ANA GONUSOVA: EGZOTINI UKUS, DRA SASANIDSKE PERSIJE *U tekstu "Egzotini ukus, dra sasanidske Persije" autorka Ana

Gonusova bavi se prouavanjem preplitanja dekorativnih motiva sasanidske i rimske umetnosti. Polazna taka teksta je predstava lava na jednom od mozaikih podova, za koji se veruje da potie iz 5. veka. Podni mozaici iz Antiohije dugo su predstavljali etalon ikonografsko-stilskih tendencija rimskog i ranovizantijskog perioda, zahvaljijui njihovoj skoro neprekinutoj petovekovnoj tradiciji. Iako su predstave lava u ovoj tradiciji bile este (prizori lova, igara u amfiteatru itd), dugaka vrpca zavezana oko vrata lava, ukazuje da se ovde ne radi o jo jednoj predstavi kralja ivotinja, ve o monom rimskom protivniku sa istoka. Vrpca, poznata kao pativ, bila je sasanidski kraljevski simbol. *Sasanidska drava nastala je zbacivanjem Partske dinastije Arsakida od strane Ardaira I 224. godine i trajala je sve do islamskog osvajanja 651. godine. Sasanidski kraljevi vladali su visoko centralizovanom dravom sa teritorijom koja se protezala izmeu Mesopotamije na zapadu i reke Indus na istoku, a povremeno je ukljuivala i Siriju, Svetu zemlju i Vizantijski Egipat. Stoga se sasanidska umetnost moe najbolje razumeti kao reflekcija kompleksne istorije bliskoistonih teritorija koje su sasanidi kontorlisali, a iji koreni seu sve do ahmenidskog perioda, kao i prihvatanja novih i razliitih umetnikih formi i ideja prigodnih za asimilaciju u dominantnu kulturu. *Prisustvo grko-rimskih motiva u sasanidskoj umetnosti pripisuje se, izmeu ostalog, i direktnom ueu rimskih majstora u stvaranju ove umetnosti. Podni mozaici u rimskom stilu i drugi klasikom inspirisani arhitektonski detalji Biapura, jednog od gradova osnovanih od strane apura I, jasno pokazuju uticaj ove umetnosti. Slian uticaj prepoznat je i na dekoraciji sasanidskih novia. *Bogata sasanidska umetnost uglavnom se sastoji od patronstava kraljeva, gde je dominantan fokus na kraljevskom "ethos"-u (gr. vodee ideje u drutvu) i slavi, tzv. Xvarnah, koja je predstavljena kroz kraljevsku investituru i trijumf, to je vidljivo na mnogim kamenim reljefima. Pobeda apura I nad rimljanima (nakon jednovekovnog rata), kao i osvajanje Antiohije, poroslavljeni su na ne manje od 5 ovakvih reljefa. *Kraljevske scene su duboko hijerarhizovane sa centralno postavljenim kraljem, koji je uz Boga najvea figura. Svaki kralj je nosio razliitu krunu, kao najvaniji simbol njegovor xvarnah-a, to se moe videti na mnogim scenama. Krune su objedinjvale atribute nekoliko zatitnikih boanstava (npr. krila Anahite ili ovnovska glava boga rata Veretragne). Jo jedna karakteristika ovih predstava su i vrpce koje su kraljevima i boanstvima davale vizuelnu i fiziku auru. *Teme vezane za kraljeve dominiraju i najbolje-znanom kategorijom sasanidske umetnosti- srebrnim tanjirima, na kojima kraljevi, prepoznatljivi po svojim jedinstvenim krunama, trijumfuju nad svojim plenom (lavovi, veprovi, ovnovi...). Na nekoliko tanjira predstavljen je i kraljevski banket. Ove ploe su nastale u kraljevskim radionicama i bile su zvanini pokloni i izlobeni komadi. *tuko, glavni element arhitektonske dekoracije, jo jedan je vaan izvor informacija o sasanidskoj umetnosti. Iako su sasanidski kraljevi osnovali mnotvo gradova, njihova arhitektura poznata je samo kroz nekoliko iskopanih kraljevskih palata, iji je sjaj spominjan u vizantijskim spisima. Palate su sadrale mnotvo dvorita i lukovima prekrivenih podruja. Prestone dvorane i prostorije za audijenciju bile su posebno istaknute. *Zidovi od cigle i mermera bili su bogato dekorisani figuralnom i ornamentisanom tuko dekoracijom u obliku panela. Ovi paneli bili su oslikani i formirali su uokvirena polja ponavljajuih obrazaca koji su jedinstveni za sasanidsku umetnost. Mnogi motivi se mogu povezati sa zoroastrikim boanstvima uz naglaavanje ceremonijalne funkcije kao i svetosti arhitektonskih prostora. Jedan od primera za to je i Voresterski panel sa ovnom. est motiv dekoracije u tuku bilo je rtvovanje ivotinja bogu rata Verehagni. Treperea vrpca na ovom reljefu ukazuje na svetost i vlast. Podni mozaici iz palate apura I u Biapuru bez sumnje pripadaju helenistiko- rimskoj tradiciji, a mogue je i da su dela majstora iz Antiohije.