MEGATREND UNIVERZITET FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE POAREVAC

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA TRINA EKONOMIJA

Tema: Savremena postkejnsijanska makroekonomska politika

Mentor: prof. dr. Boidar Mihajlovi

Student: Vanja Kaljuni F 061/10

Poarevac, jun 2011

Sadraj:

1. Uvod............................................................................................................................................... 3 2. Savremena postkejnsijanska makroekonomska politika................................................................ 5 2.1 Monetarno-kreditna politika protiv recesije, nezaposlenosti i inflacije....................................... 7 3. Zakljuak....................................................................................................................................... 10 4. Literatura....................................................................................................................................... 12

1. Uvod

Da bi se upoznali sa temom o kojoj se govori u radu, neophodno je rei neto i o osnovnim pojmovima u makroekonomiji. Makroekonomija (gr. macros veliki i oikonomia privreda) bavi se prouavanjem problema drutvene privrede, kao celine, gde se varijable svode na mali broj globalnih, kompleksnih agregarnih veliina. Makroekonomija se bavi izuavanjem procesa, pojava i problema, kao to su: bruto proizvod, drutveni proizvod, nacionalni dohodak, potronja, tednja, investicije, ekonomski rast, spoljnotrgovinska razmena, drutvena reprodukcija, platni bilans, ciklina kretanja privrede, budet, fiskalna i monetarna politika, agregatna ponuda i tranja, zaposlenost, inflacija i dr. etiri glavna cilja makroekonomske politike su: 1. privredni rast, 2. puna zaposlenost, 3. stabilnost trita i cena i 4. ravnotea u razmeni finansijskim transakcijama sa inostranstvom. Makroekonomija dobija na znaaju posle velike ekonomske krize (1929-1939 godine) kada su obelodanjeni ekonomski problemi sa nesagledivim posledicama, koji se nisu mogli razreiti putem mehanizma Smitove nevidljive ruke. Meu ekonomistima je to najbolje uoio Don Mejnard Kejns (1883-1946 godine), te se nastanak makroekomske teorije i politike vezuje za njegovo ime. Svako injenje, odnosno neinjenje drave u oblasti privrede ima karakter regulisanja odnosa izmeu ekonomskih subjekata. Uredbe, zakoni, odluke koje drava preko svojih usvaja i realizuje deluju tako to menjaju predstojee i uspostavljaju nove odnose izmeu ekonomskih uesnika. Izostanak usvajanja i realizacije odreenih zakona, uredbi ili odluka, ili njihovo neblagovremeno usvajanje takoe utie na regulisanje odnosa meu ekonomskim subjektima. Tokom istorije nisu sve privredne oblasti bile podvrgnute regulaciji drave. U zavisnosti od privrednog i tehnolokog razvoja, menjanja privredne strukture i naina proizvodnje, menjao se i broj privrednih oblasti koji se nalazio u domenu direktne ili indirektne dravne regulative.

Za vreme ranog merkantilizma, do kraja XVI veka, drava je strogo regulisala oblast spoljnotrgovinske razmenje, u tolikoj meri da je ak i zabranjivala uvoz. U razvijenom merkantilizmu, tokom XVII veka, drava je izbegavala da zabranjuje uvoz, ali je nastojala da obezbedi pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Da bi to obezbedila, poela je da regulie odnose u proizvodnji struktura proizvodnje u zemlji mora da odgovara potrebama spoljnog trita. Fiziokrati u XVIII veku istiu naelo Laisse faire. Zahteva se ukidanje svih oblika dravne regulacije u privredi. Predstavnici klasine ekonomske misli istiu da drava ne treba da regulie oblast trgovine i industrije, privredni razvoj zavisi od akumulacije kapitala, a na akumulaciju se ne moe uticati dravnom regulativom. U XIX veku, u zapadnoevropskim zemljama uvruje se ekonomski liberalizam i stvara liberalna drava gde su osnovni faktori proizvodnje, kapital i rad jednaki, smatralo se da drava ne treba da regulie odnose izmeu njihovih nosilaca, kapitalista i radnika. Tokom XIX i poetkom XX veka ekonomisti su zagovarali Laisse faire pristup u ostvarivanju osnovnog cilja makroekonomske politike. Verovalo se da su privredni ciklusi prirodni fenomeni i u tom smislu, smatralo se da je privreda sposobna sama da se oporavlja kada ue u ciklus negativnih kretanja.

