Istorija Muzike Na 60 Strana

Deo I Dobro doli u klasiku
Poglavlje 2
Istorija muzike na ezdesetak strana
U ovom poglavu
Nepopravivi romantiari, poklonici baroka i klasiari Galerija najveih kompozitora koji e uvek iveti
vaki veliki kompozitor jednom je bio ivo udsko bie koje die, jedinstvene linosti, porodine istorije i naina ivota. Poznavae ivota velikih kompozitora ini sluae ihove muzike sadrajnijim i zanimivijim. Uz samo malo napora upoznaete se sa najveim imenima istorije muzike i ihovim najpoznatijim delima.
Kako je zaeta klasina muzika

Muzika postoji od najranijih perioda udske istorije. Primitivni udi su se izraavali vokalno i tako su nastajali zvuci koji su esto bili i muziki.
DAH
OLOSTI PR
Tokom milenijuma, muzika je postajala sve kompleksnija. ovek je izumeo muzike instrumente da bi proizvodio one zvuke koje ne moe da otpeva. Frule i zvidake reprodukovale su glasove ptica i vetra; doboi i bubevi su pojaavali zvuk udaraa srca. Muzike skale (lestvice) jo uvek nisu postojale. Prve pesme su bile paganske. Ljudi, puni strahopotovaa prema prirodi i straha od svog okruea pevaju molitve i prinose rtve. Ako je vetar zavijao, oni bi uzvraali zavijaem, ako je sa neba putalo, oni bi pevali o kii. Pesma je slavila pobedu, ili bila znak zahvalnosti bogovima. Ritam se u istoriji muzike pojavio vrlo rano kao oponaae ravnomernih zvukova hodaa, traa, tj. zvukova proizvedenih pokretima, ili prirodnih zvukova. Izmiene su igre da bi se umirili bogovi, a uz igru se izvodila muzika.
KMD, November 6, 2003 8:29 am
14
Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

U tim ranim godinama, muzika se prenosila predaem. ak i danas u nekim istonim kulturama muzika opstaje na ovaj nain. Tek kasnije udi su poeli da zapisuju muziku.
Sredi vek
Period poznat pod nazivom sredi vek karakterie dominacija religije i crkve. Celokupno udsko znae postaje sastavni deo crkvene dogme ili je interpretirano crkvenom dogmom.
DAH
OLOSTI PR
Gregorijanski koral
Proli su mnogi milenijumi bavea muzikom pre nego to je nekome palo na pamet da muziku zapie. Oko 600. godine nove ere, papa Grgur I, poznat pod nadimkom Veliki, uvodi prvi muziki kanon kojim sistematizuje muzike lestvice do tada primeivane u crkvenoj muzici. Papa Grgur je notama dao imena po slovima abecede A, B, C i D ista ona koja su i danas u upotrebi. Po papi Grguru ostao je naziv gregorijanski koral: to su jednostavne melodije, koje je unisono, na latinskom jeziku, pevao hor. Malo je verovatno da je papa Grgur znao da e devedesetih godina 20. veka Gregorijanski koral postati jedan od glavnih svetskih hitova, kada snimak muzike do tada nepoznatih monaha iz panije bude dospeo na top liste. Ovaj veliki povratak ima svoj razlog: gregorijanski koral poseduje istinsku duhovnu dubinu.
DAH
OLOSTI PR
Monah Gvido
Monah Gvido iz Areca zasluan je za teorijsko zasnivae solfea. Sistem pevaa standardnih slogova za odreene tonove lestvica, vekovima je stara vetina koju koriste operski pevai i muziari irom sveta a poznata je pod nazivom solfeo. Naziv solfeo odnosi se na ovu vetinu pevaa i na teoriju o notnim i ostalim znaeima. Gvido iz Areca je izmislio novi sistem muzike notacije, uvodei rudimentarnu verziju notnog linijskog sistema kakav je i danas u upotrebi (poglave 11). Teko je i zamisliti ta bi se desilo sa svetom muzike bez Gvidovih inovacija. Sreom, ne moramo to da zamiamo. Gvido je postojao, egov notni sistem se jo uvek koristi, i pripada mu priznae za znaajan doprinos istoriji muzike.
KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 14 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana
15
Ite, missa est!

Nisu samo monasi uticali na dai razvoj muzike. Crkveni obredi, bogosluea, mise, liturgije, postaju izvorite novog muzikog stvaralatva. Katolika liturgija (ili na latinskom missa) dobila je ime po zavrnim reima svih latinskih liturgija starog doba: Ite, missa est (u grubom prevodu: Napoe, slobodni ste!). Svaka misa ili muziko delo nameeno crkvenim obredima pisano je po odreenim kanonima: Kyrie eleison (Boe, imaj milosti jo jedan starinski napev); Gloria in excelsis Deo (Slava Bogu uzvienom); Credo (Verujem); Sanctus, Sanctus, Sanctus (Sveti, Sveti, Sveti) i Agnus Dei (Jage Boje). Sva ova muzika dela bez obzira da li su bila nameena obavau svakodnevne Boje slube ili liturgijama o velikim crkvenim praznicima, imaju skoro nepromeene tekstove od renesanse naovamo.
Renesansa
Otprilike 400 godina posle smrti Gvida i egovih monaha, nastaje epoha sada poznata pod imenom renesansa (na francuskom ponovno roee). Tokom ovog perioda cvetale su umetnosti zahvaujui finansijskoj pomoi bogatih udi, ubitea umetnosti. Jedan od najslavnijih italijanskih kompozitora renesanse bio je ovani da Palestrina (15251594, na slici 2-1). Papin veliki mienik, Palestrina je bio poznat po svojim pesmama napisanim samo za vokale, bez instrumentalne prate. Za razliku od gregorijanskog korala, Palestrinina muzika nije se sastojala samo od unisono pevanih melodija (gde svi pevai zajedno pevaju iste tonove). On je tragao za posebnim harmonijskim reeima koja su nastajala kao rezultat istovremenog pevaa nekoliko nezavisnih melodija. Zato je ovani da Palestrina prethodnik modernog muzikog stvaralatva.
Slika 2-1: ovani da Palestrina, jedan od najveih kompozitora renesanse.
16

Palestrina je bio znaajan kompozitor misa i drugih oblika duhovne muzike. Dugi odeci poezije velikih rimskih pesnika, svetovni spisi ak i Danteov Pakao u to vreme su dobijali melodije.
ZA
OZE RTU VI
Madrigal
Najpopularniji muziki oblik ovih pesama bio je madrigal. Madrigal je kompozicija za najmae tri glasa, obino bez instrumentalne prate. Tokom renesanse, porodice ili grupe prijatea okupale bi se da zajedno pevaju ove madrigale, tako to bi svako pevao razliitu vokalnu deonicu. Madrigali su bili zabavni za pevae poto su esto komponovani domiatom tehnikom pod nazivom tonsko slikae. Kad god je tekst sadrao posebno deskriptivnu re, kompozitor je pisao muziku koja je tonovima oslikavala tu re. Na re uzdah, na primer, kompozitor bi odveo vokalnu deonicu u visoko podruje raspona glasa, a zatim bi se melodija umorno spustila na nii ton. Na rei trae, letee, srean, kompozitor je pisao bujicu brzih nota.
Opera postaje vodee muziko delo

Kompozitor Klaudio Monteverdi (15671643), iveo je u vreme vrhunca italijanske renesanse. Monteverdi je tada ve popularnom madrigalu dodao vei broj melodija za pevae kao i instrumentalnu pratu. Monteverdi je bio i jedan od osnivaa muzike drame, poznate i pod nazivom opera. Kao i toliki drugi aspekti renesanse, i opera je predstavala pokuaj da se obnovi slava stare Grke. U ovom sluaju, model je bio grka drama, koja se izvodila na otvorenom, u amfiteatrima, uz pratu drvenih duvaa i ianih instrumenata. Monteverdi i egovi prijatei nastojali su da ovaj muziki oblik obnove u svom vremenu i posle toga muzika nikada vie nije bila ista. Mogli bismo da vam kaemo mnogo toga o operi ali to nije iskuivi predmet ove kige. O tome proitajte u kizi Opera za neupuene.
Doba baroka
Monteverdi i egovi sledbenici otvorili su put novom periodu u istoriji muzike, poznatom pod imenom barok. Doba baroka (sredina 17. i prva polovina 18. veka) bilo je doba raspevane, oseajne muzike. Kreativni kompozitori baroka stvarali su matovitu muziku i beleili je matovitim znacima, kao to moete da vidite na slici 2-2.
17
Slika 2-2: Ornamentalni barokni stil.
Muzika izvan kanona uzima maha

Kada danas sluate baroknu muziku, moda ete se iznenaditi ako doznate da je smatrana za oseajnu. Meutim, sve ove muziki raspevane melodije stvarane su izvan kanona. Kompozitori su eksperimentisali sa razliitim vrstama muzikih struktura barokne muzike. Tonsko slikae, toliko popularno u renesansnim madrigalima, pronalo je svoj put. Ranije je peva moda mogao da peva trome silazne melodije da bi ilustrovao re uzdah. Sada je kompozitor mogao da upotrebi te iste trome tonove u instrumentalnoj kompoziciji u kojoj uopte nema pevaa. Jednostavno, muziki obrazac sa silaznim tonovima znaio je uzdah. Tonsko slikae, bez teksta, postalo je jedan od osnovnih emotivnih elemenata muzike baroka.
Kraevi, kler i ostali koji ciaju visoko

Da ste bili mladi muziar u Evropi pre 300 godina, savetnik za izbor karijere tog vremena savetovao bi vam da potraite posao u jednom od tri podruja: plemikom dvoru, domovima bogataa ili hrianskoj crkvi. Svi veliki kompozitori tog vremena bili su angaovani na jedan od ovih naina.
DAH
OLOSTI PR
Evo jednog primera: uzepe Samartini (oko 17001775) bio je veliki italijanski oboista, kompozitor nekoliko prvih simfonija na svetu koji je imao veliki uticaj na Volfganga Amadeusa Mocarta. elite li da znate koje je bilo egovo zvae? Bio je nadzornik posluge kod princa od Velsa o tom periodu egovog ivota priaju se anegdote.
18

Princ od Velsa: Lazae su bile izvrsne, uzepe. uzepe Samartini: Oseam veliku zahvalnost koju mi ukazuje Vae Visoanstvo, odajui mi tako nezasluenu hvalu za moj skromni rad. A ta Vae Visoanstvo eli da spremim za iduu nedeu? Princ: Mislim da bi mi prijao jedan od tvojih izvanrednih koncerata za obou. U tvojoj muzici volim ornamentiku i raspevane melodije. Samartini: Pocrveneo sam od ponosa zbog vae pohvale.
Antonio Vivaldi
Antonio Vivaldi (16781741), proslaveni Italijan iz perioda baroka radio je za katoliku crkvu. Ovaj muziki genije napisao je tokom svog ivotnog veka vie muzikih dela od bilo kog kompozitora. Osim 50 opera, vie od 40 kompozicija za hor i orkestar i 100 dela samo za orkestar, napisao je skoro 500 koncerata za razliite solo instrumente uz pratu orkestra. Antonio Vivaldi je odrastao u Veneciji; kada je postao punoletan, odluio je da postane svetenik. Ova odluka, uz egovu jarkocrvenu kosu, donela mu je nadimak Crveni pop. Meutim, Vivaldi nije dugo ostao svetenik; postoji mnogo pria o egovim prestupima. Na primer, jednog dana tokom mise, pala mu je na pamet nova melodija. Bez imalo oklevaa napustio je oltar, otiao u susednu prostoriju i zapisao melodiju. Zbog ovog prestupa izveden je pred sud. Vivaldiju je zabraeno da ikada vie slui misu. Danas moemo da smatramo, s obzirom na celokupno Vivaldijevo stvaralatvo, da je ova odluka crkve bila povona za dai razvoj muzike.
SNOB
ZA
SKE TEME OV
BAVE ZA
Filharmonija zabludelih devojaka

Sledei Vivaldijev posao potrajao je 35 godina. Postao je uite violine u Ospedale della Pieta (Dom milosra). To je bila jedinstvena institucija. Bila je istovremeno muziki konzervatorijum i kola za vanbrano roene devojke. Tokom godina, Vivaldi je preuzimao sve vie i vie poslova u Ospedaleu, da bi, na kraju, postao upravnik. Svake nedee je organizovao koncerte koji su postali uveni u celoj Evropi. Kad god bi eleo da pokae muziki talenat neke od devojaka, napisao bi za u concerto (konerto koncert). Da biste saznali vie mnogo vie o tome, pogledajte poglave 3.)

Vivaldijevi koncerti imaju tri stava i svi slede isti obrazac koji je postao model za mnoge druge barokne kompozitore. Evo formule:
19
Brzo Lagano Brzo

Sluae Vivaldijeve muzike
Sigurni smo da ste sluali Vivaldijevu muziku, naroito egovo najuvenije delo, etiri godia doba. To je skup etiri koncerta za violinu i orkestar, a svaki opisuje osobenosti jednog od godiih doba. Prolee je ispueno ptijim pevaem, kratkom olujom sa grmavinom, zaspalim kozarom, uz lajae psa, igru pastira i nimfi. U Letu oseate vrelinu sunca koje pee, ujete kukavicu i doivavate letu oluju. Jesen zapoie pijanstvom, etvenom bahanalijom, a zavrava se divim lovom uz jeku lovakog roga. U Zimi, pregrtima snenih, ledenih tonova muzika doarava vedrinu zimskog dana. Topliji tonovi nagovetavaju prisnost doma.
PRE S
AJTE! LU
etiri godia doba je najee izvoeno Vivaldijevo delo. Pored ovog, preporuujemo i sledea Vivaldijeva dela:
Koncert za gitaru u D-duru, RV 93 Koncert za dve trube u C-duru, RV 537 Sonata za dve violine, RV 60 Gloria (oratorijum za troje solista, hor i orkestar), RV 589 Koncert za dva violonela u g-molu, RV 531 Koncert za dupli orkestar, RV 585
Uz naziv svakog dela dodat je kataloki broj RV koji vam pomae da u prodavnici sa ploama lake pronaete odgovarajuu kompoziciju.
Georg Fridrih Hendl

Dok je Vivaldi u Veneciji komponovao i komponovao, jedan kompozitor se osvrtao po Nemakoj i Engleskoj: Georg Fridrih Hendl (16851759, slika 2-3). Hendl je takoe snano uticao na dai razvoj muzike.
Najitalijanskiji od nemakih Engleza

Hendl se rodio u Nemakoj, a kolovao u Italiji. Time se, naravno, objaava oigledna ienica da se on smatra jednim od najveih engleskih kompozitora. Pokuajte da ne razmiate previe o tome.
20
Slika 2-3: Georg Fridrih Hendl, kompozitor Mesije, kao i mnogih drugih velikih oratorijuma.
U stvari, u svemu ovome ima logike. Hendl je bio sin nemakog berberina-hirurga (nije ba neko kome biste poverili da vam secka stomak). Dok je egov otac provodio dane na secirau, mladi Georg Fridrih je svirao orgue. Sa osamnaest godina napustio je dom da bi otiao u veliki grad Hamburg, gde se zaposlio kao kompozitor i izvoa. Hendl je znao da e italijanska opera imati veliku budunost u Evropi. I tako je, sa 22 godine, otiao u Italiju da bi nauio da komponuje u italijanskom stilu. Tamo upoznaje velike kompozitore ukuujui i Antonija Vivaldija, ije je koncerte imitirao. Posle povratka u Nemaku, Hendl ponovo naputa domovinu i seli se u London. U Engleskoj je Hendl komponovao 35 opera, od kojih su neke bile remek-dela. Meutim, ukus publike se meao. Hendl se priklonio. Poeo je da komponuje oratorijume dela za solo pevae, hor i orkestar, napisane na biblijske motive. Njegov najuveniji oratorijum je Mesija, prvi put izveden 1742. Kau da je Mesija postao toliko popularan da je gospodi preporuivano da predstavama prisustvuju bez maeva, a damama da dolaze bez krinolina, da bi bilo vie mesta za publiku. I pored velikog muzikog talenta, Hendl je esto bio meta raznih neslanih ala. Na primer, bilo je poznato da Hendl nije mogao da podnese zvuk timovaa instrumenata. Kad god je dirigovao, nareivao je da svi instrumenti budu natimovani pre nego to on doe. Jedne veeri u dvoranu se uuao aivdija koji je pre poetka koncerta ratimovao sve instrumente. Kada je Hendl poeo da diriguje, publika je ula uasnu kakofoniju kakvu samo moe da proizvede 50 nenatimovanih instrumenata. Hendl je podivao. Zgrabio je ogromni kontrabas i bacio ga, a zatim je podigao timpan i svom snagom ga zavitlao na prvog violinistu. Pri tome mu je odletela perika, a publiku je uhvatio nekontrolisani smeh dok je Hendl jurio sa scene.
21
Kraevska katastrofa
Godine 1749. Hendl je komponovao Muziku za kraevski vatromet povodom obeleavaa potpisivaa ugovora sa Austrijom. Prvo izvoee je jedna od najveih katastrofa u sveukupnoj istoriji muzike. Zbog specijalne prilike, kra je angaovao arhitektu da sagradi ogromne kulise za koncert. Kulminacija je trebalo da bude spektakularni vatromet. Arhitekta se istakao sagradivi graevinu duine 150 i visine 30 metara, krunisanu ogromnim suncem na 60 metara visokom stubu. Sve je izgledalo kao danaa scena za mjuzikl Endrua Lojda Vebera. Na sveani dan, Hendl je lino dirigovao orkestrom. Sve se sjajno odvijalo do polovine predstave. Onda je poeo vatromet. Hendl je verovatno bio dovono iritiran time to su se ule eksplozije vatrometa tokom izvoea. Meutim, da bi bilo jo gore, vatromet je padao na novu graevinu, koja je reagovala na jedini mogui nain tako to se zapalila. Ljudi su se uspaniili, beei i spasavajui ivot, dok je Hendl uporno nastavao da diriguje. Hendl je bio besan. S obzirom na egov karakter, moemo samo da pretpostavimo kakav privatni vatromet je priredio krau sledeeg dana.
Sluae Hendlove muzike

Neke od Hendlovih kompozicija predstavaju najboe primere baroknog stila. Odiu sveinom, duhovitou, esto su igrakog karaktera i nabijene emocijama.
PRE S
AJTE! LU
Zapaujua je brzina kojom je Hendl komponovao. Svoj uveni oratorijum Mesija ije izvoee traje due od dva sata i izvodi se svakog Boia i Uskrsa u svim veim gradovima sveta komponovao je za samo tri nedee. Od ostalih dela preporuujemo:
Mesija, oratorijum za sola, hor i orkestar Konerto groso, opus 3, br. 16
D-u AC
Konerto groso, opus 6, br. 112 Muzika na vodi, Svite br. 1, 2 i 3 (Napisana je i posveena plovid-
bama kraa Dorda po Temzi.)

