SADRAJ

UVOD

I POJAM I ULOGA RAUNOVODSTVA 1. Pojam raunovodstva U odreivanju sadrine pojma raunovodstva, u literaturi, se javljaju dva osnovna opredeljenja. Po jednom opredeljenju, knjigovodstvo i raunovodstvo se izjednaavaju, a po drugom se raunovodstvo se tretira kao iri, a knjigovodstvo kao ui pojam. Ipak, moemo konstatovati da danas ovo drugo preovladava i da ono, u odnosu na prvo opredeljenje, unosi vie jasnoe pri pojmovnom razgranienju izmeu knjigovodstva, kao starijeg i raunovodstva, kao novijeg pojma. Prilikom definisanja raunovodstva, u Kodeksu raunovodstvenih naela, kao strune organizacije sa podruja raunovodstva, jasno se vidi preovladavajua orijentacija drugog shvatanja. U navedenom Kodeksu (fusnota), raunovodstvo je definisano kao sistemska celina knjigovodstva, raunovodstvenog planiranja, raunovodstvene kontrole, raunovodstvene analize sredstava, obaveza prema izvorima sredstava, prihoda i rashoda, kao i niz izvedenih ekonomskih kategorija. Odatle sledi da se raunovodstvo smatra irim pojmom od pojma knjigovodstva jer isto, kao sistemska celina, pored knjigovodstva obuhvata jo i raunovodstveno planiranje, raunovodstvenu kontrolu i raunovodstvenu analizu. Knjigovodstvo, kao najvaniji deo raunovodstva, se odnosi na evidenciju nastalih poslovnih promena u okruenju kod odreenog privrednog subjekta. 2. Raunovodstvo kao osnov upravljanja i informisanja Ako poemo od toga da je ljudska aktivnost usmerena na postizanje odreenih ciljeva upravljanje se javlja kao sastavna komponenta svake ovekove delatnosti, bez obzira da li se ona obalja pojedinano ili grupno. Do posebnog izraaja upravljanje dolazi u radu koji poprima karakter zajednikog drutvenog procesa, preko visokog stepena njegove podele u razvijenoj industrijskoj proizvodnji. Upravljanje je drutvena funkcija koja proizilazi iz karaktera drutvenog rada, a koja nosi odgovarajua specifina obeleja produkcionih odnosa u kojima se razvija i koja ima odreene, identine strukturalne komponente, bez obzira na vrstu ovih odnosa. Specifinosti upravljanja pogotovu dolaze do izraaja preko njegovih subjekata, odnosno nosilaca. Tako npr. u kapitalizmu su to vlasnici kapitala, u centralistikom sistemu privreivanja to je drava, a u naem bivem samoupravnom sistemu, neposredni proizvoai, kao samoupravljai. Kao zajednike komponente, iz kojih se sastoji funkcija upravljanja, najee se navode planiranje, organizacija izvrenja i kontrola1. Sve ove zajednike komponente upravljanja su svojstvene savremenom preduzeu kao osnovnom privrednom subjektu koji slui za ostvarenje odreenih ciljeva. Tako se planiranjem vri izbor ciljeva kao i politika, programa i postupaka za izvrenje tih ciljeva. Planiranje se posmatra kao dinamiki proces koji stalno prati proces poslovanja preduzea, kroz postavljanje planova kao statikih obaveza za izvrenje zadataka u odreenom vremenskom periodu. U stalnom procesu upravljanja planiranje, kao njegova prva faza, mora u sebe ukljuiti sve funkcije preduzea, usmeravajui tako njegovu aktivnost na efikasno ostvarenje eljenih ciljeva. Da bi se planom postavljeni ciljevi ostvarili, potrebno je organizovati njihovo izvrenje. Zato se stvaranje aktivne organizacione strukture preduzea, za izvrenje planiranih zadataka, javlja kao druga faza u procesu upravljanja. Efikasnost organizacije e u najveoj meri zavisiti od stepena njene integralnosti (aktivno ukljuivanje svih zaposlenih i organa preduzea u izvrenju postavljenih zadataka i ciljeva) i stepena prilagoavanja razvojnoj liniji preduzea. Planirani zadaci se najee ne mogu u potpunosti realizovati zbog razliitih kako objektivnih, tako i subjektivnih uzroka koji se javljaju ili na podruju planiranja ili na podruju izvrenja. Zbog toga, kontrola izvrenja planiranih zadataka, kao poslednja faza u procesu upravljanja, prvenstveno ima korektivan znaaj u tom smislu da se na osnovu dobijenih pokazatelja o ostvarenju plana preduzimaju
1

