (uzduni i kosi miini snopovi i duboki delovi materinih lezdi). Tokom trudnoe poveava se veliina pojedinanih miinih elija materice ali i njihov broj. Cervikalni miini sloj sadri vie elastina i kolagena.

sastavljena iz jednorednog cilindrinog epitela sa trepljama i tankog vezivnog sloja (lamina propria mucosae). Subepitelno tkivo sadri hipercelularno vezivno tkivo (stratum compactum), krupne decidualne elije sa glikogenskim zrncima (stratum spongiosum), obilje krvnih sudova, limfne prostore i mnoge tubularne materine lezde (glandule uterinae). U gornjim dvema treinama kanala vrata materice sluzokoa formira nabore (plicae palmatae) i sadri lezde (glandulae cervicales), koje lue bistru, alkalnu sluz koja oblae zidove vagine. U donjoj treini kanala sluzokoa gubi treplje i u blizini spoljanjeg otvora prelazi u ploasto-slojeviti epitel bez oroavanja (nagli prelaz jednog epitela u drugi predstavlja slabu taku i mesto je nastanka karcinoma grlia materice).

Debljina endometrijuma se menja u zavisnosti od faze menstrualnog ciklusa, jer se ona priprema za usaivanje i ishranu oploene jajne elije. Ako ne doe do oploenja nastupa deskvamacija, kada se kompaktni i spongiozni sloj odlubljuju i sa krvlju (menstruacija) izbacuju iz materice. Ostaju samo dna materinih lezdi (bazalni sloj endometrijuma), koje e posluiti za ponovno obnavljanje sluzokoe.

Veze materice
Krsno-materine veze (ligg. sacrouterina) iroka materina veza (lig.latum uteri), Glavna veza materice (lig.cardinale uteri) Pubocervikalni ligament (lig. pubocervicale), Okrugle materine veze (lig.teres uteri)
Pomenute veze materice doputaju normalnu pokretljivost materice kod promene poloaja tela, punjenju beike i rektuma. Ipak , glavnu potporu materici prua karlina preaga, tj. m. levator ani
Krsno-materine veze (ligg. sacrouterina) predstavljaju zadnji par materinih veza koje vezuju zadnju stranu vrata i suenja materice sa prednjom stranom krsne kosti, prolazei bonom stranom rektuma. Ove zadnje materine veze postavljene su u sagitalnoj ravni i sadrane su u debljini dva peritonealna nabora (plicae rectouterinae).

iroka materina veza (lig.latum uteri), je parna peritonealna duplikatura, priblino etvrtastog oblika, koja se prua od odgovarajue bone ivice materice do bonog zida karlice (bone materine veze). U njenoj gornjoj ivici sadrana je tuba uterina, dok njena donja ivica ili bazaodgovara dnu karline duplje, du kojeg se oba peritonealna lista (prednji i zadnji) iroke materine veze nastavljaju zidnim peritoneumom karlinog dna. iroka materina veza je pripojem mesovariuma du svoje zadnje strane podeljena na dva dela: gornji, krai zvani mesosalpinx i donji, znatno prostraniji deo, koji se naziva mesometrium. Izmeu dva peritonealna lista ove veze materice nalazi se rastresito vezivno tkivo koje nosi naziv parametrium (u onom delu koji odgovara telu materice) i paracervix (vezivno tkivo koje odgovara vratu materice). Glavna veza materice (lig.cardinale uteri) deo je parametriuma, gusto zbijeno fibrozno vezivnog tkiva koje se prua kroz bazu iroke materine veze od bone ivice vrata materice upolje do bonog zida karlice.

Pubocervikalni ligament (lig. pubocervicale), vezivni snop koji se prua od zadnje strane preponske simfize do vrata mokrane beike i vrata materice.

Sudovi i ivci materice

Okrugle materine veze (lig.teres uteri) predstavljaju prednji par materinih veza, kojim je materica vezana za prednji trbuni zid. Okrugla materina veza polazi sa rogova materice ispred i ispod ua jajovoda i ide ispod prednjeg peritonealnog lista iroke materine veze, prolazi zatim kroz ingvinalni kanal i rastavljena na snop zavrnih vlakanaca privruje se na dubokoj strani koe velikih usana (labia majora pudendi).

Matericu vaskularizuje materina arterija (a.uterina), visceralna grana unutranje bedrene arterije (a.iliaca interna). Pre nego pone da se penje bonom ivicom materice, na samom svodu vagine odvaja grane za gornji deo vagine (rami vaginales s. aa. azygos vaginae). Od materine arterije polaze bone grane koje ulaze u miometrium, gde se dele na prednji i zadnji luni ogranak koji prolazi kroz miini sloj. Od lunih ogranaka polaze radijalno izvijugane grane koje prolaze centripetalno kroz miometrium granajui se prema endometrijumu. Iz tih radijalnih grana nastaju helicilne arteriole (rr.helicini) koje vaskularizuju endometrijum. Od samog zavrnog dela materine arterije odvaja se grana za jajnik (r.ovaricus) i grana za jajovod (r.tubarius).