Kraevski vatromet
Johan Sebastijan Bah

Bah (16851750) spada u najvee i najuticajnije kompozitore svih vremena. Bah je dobio svoj prvi pravi posao kada mu je bilo 23 godine. Zaposlio se kao dvorski muziar u Vajmaru, u Nemakoj. Tamo je napisao nekoliko uvenih kompozicija za orgue, od kojih se veina izvodi i danas.
22

BAVE ZA
ienica da ova dela opstaju znaajna je iz dva razloga. Prvo, kompozicije onog vremena nisu stvarane da bi trajale. Kompozitor je pisao komad za posebnu priliku, ne oekujui ponovena izvoea. Neke od Bahovih besmrtnih sonata jedva su spaene za potomstvo. Suprotno tradiciji potceivaa umetnika i egovog dela, Bah je bio ceen tokom celog ivota, ali, vie kao orgua nego kao kompozitor.
Slika 2-4: Johan Sebastijan Bah, majstor na orguama.
ZA
Majstor na orguama
Bah je bio jedan od najveih orguaa svih vremena. Ne samo da je imao brze i gipke prste, ve je bio i vrhunski pedalista. (Pogledati u poglavu 6 opis pedala orgua kojima se sviraju najdubi tonovi.) Ljudi su dolazili izdaleka da bi uli i videli Baha, virtuoza ije noge lete po pedalima orgua. Bah je bio i veliki majstor improvizacije. Mogao je da uzme bilo koju melodiju i da svira novu kompoziciju zasnovanu na oj, bez pripreme, ba kako to danas ine dez muziari. Poto niko nije zapisivao te improvizacije, nikada neemo saznati kako su zvuale.
Plodan na vie naina

Bah je jedan od najplodnijih kompozitora svih vremena. enio se dvaput i imao dvadesetoro dece. Neki od ih su i sami postali kompozitori: Vilhelm Frideman Bah, Karl Filip Emanuel Bah i Johan Kristijan Bah, da pomenemo samo najslavnije. Tokom Bahovog ivota egova deca su mu pomagala tako to su prepisivala egove kompozicije. Sa 38 godina Bah je dobio posledi posao posao kantora u crkvi Sv. Tome u Lajpcigu u Nemakoj. Na ovom poslu Bah je bio neverovatno

plodan. Napisao je po jedno ogromno horsko delo kantatu za svaku nedeu i svaki praznik u godini po hrianskom kalendaru. Ukupno je napisao 215 kantata.
ZA
OZE RTU VI
23
Bahova muzika je u osnovi kontrapunktska: dve, tri, etiri ili vie melodijskih linija koje se sviraju ili pevaju istovremeno, stvarajui zanimive harmonije. Usavrio je umetnost fuge neverovatno kompleksne kompozicije koja se obino komponuje za etiri glasa. Sve melodije su sline, svaka sledea nastupa tek poto je prethodna ve poela. (Setite se pesmice Frre Jacques, gde pevai jedan za drugim, u odreenom trenutku poiu da pevaju svoju deonicu.) U svojim fugama Bah je upotrebio izuzetno sloene melodije koje se na ovaj nain povezuju i ine celinu. Bahove fuge su sjajni primeri muzikih struktura. Od bilo koje muzike teme Bah je mogao na licu mesta da komponuje fugu.
PRE S
AJTE! LU
Sluae Bahove muzike

Pored numere 2 na CD-u uz ovu kigu, posluajte i sledee Bahova dela:
Brandenburki koncerti, br. 16, BWV 10461051 Magnificat, sakralni oratorijum za soliste, hor i orkestar, BWV 243 Pasija po sv. Mateji, sakralni oratorijum za soliste, hor i orkestar,
BWV 244
Koncert za violinu, obou i orkestar u c-molu, BWV 1060 Orkestarska svita br. 3 u D-duru, BWV 1068 Koncert za embalo (ili klavir) u d-molu, BWV 1052
Primedba: Slova BWV odnose se na kataloke brojeve koji vam mogu pomoi u pronalaeu eenog dela.
Klasini stil
Dela Johana Sebastijana Baha predstavaju vrhunac baroknog stila u muzici, i barok se zavrio otprilike sa om. Barok je muziki stil koji prethodi novom periodu u razvoju muzike poznatom pod nazivom klasini stil.
ZA
OZE RTU VI
urimo da istaknemo razliku izmeu klasinog stila ili perioda i termina klasina muzika. Termin klasina muzika koristimo za svu muziku o kojoj se govori u ovoj kizi. Meutim, klasini period (od sredine 18. veka i kroz rani 19. vek) samo je jedna od muzikih epoha klasine muzike. Kada se kae muzika klasinog perioda podrazumeva se odreeni stil. Klasini stil bio je, na neki nain, reakcija na ekscese baroka. Dok je muzika baroka bila bujna, ekstravagantna i puna emocija, muzika klasinog stila bila je oskudnija, vie rezervisana i kontrolisana.
24

OLOSTI PR
Tokom klasinog perioda tri posebna muzika oblika zauzimala su glavne pozicije: sonata, simfonija i gudaki kvartet. Za temenije upoznavae svakog od ovih oblika pogledajte poglave 3. Tri najvea kompozitora klasinog perioda bila su tri majstora ovih formi: Hajdn, Mocart i Betoven. Ova tri genija meusobno su se poznavali sva trojica su provela vei deo ivota u Beu, koji je tada bio muziki centar.
DAH
Jozef Hajdn
Jozef Hajdn (17321809) bio je ne samo jedan od velikih kompozitora ve i jedan od najveselijih i najprijatnijih udi svog vremena. Njegova muzika to i pokazuje.
Slika 2-5: Jozef Hajdn, stari veseak.
Hajdn je odrastao u delu ruralne Austrije u blizini Bea. Kao deak sluao je narodnu muziku i doao do vrstog zakuka da u muzici mora da se uiva. Imao je prelep glas i sa osam godina bio je izabran da poe u Be i postane lan hora katedrale Svetog Stefana. U Beu se Hajdn upoznao sa muzikim remek-delima tog doba i odluio je da postane kompozitor (pogledajte istaknuti odeak Sopran Hajdn). Kao to je bio sluaj sa tolikim kompozitorima pre ega, Hajdnov glavni izvor prihoda bio je posao dvorskog muziara. Najdue je bio zaposlen na dvoru kneza Esterhazija.
ivot na dvoru Esterhazijevih

Zvanini opis posla koji je Hajdn radio bio je sluga meutim, tretirali su ga kao da je kra. Imao je sopstvenu poslugu i visoku dvorsku platu. Dane je provodio komponujui muziku i izvodei je za kneza, a ponekad zajedno s im, jer je i sam knez bio muziki obdaren.

Ovaj posao Hajdnu je davao savrenu mogunost da eksperimentie sa raznim muzikim formama (poglave 3). Tokom 30 godina boravka kod Esterhazija, Hajdn je standardizovao strukture simfonije i gudakog kvarteta. Zbog toga je poznat kao otac simfonije i prozvan Papa (Tata). Hajdn je kao kompozitor i muziki izvoa iveo kod kneza Esterhazija sve do kneeve smrti. Poto je Esterhazi umro, Hajdn se vratio u Be koji mu je ostao baza do kraja egovog ivota.
ZA
BAVE ZA
25
Sopran Hajdn
Jo kao deak, Jozef Hajdn je bio ceen deji sopran u katedrali Svetog Stefana u Beu. Kako je rastao, egov uite mu je objasnio da postoji mogunost da zadri svoj prelepi visoki glas zauvek, ukoliko bi se podvrgao maloj inetrvenciji (kastraciji, prim. prev.). Hajdn je ve pristao kada je za to, na sreu, saznao egov otac i spreio Hajdnovog profesora da ostvari svoju nameru.
PRE S
AJTE! LU
Udubivae u Hajdna
Simfonija Iznenaea (br. 94) je delo koje ne treba da propustite. To je jedno od Hajdnovih najboih dela i predstava savren primer Hajdnovog stila. Pria se, u vezi s ovim delom, da je Hajdn primetio kako je egova publika sklona da, sluajui muziku u veerim satima, obino posle veere, lagano zapada u dreme. Za osvetu, Hajdn je u ovom delu zavrni stav komponovao za neobino lagano i tiho izvoee da bi u momentu kada uvek isti sluaoci po obiaju zadremaju zagluujui tresak orkestra probudio usnulu publiku. Kako je Hajdn stario, ukuivao je u svoja dela sve vie seakih narodnih melodija koje je sluao u mladosti. Savren primer ovoga je posledi stav egove poslede simfonije, br. 104 (Londonska simfonija). Ako vas ova vrste muzike privlai, evo nekoliko savrenih orkestarskih dela Jozefa Hajdna:
Koncert za trubu i orkestar u Es-duru, Hob. VIIe: 1 Koncert za violinu i orkestar u G-duru, Hob. VIIa: 4 Koncert za violonelo i orkestar u C-duru, Hob. VIIb: 5 Misa za lorda Nelzona (Lord Nelson Mass) za solo glas, hor i orke-
star, Hob. XXII: 11

Simfonija br. 48 u C-duru (Maria Theresia) Simfonija br. 94 u G-duru (Simfonija iznenaea) Simfonija br. 104 u D-duru (Londonska)
26

Uzgred, Hob. se odnosi na brojeve iz Hobokenovog kataloga, koji mogu da vam pomognu da pronaete CD koji traite.
Volfgang Amadeus Mocart

Ve smo ranije pomenuli da Baha smatramo jednim od najveih kompozitora svih vremena. Meutim, mnogi ovu laskavu titulu dodeuju Mocartu (17561791, slika 2-6). Ve na samom poetku svog ivota Mocart je vladao muzikom s prirodnom lakoom koja je oduevavala ude.
Slika 2-6: S leve strane, Volfgang Amadeus Mocart, udo od deteta. Desno, Mocart u kasnijim godinama.
Volfgangov otac, Leopold, bio je ceeni kompozitor i muziki teoretiar. Meutim, on je rtvovao svoju uspenu karijeru da bi se posvetio talentu svog sina vunderkinda. Mladog Volfganga je, dok je rastao u Salcburgu u Austriji, poduavao klaviru, violini i teoriji muzike. Uz oevu negu, Mocart je u etvrtoj godini komponovao klavirske koncerte. Nedugo zatim napisao je i svoju prvu simfoniju. Operu Bastijen i Bastijena napisao je kada mu je bilo 11 godina.
Mocart se pridruuje cirkusu

ZA
BAVE ZA
Leopold je prepoznavao genija kada bi ga sreo. Mladog Volfganga i egovu stariju sestru Nanerl proveo je kroz celu Evropu. Gde god bi poli, Leopold je hvalio svog sina kao udo od deteta. Jedan od egovih plakata u Engleskoj glasio je: Svim ubiteima nauke: najvee udo od deteta kojim Evropa ili ak i udska priroda mogu da se podie, jeste, bez sume, mali nemaki deak Volfgang Mocart.

Mocart je jo kao dete svirao vrlo teke komade. Pratila ga je sestra Nanerl koja je oduevavala publiku svojim sviraem na embalu. Pored toga, pria se da je Mocart kao dete, radi atrakcije, svirao pokrivenih ruku.
27
Nevoe sa slubom
Sa 13 godina, Volfgang je dobio posao na dvoru salcburkog nadbiskupa, gde je radio sledeih 12 godina. Meutim, egova stalna putovaa dovela su ga u sukob s nadbiskupom. Konano, nadbiskup je otpustio Mocarta. Mocart se preselio u Be u potrazi za sreom. Znao je da je Be glavni centar muzikog dogaaa u kome je ve nastupao kao deak. Meutim, Mocart nije vie bio udo od deteta, u najmau ruku, vie nije bio dete. Imao je velike probleme s traeem posla. Uticaj muzikog establimenta na dvoru je oslabio, nije vie bilo na raspolagau ni onoliko dvorskih porudbina muzike kao nekad. U to vreme Mocart sree Jozefa Hajdna. Hajdnu se odmah svideo egov mlai kolega i tako je postaven teme doivotnom prijatestvu. Poto je Mocart posvetio starom majstoru grupu gudakih kvarteta, Hajdn je napomenuo Mocartovom ocu Leopoldu: Pred Bogom vam govorim, i to kao poten ovek, da je va sin najvei kompozitor koji je ikada iveo. Papa Leopold, sigurni smo u to, nije zamerio Hajdnu zbog ove pohvale.
Zaraivae za ivot
Bez stalnog zaposlea, Mocart se u Beu izdravao pisaem opera, koje su bile kod publike toliko popularne kao danas filmovi. (Vie podataka o Mocartovoj operskoj karijeri potraite u kizi Opera za neupuene.) Kao to prikazuje film Amadeus, Mocart je izazivao veliku zavist svojih rivala. Komponovao je sa velikom lakoom i vedrinom. ini se kao da su potpuno gotove kompozicije izlazile iz egove glave. Tokom ovog vremena, Mocart se zaubio u upku mladu Alojziju Veber, koju je sreo pet godina ranije tokom jednog od svojih putovaa. Poto ga je odbila, Mocart je usmerio svoju naklonost ka Alojzijinoj sestri Konstanci, kojom se i oenio. U ast venaa komponovao je svoju veliku Misu u c-molu. Alojzija nije bila jedina koja je propustila da visoko oceni Mocarta. Videla je u emu samo jo jednog u nizu mladih kompozitora koji piu prigodna muzika dela nameena kunim zabavama.
28

Stvari su se poboale kada je Mocart posetio Prag. Grad je bio u zanosu zbog egove opere Figarova enidba. Godinu dana posle ovog velikog uspeha, 1787, dobio je porudbinu, da napie operu u slavu venaa careve roake. Za ovu prigodnu muziku izabrao je kao motiv priu o Don Huanu. Operu je nazvao Don Giovanni i postigao potpuni uspeh.
BAVE ZA
Kompozitor neverovatne brzine

Prie o Mocartovoj brzini komponovaa postale su legendarne. Kada mu je na ulici priao prosjak, na primer, shvativi da nije poneo novanik izvukao je list papira, nacrtao na emu notne linije i za nekoliko minuta napisao menuet i trio. Prosjaku je dao novu kompoziciju i poslao ga muzikom izdavau, koji je kompoziciju odmah kupio. Ova brzina komponovaa u skladu je sa Mocartovom prirodom. On bi, na primer, usred razgovora iznenada prsnuo u smeh, skoio nekoliko puta i seo za klavir.
ZA
Oprotaj od Hajdna
U meuvremenu je Mocart nastavio da odrava kontakte sa svojim prijateem i mentorom Jozefom Hajdnom. Godine 1790. kada je pedesetosmogodii Hajdn ve bio starac, a Mocartu bilo tek 34, ih dvojica su provela zajedno ceo dan. Posle veere, kada je dolo vreme da se rastanu, Mocart je rekao Hajdnu: Opratamo se verovatno posledi put u ovom ivotu. Bio je u pravu. Nije prola ni godina dana, Mocart je umro. Godinama posle egove smrti, u 35. godini, kruile su glasine (inae podrane u filmu Amadeus) da je Mocarta otrovao Antonio Salijeri. Meutim, najverovatnije je da je Mocart umro od iscrpenosti. Mocartova posleda kompozicija bio je Rekvijem (Requiem), koji je naruio nepoznati ovek. Moda se seate scene iz filma Amadeus, gde Salijeri, monstruozno maskiran, prikazan kao otelotvoree nepoznatog stranca, terorie Mocarta dovodei ga do delirijuma i, konano, smrti. Ta scena je potpuna izmiotina. U stvarnosti, taj stranac bio je verovatno neki plemi nieg ranga koji je nameravao da prikae narueno delo kao sopstveno. Meutim, od poetka je Mocart bio ubeen da ovaj Rekvijem (opelo) pie povodom sopstvene smrti. Grozniavo je urio da bi dovrio kompoziciju, to je samo pogoravalo egovu bolest. Uspeo je da zavri samo nekoliko stavova i koncept za ostale. Delo je zavrio, posle Mocartove smrti, Franc Zismair, egov uenik. To je ona verzija Rekvijema koju moete da ujete u najveem broju izvoea.

