Industrijska revolucija je pojam vezan za nagli drutveni razvoj koji se dogodio u kratkom vremenskom periodu.

U drugoj polovini XVIII veka runa proizvodnja poela se zamenjivati parnim mainama. Time je poeo razvoj koji je od kraja 18. do sredine 19. veka temeljno izmenio ranije politike, privredne i drutvene sisteme u vedem delu sveta. Poela je Prva industrijska revolucija. Sadraj *sakrij+ 1 Parna maina i njeno znaenje 2 Primena parne maine 3 Ostali vaniji izumi i dela 4 Graansko drutvo 5 Promene na selu

*uredi+ Parna maina i njeno znaenje Parna maina Dejmsa VataU 18. veku je najvedu manufakturnu proizvodnju imala Engleska. U njoj se povedavala potreba za tkaninama pa su proizvoai tkanina, radi povedavanja i ubrzavanja proizvodnje, primenjivali izume u preduzedima. U Engleskoj su proizvoai sve vie ulagali novac u stvaranje novih izuma. No, najpoznatiji je bio izum parne maine. Njega je 1764. godine usavrio kot Dejms Vat. Pronalazak parne maine izazvao je veliki preokret u proizvodnji, odnosno revoluciju u prereivakim delatnostima ili industriji. Manufakturna proizvodnja zemenjena je fabrikim radom. Promene izazvane primenom parne maine nazivaju se prva industrijska revolucija. *uredi+ Primena parne maine Stivensonova RaketaNove parne maine su vrlo brzo pronale primenu u fabrikama, rudnicima i saobradaju. Maine koje su koristile vodenu paru kao pogonsko sredstvo morale su biti od vrstog materijala - gvoa. Zbog toga se naglo povedala potranja za gvozdenom rudom i ugljem. Amerikanac Robert Fulton je 1807. sagradio prvi parobord koji je sa strane imao tokove s lopatama, a zvao je Klermont. Ved 1819. godine ameriki je parobrod Sevana preplovio Atlantski okean za 26 dana. Godine 1814. Englez Dord Stivenson konstruisao je prvu parnu lokomotivu. U poetku je ila 20 km/h, a kasnije i bre. Zvala se Raketa (engl. Rocket). Ved 1852. u Engleskoj sagraena je prva eleznika pruga na svetu. Povezivala je gradove Stokton i Darlington. *uredi+ Ostali vaniji izumi i dela Morzeov telegrafU doba prve industrijske revolucije pojavili su se mnogi vani izumi koji se i danas koriste. Amerikanac Bendamin Frenklin izumeo je 1752. gromobran, delotvornu zatitu

objekata od udara groma. Englez Sir Hamfri Dejvi nainio je 1815. Dejvijevu svetiljku koju su koristili rudari. Time je znatno smanjen broj nesreda u rudnicima. Slepi francuski uitelj Luj Braj izumeo je 1829. pismo za slepe, poznatije kao Brajovo pismo: slova brojevi i drugi znakovi na papiru oznaavaju se posebnim rasporedom ispupenih taaka. Amerikanac Semjuel Morze izumeo je 1837. telegraf i posebnu azbuku nazvanu Morzeova azbuka koja se sastojala od dugih i kratkih signala za prenoenje poruka na velike udaljenosti. Godine 1858. poloen je prvi podmorski telegrafski kabl izmeu Amerike i Evrope. Francuz Luj Dager usavrio je 1939. fotografski aparat, a Amerikanac arls Gudjir otkrio je vulkanizaciju, tj. nain za dobijanje gume iz kauuka. Sledede godine zalepljena je na pismo prva potanska marka na svetu. Ideju je sproveo Englez Roland Hil. Godine 1854. pojavio je prvi bicikl s pedalama. *uredi+ Graansko drutvoTokom druge polovine 18. i prve polovine 19. veka odvijao se postupni prelaz iz starog feudalnog u moderno graansko drutvo. Na oblikovanje graanskog drutva naroito je uticala primena parne maine u industriji, rudarstvu i saobradaju. Dolo je do povedanja broja fabrika. U njima je bilo zaposleno sve vie radnika. Poslodavci su vedinom pripadali graanskom sloju. U vedini zapadnih evropskih zemalja, osim Holandije i Engleske, graanstvo se do 19. veka razvijalo unutar feudalnog sistema, ali nije uestvovalo u upravljanju dravom. Graansko drutvo razvilo se i u SAD, gde je uestvovalo u politikom ivotu jer u Severnoj Americi nije bilo feudalaca. [uredi+ Promene na seluU vreme prve industrijske revolucije dolo je do promena na selu. Seljaci su ranije sve poslove radili runo, a od poetka 19. veka u poljoprivrednu se proizvodnju poinju uvoditi maine. U poljoprivredi zapadnih evropskih zemalja i SAD polako se primenjuju naune spoznaje - posebno dostignuda hemije (npr. izum mineralnog vetakog ubriva), a obavlja se i odabir boljeg semena i stoke. Time je dolo do viestrukog povedanja proizvodnje hrane. Sve te promene u poljoprivredi nazivamo agrarnom revolucijom. Uz to je u vedini drava tokom 19. veka dolo do ukidanja feudalnih odnosa na selu i jaanja privatnih preduzetnika u poljoprivredi. Mnogi se seljaci nisu uspeli odrati u novim trinim uslovima pa su ostali najamna radna snaga na velikim posedima. Neki su se seljaci preseljavali u gradove i zapoljavali kao radnici u fabrikama.