Usmina (vagina)
Vagina je sluzokono-miina cev koja se prua od vrata materice do spoljanjih polnih organa i predstavlja kopulacioni organ i poroajni put ene. POLOAJ- vagina je svojim gornjim dvema treinama smetena u potperitonealnom spratu male karlice i to u srednjoj organskoj loi-paracolpium, ispred rektuma, pozadi mokrane beike i uretre a ispod materice. Svojom donjom treinom vagina je sadrana u debljini meice (perineum). Loa vagine ima sledee zidove:bonofascia pelvis visceralis, napred-beinovaginalna pregrada, septum vesicovaginale, pozadi-septum rectovaginale, dole-fascia superior diaphragmatis pelvis.

Vene- vene materice su jakog kalibra, prate odgovarajue arterije i grade materini splet (plexus venosus uterinus). Iz ovog spleta se u spoljanjem delu iroke materine veze izdvajaju vv.uterinae koje se ulivaju u unutranju bedrenu venu (v.iliava interna). Limfni sudovi- Veina limfnih sudova sa dna materice otie u aortine limfne lezde, limfni sudovi tela materice zavravaju u lezdama oko spoljanje bedrene arterije (nodi iliaci externi), dok se limfni sudovi materinog vrata ulivaju u lezde oko unuzranje bedrene arterije (nodi iliaci interni). ivci- inervacija materice potie od karlinog spleta preko materino-vaginalnog spleta (plexus uterovaginalis) koji se nalazi u irokoj materinoj vezi. Parasimpatika vlakna potiu iz karlinih splanhninih narava (nn.splanchnici pelvici), dok simpatika preganglijska vlakna potiu iz Th12 i L1 segmenta kimene modine.

Spoljanji izgled vagine Spolja

vagina je duga 8-10cm Prednji zid (paries anterior) dugaak je oko 7,5cm Zadnji zid (paries posterior) dugaak je oko 9cm Bone ivice Gornji kraj, ili svod vagine (fornix vaginae) je slepo zatvoreni kraj kojim se vagina pripaja za grli materice formirajui kruni pag koji je najdublji pozadi. Svodu vagine opisuju se 4 dela: prednji (pars anterior) koji je najplii, zadnji (pars posterior) najdublji, i dva bona dela (partes laterales). Prednji i zadnji zid vagine su priljubljeni jedan uz drugi tako da upljina vagine ima oblik pukotine, a na poprenom preseku poloenog slova I.

Ostium vaginae

Hymen anularis

Hymen septus

Hymen cribriformis

Carunculae himenales

Donjim kraj ili ue vagine (ostium vaginae) otvara se u predvorju vagine i delimino je zatvoren tankom konom duplikaturom devinjakom (hymen), od kojeg nakon poroaja zaostaju male bradavice (carunculae hymenales).

Graa vagine
Tunica mucosa- ploasto slojeviti epitel bez oroavanja; rugae vaginales, columnae rugarum, columna rugarum anterior, columna rugarum posterior carina utrethralis vaginae na kojoj se nalazi spoljanji otvor uretre. Tunica muscularis- stratum longitudinale i stratum circulare Tunica spongiosa-

Sudovi i ivci vagine

Gornji deo vagine vaskularizuju vaginalne grane materine arterije (rr.vaginales s. aa. azygos vaginae), srednji deo vaskularizuje vaginalna arterija (a.vaginalis) grana unutranje bedrene arterije, dok donji deo vagine vaskularizuju grane donje marne arterije (a. rectalis inferior). Vene du bonih ivica vagine obrazuju spletove (plexus venosus vaginalis) iz koga nastaje vaginalna vena (v.vaginalis) pritoka unutranje bedrene vene. Limfni sudovi vagine dreniraju se u susedne limfne noduse (nodi paravaginales). Vagina je inervisana granama materino-vaginalnog spleta (plexus uterovaginalis), dok za donji deo vagine dolaze vlakna iz stidnog ivca (n.pudendus).

Organa genitalia feminina externa

1. 2. 3. 4. 5.

Labia majora et labia minora pudendi, vestibulum vaginae

Stidnica (pudendum femininum) Velike usne stidnice (labia majora pudendi) Male usne stidnice (labia minora pudendi) Trem vagine (vestibulum vaginae) Erektilna tela: draica (clitoris), tremna glavica (bulbus vestibuli) Tremne lezde: velike (gll. vestibulares majores) i male (gll. vestibulares minores)

rima pudendi mons pubis commissura labiorum anterior et posterior

prepitium clitoridis fenulum clitoridis frenulum labiorum pudendi fossa vestibuli vaginae

Erektilna tela: clitoris, bulbus vestibuli gll.vestibulares

Sudovi i ivci spoljanjih polnih organa spolja

corpus cavernosum clitoridis dextrum et sinistrum septum corporum cavernosorum crura clitoridis corpus clitoridis glans clitoridis

aa. pudendae extrnae, grana butne arterije i od arterije meice (a.perinealis), grane unutranje stidne arterije. Draicu vaskularizuju a.profunda clitoridis i a. dorsalis clitoridis, tremnu glavicu (a. bulbi vestibuli), grane unutranje pudendalne arterije. Vene su pritoke butne i unutranje stidne arterije. Senzitivnu inervaciju obezbeuje n. genitofemoralis-ramus genitalis, n.ilioinguinalis- rami labiales i n.pudendus (nn.labiales). Autonomna inervacija za lezde i erektilna tela dolazi iz karlinog spleta (plexus pelvicus).