Posle Mocartove smrti, muziki svet nije vie nikad video takvog genija, sa takvom radou stvaraa, lakoom komponovaa i boanskom nadahnutou.
29
Sluae Mocartove muzike

PRE S
AJTE! LU
Nijedna kompozicija koju je Mocart napisao nije loa. Bilo koja ploa koju uzmete sa police prepune Mocartovih ploa predstava remek-delo. Preporuujemo za sluae, izmeu ostalih:
D-u AC
Koncert za klarinet i orkestar u A-duru K. 622 Koncert za klavir i orkestar br. 22 u Es-duru, K 482 (Finale, posledi
stav ovog koncerta moete da ujete kao 3. numeru na CD-u priloenom uz ovu kigu.)
Koncert za klavir i orkestar br. 24 u c-molu, K. 491 Koncert za violinu br. 5 u A-duru (Turski), K. 219 Simfonija konertante (koncert za violinu i violu) u Es-duru, K. 364 Simfonija br. 38 u D-duru (Praka), K. 504 Rekvijem (dovrio Franc Zismair), K. 626
AJTE! LU
Ako vas Mocart opini, sluajte i sledee kompozicije za klavir:

Sonata za klavir u G-duru, K. 283 Sonata za klavir u F-duru, K. 332
PRE S
Takoe, posluajte ove upke serenade za male ansamble:

Serenada u G-duru za gudae (ili Mala nona muzika Eine kleine
Nachtmusik), K. 525
Serenada br. 6 u D-duru (ili Nona serenada Serenata notturna),
K. 239 Napomena: Kod svih ovih naslova slovo K se odnosi na kataloki broj koji vam moe pomoi da naete CD koji elite.
Ludvig van Betoven, ovek koji je sve promenio

ak ni Mocart nije uticao na tok klasine muzike u tolikoj meri kao Ludvig van Betoven (17701827, slika 2-7). Roen u Bonu u Nemakoj, Betoven je bio sin dvorskog muziara Johana van Betovena. Kao i Mocartov otac, Johan je pokuao da od svog sina napravi uvenog vunderkinda. Meutim, Johan je to inio okrutnije, tukao je sina kada god bi mu se inilo da se vunderkind presporo razvija. Uprkos ovom grubom postupku, Ludvig je postao izvrstan pijanista.
30
Slika 2-7: Ludvig van Betoven koji je sve promenio.
Sa 22 godine Betoven se preselio u Be, centar muzikih zbivaa. Tamo je komponovao muziku po narudbini, za specijalne i javne prilike, pri emu je zaraivao vie nego to je Mocartu ikada polo za rukom. I Betoven i egova muzika bili su vatreni, impulsivni i nagli. Publika je uivala da ga gleda i slua kako svira svoje strasne klavirske kompozicije.
Hajdn ui Betovena
Betovenov glavni razlog za dolazak u Be bilo je studirae kompozicije kod Jozefa Hajdna. (Posle smrti kneza Esterhazija, Hajdn se vratio u Be.) Ovaj odnos uitea i studenta nije bio nita mae buran od drugih Betovenovih odnosa sa udima. Hajdn je ipak podnosio svog novog uenika iz potovaa prema egovom udesnom talentu. Ba kao i Mocart pre ega, Betoven je nauio da komponuje simfoniju i gudaki kvartet. Hajdnov uticaj na prve dve Betovenove simfonije potpuno je oigledan. Po obliku, strukturi i duini one su skoro identine tadaim Hajdnovim simfonijama. U 31. godini Betoven poie da gubi sluh. Gluvoa koja se pribliavala duboko je uznemirila Betovena. Jednog dana Betoven se etao umom sa svojim uenikom Ferdinandom Risom, koji ga je upozorio na divnu svirku pastirove frule u blizini. Betoven nije uo nita i to ga je silno pogodilo. Kasnije je pisao o svojim patama u patetinom i hrabrom dokumentu, koji je danas poznat muziarima kao Hajligentadski testament (Heiligenstadt Testament): O, udi, koji mislite ili tvrdite da sam zao ili mizantrop, koliko me samo povreujete. Vi ne znate skriveni razlog. Ima ve est godina kako me je pogodila strana bolest Oh, kako bih mogao da priznam slabost jednog ula koje bi trebalo kod mene da bude savrenije
DAH
OLOSTI PR

nego kod ostalih, ula koje je nekada bilo savreno? Ja to ne mogu; oprostite mi kada vidite da se povlaim onda kada bih rado razgovarao sa vama Moram da ivim sam, kao prognanik Betovenove kompozicije iz ovog perioda nagovetavaju egovu sudbinu ili tanije, egovu bitku s vlastitom sudbinom. Izraavajui bol, u svom muzikom delu Betoven je preveo muziku iz klasinog stila u period romantizma, u kome najvaniji muziki element postaje izraavae oseaa.
31
Klatno klasine muzike

Verovatno ste zapazili jednu karakteristinu pojavu u vezi sa tzv. muzikim ukusom. Posmatrano kroz vreme, odnosno kroz razliite stilske periode, promene muzikog ukusa bile su uvek reakcija na prethodni muziki stil. Barok sa svojim kitastim improvizacijama diktirao je muziki ukus koji je bio reakcija na hladnu duhovnost sredevekovne renesansne muzike. Isto tako, klasini period koji je usledio posle baroka, diktirao je muziki stil koji odbacuje svako razuzdano izraavae emocija. A period romantizma izlio je svoju divu snagu oslobaajui se svih stega. Za ovo poslede, zasluan je Betoven.
Herojska simfonija
Ako je ijedan muziki komad napravio revoluciju u istoriji muzike, onda je to bila Betovenova Simfonija br. 3, poznata pod imenom Eroica (herojska). Ovim delom Betoven je prestao da bude puki sledbenik Hajdna i Mocarta, pronaao je sopstveni muziki izraz. Ve od samog poetka, Betoven je ovu simfoniju zamislio kao delo u velikom stilu, s namerom da evocira ivot i smrt heroja. Prvobitno je heroj trebalo da bude Napoleon Bonaparta. To se, meutim, promenilo 1804. godine, to svedoi pisae Betovenovog prijatea Ferdinanda Risa: Betoven se u to vreme divio Bonaparti. Video sam primerak partiture koji je leao na egovom stolu, sa reju Bonaparta napisanom na samom vrhu naslovne strane, dok je na dnu bilo napisano Luigi van Beethoven i ni re vie Ja sam bio prvi koji mu je doneo vest da se Bonaparta proglasio za cara, imperatora. On je pao u vatru i zavapio: Da li je onda i on samo jedno obino, udsko, bie? Da li e i on, kao i svi diktatori pre ega, pogaziti sva udska prava samo da bi zadovoio svoju tatinu? Betoven je zgrabio naslovnu stranu, pocepao je i bacio na pod. Naslovna strana je kasnije ponovo napisana i tek tada je simfonija dobila naslov Sinfonia eroica (Herojska simfonija).
32

AJTE! LU
Delo je skoro dvaput due od bilo koje ranije napisane simfonije. Naroito je neobian drugi, lagani stav setni posmrtni mar koji donosi trenutke velike alosti i strasne eksplozije bola. Betoven je napisao ukupno devet simfonija. One su predstavale izazov, proirujui sve prethodne simfonijske oblike. Sa svakim novim delom pokuao je da postigne da egova muzika ini vie, iskae vie, da se drsko uputi tamo kuda se nijedna muzika pre toge nije uputila.
PRE S
Prelazimo na Petu
Naravno, najuvenija Betovenova simfonija je Peta. To je ona koja poie u strogom tonalitetu c-mola, fragmentom, motivom od etiri tona koji svi poznajemo Ta-ta-ta-TAAAAAAAAAAAAAAA! Posle etiri stava Herkulovskih napora, simfonija se pribliava zakuku ali umesto da se zavri u c-molu (tonalitetu u kojem je delo poelo), Betoven zavrava razdraganim, trijumfalnim, neobuzdanim tonalitetom C-dura. Muzikom terminologijom reeno, razlika izmeu molskog i durskog akorda lei samo u jednom tonu (poglave 11). Meutim, ako Betovenovu Petu simfoniju posmatramo kroz eno emocionalno znaee, razlika je ogromna. Ako preete iz mola u dur, oseate kao da je oluja prola, da su se oblaci rasprili, da je sunce granulo i da ponovo sija.
N
D-u AC
Posluajte prvi stav 4. numere na CD-u uz ovu kigu i istovremeno itajte poglave 5. Da biste u potpunosti shvatili uznemirujue muziko putovae Betovenove Pete simfonije, treba da sluate celo delo.
Od skice ka konanoj simfoniji

Za razliku od Mocarta, Betoven nije komponovao s lakoom; u stvari, on bi se nedeama i mesecima rvao sa delom koje je nastajalo u egovoj belenici, a i dae ne bi bio zadovoan. Oda radosti je duga, predivna poema Fridriha ilera. Jo od svoje 23. godine Betoven je eleo da napie muziku na ovaj tekst. Konano je za u naao pogodno mesto tek posle 20 godina tano na kraju Devete simfonije. Sve do tog trenutka, simfonija je bila iskuivo instrumentalna kompozicija koju izvodi orkestar. U svojoj Devetoj simfoniji, po prvi put, Betoven je uveo etiri solo pevaa i ogroman hor da bi pevali ilerove stihove. Za tadae muzike kritiare, dodavae pevaa u simfoniju bio je in izdaje. Burne rasprave u muzikim krugovima trajale su decenijama.

BAVE ZA
33
Na sreu, publika nije previe marila za muzike krugove; prvo izvoee bilo je veliki uspeh. Kada je doao kraj, publika se podigla na noge, slavei Betovena gromkim ovacijama. Meutim, u to vreme Betoven je ve bio potpuno gluv. Sedeo je na pozornici gledajui prema orkestru, nesvestan reakcije publike. U uvenom inu iskazivaa pae, jedan od pevaa neno je okrenuo Betovena da bi mu pokazao oduevenu publiku. U trenutku kada je umirao, Betoven je bio heroj. Njegovoj sahrani je prisustvovalo 30 000 oaloenih udi. Jedan od nosaa kovega bio je Franc ubert, sledei muziar o kome e biti govora u ovoj kizi.
ZA
PRE S
AJTE! LU
Sluae Betovena
Ukoliko biste eleli da ujete jo Betovenove muzike (a stvarno bi trebalo), neka to budu orkestarska remek-dela:
Simfonije sve, ukupno devet, predivne su Koncert za klavir i orkestar br. 4 u G-duru, opus 58 Koncert za klavir i orkestar br. 5 u Es-duru, opus 73 Koncert za violinu i orkestar u D-duru, opus 61
Dok se jo bavimo ovom temom, pomenuemo i Betovenove sonate za klavir. Tri najuvenije nalaze se na priloenom CD-u:
Sonata za klavir br. 14 u cis-molu, opus 27, br. 2 (Meseeva) Sonata za klavir br. 8 u c-molu, opus 13 (Pathtique) Sonata za klavir br. 23 u f-molu, opus 57 (Appassionata)
Zatim, tu su egova kamerna dela (odnosno kompozicije za male ansamble muziara). Neke od naih najomienijih jesu:
Sonata za violinu i klavir br. 9 u A-duru opus 47 (Krojcerova) Trio u B duru za klarinet (ili violinu), violonelo i klavir, opus 11 Gudaki kvarteti opus 59, br. 13 (kvarteti Razumovsky)
ubert i egov lik

Betoven je imao 20 godina kada se rodio Franc ubert (slika 2-8). Dovitivo primetivi da su se svi veliki kompozitori klasinog perioda vremenom selili u Be, ubert je odluio da utedi novac za putovae do Bea i da se tamo rodi. Kao i Mocart, ubert je bio vrlo plodan kompozitor. Poto bi zavrio jednu kompoziciju, odmah bi zapoeo novu. Sve egove kompozicije su melodine ak i simfonije.
34
Slika 2-8: Franc ubert (17971828), jedan od najplodnijih kompozitora solo pesama u istoriji muzike.
ZA
BAVE ZA
ubertove veeri
ubert je bio dobar pijanista, ali nije bio virtuoz kao Mocart ili Betoven. Sviraem nije uspevao da zaradi dovono novca. Meutim, egov klavir je zgodno posluio za mnoge vesele veeri s egovim muzikim prijateima, koje su postale poznate pod imenom ubertijade. Sakupili bi se, igrali arade i plesali uz muziku koju je ubert komponovao te iste veeri. Njegova priroda, kao i aive zabave koje je prireivao, uinili su da postane izvanredno popularan meu svojim prijateima i pored ienice da nije bio zgodan. Njegovi prijatei su ga zvali Peurka. Kada je ostao bez posla, egov krug prijatea se suzio. Be se jo oduevavao Hajdnom, Betoven mu je davao svoj peat, dok je ubertu preostalo da se bori s tekoama u simfonijskim orkestrima. Mladi kompozitor oakino Rosini postizao je velike uspehe svojim operama (kao to su Seviski berberin pogledajte Operu za neupuene), tako da ubert nije imao izgleda ni na ovom podruju.
PRE S
AJTE! LU
Nedovreno!
Pa ipak, ubertove simfonije postiu uspeh. Najpoznatija od svih je egova simfonija br. 8, poznata kao Nedovrena simfonija. Nije poznato zato je ostala nedovrena. Ne zna se tano zato su napisana samo dva stava umesto uobiajena etiri. Postoji nekoliko tumaea. Po jednom od ih, trei stav je izguben. Postojali su ak i pokuaji rekonstrukcije III i IV stava simfonije. Meutim, ovi pokuaji nisu bili uspeni.

Posle Nedovrene simfonije, ubert je napisao Simfoniju br. 9. Njen nadimak je Velika (Die Grosse) iz izvesnih razloga: ona je najdua od svih egovih simfonija.
35
Majstor solo pesme

Meutim, koliko god bile dobre egove simfonije, ubert je bio najboi u pisau malih muzikih komada na primer malih klavirskih kompozicija pod nazivom Emprompti (Impromptu) (to znai: improvizovano, izvedeno bez pripreme) ili Moment Musical (muziki trenutak). Meutim, najvei je bio u komponovau solo pesama. Napisao ih je vie od 600 i nazvao Lieder.
PRE S
AJTE! LU
ubert je pisao svoje solo pesme za jedan glas praen klavirom. U stvari, moda je re praen neprikladna, poto u ovim pesmama klavir ima jednako vanu ulogu kao glas. Kada peva peva o devojci pored ene preslice, klavir svira, uz stalno ponavae, motiv preslice, sugeriui istovremeno obrtae kola preslice, kao i uzbuee mlade devojke izazvano romantinim saareem. Kada glas peva o oveku i egovom detetu dok galopiraju na kou, prata muziki oslikava koa u galopu. Kada glas peva o pastrmki koja pliva rekom, klavir je istovremeno i reka i pastrmka.
Klavir za dvoje
ubert je napisao i brojne klavirske duete komade za dva izvoaa. (Tehniki precizno reeno, ubert je ove komade napisao za etiri ruke.) ubertova sklonost ka duetu verovatno je poticala i od egove drueubivosti. Dueti su obino izvoeni na zabavama, veerim sedekama. Godinu dana posle Betovenove smrti, ubert je umro od tifusa. Umro je vrlo siromaan i vrlo mlad bila mu je tek 31 godina.
PRE S
AJTE! LU
ubert u prodavnici ploa

Preporuujemo sledea orkestarska dela:
Simfonije br. 4, 5, 8 i 9 Misu (za solo pevae, hor i orkestar) br. 5 u As-duru, D. 678
(Slovo D, kod ovih kompozicija, odnosi se na kataloke brojeve koji vam mogu pomoi da u prodavnici pronaete muziko delo.) Od maih sastava:
Gudaki kvartet u d-molu (Smrt i devojka), D. 810 Pastir na steni, ciklus solo pesama za sopran, klarinet i klavir Die Schne Mllerin (Lepa mlinarica), ciklus pesama za glas i klavir
36
Feliks Mendelson
U meuvremenu, u Nemakoj se rodio jo jedan genije, koji je komponovao divnu muziku i umro mlad Feliks Mendelson (18091847, slika 2-9).
Slika 2-9: Feliks Mendelson, ovek koji je ponovo otkrio Baha.
Feliks je bio privilegovano dete. Otac mu je bio bankar, a deda (Mozes Mendelson) filozof. Poto su roditei otkrili Feliksove ogromne prirodne sposobnosti, pomogli su mu da pone da razvija talenat za muziku. Slino kao Mocart, rano je zapoeo sa komponovaem, meutim, Mendelsonova muzika iz ranog perioda zvuala je jo prirodnije naroito Oktet za gudae (komponovao ga je u 16. godini) i Uvertira za ekspirov komad San lete noi (komponovao u 17. godini).
ZA
BAVE ZA
Otprilike 17 godina kasnije, Mendelson komponuje scensku muziku za isti ekspirov komad. Meu ovim novim fragmentima nalazi se i najuveniji komad koji je Mendelson napisao svadbeni mar Sada moete da poubite nevestu. Ovaj mali komad postao je toliko popularan da su ga mnogi smatrali narodnim muzikim delom. Kao i Mocart, Mendelson je muziku zapisivao iz glave, bez i najmae potrebe za poetnom skicom. Ponekad je to bilo usred razgovora, to je izazivalo uee i divee egovih savremenika.
Klavir koji nije hteo da utihne

Mendelson je bio jedan od retkih kompozitora koji su za ivota postigli slavu i obogatili se. Njegov Koncert za klavir i orkestar br. 1 u g-molu, na primer, bio je takav hit, da je, u jednom trenutku, bio najvie izvoeni koncert za klavir koji je ikada napisan. Kompozitor Hektor Berlioz prepriavao je anegdotu o klaviru na Pariskom konzervatorijumu. Taj specijalni klavir bio je toliko naviknut na svirae Mendelsonovog koncerta, da je nastavao da svira tu muziku ak i kada niko nije dodirivao egove

dirke! Lokalni timer je pokuavao sve to je u egovoj moi da zaustavi svirae klavira prskao ga je svetom vodicom, izbacivao klavir kroz prozor, seckao dirke sekirom. Meutim, klavir i dae nije prestajao. Najzad je stvar shvatio ozbino. Preostale komade klavira bacio je u vatru i koncert je najzad utihnuo.
37
Mendelson ponovo otkriva Baha