Rankovi, J. (2005) Teorija bilansa I, Beograd: Ekonomski fakultet

korektivne akcije za eliminisanje nastalih odstupanja. Da bi ove preduzete akcije bile efikasne, kontrola obuhvata jo i analizu, odnosno pronalaenje uzroka koji su doveli do odstupanja izmeu planiranog i ostvarenog. Poto ovi uzroci mogu da potiu i sa podruja planiranja i sa podruja izvrenja to se onda i korektivne akcije, radi njihovog eliminisanja, usmeravaju na oba ova podruja. Kada govorimo o upravljanju, moramo da se osvrnemo i na odluivanje jer se te dve aktivnosti meusobno vrsto uslovljavaju, a u literaturi i praksi, esto se ak i poistoveuju. Uslovljenost, odnosno, poistoveenje upravljanja sa odluivanjem se zasniva na injenici da se neki ciljevi u procesu upravljanja ostvaruju akcijama koje proizilaze iz prethodno donetih odluka. Poslovne odluke mogu imati dugoroan ili kratkoroan karakter. Prve su strategijske, jer se uglavnom odnose na osnovne ciljeve preduzea, a druge su taktike, jer se odnose na reavanje konkretnih problema i na postupke u datim situacijama. Strategijske odluke se usvajaju posle dueg procesa priprema, analize i razmiljanja, a taktike brzo. Meutim, obe ove odluke, iako se na izgled donose izolovano, moraju biti meusobno povezane i uklapati se u sistem kome pripadaju. Da bi se postigla harmoninost izmeu odluka i celine, iji su deo, prilikom odluivanja je potrebno sagledati i deo i celinu. To dalje znai da kada se radi o odlukama u preduzeu potrebno je imati u vidu kako njegove osnovne, tako i parcijalne ciljeve na koje se date odluke odnose. To se postie u sistematinom procesu odluivanja koji se bazira na informacijama. Sistem informacija, koji je potreban za poslovne odluke, protee se na sva funkcionalna podruja preduzea investicionu, nabavnu, prodajnu i finansijsku delatnost. Na ove delatnosti utiu eksterni i interni faktori poslovanja o kojima moramo da imamo odgovarajue informacije. Dobijanje informacija je sloen proces jer je za njih potrebno: a) preko odgovarajue evidencije skupiti, prikazati i obraditi podatke; b) uspostaviti takve metodologije analize i kontrole koje e omoguiti ocenu boniteta i predlaganje poboljanja prilikom preduzimanja poslovnih akcija, a isto tako prilikom sprovoenja ovih akcija omoguiti njihovu ocenu i otklanjanje nepravilnosti. U skladu sa navedenim, izgradnja informacionog sistema za donoenje poslovnih odluka u preduzeu znai: a) uspostavljanje evidencije o internim i eksternim faktorima na svakom podruju funkcije na kojem su potrebne poslovne odluke. Ta evidencija od samog poetka mora biti usmerena tako da omogui to adekvatniju analizu i to efikasniju kontrolu; b) ispostavljanje analize, na osnovu evidencije, ime se omoguavaju to bolje poslovne odluke na tim funkcijskim podrujima, kao i kontrolu ime se omoguava to bre i potpunije uoavanje odstupanja stvarnog od planiranog. U okviru opteg informacionog sistema preduzea, kao njegov bitan deo, postoji raunovodstveni sistem. Specifinost raunovodstva se sastoji u tome to se ono bavi praenjem poslovanja preduzea pomou vrednosnog planiranja, evidencije i prouavanja poslovanja preduzea pomou kontrole i analize. Dakle, raunovodstveni sistem omoguava pruanje adekvatnih informacija za upravljanje i po osnovu zahteva o evidenciji podataka i po osnovu zahteva o analizi i kontroli poslovanja preduzea. Ukoliko postoji tenja veza izmeu izmeu ovih krugova i njihovih komponenti utoliko se mogu oekivati bolji rezultati u poslovanju i obratno. Za odluivanje su najznaajniji oni organizacioni delovi raunovodstva koji prezentuju raunovodstvene informacije na takav nain i u takvoj formi da pomau raunovodstvu pri kreiranju poslovne politike i pri svakodnevnom delovanju preduzea. Dakle, za potrebe upravljanja slui upravljako raunovodstvo jer se sutina ovog raunovodstva, i pored mogunosti njegovog definisanja na razliite naine, sastoji u prezentovanju adekvatnih informacija za potrebe rukovodstva preduzea.