Sredinom tridesetih godina XX veka stavovi se menjaju. Javlja se kejnsijanski model realizacije regulatorne funkcije drave u stabilizacionom sektoru. Po tom modelu, drava treba da kontrolie privredne cikluse i privredu odrava u stanju stabilne ravnotee. Drava ima obavezu da regulativom u oblasti fiskalne i monetarne politike obezbedi funkcionisanje privrede prihvatljivim stopama proizvodnje i zaposlenosti. Instrumentima fiskalne politike utie se na agregatnu tranju radi postizanja viseoke stope zaposlenosti, ekonomskog rasta i stabilnosti cena. Kejns je zagovarao ideju da agregatna tranja predstavlja determinantu privredne stabilnosti, pa se u tom smislu kejnsijanska ekonomija naziva i ekonomijom tranje.

2. Savremena postkejnsijanska monetarna politika

Kejnsijanska teorija odbacuje monetaristicki koncept opte privredne ravnotee i zauzima osnovni stav o nesavrenom funkcionisanju trine ekonomije. Ova teorija smatra da model trine ekonomije je po svojoj prirodi takav da se po pravilu nalazi ispod nivoa pune zaposlenosti faktora proizvodnje, a to je stanje kada ne postoji opta ekonomska ravnotea privrednog sistema. Savremena postkejnsijanska teorija determinisanosti nacionalnog dohotka ukazuje na neophodnost dravne intervencije u privredni ivot. Ekonomska politika treba da bude postavljena tako da doprinosi ekonomskom razvoju, da podstie razvoj bez kojeg nema pune zaposlenosti. Dravna intervencija je naophodna: kada u privredi opada proizvodnja zbog neiskorienosti faktora proizvodnje i vlada masovna nezaposlenost ili kada u privredi rastu cene, odnosno kada postoji inflacija.

Drava treba da intervenie svojim merama kada u privredi vlada stanje trine i monetarne nestabilnosti. Postkejnsijanska ekonomija zalae se za aktivnu makroekonomsku politiku koja ukljuuje aktivno uee drave u privredi. U koncipiranju ove teorije Kejns je polazio od shvatanja da snaga inflacionih faktora ne moe biti tako jaka u ekonomiji u kojoj deluju recesioni faktori. Pored svega, Kejns je bio svestan da itav koncept trine ekonomije koji on zagovara ima za posledicu prisustvo permanentne blage inflacije kao nune propratne pojave funkcionisanja ovog sistema. Njegova teorija ukazuje da su investicije najvaniji autonomni faktor koji odreuje kretanje realnog drutvenog proizvoda, dok oba agregata potronje zavise od kretanja investicija. Kejnsijanska politika tei veem ubrizgavanju dodatne agregatne tranje u privredni sistem u periodu stagnacije i krize, dok bi u periodu prosperiteta bila voena politika usporavanja rasta agregatne tranje. 5

Glavni uzrok generalisanja recesionih procesa ova teorija vidi u smanjenju stope prinosa od kapitala u odnosu na postojee kamatne stope. Zato dolazi do smanjenja investicionih aktivnosti kao glavne pokretake snage u procesu privrednog rasta. Kada doe do oekivanog pada kapitala ili do pada marginalne efikasnosti kapitala, vlasnici smanjuju svoja ulaganja u investicije jer im se vie isplati prinos od kamata na finansijskom tritu. Kejnsijanska teorija preporuuje deficitno budetsko finansiranje kao put za izlazak iz krizne situacije, jer se u recesionim prihodima smanjuju budetski prihodi a poveavaju rashodi dravnog budeta. Ova teorija tvrdi da koliina novca deluje indirektno na kruno kretanje sredstava i dohodka u procesu reprodukcije ime se odbacuje monetaristika teza o direktnom dejstvu koliine novca na formiranje agregatne tranje. Kao to je reeno, Kejnsijanska teorija manje naglaava znaaj koliine novca kao kljune varijable za regulisanje trine ekonomije i akcenat stavlja na regulisanje agregatne tranje.