Mada Jevrejin poreklom, Mendelson je bio krten kao protestant i napisao je mnoga dela na religiozne teme. Mendelson je dirigovao orkestrom u Lajpcigu u Nemakoj, gde je Bah, jedan vek pre toga, napisao svoja remek-dela. Mendelson je, u stvari, odigrao glavnu ulogu u popularizovau Bahove muzike. Pomenuli smo da je Bah bio uven kao orgua, vie nego kao kompozitor. Mnoge od egovih kompozicija trunule su posle egove smrti u ostavama (ili su bile baene). Feliks Mendelson je pronaao i izveo Bahovu monumentalnu Pasiju po sv. Mateji, prvi put posle Bahove smrti. Od tog trenutka, Bah je postao potovan, ceen i voen u celom svetu.
Dirigent bez premca

Kada je dolo vreme da diriguje prvo izvoee Pasije po sv. Mateji, Feliks Mendelson je doao do dirigentskog podijuma i otvorio na stalku za note ogromnu kigu partiture. Pojavio se samo jo jedan mali problem. Dok se publika smetala na svoja mesta, Feliks je otkrio da ima pogrenu partituru (note)! Kiga je izgledala isto kao prava Bahova kompozicija jednako debela, iste kone korice meutim, bila je to potpuno druga kompozicija, drugog kompozitora. Bez obzira na to, Mendelson je podigao dirigentsku palicu i poeo da diriguje Bahovo delo, okreui note pogrene partiture s vremena na vreme, kako ne bi uzbunio muziare. Uspeo je da diriguje celu Bahovu Pasiju (koja traje vie od dva sata) po seau, bez primetnih greaka.
Mendelson je pokuavao da nastavi tradiciju Baha i Hendla komponujui oratorijume, kakvi su Ilija (Elijah) i Himna pohvalnica. Meutim, Mendelsonove simfonije jo su uvenije od egovih oratorijuma. etvrta simfonija, Italijanska, zaista je sjajna. U oj je Mendelson uhvatio prozranu, prazninu atmosferu koju je doiveo na odmoru u Italiji.
PRE S
AJTE! LU
Zvuci Mendelsona
Sluajte sledea predivna dela Feliksa Mendelsona:
Koncert za klavir i orkestar br. 1 u g-molu, opus 25 Koncert za violinu i orkestar u e-molu, opus 64 Uvertira i scenska muzika za San lete noi
38

Uvertira Fingalova peina Ilija (Elijah), oratorijum za solo pevae, hor i orkestar Simfonija br. 4 u A-duru (Italijanska), opus 90
Dodajte tome i onaj fini oktet koji je napisao kada mu je bilo samo 16 godina: oktet za gudae u Es-duru, opus 24.
Beznadeni romantiari
U vreme kada je Mendelson umro, u muzici je ve bilo na putu novo doba. Epoha klasike, sa intelektualnom muzikom koja je zvuala racionalno, polako se povlaila pred dobom romantizma. Romantizam je trebalo da donese nov umetniki stil izraene oseajnosti sa elementima igre.
Karl Marija fon Veber

Kao i svi drugi kompozitori romantiari koji sebe potuju, Karl Marija fon Veber (slika 2-10) komponovao je muziku koja je zvuala vrlo romantino. Veber je svojim stvaralatvom i linim oseajem ivota doprineo da klasina muzika postane ivotni stil. Veber (17861826) je bio prvi dirigent koji je postavio standardan raspored muziara u orkestru koji se i danas koristi. Prvi je drao odvojene probe (probe po grupama) za svaku grupu instrumenata orkestra. Prvi je svaki koncert dirigovao koristei dirigentsku palicu (baton), stojei na podijumu (umesto da diriguje stojei pored klavira i udarajui palicom o pod). Pored toga, bio je jedan od najboih pijanista na svetu.
Slika 2-10: Karl Marija fon Veber, jedan od prvih kompozitora romantiara i veliki inovator.

Veber je poznat i kao tvorac nemake romantine opere. ivot je okonao u stilu junaka u kievnim delima romantiara umro je od tuberkuloze. Iako znaajan kao kompozitor opera, Veber je pisao i instrumentalnu muziku, ukuujui koncerte za klavir, klarinet, hornu i fagot. Napisao je i dve simfonije. Veber je bio i majstor raspoloea. Stvorio je mnoge efekte atmosfere, ukuujui oseaj drhtaa, treea, neobini i natprirodni oseaj tokom vrhunske zavrne scene u operi arobni strelac (Der Freischtz). Sve to deluje zastraujue to zapravo i jeste jedno od obeleja gotike. Uostalom, to je isto doba u kome je Meri eli napisala Frankentajna.
AJTE! LU
39
Veber je dao nov stil i identitet muzici romantizma. Uinivi to, uticao je na sve kompozitore koji su stvarali posle ega. Preporuujemo vam da sluate:
Uvertiru za operu arobni strelac Uvertiru za operu Euryanthe Koncert za klarinet i orkestar br. 2 u Es-duru, opus 74
PRE S
Hektor Berlioz
Veina velikih imena iz istorije muzike jesu stvaraoci koji su meali muzika pravila. Hektor Berlioz (18031869, slika 2-11), jedan je od ih.
Slika 2-11: Hektor Berlioz: romantiar, vizionar, kompozitorski genije, zaneseak.
Berlioz je, na neki nain, vei inovator od Betovena. Ako sluate, na primer, prvo Betovenovu simfoniju, a zatim Berliozovu Fantastinu simfoniju (Symphonie fantastique) koja je komponovana samo tri godine
40

posle Betovenove smrti primetiete veliku razliku izmeu ova dva stvaraoca. Ve od prvog tona, pomisliete da Berliozova muzika dolazi s druge planete. Berlioz je roen u Francuskoj, u okolini Grenobla. Njegov otac, lekar, ohrabrivao ga je da nastavi egovim stopama. Kada je stigao u Pariz na studije medicine, Berlioz je postao najuveniji u dugom nizu nesuenih doktora koji su napustili medicinsku nauku za ubav muzike. ta je uticalo na promenu egove namere? Moda neizreciva privlanost muzike. Ili, odbojnost koju je oseao prema medicini. On je ovako pisao o tome: Kada sam kroio u tu zastraujuu zgradu s udskim ostacima, video ona strana lica i glave preseenog vrata, onaj krvavi bazen, i osetio uasan zadah, zahvatio me je takav oseaj uasa, da sam skoio kroz prozor i odjurio kui kao da me sama Smrt i sva ena zla prate u stopu.
Stvarae nove vrste muzike

Berlioz je pohaao Pariski konzervatorijum da bi studirao kod Luiija Kerubinija, uvenog i strogog italijanskog uitea. Naalost, Berlioz je mrzeo sve na emu je Kerubini insistirao ukuujui egovo ropsko pokoravae muzikim pravilima na raun zanimivih ideja. Buntovnik Berlioz je eleo da stvori novu vrstu muzike. Tokom svoje karijere istraio je sve aspekte muzike i enog izvoea pravila harmonije, strukture simfonija, nain pisaa melodija, broj muziara u orkestru.
Berlioz oblai hainu

Sa 27 godina Berlioz je osvojio ceenu Rimsku nagradu (Prix de Rome), stipendiju za kompozitore koja dobitniku omoguava da provede etiri godine u Rimu sa svim plaenim trokovima. U stvari, on tamo nije previe komponovao bio je zaokupen istraivaem samog grada ali je dobio inspiraciju za svoja kasnija dela, ukuujui uvertiru Rimski karneval, jedno od danas najpopularnijih egovih dela. Mogui drugi razlog zbog kojeg Hektor nije napredovao jeste zaubenost u Kamilu, mladu Parianku, koju je ostavio. Kada je, posle etiri meseca provedena u Rimu, uo da ona ima novog mladia, dobio je napad ubomore. U nameri da ubije novog momka, kupio je pito, preobukao se u enu i seo u voz za Pariz. Meutim, u vreme kada je voz stigao u enovu u Italiji, Hektor je reio da bi ubistvo momka bilo previe melodramatino i umesto toga odluio je da izvri samoubistvo. Njegov pokuaj samoubistva na sreu nije uspeo. Posle ovog dogaaja napisao je Fantastinu simfoniju, jedno od egovih danas najpopularnijih dela.
41
ZA
BAVE ZA
Fantastina pria
Jedne noi Berlioz je gledao predstavu Romeo i Julija na engleskom jeziku. Od trenutka kada je glumica koja je igrala Juliju izala na scenu, Berlioz se u u ludo zaubio. Irska glumica, Harijet Smitson nije govorila ni re francuski. Slao joj je pisma, poklone i ubavne poruke. Putovao je za om u nadi da e je sresti. Konano je uspeo samo da je preplai. Njegova opsesija Harijetom navela ga je da napie udnu simfoniju sa pet stavova nazvanu Fantastina simfonija. Zasnovana je na prii koju je sam izmislio, o mladom umetniku, ludo zaubenom u enu koja mu ne uzvraa ubav. Berlioz je odabrao muziku temu, nazvao je fiks ideja (ide fixe) i napisao melodiju. Ova specijalna melodija uporno se vraa u svakom stavu simfonije. Fantastina simfonija je bila toliko razliita od bilo ega to je postojalo pre e, da je Berlioz morao da dirigentu pie beleke: Ovo nije greka u pisau. Ovo stvarno treba da zvui tako. Molim da ne popravate note. Za Berlioza je, meutim, Fantastina simfonija bila uspeh iz sasvim drugih razloga. Ona je delovala. Harijet Smitson se pojavila na premijernom izvoeu i bila je oduevena. Posle koncerta saekala je Berlioza. Venali su se ubrzo posle toga. Harijet nije nauila francuski. Berlioz nikad nije nauio engleski. Razveli su se posle nekoliko godina.
PRE S
AJTE! LU
Berlioz na disku
Sluajte sledee Berliozove kompozicije:
Fantastina simfonija Uvertira Rimski karneval Uvertira Korzikanac (Corsair) Rekvijem (Requiem) (ogromno, zadivujue delo za hor i orkestar
sa etvorostrukim sastavom limenih duvaa!)
Frederik open
U vreme dok je Hektor Berlioz iveo i radio u Parizu, jo jedan veliki kompozitor postajao je slavan Frederik open (18101849). open je izveo revoluciju u svetu muzike. Promenio je ustaene ideje o tome ta je na klaviru mogue, izvodivo (intimno, briantno, raspevano, spektar tonskih boja). Roen u Poskoj, nenog izgleda i zdrava (slika 2-12), open je ve svojom pojavom predstavao oliee romantizma kao stvaralatva i kao pogleda na svet.
42
Slika 2-12: Frederik open je napravio revoluciju na klaviru.
Deatvo u Poskoj
Kao i mnogi drugi kompozitori iz ovog poglava, Frederik open je bio udo od deteta. Ve sa sedam godina objavio je u Poskoj svoju prvu kompoziciju. Samo godinu dana kasnije debitovao je kao koncertni pijanista. Njegovo detistvo je bilo puno zvukova poskih narodnih igara. Poloneza i mazurka postale su zauvek sastavni deo egovog muzikog stvaralatva. open je komponovao za klavirom, a voleo je da improvizuje dok je izvodio svoja dela. U stvari, to je za ega znailo neku vrstu zamrzavaa muzike. Poto je doao u Pariz u 21. godini, egova virtuoznost je izazivala senzaciju. Niko pre toga nije ranije uo takvu muziku. Naalost, poto je bio vrlo krhkog zdrava nije mogao esto da nastupa na koncertima. Komponovao je i davao privatne asove muzike.
Neno telo, snana dela

Po bronzanom odlivku openove ake moemo da pretpostavimo koliko su bili tanani, neni ali i neprikosnoveni prsti ovog velikog kompozitora. Ako mislite da nikada niste uli opena, varate se. uveni posmrtni mar originalno je deo klavirske sonate. Ako se setite hita Barija Maniloua Could It Be Magic, i ako izdvojite Barijev glas, ono to preostaje je klavirska deonica koja je openov preludijum opus 28, br. 20 u c-molu. openova muzika je itava bujica tonova, brzih kao vihor, koji lete s dna na vrh klavijature i natrag. I uvek je topla, romantina i nena.
43
Fred i or
open je u Parizu upoznao or Sand kievnicu ije je pravo ime Amandina-Aurora-Lusila Dipen. Ljubav izmeu or Sandove i opena spada, na svoj nain, u obeleja romantiarske epohe. or Sand se oblaila kao mukarac, nosila frak i puila cigare. Jednom prilikom rekla je openu: Da sam talentovana kao ti, komponovala bih muziki komad inspirisan psom. open je otiao pravo za klavir i posluno komponovao svoj valcer u Des-duru, poznat, naravno, kao Valcer malog psa.
PRE S
AJTE! LU
U oping po opena
Preporuujemo:
24 Preludijuma, opus 28 Balada br. 4 u f-molu, opus 52 Koncert za klavir i orkestar br. 1 u e-molu, opus 11 Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu, opus 21
Robert uman
Hendl, Betoven i Berlioz spadaju u ekscentrine kompozitore. Sada im se pridruuje jo jedan. Robert uman (18101856, slika 2-13) jedan je od najistaknutijih nemakih kompozitora romantizma iako to nije svima bilo jasno u to vreme. Njegov ivot obeleen je periodima velikih i dramatinih dogaaja.
Slika 2-13: Robert uman, jedan od najistaknutijih nemakih kompozitora romantizma.
44
Jo jedno udo od deteta!

uman je ve kao dete pokazivao neverovatan talenat za klavir. Meutim, egova majka je elela da on postane pravnik. Bez mnogo voe, Robert je otiao na pravni fakultet Lajpcikog univerziteta. Ubrzo sree Feliksa Mendelsona, koji je takoe boravio u Lajpcigu i oni postaju prijatei. Posle kraeg vremena zajedno naputaju studije prava. Robert je poeo sa aktivnim studiraem klavira kod uvenog uitea Fridrika Vika i odmah se zaubio u uiteevu erku Klaru.
Beznadeno traei Klaru

Klara je i sama bila muziko udo od deteta. Ve sa 9 godina prokrstarila je Nemakom kao klavirski virtuoz, a sada, sa 16, imala je uspenu karijeru. Njen otac nije bio odueven umanovom prosidbom. I pored toga, Klara i Robert uman su se venali.
ZA
BAVE ZA
Za umana su godine koje su sledile bile najsretnije u egovom ivotu. Meutim, profesionalno, kao pijanista, nije mogao da nastavi karijeru zbog oboea prsta na levoj ruci. Poto je egova karijera pijaniste propala, uman usmerava pau na komponovae. Pie kompozicije za solo klavir, koncertna dela za klavir i orkestar, i simfonije.
Istinski romantiar
U pravoj romantiarskoj tradiciji, umanova muzika izraava emocije. Ne pokoravajui se principu razuma, uman u svom stvaralatvu doivava neku vrstu dvojstva. uman sam govori o tome da u emu postoje dve osobe i ak im daje imena: Florestan je ivahan, otvoren, a Euzebius je introvertan. umanovo dvojstvo linosti prerasta kasnije u bolest. U 44. godini pokuava da se ubije. Sreom, samoubistvo nije uspelo, ali poslede dve godine ivota provodi u azilu.
AJTE! LU
PRE S
Sluae umana
umanova najboa dela su egovi ciklusi (grupe) kompozicija za solo klavir:
Karneval Fantastini komadi (Fantasiestcke) Krajzlerijana (Kreisleriana) Deje scene (Kinderszenen)

Od koncertnih i simfonijskih dela najpoznatija su:
Simfonija br. 2 u C-duru, opus 61 Simfonija br. 3 u Es-duru (Rajnska), opus 97 Koncert za klavir i orkestar u a-molu, opus 54
45
Johanes Brams
Slino kao Mocart i Betoven, Johanes Brams (18331897, slika 2-14), bio je muziko udo od deteta. Roen je u Nemakoj, u muzikoj porodici. Njegov otac je bio kontrabasista i vaspitavao je Bramsa u muzikom duhu.
Slika 2-14: Johanes Brams, jedan od najveih kompozitora klasine muzike.
Za razliku od svojih muzikih prethodnika koji su dobijali slube u katedralama i na dvorovima, Brams je svirao klavir u hamburkim krmama i bordelima. Svirajui na ovim mestima, Brams je stekao svojevrsno muziko iskustvo.
Srena sluajnost
Sa 20 godina upoznao je Roberta umana. Posle susreta sa Bramsovom muzikom, uman je u muzikom asopisu napisao: Kape dole, gospodo, evo genija! uman nije bio jedini koji se zainteresovao za mladog Bramsa. U to vreme razvija se prijatestvo izmeu Bramsa i umanove ene Klare koje traje i posle umanove smrti.
Veliki savezi
Nemaki slavni pijanista i dirigent Hans fon Bilov skovao je izraz tri B: Bah, Betoven i Brams. Ova ast sigurno je neverovatno laskala Bramsu, ali ga je i optereivala oseaem odgovornosti. Brams se seli u Be gde u to vreme ive veliki muziki majstori.
46

Bramsovo stvaralatvo donosi toplu i bogatu romantiarsku izraajnost oblicima i strukturama barokne i klasine muzike. Meutim, bio je jedan od najsamokritinijih kompozitora u istoriji. Desetine, ak stotine svojih kompozicija, odbacivao je pre nego to bi ih izveo prvi put. Verovatno zbog toga prvu simfoniju nije objavio pre svoje 43. godine. Nasuprot emu, Mocart je sa toliko godina ve bio mrtav, a ostavio je za sobom 41 simfoniju.
N
D-u AC
Ono to nam se danas ini iznenaujuim, jeste ienica da je Bramsovu muziku, tako bujne harmonije i upku po stilu, tadaa publika smatrala akademskom, monotonom, grubom, a ponekad ak i disonantnom. (Sluajte petu numeru na CD-u uz kigu i prosudite sami.) Smatramo da razlog za ovakav stav lei u ienici da Brams nije bio kompozitor u ijoj je muzici melodija izrazita. Slino kao Betoven, esto je radio sa malim muzikim idejama zvanim motivi na primer, potezi od samo dva ili tri tona i razraivao ih na domiat nain, istraujui sve mogunosti varijacija. Ove Bramsove kompozicije bile su muziki neobino efektne ali nisu imale razvijenu melodiju. Odrekao bih se svega to sam ikada komponovao da sam ja mogao da napiem valcer Na lepom plavom Dunavu! Sluajte neka od ovih Bramsovih dela:
Sve etiri egove simfonije ali prvo sluajte br. 2! Varijacije na temu Jozefa Hajdna Koncert za klavir i orkestar br. 2 u B-duru, opus 83 Koncert za violinu i orkestar u D-duru, opus 77 Nemaki rekvijem (Ein Deutsches Requiem) za solo pevae, hor
PRE S
AJTE! LU
i orkestar
Sonata za violinu i klavir br. 1 u G-duru, opus 78 Intermeco za klavir, opus 118
DAH
OLOSTI PR
Paganini i List
Ako bi bilo mogue govoriti o preteama danaih rok zvezda onda su to svakako Nikolo Paganini i Franc List (slika 2-15). Nikolo Paganini je u svoje vreme (17821840) smatran za najneverovatnijeg virtuoza na violini svih vremena. Imao je savrenu tehniku, letee prste, gudalo ispod koga su vrcale varnice kao i strastan, emotivan stil sviraa, koji je dovodio publiku do ekstaze. Paganini je potpuno promenio nain sviraa violine. Njegovi koncertni nastupi bili su ne samo virtuozna muzika izvoea ve i velika izvoaka atrakcija. Pria se da je Paganini imao obiaj da pre koncerta
ZA
BAVE ZA
47
Slika 2-15: Nikolo Paganini (levo) i Franc List, prve superzvezde klasine muzike.
duboko zaree tri ice na violini. Tokom izvoea ove ice bi pukle, a to ga je prisiavalo da okona svirae na samo jednoj, preostaloj ici. Ponekad bi traio da se svetla prigue dok bi improvizovao komad koji je izazivao strah ili zanos kod publike. Paganinijeva violinska izvoea predstavaju i za danai muziki ukus neverovatne egzibicije.
PRE S
AJTE! LU
Da bi prikazao svoju zapaujuu virtuoznost, Paganini je napisao est violinskih koncerata. Preporuujemo br. 1 i br. 2 koji se u danae vreme najee izvode.
List sledi Paganinijev uzor

Ako je Paganini bio majstor na violini, beki ak Franc List bio je jednako uspean majstor na klaviru. Putujui po celoj Evropi, List je nastupao u prepunim koncertnim dvoranama. Kao i Paganini, List (18111886) je svoje nastupe pretvarao u velike predstave. Dramatinim gestom skidao bi, neposredno pre izvoea, luksuzne bele rukavice, insistirao na rezervnom klaviru koji je morao da stoji na samoj pozornici i demonstrirao svoje muziko pamee tako to bi dramatino bacio note preko ramena pre poetka izvoea. Paganini je svojim sviraem inio da dame padaju u ekstazu, ali List je iao korak dae on bi sam padao u ekstazu, na kraju posebno emotivnog, sugestivnog komada. Naravno, oboavaoce je to dovodilo do transa. Kau da su ga toliko esto molili za uvojak kose da je na kraju, da ne bi razoarao svoje oboavaoce, poklaao uvojke krzna svoga psa. List je komponovao veliki broj komada za solo klavir neto od toga ubraja se u najteu muziku koja je ikada komponovana. Meu egove virtuoznije kompozicije spadaju Maarske rapsodije za klavir i Sonata u b-molu.
48

AJTE! LU
Sa 37 godina List je okirao svet okonavaem svoje karijere koncertnog pijaniste. Prihvatio je slubu na dvoru u Vajmaru u Nemakoj, i tamo radio kao muziki direktor. Dirigovao je opere i simfonijske koncerte i komponovao niz simfonijskih poema, dve simfonije i dva klavirska koncerta. Preporuujemo egov Koncert za klavir i orkestar br. 1 egovo uveno orkestarsko remek-delo. Sedamnaest godina kasnije, List je jo jednom okirao svet kada je otiao u Rim i postao svetenik. List je pretea velikih muzikih zvezda naeg vremena, od Keta Stivensa do Litl Riarda, u naputau svojih oboavalaca radi posveivaa religiji.
PRE S
Rihard Vagner
List je voleo da svoj muziki stil, pun neobinih harmonija i struktura, naziva muzikom budunosti. Meutim, glavni nosilac muzike budunosti bio je Rihard Vagner (18131883). Vagner je postao Listov prijate. Oenio se Listovom erkom Kozimom.
Slika 2-16: Rihard Vagner, ija su dela vrhunac nemake romantike u muzici.
Operski ovek
Vagner je bio operski ovek. Nastojao je da stvori novu umetniku formu, muziku dramu koja treba da udrui uvene nemake narodne bajke sa velikim pozorinim spektaklom. Vie podataka o Vagnerovom operskom radu i ivotu moete da naete u kizi Opera za neupuene. Uskoro ete shvatiti zato je o ovom oveku bilo napisano vie biografija nego o bilo kome. Pratio ga je glas da je arogantan, nepoten, licemeran i ubomoran.

Za Vagnera bi moglo da se kae da je bio pretea pokreta Muzika Budunosti. U to vreme, kompozitori su se svrstavali u jedan od dva filozofska tabora: one koji su inspiraciju traili u budunosti (kakvi su bili Vagner, List i Berlioz) i one koji su je traili u prolosti (kao Brams, koji je bio, kao to se moda seate, konzervativan u komponovau). U stvari, Brams i Vagner su bili rtve suparnitva podravanog od strane ihovih oboavalaca. U privatnom ivotu Brams je stvarno bio privren Vagneru. Meutim, u javnosti je iao na ruku medijskim preterivaima. Kada je jednom prilikom uo vest da je umro jedan lan Vagnerovog orkestra, sarkastino je prokomentarisao: Prva rtva. Vagner je u svojim operama razvio postupak da svakom od glavnih likova dodeli muziku temu. Svaka mala melodija, nazvana lajtmotiv (nem. Leitmotif) pojavuje se i nestaje uz svoj lik. Ovakav koncept, na koji je uticala i Berliozova ide fix, kasnije je veoma esto korien, na primer kod Riharda trausa (predstaviemo ga u sledeem odeku). Vagnerove opere imaju velike uvertire ponekad poznate pod nazivom prelidi koje mogu da budu izvoene i kao samostalni orkestarski komadi.
PRE S
AJTE! LU
49
Sluae Vagnera
Evo, po naem skromnom mieu, najboih Vagnerovih uvertira:
Uvertira za operu Tanhojzer (Tanhaser) Uvertira za operu Rienci (Rienzi) Uvertira za operu Majstori pevai (Die Meistersinger) Prelid i Ljubavna smrt (poznata i kao Liebestod) iz opere Tristan
i Izolda Pored navedenih dela, trebalo bi da sluate i Jahae Valkira iz opere Valkire (Die Walkre). (Muzika koja je poznata iz filma Apokalipsa danas).
traus i Maler
Ako zamislite Vagnera kao stenu koja je isputena u jezero, onda su egovi talasi dotakli skoro svakoga ko se kasnije pojavio na muzikoj sceni naroito egova dva najdoslednija uenika, Riharda trausa (18641949) i Gustava Malera (18601911).
Rihard traus: tonsko slikae

Roen u Nemakoj, Rihard traus prilino rano dobija muziko obrazovae od svog oca, horniste. Tu je tajna egovih kompozicija u kojima dominira horna. Njegova dva koncerta za hornu nezaobilazna su u svakom repertoaru za ovaj instrument, a neki neverovatno teki i herojski solo delovi za hornu iz egovih orkestarskih kompozicija, zasluna su to je Rihard traus postao najomieniji kompozitor hornista celog sveta.
50
Slika 2-17: Rihard traus (levo) i Gustav Maler, dva najodanija sledbenika Riharda Vagnera.
traus je vrsto verovao da, posle Vagnera, nije vie mogue praviti muziku na stari, uobiajeni nain. Od sada, pisao je nee vie biti bescinog pravea fraza i vie nee biti simfonija. traus je budunost video u programskoj muzici muzici koja donosi priu, koja govori o neemu. Ove kompozicije nazivao je simfonijskim poemama. (O simfonijskim poemama moete itati u poglavu 3.) traus je bio najvei zastupnik simfonijske poeme. Meu egovim najboim poemama jesu Don Huan (Don Juan), Don Kihot (Don Quixote), ivot heroja (Ein Heldenleben), Tako je govorio Zaratustra (Also sprach Zarathustra) i Smrt i preobraee (Tod und Verklrung). Sigurno ste ve uli muziku Riharda trausa. Sree se u mnogim filmovima. Na samom poetku filma 2001: Odiseja u svemiru ujete tri duga tona trube na koje se nadovezuje snani tresak (TA-Taaaaaa) celog orkestra i pulsirae timpana. To je odlomak iz trausove simfonijske poeme Tako je govorio Zaratustra.
PRE S
AJTE! LU
Verne egovoj filozofiji, sve trausove simfonijske poeme sadre priu. U Don Huanu moete uti kako najvei ubavnik na svetu osvaja. U Smrti i preobraeu moete da ujete kako slabo, aritmino srce starca poputa na samrti. U Don Kihotu ujete kako zbueni junak napada armiju ovaca koje bleje, navauje na vetreae ili pada s koa. Rihard traus se jednom hvalio prijateu uz veeru: Ja bilo ta mogu da prevedem u tonove. Svojom muzikom mogu da opiem kako zvui podizae kaike i viuke s jedne strane taira i sputae na drugu stranu. Rihard traus dosta duguje Vagneru. Na primer, vezuje lajtmotiv za lik. Takoe, veoma esto koristi varive kadence, koje deluju kao neto to se kree ka srenom zavretku, ali se to ne dogodi.

traus je takoe bio i istaknuti dirigent, to moda objaava ienicu da je bio jedan od retkih kompozitora koji su jo tokom ivota postali uveni i bogati. Iako je bio muziki genije, to ne dolazi do izraaja u egovom dirigovau. Dirigovao je sedei, trezveno, bezizraajno, egov se tapi bez entuzijazma kretao kroz vazduh. Hronoloki traus je bio kompozitor 20. veka; muziki, on pripada eri romantizma. Iako je nastavio da eksperimentie s novim idejama, u svojoj muzici se nikada u potpunosti nije odrekao tonalnosti (zasnivajui je veinom na tradicionalnoj harmoniji). Tokom godina egovo komponovae dobija sve vie tradicionalno obeleje. Kao mladi napisao je simfonijsku poemu pod nazivom Smrt i preobraee, a 60 godina kasnije, na samrti taj majstor muzikih slika rekao je: Smrt je ba onakva kako sam je opisao.
PRE S
AJTE! LU
51
traus na snimcima
Od osam simfonijskih poema Riharda trausa, najpre sluajte sledee:
Veseli nestaluci Tila Ojlenpigela (Till Eulenspiegels lustige Streiche) Don Huan (Don Juan) Smrt i preobraee (Tod und Verklrung)
Da biste upoznali jednostavnijeg, konzervativnijeg trausa, ne propustite da sasluate sledee kompozicije:

Svita za duvake instrumente u B-duru, opus 4 Svita za komediju Graanin plemi (Le Bourgeois Gentilhomme)
(muzika komponovana za Molijerovu komediju)

Koncert za hornu i orkestar br. 2 u Es-duru
I na kraju, elimo da vam preporuimo jedan od naih najomienijih izbora svih vremena: etiri poslede pesme (za solo sopran i orkestar).
Gustav Maler, neurotik

Jedan od Vagnerovih odanih pristalica bio je Gustav Maler (18601911). Roen u Bohemiji (sada je deo eke Republike), sin jevrejskog proizvoaa alkoholnih pia, Maler je rano stekao iskustvo pate. I ta bi ti, malia eleo da postane kad poraste? upitao ga je ubazni prolaznik. Muenik, odgovorio je.
ZA
BAVE ZA
ea mu se ostvarila. Njegovim ivotom je dominirala tragedija. Malerova ki umrla je od arlaha. (Maler je zbog ene smrti imao oseae krivice; neposredno pre toga komponovao je ciklus pesama pod nazivom Pesme mrtvoj deci. Sam Maler imao je slabo srce, zbog ega je bio opsednut
52

smru. Maler se oduvek oseao otueno. Trostruki sam beskunik bez domovine: kao eh, roen u Austriji, kao Austrijanac meu Nemcima i kao Jevrejin u celom svetu. Njegovo vaspitae bilo je puno uznemirujuih trenutaka. Malerov otac, grub ovek, redovno je zlostavao svoju porodicu, naroito egovu majku. Posle jedne posebno grube epizode zlostavaa, mladi Maler je pobegao od kue, nesposoban da to dae podnosi. U trenutku kada je izaao na ulicu, vergl je svirao popularnu beku zdravicu. (Kasnije, na seansama psihoterapije kod Zigmunda Frojda, Maler se setio ove epizode.) U Malerovoj muzici, ba kao i u ovom dogaaju iz egove rane mladosti, dominiraju suprotna raspoloea i suprotne muzike intencije.
PRE S
AJTE! LU
Malerova muzika zaista je puna kontrasta: brzo smeivae glasnog i tihog ili visokih i dubokih tonova. Instrumenti koji pite na granici svojih mogunosti i trenuci neopisive lepote, bes i pata, naputenost, beznae i trijumf. Neke od egovih simfonija zavravaju se sveanim erupcijama trijumfa, meu ima je i Simfonija br. 2 (Simfonija uskrsnua) i Simfonija br. 8 (Simfonija hiada), na ijoj je premijeri uestvovalo 1379 muziara orkestarskih muziara, solista i pevaa u jednom ogromnom horu. U meuvremenu, Maler postaje veoma traen operski dirigent, tako da u jednom trenutku diriguje istovremeno u Bekoj dravnoj operi i u Metropoliten operi u Njujorku. Njegova bezrezervna posveenost muzici dovela ga je do velike iscrpenosti, ali je emu kao dirigentu donela svetsku slavu i uspeh. S druge strane, egove kompozicije nisu nailazile na dobar prijem. Bili su potrebni drugi dirigenti, kao to je Leonard Bernstajn, jedan od Malerovih najveih potovalaca, da egovo delo uznesu do svetske slave. Malerova muzika sledi Vagnerovo shvatae tonaliteta. Skoro svako muziko delo pre pojave Vagnera komponovao je u jasno odreenom tonalitetu. Malerova muzika sadri duge odseke koji izgledaju kao da nisu stvarani ni u jednom tonalitetu.
PRE S
AJTE! LU
Iskustvo sa Malerom
Maler je napisao devet simfonija i niz mranih ciklusa solo pesama na nemake tekstove. Da biste stekli uvid u Malerovo stvaralatvo, sluajte sledea dela:
Simfonija br. 4 u G-duru Simfonija br. 1 u D-duru (Titan) Simfonija br 2. u c-molu (Uskrsnue)

Simfonija br. 5 u cis-molu Rikertove pesme (Rckert Lieder) (solo pesme bazirane na tek-
53
stovima pesnika Rikerta)

Simfonija br. 8 u Es-duru (Simfonija hiada)
Nacionalne kole u klasinoj muzici

Pedesetih godina 19. veka veliki kompozitori Nemake i Austrije glavni su nosioci pravca kojim se kretala klasina muzika. Kao to smo ve rekli, kompozitori iz cele Evrope odlazili su u gradove kao to su Be, Lajpcig i Vajmar da bi uili od velikih majstora. Druga polovina 19. veka je jedan od najzanimivijih perioda muzike istorije. Kompozitori, osloboeni mnogih muzikih konvencija i predrasuda, poiu da stvaraju muziku sa izraenim nacionalnim obelejem. Sve do ovog perioda, narodna muzika nema pristup u svet klasine muzike. Sada, prvi put, muzika postaje simbol nacionalnog ponosa.
Bedih Smetana
Bedih Smetana jedan je od prvih nacionalnih kompozitora. Dok su kompozitori kao Brams jo uvek istraivali mogunosti starih germanskih formi, kompozitor, dirigent i pijanista Bedih Smetana (18241884, slika 2-18) stvara potpuno razliitu vrstu muzike muziku koja nosi obeleja egove zeme.
Slika 2-18: Bedih Smetana, jedan od prvih nacionalnih kompozitora.
54

U Smetanino vreme, eka je bila u sastavu Austrougarske carevine. Smetana, uznemiren saznaem da mora da ivi pod stranom dominacijom, pridruio se grupi buntovnika koji su pokuali da osnuju nezavisnu eku dravu. Poto je ihov pokuaj propao, on privremeno naputa Prag i odlazi u vedsku.
Reka koja tee...