2.1 Monetarno-kreditna politika protiv recesije, nezaposlenosti i inflacije tranje

Monetarna politika je proces kojim vlast u zemlji kontrolie snabdevanje novcem sa ciljem promovisanja ekonomskog rasta i stabilnosti. Monetarna politika moe biti ekspanzivna ili restriktivna. Ekspanzivna politika poveava ukupne ponude novca u privredi bre nego to je uobiajeno, dok restriktivna politika proiruje ponudu novca sporije nego to je uobiajeno, ak je i smanjuje. Ekspanzivna politika se tradicionalno koristi u borbi protiv nezaposlenosti u recesiji sniavajui kamatne stope u nadi da e krediti namamiti preduzea u ekspanziji. Restriktivna politika ima za cilj da smanji inflaciju u nadi da e se izbei propadanje vrednosti imovine. Centralne banke treba da kontorliu ponudu novca i kredita u zemlji tako to e poveati ili smanjiti ponudu novca i kredita u zemlji. Poveanje obima kredita i novca vri se: kada opada stopa privredne aktivnosti i zaposlenosti, kada se umanjuje dinamika prodaje robe, kada se gomilaju zalihe i kada postoji nezaposlenost. kada ukupna potronja preti da postane preterana, kada postoji inflacija tranje, tj. kada cene rastu.

Smanjenje obima kredita i novca vri se:

Centralne banke mogu poveavati ili smanjivati ponudu novca i kredita zato to su za njih vezane i ostale (poslovne) banke u zemlji. Smanjivanje koliine novca i kredita, skupi krediti sa veom kamatnom stopom, oteano dobijenje kredita destimulativno utiu na ukupne investicije koje se sastoje iz: 1. individualnih investicija preduzea i pojedinaca i 2. drutvenih, javnih, dravnih i slinih investicija. 7

Kontrakcija (suavanje) kredita dovodi do kontrakcije privredne delatnosti. Ekspanzija kredita u uslovima recesije dovodi do suprotnog dejstva, do ekspanzije privredne aktivnosti. Lako dobijanje kredita i nia kamatna stopa deluju stimulativno na ukupnu investicionu aktivnost, to dovodi do poveanja ukupne proizvodnje, odnosno realnog nacionalnog dohotka i zaposlenosti. Povezivanjem monetarne analize sa analizom determinisanosti dohotka moe se doi do dva sledea zakljuka: ekspanziona monetarna politika moe delovati u pravcu otklanjanja recesije, depresije i nezaposlenosti, odnosno deflacionog gepa i restriktivna monetarna politika moe delovati u pravcu otklanjanja inflacije zbog preterane tranje, inflacionog gepa i obezbeenja pune zaposlenosti bez inflacije. Restriktivna monetarna politika, zbog povienih kamatnih stopa, deluje stimulativno na tednju i destimulativno na potronju. Via kamatna stopa utie na poveanje tednje stanovnitva, odnosno na smanjenje potronje. Nia kamatna stopa i laka mogunost dobijanja kredita omoguavaju poveanje investicija i obratno, via kamatna stopa smanjuje investicionu potronju i sklonost ka investiranju. Kada u zemlji vlada depresija, preduzea imaju mnogo neiskorienih kapaciteta i zaliha. U takvoj situaciji preduzetnici nee vriti nova investiranja, uprkos znatnom smanjenju kamatne stope. U periodu duboke depresije sredstva monetarne politike, manipulisanje kamatnom stopom, pokazalo se nedovoljno efikasnim. Sama monetarna politika preko mehanizma kamatne stope nije u stanju da dovede do poveanja proizvodnje i zaposlenosti u periodu depresije i nezaposlenosti. Najbolji primer je velika ekonomska kriza tridesetih godina XX veka. Svi pokuaju centralnih banaka da pokrenu nove investicije, smanjujui kamatnu stopu, pokazali su se neuspenim. U godinama posle Prvog svetskog rata, a pre velike ekonomske krize, postojalo je veliko poverenje u mo monetarne politike Sjedinjenih amerikih drava, od koje se oekivalo da e ostvariti novu eru neprestanog privrednog prosperiteta. Nakon to je nastala kriza, poverenje se pretvorilo u nepoverenje u sposobnost monetarne politike. Ekonomisti smatraju da su trebale biti preduzete energine mere, stvoriti povoljne kreditne uslove i preplaviti trite jeftinim kreditom, kao u periodu recesije, posle Korejskog rata (1953-1954. 8

godine) kada su se monetarni organi preorjentisali na ekspanzionu politiku i podstakli izgradnju druge vrste investicija. 1952. godine i poetkom 1953., monetarni organi vodili su restriktivnu monetarnu politiku zbog opasnosti da inflacija uzme iroke razmere.