Jedna od Smetaninih najprivlanijih kompozicija jeste ciklus od est simfonijskih poema (orkestarska dela slobodne forme) pod nazivom Moja domovina (M Vlast). Najuvenija je druga poema u ciklusu, Vltava.
PRE S
AJTE! LU
Smetana je ovu reku udesno prikazao muzikom, zapoiui sa dve solo flaute dva planinska potoka koji ine izvor reke. Kako Vltava raste, isto se deava sa zvukom orkestra, tako to instrumenti ulaze jedan po jedan, sve dok ne pone da tee mona reka zvuka. Ova reka tee kroz ume, gde su uju lovaki rogovi, kroz poa, gde se odrava proslava venaa, kroz nonu scenu sa vodenim nimfama i umskim vilama, preko brzaka, kroz veliki Prag i konano odlazi u dainu. Smetana uiva ogromnu popularnost u svojoj zemi. Na nedavnom putovau u eku Republiku zbog istraivaa materijala za pisae ove kige, leteli smo ekom avio kompanijom. Od trenutka kada smo uli u avion u Njujorku, iz zvunika su potekli tonovi Vltave. U siunom gradiu Litomilu posetili smo Smetaninu rodnu kuu, gde je starija ena, vodi (i sama ne tako daleki Smetanin srodnik) ukuila muziki stub ploa koja se nalazila na gramofonu bila je Vltava, koju je stalno putala sve dok nismo otili. Zatim smo, na letu prema kui, opet uli Vltavu.
PRE S
AJTE! LU
Naravno da Vltavu morate da ujete, kao i ostalih pet simfonijskih poema koje saiavaju ciklus M Vlast. Zatim treba da ujete uvertiru iz egove najuvenije opere, Prodana nevesta, koja se deava ta moe da bude prirodnije u ekom selu.
Antoin Dvorak
Antoin Dvorak bio je takoe eh. Njegovo detistvo bilo je ispueno seoskom narodnom muzikom, rustinim igrama i veselim seakim melodijama. Njegov otac bio je mesar, ali je i pored toga svirao citru. Mladi Antoin (18411904, slika 2-19) rano je stekao muziko iskustvo svirajui violinu uz svog oca. Dvorak se preselio u Prag kada mu je bilo 16 godina i tamo je prvi put uo Smetanine kompozicije. Antoin se potpuno predao pisau muzike zasnovane na ekom folkloru. Radio je i kao profesor na prakom konzervatorijumu.
55
Slika 2-19: Antoin Dvorak.
Popularan kompozitor
Po standardima klasine muzike, Dvorak je bio udak. Bio je staloen, za razliku od nekih velikih kompozitora (Betoven, Berlioz i uman). Bio je istinski vedra linost. Ova osobina dobila je puni izraz u egovom stvaralatvu. Kao ovek, Dvorak je bio jednostavan, blage naravi i jednostavnog ukusa. Imao je estoro dece. Voleo je da gaji golubove i da gleda lokomotive. Bio ga je glas da voli da pije. Meutim, jedno je sigurno Dvorak je bio uspean. Njegova muzika je bila trenutno popularna imao je dar za melodiku, egove kompozicije koje su liile na eku narodnu muziku, bile su odmah prepoznative publici.
PRE S
AJTE! LU
Brams se zainteresovao za Dvoraka. Predstavio je Dvoraka svom izdavau koji je odmah prihvatio da objavi Dvorakovu muziku. U nekim Dvorakovim simfonijama moete da prepoznate Bramsov muziki uticaj, naroito u Simfoniji br. 7. U stvari, moete ak da ujete kako se muziki uticaji smeuju: germanski, eki, germanski, eki.
Poziv u Ameriku
U 51. godini, 1892, Dvorak je bio pozvan u Ameriku da preuzme novoosnovani Nacionalni muziki konzervatorijum u Njujorku. Kolebao se, zbog svog nacionalnog ponosa, svog bogatog ekog naslea, svoje porodice i svojih oboavaoca. A onda je otkrio da je plata mnogo vea od one koju je zaraivao na Prakom konzervatorijumu. Putovao je sledeim brodom. Dvorak je u Sjedienim Dravama ostao tri godine. Muila ga je nostalgija, i provodio je veliki deo vremena u ekoj koloniji, sa naseenicima u Ajovi. Tokom svog boravka u SAD, upoznao je muziku amerikih Indijanaca i Afro-Amerikanaca. Dvorak je komponovao svoje najpoznatije delo, Simfoniju br. 9 (Iz novog sveta). Lagani, melanholini solo engleskog roga u drugom stavu ove simfonije podsea na crnaku duhovnu pesmu, a trei stav, skerco, opisuje (prema navodima kompozitora) veliko indijansko slave u umi, sa igraem.
56

Simfonija Iz novog sveta predstava muziki sklad jednog tradicionalnog muzikog dela sa izraenim elementima novog muzikog iskustva.
PRE S
AJTE! LU
Sluae Dvoraka
Evo dela koja bi trebalo prvo da ujete. Dela za orkestar:
Koncert za violonelo i orkestar u h-molu, opus 104 Simfonije br. 7, 8 i 9 Romansa za violinu i orkestar u f-molu, opus 11
Zatim slede serenade:

N
D-u AC
Serenada za gudae u e-molu, opus 22 Serenada za duvae u d-molu, opus 44
Najzad, sluajte i jedno kamerno delo Gudaki kvartet br. 6 u F-duru (Ameriki).
Edvard Grig
Ono to su Dvorak i Smetana bili za eku, Edvard Grig je za Norveku. Kao svaki pretendent za velikog kompozitora koji dri do sebe, Grig (18431907, slika 2-20) se posluno uputio u Lajpcig, u Nemaku, da bi studirao muzike tehnike velikih majstora. Naalost, bio je toliko optereen radom da mu se razvila pluna bolest koja ga je muila do kraja ivota.
Podizae norvekog morala

Kada se vratio u Norveku, Grig se ukuio u borbu domovine za nezavisnost. Norvekom su vladali veani od 1814. godine i Norveani su bili gladni slobode. Politiki angaovani umetnici, kao to je bio dramski pisac Henrik Ibzen, ohrabrili su Griga da im se pridrui i Grig je to uinio punog srca. Odrekao se nemakog uticaja i poeo da pie muziku koja se bazirala na ritmovima i melodijama norveke narodne muzike. Norveka publika zaista je volela egovu muziku. Kao znak zahvalnosti, norveka vlada dodelila mu je, kada je imao samo 29 godina, doivotnu dravnu penziju. Dve godine pre egove smrti Grigov vatreni nacionalizam se isplatio Norveka se oslobodila vedske vlasti.
57
Slika 2-20: Norveanin Edvard Grig (levo) bio je jedan od najpoznatijih nacionalnih kompozitora. Jan Sibelius (desno) postao je finski nacionalni heroj.
Mnoge Grigove kompozicije imaju vedar karakter. Njegove delikatne melodije nose jednostavnu istotu. Kada ih ujete, pomislite: Kako se niko nije toga ranije setio?
AJTE! LU
PRE S
Grig na disku
Evo najpopularnijih dela Edvarda Griga, koja treba upoznati:
Koncert za klavir i orkestar u a molu, opus 16 Per Gint svite br. 1 i br. 2 (scenska muzika za dramu Henrika Ibzena;
svite ukuuju mnoge poznate melodije)

Svita Holberg za gudae, opus 40
Jan Sibelijus
Jan Sibelijus (slika 2-20) rano postaje poznat kompozitor. Jednako kao to je vedska mnogo godina vladala Norvekom, tako je Finska na kraju 19. veka bila pod vlau Rusije.
Sibelijusova saga
Kao i toliki kompozitori pre ega, Jan je po ei svojih roditea trebalo da postane pravnik. Meutim, velikog kompozitora nije mogue zaustaviti. Napustio je pravni fakultet posle godinu dana i zapoeo studirae
58

muzike na Helsinkom konzervatorijumu. U jednom trenutku dobio je stipendiju za studirae muzike u Berlinu i Beu. Meutim, kada se vratio iz Austrije, naao je svoju voenu Finsku pod ruskom dominacijom. Pridruio se grupi ustanika zvanoj Mladi Finci i, kao i Edvard Grig pre ega, oistio svoje kompozicije od germanskog uticaja. U Sibelijusovim kompozicijama moete da osetite hladnu klimu, duge noi i kratke dane, gole, snene pejsae kojima brie vetar, vatrenu duu finskog naroda i moda neto vrhunske votke.
PRE S
AJTE! LU
Ovo oseae najupeativije doarava egova simfonijska poema Finlandija. Od strogog poetka, kroz strasne, lirske teme, do dirivog trijumfalnog zakuka, ovaj komad otelotvoruje finsku duu i postaje himna finske nezavisnosti. Kao to moete da zamislite, Rusi nisu bili ludi za ovim delom, u stvari, zabranili su ga. ak su se i susedne zeme uznemirile zbog toga kako je poema podizala Fince na noge. Kada se izvodila u Nemakoj ili Francuskoj, na primer, zvali su je samo Domovina. Poto se Finska konano oslobodila od ruskog jarma 1918. godine, Sibelijus je postao nacionalni heroj. Danas irom zeme stoje statue postavene u ast Jana Sibelijusa, a postoje i brojni muzeji i kole s egovim imenom. Pored toga to je bio veliki kompozitor, Sibelijus je ponekad bio i telepata. Kau da je uvek znao kada se neko od egovih dela emituje preko radija. On mirno sedi itajui kigu ili novine, pie egova ena. Iznenada postaje nemiran, ustaje i odlazi do radija, ukuuje ga i zauje se snaan zvuk jedne od egovih simfonija!
PRE S
AJTE! LU
Sluae Sibelijusa
Dela Sibeliusa su duboka i uznemirujua. Za poetak, treba da sluate sledea:
Finlandia, opus 26 Simfonija br. 1 u e-molu, opus 39 Simfonija br. 2 u D-duru, opus 43 Labud iz Tuonele (iz Legendi), opus 22, br. 2
Karl Nilsen
Grig i Sibelijus postali su slavni daleko van granica svojih domovina ve u toku ivota. Za razliku od ih, danski nacionalni kompozitor Karl Nilsen (18651931, slika 2-21), nije doekao slavu. Sve do danaeg dana mnogi znalci

klasine muzike jo uvek ne poznaju Nilsenovu muziku to je sramota, poto su egove kompozicije briantne, upeativo originalne, izraajne, a pri tom pisane s malo nota.
59
Slika 2-21: Karl Nilsen svojom muzikom zaista udara.
Ostrvski ivot
Nilsen (kao i Hans Kristijan Andersen) je roen na ostrvu Fin pored obale Danske. Ovo ostrvo sa svojim otrim prelazima izmeu godiih doba i jednostavnim, tradicionalnim nainom ivota, imalo je veliki uticaj na Karlovu muziku. Ve sa 17 godina on je komponovao. Sa 18 je otiao na muziki konzervatorijum u Kopenhagenu. Meutim, sit staromodnih muzikih ideja svojih profesora, Karl je otiao u Nemaku da bi saznao ta se deava u centrima stvaraa muzike. Kao i ostali nacionalni kompozitori, Karl je studirao nemaku i austrijsku muziku. Pri povratku u domovinu izjavio je: Oni koji najvre stisnu pesnice bie najdue zapameni. Nilsen je takoe stisnuo pesnicu, naroito sa svojih est simfonija. Svaka istrauje nove muzike teritorije i sadri zapaujue trenutke kao to je mesto u Petoj (prvo izvoee 1922) gde Nilsen daje svirau doboa uputstvo da uniti muziku. Uprkos novom zvuku egove muzike, koji je esto ispuen tzv. pogrenim tonovima disonancama i neobinim harmonijama, Nilsen je vremenom postao ceen u celom muzikom svetu. Tek u najnovije doba Nilsenova muzika poela je da dobija zasluene pohvale.
60
PRE S
AJTE! LU
Nilsenovi snimci
Najboi pristup Nilsenu jesu egova najpristupanija dela (to znai ona koja ne zvue previe kao da su na stranputici). Preporuujemo sledea:
Mala svita, opus 1 Uvertira Maskerada
A zatim preite na sledea, obimnija dela:

Simfonija br. 3, opus 27 (Sinfonia Espansiva) Simfonija br. 4, opus 29 (Neugasiva) Koncert za flautu i orkestar Koncert za klarinet i orkestar, opus 33
DAH
OLOSTI PR
Glinka i Ruska petorica

Mihail Glinka (18041857, slika 2-22) bio je kompozitor koji je prvi uneo zvuk narodne muzike u rusku klasinu muziku. Moda ste uli egovo najuvenije delo, uvertiru za operu Ruslan i Ljudmila. Ona predstava skup koncerata za orkestar s briantnim melodijama za violinu i violonelo.
Slika 2-22: Mihail Glinka otac ruske nacionalne muzike.

Glinka je bio majstor dugih, savrenih melodija (za razliku od Nemaca koji su umesto toga u svoje kompozicije uplitali puno kratkih fragmenata). Ruski romantiarski kompozitori slavili su ga kao heroja. Podraavajui Glinku, grupa od pet kompozitora zvana Ruska petorica (ili Mona gomilica), odluila je da iskui zapadnoevropske uticaje iz svoje muzike u ime ruske nacionalnosti. U ovom pokretu udi od velikog uticaja bili su Milij Balakirjev (18371910), koji je okupio petoricu, Cezar Kjui (18351918), Aleksandar Borodin (18331887), Modest Musorgski (18391881) i Nikolaj Rimski-Korsakov (18441908).
ZA
BAVE ZA
61
Svi su bili istaknuti kompozitori, ali je samo jedan od ih (Balakirjev) bio profesionalni muziar od samog poetka. Kjui je bio profesor vojnog ineerstva, Borodin hemiar, Musorgski je bio dravni slubenik, a Rimski-Korsakov pomorski oficir.
Najboi od petorice
Kada smo bili deca, mislili smo da je Rimski-Korsakov par koji pie pesme, kao to su Roders i Hamnerstajn, Lerner i Lou, Lenon-Makartni. Kao dete, Rimski-Korsakov je bio odlian pijanista, ali je egova strast bila pomorstvo. Sa 12 godina zapoeo je studirae na Pomorskoj akademiji u Sankt Peterburgu. Posle diplomiraa proveo je 22 godine u mornarici 11 kao mornar i jo 11 zaposlen u mornarikom orkestru. Dok je bio pomorski oficir, Rimski-Korsakov je sreo Milija Balakirjeva, ruskog kompozitora. Po mieu Balakirjeva, savremeni kompozitori oslaali su se previe na muzike teme uvenih francuskih i nemakih kompozitora. Umesto toga (kako je jednog dana priao Rimskom-Korsakovu na palubi broda), trebalo bi da potrae inspiraciju u muzikom nasleu svog naroda. Balakirjev je eleo da se i Rimski-Korsakov pridrui toj egovoj ideji. Tako se rodila Ruska petorica. Poto je zavrio slubu u mornarici, Rimski-Korsakov je dobio posao profesora kompozicije na Sankt Peterburkom konzervatorijumu. Dosta je teko zamisliti kako je obezbedio ovaj poloaj, s obzirom na to da iza sebe nije imao iskustva kao profesionalni kompozitor. Meutim, Rimski-Korsakov je bio odlian profesor, ak i sebi samom. Poto se smestio, nauio je dovono o harmoniji, muzikoj analizi i kontrapunktu da bi uvek bio korak ispred svojih studenata. Vremenom su neki od Nikolajevih tienika postali veliki kompozitori po sopstvenim zaslugama izneu ostalih Sergej Prokofjev i Igor Stravinski. Rimski-Korsakov im je predavao obavezne muzike predmete, i isticao se u posebnoj disciplini orkestraciji (pretvarae dela napisanog za klavir u partituru prireenu za kompletan orkestar). Rimski-Korsakov je ak napisao klasinu kigu na tu temu, koju kompozitori upotrebavaju i danas.
62

AJTE! LU
Najuvenije delo Rimskog-Korsakova zove se eherezada. U toj prii mrani sultan odluuje da ubije svaku svoju enu posle prve brane noi. Meutim, eherezada, jedna od nevesta, uspeva da se spase pripovedajui mu fantastine prie. Svaku prekida na najuzbudivijem mestu, drei sultana u neizvesnosti i odlae svoju smrt. Posle 1001. prie, odnosno noi, sultan odustaje od svoje zle namere. Modest Musorgski je imao probleme s dovravaem svojih dela. Rimski-Korsakov je revidirao nekoliko prijateevih kompozicija, ukuujui uvenu No na Golom brdu, ne traei ni pare od autorskih prava.
PRE S
PRE S
AJTE! LU
Puna aka monih dela

Sledea dela Velike petorice trebalo bi da ujete:
Rimski-Korsakov eherezada, opus 35 Rimski-Korsakov Ruska uskra uvertira, opus 36 Modest Musorgski No na Golom brdu (orkestrirao Rimski-Korsa-
kov)
Modest Musorgski Slike sa izlobe (verzija za klavir ili simfonijski
orkestar koju je orkestrirao Moris Ravel)

Aleksandar Borodin Knez Igor: Polovecke igre Aleksandar Borodin Simfonija br. 2 u b-molu I od onoga koji je sve to zapoeo Mihail Glinka Uvertira za
operu Ruslan i Ljudmila
Petar ajkovski
Najvei ruski kompozitor koji je imao najvie ivotnih nedaa jeste ajkovski (18401893, slika 2-23). Introvertan, neurotian, povrediv egov se ivot sastojao od pate. Dobrostojei roditei ajkovskog primetili su egov talenat, ali su bili dovono mudri da shvate kako niko ne zarauje novac muzikom zato su ga poslali na Pravni fakultet u Sankt Peterburgu. Sledei tradiciju mnogih muziara, nesuenih pravnika, Petar je prekinuo sa pravom da bi se posvetio muzici na konzervatorijumu u Sankt Peterburgu. Vremenom je ajkovski postao dovono sposoban da predaje muziku na novom konzervatorijumu koji je osnovan u Moskvi. Bio je, meutim, u tekom finansijskom poloaju. U jednom od egovih srenih trenutaka, bogataica Nadeda fon Mek zaubila se u egovu muziku. Ona mu je u vie navrata slala novac, ali je insistirala da se nikada ne sretnu. Nepotrebno je rei da je ajkovski bio izuzetno zahvalan za eno finansirae, kao i da joj je posvetio svoju etvrtu simfoniju, Mom najboem prijateu.
63
Slika 2-23: Petar Ii ajkovski, najboi od ruskih romantiarskih kompozitora.
ajkovski u nevoi
Nadedin novac je olakao finansijske probleme ajkovskog, ali su egovi drugi problemi tek poiali. Homoseksualnost je u Rusiji bila krivino delo, koje se kaavalo progonstvom u Sibir. ajkovski je vei deo svog ivota proveo skrivajui svoje sklonosti. ak se i oenio jednom oboavatekom ali je brak bio katastrofalan i posle razvoda ajkovski je dospeo u jo tei poloaj.
Bol i muzika
Uprkos nevoama, egova muzika simfonije, baleti, opere i uvertire postigla je izuzetnu popularnost i egova se slava proirila po svetu. ak je dirigovao gala koncertom na otvarau Karnegi hola u Njujorku 1891. godine. Najvei dar ajkovskog bila je melodija. U tradiciji koju je zapoeo Glinka, ajkovski je utkao u svoja dela cele melodije, a ne samo male odlomke. Njegov balet Romeo i Julija, jeste muziko delo ubavi i zanosa. Balet Krcko Orai postao je najpopularniji balet na svetu. Uzimajui u obzir to da se veim delom svog ivota zlopatio, zapaujua je sposobnost ajkovskog da komponuje tako vedru muziku kao to je Krcko Orai. Meutim, egova najboa muzika daleko je od toga da bude vesela. Njegova Simfonija br. 6, poznata kao Patetina, predstava najintimnije delo, s najdubim oseaima, koje je izalo iz pera ovog napaenog umetnika.
64

D-u AC
Svoju sudbinu ajkovski je izrazio u Patetinoj simfoniji. Mnogi muziari veruju da ene uspiue, eive melodije odraavaju agoniju tajnog ivota. Najpotresniji je posledi stav u kome se ajkovski odrie ee za ivotom. Ovaj stav moete da naete u celini kao numeru br. 7 na CD-u priloenom uz kigu, s detanim objaeem u poglavu 5. Ova najautobiografskija od sve muzike ajkovskog verovatno je egovo najvee ostvaree. Patetina simfonija postala je sudbinska: samo nedeu dana posle prvog izvoea, ajkovski se ubio.
PRE S
AJTE! LU
Sluae ajkovskog
Ne postoji mogunost da se u sluau muzike ajkovskog pretera.
Uvertira-fantazija Romeo i Julija Svita iz baleta Labudovo jezero, opus 20 Koncert za klavir i orkestar br. 1 u b-molu, opus 23 Koncert za violinu i orkestar u D-duru, opus 35 Simfonije br. 4, br. 5 i (naroito) br. 6
D-u AC
Sergej Rahmainov
Iako je iveo skoro do polovine 20. veka, Sergej Rahmainov (18731943, slika 2-24), bio je istinski ruski romantiar. Odrastao je u Sankt Peterburgu i studirao na tamoem konzervatorijumu. ajkovski i lanovi Ruske petorice izvrili su veliki uticaj na Rahmainova. (Za diplomski rad, ajkovski mu je dao najviu moguu ocenu.)
Slika 2-24: Sergej Rahmainov, ruski majstor klavira.
Kada se Rahmainov preselio u Sjediene Drave, otprilike u vreme Ruske revolucije, doneo je i deo svoje zeme. Ispod hladne i odbojne pojave, skrivala se egova prava priroda. (Ne dozvolite da vas zavede ienica to su skoro sva egova dela u molskom tonalitetu ili to imaju naslove kao to je Ostrvo mrtvih.)
65
ZA
BAVE ZA
Sergej se hipnotie
Rano u svojoj karijeri, Rahmainov je proao kroz dui period kompozitorske blokade. Posle katastrofalne premijere Simfonije br. 1, Rahmainov je doiveo nervni slom, izgubio inspiraciju i vie nije mogao da napie nijednu notu. Tek posle terapije hipnozom uspeo je da prevazie ovu krizu. Posle oporavka, sledee Rahmainovevo delo bio je Drugi koncert za klavir i orkestar egova najpopularnija kompozicija. Ovo muziko delo posvetio je svome terapeutu. Sergej je bio izvanredan pijanista i mnoga dela (izmeu ostalih i ovaj koncert) komponovao je za sebe, za izvoee u odreenim prilikama. Danas je najpoznatiji po klavirskim kompozicijama. Njegov demonski teak Koncert za klavir i orkestar br. 3, zbog kog je pijanista Dejvid Helfgot dobio nervni slom, izvoen je u filmu Sjaj iz 1996.
Rahmainov na disku
Preporuujemo da najpre sluate sledea Rahmainoveva orkestarska dela:
PRE S
AJTE! LU
Koncert za klavir i orkestar br. 2 u c-molu, opus 18 Koncert za klavir i orkestar br. 3 u d-molu, opus 30 Rapsodija na Paganinijevu temu, opus 43 Simfonija br. 2 u e-molu, opus 27
Posluajte sledea dela za solo klavir:

Preludijum u cis molu, opus 3, br. 2 Preludijum u D-duru, opus 23, br. 4 Klavirska sonata br. 2 u b-molu, opus 36
Klasina muzika 20. veka

Moderni kompozitori stvaraju muziku izvan klasinog kanona, esto ne uvaavajui osnovna pravila Muzika treba da zvui dobro, Muzika bi trebalo da ima melodiju i ritam i Muzika bi trebalo da privlai publiku. Kao prvo, neto od moderne muzike moglo bi stvarno da vam se svidi ak i kompozicije koje najneobinije zvue. Drugo, pojedini kompozitori ovog veka imali su briantne muzike ideje koje su dale sveu, interesantnu muziku, sposobnu da vas ponese. Konano, samo zato to je muzika stvarana u modernoj epohi, ne mora da znai da je moderna. Mnogi savremeni kompozitori imaju isto toliko dara za melodiju i lepotu kao to su ih imali i ihovi prethodnici.
66
Debisi i Ravel
Ako postoji kompozitor koji je pretea muzike 20. veka, onda je to verovatno Klod Debisi (18621918, slika 2-25).
Slika 2-25: Klod Debisi i Moris Ravel najsjajnija svetla na sceni impresionizma.
Debisi je tipian predstavnik muzikog impresionizma. Njegova dela su muziki izraz doivenih utisaka mirisa, boja i zvukova, umnogome nalik slikau Monea i Renoara i ostalih slikara ovog umetnikog pravca. Da bi svoje impresije muziki izrazio, Debisiju je bio potreban nov muziki jezik. Oprobane harmonije i akordske strukture nisu vie bile dovone. Bili su potrebni drugaiji harmonijski nizovi. Debisi je propao na studijama kompozicije na Pariskom konzervatorijumu, gde egov osobeni harmonski jezik nije naiao na odobravae. ak je, nekoliko godina kasnije, jedan student konzervatorijuma bio izbaen sa studija samo zato to je uza se imao Debisijevu partituru. Kao to moete da zamislite, sluaocima u Parizu trebalo je puno vremena da se naviknu na ove nove zvuke u muzici. Danaa publika nalazi da je Debisijeva muzika bujna i senzualna, dok je publika u egovo vreme tu muziku doivavala kao haotinu.
ZA
OZE RTU VI
Jedna od najzanimivijih Debisijevih inovacija bila je upotreba celostepene lestvice. U poglavu 11 moete da otkrijete kako se na klaviru svira normalna skala. Kreete se uz klavijaturu svirajui susedne dirke tako to od svake druge dirke pravite poseban niz. Meutim, u celotonskoj lestvici, svirate svaku drugu dirku od poetka do kraja. Rezultat je magini, saivi, harfistiki zvuk koji ne pripada nijednom tonalitetu. Prvo Debisijevo znaajano delo bio je Preludijum za popodne jednog fauna, inspirisano poezijom Stefana Malarmea. Ovo muziko delo

napisano na poetizovanu mitsku temu, ima izrazito saarski i senzualan karakter.
N
D-u AC
67
Na CD-u se nalazi trei stav najvee Debisijeve orkestarske kompozicije More (La Mer). U ovom komadu more se die i sputa, talasi igraju uzbudivu morsku igru u visokoj muzikoj gradaciji do efektnog zavretka.
PRE S
AJTE! LU
Debisi na disku
Ako nameravate da sluate Debisija, morate da ujete Preludijum za popodne jednog fauna (Prlude a laprs-midi dun faune) i La Mer. Zatim sluajte impresionistike, izrazito senzualne kompozicije Nokturna i Images (Slike), i popularni mali komad za klavir Clair de lune (Meseina).
Razotkrivae Ravela
Klod Debisi je bio heroj za Morisa Ravela (18751937, slika 2-25). Ravel je drugi impresionistiki kompozitor kolovan na Pariskom konzervatorijumu, ali egov stil ne zvui tako imaginativno kao Debisijev. Ravelova muzika struktura je jednostavnija. Ravel je postao slavan zahvaujui Boleru. Ovo delo je zasnovano na istoimenom panskom ritmu, sastoji se od jednostavne melodije koja se stalno ponava, sve intenzivnije, sa sukcesivno sve vie i vie instrumenata, a traje 15 minuta sve dok ne dostigne dramatini vrhunac. Ravelov Bolero je korien kao muzika podloga u vanim ubavnim scenama u filmovima Bolero i 10. Jo jedna od Ravelovih najboih kompozicija predstava za valcer ono to je Bolero bio za ovu pansku igru. Zove se La Valse (Valcer) i napisana je po zavretku Prvog svetskog rata. Na samom poetku orkestar svira jednostavnu, upku melodiju valcera koja simbolizuje elegantno, graciozno drutvo iz prolosti (pre rata). Ravel opet vodi muziku u gradaciju do rasturajueg finala u ekstremno divem tutu punog orkestra. Nae najomienije Ravelovo delo, jeste balet Dafnis i Kloe (Daphnis et Chlo). Napisao ga je za grupu Ruski balet (Ballet Russes), za koju je Stravinski napisao svoja tri uvena baleta. Neizostavno treba da ujete Dafnis i Kloe, baletsku svitu br. 2. Zatim sluajte ova fantastina Ravelova dela:
Bolero La Valse Rhapsodie espagnole (panska rapsodija) (upka i uzbudiva evoka-
PRE S
AJTE! LU
cija panije)
68
Igor Stravinski
Za mnoge je Igor Stravinski (18821971) najznaajniji kompozitor 20. veka. Posle Stravinskog, kompozitori nisu vie mogli da komponuju a da pri tom nemaju na umu Stravinskog, bez obzira na to da li su ga prihvatali ili odbacivali kao muziki uzor (slika 2-26).
Slika 2-26: Igor Stravinski, najznaajniji kompozitor 20. veka.
Roen u uspenoj porodici, poslat na pravni fakultet koji kasnije naputa zbog muzike, Stravinski zapoie kolovae kao mnogi kompozitori pre ega.
ar-ptica uskae na scenu

Stravinski se prvo oprobao u baletskoj muzici. uveni ruski producent Sergej agiev, koji je osnovao Ballets Russes u Parizu, bio je u potrazi za kompozitorom koji bi napisao muziku za balet o ar-ptici iz ruskih bajki. Ve je bio angaovan Anatol Ljadov. Kako se pribliavalo vreme za poetak proba, upitao je Ljadova kako napreduje kompozicija. Na odgovor: Odlino, ve sam nabavio notni papir! agiev se uspaniio i dao porudbinu rezervnom izabraniku Stravinskom. Stravinski obava uspeno ovaj muziki zadatak. Na premijeri ar-ptice, publika je iznenaena novom baletskom muzikom. Muzika je disonantna, sloenog ritma, impresivna. Balet postie veliki uspeh. Stravinski je postao najomieniji kompozitor agieva i egova karijera u Parizu bila je osigurana.
69
Poznati akord iz Petruke

Petruka je poznati balet Stravinskog, napisan po motivima stare ruske bajke. Za muziku ovog baleta karakteristina su dva harmonijska niza, u suprotnim tonalitetima, koja teku paralelno sa odreenim tonskim pravilima.
PO
AJTE KU
Najuvenija premijera u muzikoj istoriji

Godine 1913. tridesetjednogodii Stravinski komponuje Posveee prolea. Podnaslov ovog baleta Scene iz paganske Rusije dosta nam kae. Stravinski je pisao: Video sam u svojoj mati svean paganski obred; stari mudraci koji sede u krug, posmatraju mladu devojku kako igra igru smrti, da bi umilostivila boga Prolea.
DAH
OLOSTI PR
Njegova muzika na ovu priu donosi zvuk razaraa, izuzetno grubo, s kratkim, ponavajuim melodijskim fragmentima, izraenih disonanci i ide do izvoakih granica instrumenta. Na premijernom izvoeu najuvenijoj premijeri u muzikoj istoriji publika se odazvala na jedini mogui nain. Pozorina dvorana bila je demolirana. U publici je bilo nekoliko vodeih pariskih umetnika (ukuujui Kloda Debisija, uvenog francuskog kompozitora) koji su energino uzvikivali svoju podrku muzici. Naalost, ovaj entuzijazam je samo razdraio gomilu, podstiui protivnike muzike na jo vee oglaavae. Izbile su tue, udi su se otimali, gurali jedni preko drugih da bi izali iz dvorane. Sam Stravinski se izvukao kroz prozor garderobe da bi se umeao u publiku i izaao neprimeen. Samo godinu dana kasnije, muzika iz baleta izvedena je na koncertu i bila propraena ovacijama.
D-u AC
Posle rituala posveea

Dugi odlomak iz Posveea prolea nalazi se na CD-u uz kigu. U poglavu 5 detano objaavamo ta se deava dok sluate muziku. Ono to je najboe u muzici mladog Stravinskog jeste estina. Stravinski je kao mlad ovek komponovao tri baleta koja su potresla svet. Uskoro zatim dolaze Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija. Stravinski bei iz Rusije, prvo u vajcarsku, zatim u Sjediene Drave. U poznijim godinama Stravinski je postao vrlo racionalan i puno je eksperimentisao, komponujui u brojnim stilovima, ukuujui neoklasini stil. (Ako malo previe pojednostavimo, neoklasina muzika je predstavala
70

povratak ravnotei i uzdranosti klasine muzike, ali sa novim harmonijskim nizovima koje je karakterisala disonantnost.) Iako je Stravinski nastavio da komponuje muziku, nita od onoga to je kasnije napisao nije dostiglo muziki znaaj Posveea prolea. Umro je u Njujorku 1971. godine.
AJTE! LU
PRE S
Stravinski na ploama
Predlaemo da ponete sa egova tri velika baleta, redosledom kojim su komponovani:
ar ptica Petruka Posveee prolea
Zatim nastavite sa neoklasinom svitom Pulinela (Pulcinella). Onda preite na Simfoniju psalma, udesnu kompoziciju za orkestar i hor. Ako ni tada ne iskuite svoj CD, itavo muziko bogatstvo je pred vama. Samo nastavite.
Sergej Prokofjev
Od ruskih kompozitora koji komponuju u neoklasinom stilu, upoznajte Sergeja Prokofjeva (18911953, slika 2-27). Njegova muzika nije poznata iroj koncertnoj publici. Izuzetak je egova muzika obrada poznate ruske deije prie Pea i vuk. Njegova verzija baleta Romeo i Julija predstava remek-delo, a od simfonija najznaajnija je Peta.
Slika 2-27: Sergej Prokofjev, oliee neoklasinog kompozitora.