Kejnsijanski pristup ostvarivanju osnovnog cilja makroekonomske politike trajao je sve do kraja ezdesetih godina kada je inflacija poela ozbiljnije da izmie kontroli. Inflacija postaje osnovni problem. Uz visoku inflaciju sedamdesetih godina, rastu stope nezaposlenosti i opadaju stope ekonomskog rasta. Javlja se stagflacija. Kejnsijanska ekonomija gubi poverenje, a izlaz poinje da se trai u monetarizmu. Nakon objavljivanja Fridmanove i varcove knjige Monetarna istorija SAD, monetarizam je prihvaen i u ekonomskoj praksi, ekonomisti su doli do zakljuka da je kriza iz tridesetih godina bila posledica loe monetarne politike, a ne posledica nestabilnosti privrednog sektora, kako je to tvrdio Kejns.

3. Zakljuak

Makroekonomija se bavi izuavanjem procesa, pojava i problema, kao to su: bruto proizvod, drutveni proizvod, nacionalni dohodak, potronja, tednja, investicije, ekonomski rast, spoljnotrgovinska razmena, drutvena reprodukcija, platni bilans, ciklina kretanja privrede, budet, fiskalna i monetarna politika, agregatna ponuda i tranja, zaposlenost, inflacija i dr. etiri glavna cilja makroekonomske politike su: 5. privredni rast, 6. puna zaposlenost, 7. stabilnost trita i cena i 8. ravnotea u razmeni finansijskim transakcijama sa inostranstvom. Za vreme ranog merkantilizma, do kraja XVI veka, drava je strogo regulisala oblast spoljnotrgovinske razmenje, u tolikoj meri da je ak i zabranjivala uvoz. U razvijenom merkantilizmu, tokom XVII veka, drava je izbegavala da zabranjuje uvoz, ali je nastojala da obezbedi pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Fiziokrati u XVIII veku istiu naelo Laisse faire. Zahteva se ukidanje svih oblika dravne regulacije u privredi. Predstavnici klasine ekonomske misli istiu da drava ne treba da regulie oblast trgovine i industrije. Sredinom tridesetih godina XX veka javlja se kejnsijanski model realizacije regulatorne funkcije drave u stabilizacionom sektoru. Kejnsijanska politika tei veem ubrizgavanju dodatne agregatne tranje u privredni sistem u periodu stagnacije i krize, dok bi u periodu prosperiteta bila voena politika usporavanja rasta agregatne tranje. Ova teorija tvrdi da koliina novca deluje indirektno na kruno kretanje sredstava i dohodka u procesu reprodukcije ime se odbacuje monetaristika teza o direktnom dejstvu koliine novca na formiranje agregatne tranje. Monetarna politika je proces kojim vlast u zemlji kontrolie snabdevanje novcem sa ciljem promovisanja ekonomskog rasta i stabilnosti. Monetarna politika moe biti ekspanzivna ili restriktivna. Ekspanzija kredita u uslovima recesije dovodi do suprotnog dejstva, do ekspanzije privredne aktivnosti. Lako dobijanje kredita i nia kamatna stopa deluju stimulativno na ukupnu investicionu 10

aktivnost, to dovodi do poveanja ukupne proizvodnje, odnosno realnog nacionalnog dohotka i zaposlenosti. Restriktivna monetarna politika, zbog povienih kamatnih stopa, deluje stimulativno na tednju i destimulativno na potronju. Via kamatna stopa utie na poveanje tednje stanovnitva, odnosno na smanjenje potronje. Nia kamatna stopa i laka mogunost dobijanja kredita omoguavaju poveanje investicija i obratno, via kamatna stopa smanjuje investicionu potronju i sklonost ka investiranju. Kejnsijanski pristup ostvarivanju osnovnog cilja makroekonomske politike trajao je sve do kraja ezdesetih godina kada je inflacija poela ozbiljnije da izmie kontroli. Kejnsijanska ekonomija gubi poverenje, a izlaz poinje da se trai u monetarizmu.

11

4.Literatura:

1. dr. Milutin irkovi Monetarna ekonomija 2. prof. dr. Ivica Stojanovi Ekonomija 3. www. wikipedia. com

12