U svojim kompozicijama Prokofjev je uspeo da dovede u sklad muziku klasinog perioda sa bolom i eom ruske muzike. U okviru svoje inae tradicionalne harmonije, unoeem disonantnih harmonijskih nizova Prokofjev postie da egova muzika dela imaju element sarkazma i estine. Sluajte ova dela da biste osetili muziku Prokofjeva:
Pea i vuk, opus 67 Svite iz Romea i Julije Simfonija br. 1, opus 25 (poznata i kao Klasina simfonija) Simfonija br. 5, opus 100 Kantata Aleksandar Nevski (Prokofjev je ovu muziku napisao za
71
PRE S
AJTE! LU
uveni film Sergeja Ejzentajna Aleksandar Nevski. U danae vreme ovu muziku esto izvode orkestar i hor u mraku, dok se na platnu projektuje nemi film.) Od maih muzikih dela preporuujemo egove Klavirske sonate br. 3 i br. 7.
Dmitrij ostakovi
U novoj Rusiji, u vremenu koje sledi posle revolucije, odvija se muziko stvaralatvo Dmitrija ostakovia. Za razliku od Stravinskog koji je napustio Rusiju, Dmitrij ostakovi (19061975) ceo svoj ivot provodi u Sovjetskom Savezu i stie ugled velikog kompozitora. ostakovi je prvu simfoniju napisao u 18. godini. (Jo uvek se smatra jednom od egovih najboih.) Simfonija zvui poletno, buntovno i u novoj Rusiji postaje omiena kao otelotvoree revolucionarnog ara.
Dmitrij upada u nevou

Meutim, kako je nova vlast sazrevala, oseaa su se postepeno meala. Sredinom tridesetih godina drsko i buntovno nisu vie bila poena stvaralaka svojstva. Godine 1935. ostakovi je bio jedan od najvie slavenih kompozitora u Sovjetskom Savezu. Njegova modernistika opera Ledi Magbet Mcenskog okruga doivela je veoma uspena izvoea, kako u zemi, tako i u inostranstvu. ostakovi je s razlogom verovao da je egova budunost kao kompozitora osigurana i sjajna. Meutim, u sovjetskim novinama Pravda pojavuje se vrlo otar uvodnik o ostakoviu. Uvodnik je bio nasloven Haos umesto muzike. Izmeu ostalog, pisalo je: Svrha dobre muzike je da inspirie mase Ovo je vrlo opasna muzika.
72

Ledi Magbet Mcenskog okruga je odmah skinuta sa scene. ostakovi je izbaen iz profesionalnih krugova tako to je bio zvanino oznaen kao neprijate naroda. U stvari, listovi koji su najavivali egove koncerte pisali su: Veeras u 8 sati: koncert muzike neprijatea naroda ostakovia. U Sjedienim Dravama ovakvi oglasi mogli su da udvostrue prodaju karata. U Sovjetskom Savezu to je predstavalo profesionalnu smrt. Dmitrij ostakovi postaje umetnik drugog ranga. Njegov pokuaj rehabilitacije donekle uspeva, meutim, kroz uobiajeno poniavae i posipae pepelom po glavi. Njegova nova simfonija zove se: Odgovor sovjetskog umetnika na pravednu kritiku. Kritiari su bili iznenaeni. Delo je bilo ba te vrste. U oima stainistikog reima u potpunosti je rehabilitovan. Ponovo je postao zvezda, a egova muzika je ponovo izvoena irom zeme.
Dmitrijeva osveta
ostakovi je kasnije pokuao da u svoje objaee ove simfonije unese reviziju koja zadovoava vladajuu ideologiju. Meutim, ienica je da je ostakovi ovim svojim delom definitivno postao reimski kompozitor i da je komponovao i ostala dela mae po slobodnom i muzikom opredeeu a vie po prinudnom ideolokom. Moemo samo da se nadamo da ga je pomalo uteilo to to je egova muzika bila prva koja je izvedena van Zeme, u svemiru. Prvi kosmonaut, Jurij Gagarin za kontrolnu misiju leta otpevao je jednu od ostakovievih pesama. Ova dela su najboi uvod u muziku Dmitrija ostakovia:
Koncert za klavir i orkestar br. 1, opus 35 (klavir, solo truba i gudai
ZA
BAVE ZA
PRE S
AJTE! LU
briantno, poletno delo)

Simfonija br. 5 u d-molu, opus 47 Simfonija br. 1 u f-molu, opus 10 Koncert za violonelo i orkestar br. 1, opus 107
Od koncerata za gudake instrumente preporuujemo gudake kvartete, naroito br. 3 i br. 8.
73
ZA
OZE RTU VI
Druga beka kola

Kao to je ve poznato, mnogi uveni kompozitori iveli su i radili u Beu. Hajdn, Mocart, Betoven, ubert, Brams i sve ihove sestre i ihovi roaci i ihove tetke. Oni su odreivali kasnije tokove i pravce muzikog stvaralatva. U novom dobu java se nova grupa kompozitora iji je zajedniki ci da, polazei od tradicionalne muzike, unesu u muziko stvaralatvo nove elemente. Ovaj krug je poznat kao Druga beka kola. Njihov voa je Arnold enberg (slika 2-28). Roen je 1874. godine, a umro 1951.
Slika 2-28: Arnold enberg, otac Druge beke kole.
enberg je zapoeo svoju muziku karijeru u Beu. Njegova prva dela imaju izvesnu slinost sa delima Vagnera, trausa i Malera. Meutim, posle vie godina rada na problemu tonaliteta enberg stvara tzv. atonalnu muziku. Za enbergovo delo moglo bi da se kae da je neka vrsta ishodita celokupnog muzikog efekta disonance.
OLOSTI PR
Serijalna muzika
Posle nekoliko godina eksperimentisaa, enberg je otiao dae. U svom delu element inspiracije kao osnovu muzikog stvaralatva zameuje radom na matematikim i intelektualnim sistemima kojima se konstituie muzika struktura dela. Danas ovu vrstu muzike zovemo dvanaestotonska muzika, a itav pravac serijalizam (vie o tome pogledajte u odeku enberg objaen delimino). Kompozitori kao Alban Berg (18851935) i Anton Vebern (18831945) slede ga u ovom radu.
DAH
74

ZA
OZE RTU VI
enberg objaen delimino

Ako potraite na klaviru srede C i odsvirate sve bele dirke po redu sve do sledeeg C, onda ste odsvirali sedam tonova u C duru. Priblino 99 procenata svetske muzike napisano je u nekom tonalitetu (duru ili molu). To je razlog to toliko uvenih dela klasine muzike ima nazive kao to su Simfonija u D-duru ili Sonata u F-duru ili molu. Meutim, primetiete neto u vezi sa C durom: peui se klavijaturom od C do svetlijeg, vieg C, preskaete sve crne dirke. Sutina velikog koncepta Arnolda enberga bila je u tome da te dirke ne treba da budu u drugom planu. Njegova nova vrsta muzike, 12-tonska muzika, koristila je svih 12 tonova izmeu C i C, crne i bele dirke ravnopravno. Svakako, neki od staromodnih koncepata, kao to su harmonija, melodija i lepo izezli su, ali to je predstavalo napredak. Ne samo da je enberg odluio da svi ovi ranije ignorisani meutonovi budu ukueni, nego je jo i konstituisao sistem kojim e biti obezbeeno ihovo pravilno unoee u muziko delo. Odluio je da, ako napie notu C na notni papir, ne sme da upotrebi C ponovo sve dok prvo ne upotrebi svih 11 preostalih tonova! enberg je otiao i dae. Izabrao bi poseban niz od 12 tonova na primer: C, Es, G, As, H, Cis, B, D, Fis, F, A, E i prisiavao sebe da koristi ove tonove istim redosledom, tokom cele kompozicije. On je sebi dozvoavao da slobodno koristi razliite ritmove i da tonove kombinuje u akorde ali uvek zadravajui isti redosled. Pored toga, uveo je serije od po 12 tonova. Nova vrsta muzike nazvana je serijalizam.
PRE S
AJTE! LU
Ako elite da ujete nekoliko primera eksperimenata Druge beke kole, uputiemo vas u pravom smeru. Sluajte sledea dela:
enberg Pierrot Lunaire, opus 21 za pevaa i mali instrumentalni
ansambl. U ovom delu enberg koristi tehniku zvanu Sprechstimme (govorei glas), pri kojoj se peva ne zadrava na tonovima kao u tradicionalnoj muzici, ve ih se samo dotie, klizei nagore i nadole izmeu tonova.
Berg Koncert za violinu i orkestar dvanaestotonsko delo koje,
izmeu ostalog, uspeva da pokrije sve, od Baha do austrijske narodne muzike. Iako potpuno atonalno, ono nosi snaan lini peat i uzbudivo romantino oseae.
Vebern est komada za orkestar, opus 6 niz vrlo kratkih komada
ukupnog trajaa od samo 12 minuta, u istraivau prolaznih trenutaka promenivih raspoloea i tonskih boja. Totalno atonalno.
Amerikanci
Dok je Druga beka kola u Evropi stvarala kompleksnu, angaovanu, mranu muziku, razvijala se nova vrsta tipino amerike muzike: muzika koja je izraavala optimistian i snaan ameriki duh.
75
Aron Kopland
Aron Kopland (19001990) je najomieniji kompozitor klasine muzike u Sjedienim Dravama (slika 2-29). Roen u Bruklinu, Njujork, sin ruskih emigranata, Kopland svojom muzikom uspeva da uhvati duh amerike unutraosti.
Slika 2-29: Aron Kopland (levo) i Dord Gervin, najpoznatiji ameriki kompozitori.
U najranijoj Koplandovoj muzici odzvaaju muziki tokovi Evrope s poetka veka. Meutim, kako je napredovao, pokuao je da stvori stil koji bi naao odziv kod amerike publike. U neke svoje ozbine kompozicije dodao je ritmove i harmonije deza i pisao je muziku o legendarnim amerikim temama i likovima, kao to je Bili Kid. Daleko najpopularnija Koplandova kompozicija jeste Prolee u Apalaima (Appalachian Spring), balet koji pria o mladom branom paru farmera koji se useavaju u novu kuu na farmi na planinama Apalai. U ovom delu moete da osetite rosu koja se sputa na zemu, radost ene i mua koji zapoiu svoj novi zajedniki ivot i ulnost predela u kome se odvija pria. Prolee u Apalaima od svog prvog izvoea 1944. godine postaje slavno. Sledee godine nagraeno je Pulicerovom nagradom i do dana danaeg ostaje najpoznatije delo amerike klasine muzike.
76
Dord Gervin
Sledee najpoznatije delo pripada Dordu Gervinu (18981937). Gervin je iveo samo 39 godina, ali je u svom kratkom ivotu uspeo da prevazie muziki jaz izmeu dez klubova i Karnegi Hola (slika 2-29). Kompozicija s kojom mu je to uspelo bila je Rapsodija u plavom (Rhapsody in Blue), kratak koncert, originalno napisan za klavir i dez orkestar. Delo je predstaveno na sada ve legendarnom koncertu orkestra Pola Vitmena nazvanom Jedan eksperiment u modernoj muzici.
ZA
BAVE ZA
Gervin je Rapsodiju u plavom napisao u posledem trenutku, samo nekoliko sedmica pre koncerta, inspirisan putovaem vozom iz Njujorka u Boston. Kompozicija je spektakularno kombinovala klasini klavirski koncert sa amerikim dezom i bluzom, ali je Gervin bio u mnogo prisnijim odnosima sa dezom nego sa klasikom. Zaraivao je za ivot komponujui muziku za Brodvejske predstave na tekstove svog brata Ajre. Pored svega toga, Gervin se oseao nesigurnim jer nije imao formalno muziko obrazovae. (Klasina muzika za neupuene je jo uvek bila udaena vie od 50 godina.) Zbog toga je stalno molio za pomo i savet uspene kompozitore klasine muzike. ak se sprijateio sa Arnoldom enbergom i molio ga za pomo u komponovau. enberg je to odbio uz komentar: Ja bih od vas napravio samo loeg enberga, i dodao, a vi ste ve tako dobar Gervin!
Samjuel Barber
Samjuel Barber (19101981) je komponovao tree po uveu delo amerike klasine muzike: Adao za gudae. Barber je Adagio zavrio kada mu je bilo samo 25 godina, odmah po okonau formalnog obrazovaa na Institutu Kertis u Filadelfiji. Delo je postepeno prihvatano irom Amerike, a po izbijau Drugog svetskog rata postalo je uveno irom sveta, kao nezvanina himna u spomen vojnicima koji su poginuli u borbi. U vreme kada je dobar deo sveta klasine muzike eksperimentisao sa svim i svaim, od atonalnosti do deza, Barber je opstajao kao nepokolebivi romantiar, a egova muzika je bila bujna i melodina. Ona je lina u meri veoj od one koju poseduje muzika bilo kog drugog Amerikanca.
I drugi...
Mnogo je darovitih amerikih kompozitora u ovom veku svojom muzikom obogatilo koncertne dvorane. Za razliku od evropskih kompozitora o kojima ste itali, Amerikanci najee ne jure kao osamnaestogodiaci u Be na studije i ne bacaju se samoubilaki u reke ili naputaju pravni fakultet. (U stvari, nekoliko ih je to uinilo). Neki su, bez obzira na sve, uspeli. Obratite pau na sledee:

arls Ajvz (18741954), po zanimau agent za prodaju osiguraa
77
koji je izmislio koncept dravnog planiraa, imao je tajni ivot kao kompozitor. Veina egovih dela zavrila je na tavanu, ali kada su otkrivena, hvaena su kao izuzetno originalna. Naroito su uspene egove kratke kompozicije Pitae bez odgovora (The Unanswered Question), kao i Simfonija br. 2.
Leonard Bernstajn (19181990), legendarni dirigent Njujorke fil-
harmonije, napisao je mnoga dela u kojima se dodiruju dez i klasina muzika. Komponovao je takoe i jedan od najboih mjuzikala koji je ikada izveden na Brodveju, mjuzikl Pria sa zapadne strane (West Side Story).
Don Kejd (19121992), uzbunio je i promenio stvari u muzici
PO
AJTE KU
uvodei koncept sluajnosti, na primer, etiri radio prijemnika koja istovremeno sviraju, svaki podeen na drugu stanicu. Komponovao je i klavirsku kompoziciju nazvanu 4 33, pri ijem izvoeu pijanista otvori klavijaturu, sedi uz klavir etiri minuta i 33 sekunde, a da ne odsvira nijedan ton i zatim ponovo zatvori poklopac. Kejd je u umetnost koja je postala ultraozbina uneo element zabave.
Don Adams (roen 1947), zajedno sa kompozitorima kao to su
Stiv Rajh (roen 1936) i Filip Glas (roen 1937), razvio je muziki stil zvani minimalizam. Kod ove vrste kompozicija oekuje se da vas ponavajui muziki fragmenti, uz suptilno ihae harmonija i ritmova, uvedu u stae izmeene svesti. Uglavnom je tonalno i umirujue i divno za sluae.
Don Koriano (roen 1938), stekao je meunarodnu reputaciju
svojom Simfonijom br. 1, posveenom rtvama side (AIDS). Takoe je komponovao iskriavu i originalnu operu Duhovi Versaja (The Ghosts of Versailles) za ujorku Metropoliten operu. Koriano se smatra jednim od najznaajnijih kompozitora svoje generacije.
PRE S
AJTE! LU
Amerika muzika na snimcima

Ako istraujete ameriku muziku 20. veka, nemojte propustiti sledee:
Aron Kopland Prolee u Apalaima (Appalachan Spring) Aron Kopland Fanfare za obinog oveka (Fanfare for the Common
Man) (uje se na mnogim sportskim prenosima, ovo delo je kompaktna verzija Koplandovog muzikog stila, sviraju limeni duvai i udarake)
Dord Gervin Rapsodija u plavom Dord Gervin Koncert in F za klavir solo i orkestar Samjuel Barber Adao za gudae Samjuel Barber Simfonija br. 1 u jednom stavu, opus 9 Samjuel Barber Medejina meditacija i igra osvete arls Ajvz Pitae bez odgovora (The Unanswered Question)
78

Leonard Bernstajn Simfonijske igre iz mjuzikla Pria sa zapadne
strane (West Side Story)

Don Kejd Sonate i interludiji za klavir Don Adams Kratka voa brzom mainom (Short Ride in a Fast
Machine) (zabavna, poletna, superritmina kompozicija, s ludim fanfarama, u trajau neto duem od etiri minuta, savreno reprezentativna za ovog kompozitora)
Don Adams Harmonielehre (Nauka o harmoniji) (kompozicija u
tri stava; po naem mieu najboa kompozicija minimalistike muzike do danas)

Don Koriano Simfonija br. 1 (od premijere 1990, ovo besno, bru-
talno, emotivno delo doivelo je na stotine izvoea irom sveta).
SNOB
SKE TEME OV
Ljudi koji mrze kompozitore (i kompozitori koji ih vole)

Velikog engleskog dirigenta ser Tomasa Biama jednom prilikom su upitali da li je ikada uo neto od tokhauzena (kompozitora moderne elektronske muzike). Ne, odgovorio je, ali mislim da sam gazio po jednom. Od samog poetka, publika je sporo prihvatala nove ideje u muzici. Nekada, u danima kada je sve to ste mogli da ujete bio gregorijanski koral, prvi zvuci renesansne muzike ispueni viestrukim, simultanim melodijama mora da su zvuali potpuno strano. U vreme kada su se pojavili, veliki kompozitori, kao Betoven ili Brams, bili su neshvaeni. Isto je bilo sa Berliozom, Debisijem, Malerom, Nilsenom, enbergom jasno vam je na ta mislimo. Pokaite nam omienog kompozitora koji je otvorio uzbudiva nova vrata u klasinoj muzici a mi moemo da vam pokaemo kompozitora koji je nipodatavan za vreme ivota. Kompozitori piu muziku u nadi da e jednog dana biti shvaena i voena. Za nepoznavae ili nerazumevae muzike moe da se kae isto to i za prijatestvo neko, potpuno nepoznat, jednog dana postao vam je prijate.

Istorija Muzike Na 60 Strana

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istorija Muzike Na 60 Strana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Deo I Dobro doli u klasiku

Istorija muzike na ezdesetak strana

Kako je zaeta klasina muzika

KMD, November 6, 2003 8:29 am

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 14 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

Ite, missa est!

Slika 2-1: ovani da Palestrina, jedan od najveih kompozitora renesanse.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 15 str.

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Opera postaje vodee muziko delo

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 16 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

Slika 2-2: Ornamentalni barokni stil.

Muzika izvan kanona uzima maha

Kraevi, kler i ostali koji ciaju visoko

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 17 str.

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Filharmonija zabludelih devojaka

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 18 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

Brzo Lagano Brzo

Georg Fridrih Hendl

Najitalijanskiji od nemakih Engleza

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 19 str.

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 20 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

Sluae Hendlove muzike

bama kraa Dorda po Temzi.)

Johan Sebastijan Bah

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 21 str.

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-4: Johan Sebastijan Bah, majstor na orguama.

Plodan na vie naina

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 22 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

Sluae Bahove muzike

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 23 str.

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-5: Jozef Hajdn, stari veseak.

ivot na dvoru Esterhazijevih

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 24 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

star, Hob. XXII: 11

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 25 str.

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Volfgang Amadeus Mocart

Mocart se pridruuje cirkusu

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 26 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 27 str.

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Kompozitor neverovatne brzine

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 28 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

Sluae Mocartove muzike

Ako vas Mocart opini, sluajte i sledee kompozicije za klavir:

Takoe, posluajte ove upke serenade za male ansamble:

Ludvig van Betoven, ovek koji je sve promenio

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 29 str.

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-7: Ludvig van Betoven koji je sve promenio.