Slika 1. Upravljaki krug

Izvor: Kisi, D. (2004) Raunovodstvo, Beograd: Megatrend, str. 3 Raunovodstvene informacije se mogu odnositi na eksterno ili interno poslovanje preduzea. Eksterno poslovanje se obuhvata preko finansijskog, a interno preko raunovodstva trokova. U pogledu ukljuivanja ovih raunovodstava u upravljako raunovodstvo postoje razliita gledita po tome to u upravljako raunovodstvo izvode: a) b) c) samo iz finansijskog raunovodstva; samo iz raunovodstva trokova; iz finansijskog raunovodstva trokova i

d) iz raunovodstva trokova i finansijskog raunovodstva zajedno sa poslovnim finansijama. Bez potrebe da detaljnije analiziramo ova gledita moemo zakljuiti da rukovodstveno raunovodstvo treba izvoditi kako iz odreenih delova raunovodstva trokova tako i iz odreenih delova finansijskog raunovodstva. Takoe se moe rei da se upravljake odluke donose na osnovu informacija i o eksternom i o internom poslovanju preduzea. Finansijsko raunovodstvo, obuhvatajui eksterno poslovanje, sintetizuje svoj rad: a) u bilansu stanja, kao poslovnom izvetaju dvostranom pregledu o stanju sredstava (prema nameni) i izvorima tih sredstava (prema poreklu) u odreenom vremenskom trenutku; b) u bilansu uspeha, kao poslovnom izvetaju o ostvarenim prihodima, rashodima i poslovnom rezultatu. Veza izmeu finansijskog i upravljakog raunovodstva se realizuje preko interpretacije, analize i planiranja ova dva poslovna izvetaja, a u novije vreme i preko izvetaja o kretanju sredstava. Ovi izvetaji moraju biti sastavljeni blagovremeno i na adekvatan nain da bi bili korisni za rukovodstvo. Veza izmeu finansijskog raunovodstva i raunovodstva trokova se ostvaruje uz pomo bilansa stanja i bilansa uspeha. To dalje znai da od naina i brzine obuhvatanja trokova zavisi upotrebljivost navedenih bilansa za potrebe upravljanja. Procesi troenja i angaovanja sredstava u preduzeu se meusobno vrsto uslovljavaju zbog toga to se sredstva za rad i predmeti rada, u obliku proizvodnih faktora, prvo javljaju kao elementi angaovanja, a zatim kao elementi troenja. Zato, za navedene proizvodne faktore, odluivanje o angaovanju prethodi odluivanju o njihovom troenju. Sa tog stanovita, potrebne su nam odgovarajue informacije po oba osnova. Ove informacije nam ne moe pruiti raunovodstvo 5

trokova, odnosno interni obraun shvaen u uem smislu koji obuhvata samo trokove i kalkulacije proizvodnje, nego jedino interni obraun shvaen u irem smislu koji pored trokova prati jo i osnovna sredstva, materijal, nedovrenu proizvodnju i gotove proizvode. 3. Mesto i uloga raunovodstva u preduzeu U trinom poslovanju preduzea deluju poslovni sistemi kao samostalni i zaokrueni. Oni su u kibernetskom smislu dinamiki (podloni stalnim promenama), stohastini (sa velikim stepenom neizvesnosti u funkcionisanju), otvoreni prema okruenju (prema preduzeima i bankama, grani, privredi kao celini, dravi i njenim organima) i sloeni u pogledu sadrine njihovih unutranjih delova, kao samostalnih podsistema. Podsistemi se najee posmatraju, sa stanovita podele preduzea, na razliite funkcije u kojima se izvravaju homogeni zadaci. Ove funkcije su meusobno uslovljene i treba da su organizaciono vrsto povezane kao podsistemi, koji skladno deluju u okviru funkcionisanja preduzea kao sloenog sistema. Sa stanovita funkcionisanja, u preduzeu se javljaju tri osnovna, meusobno povezana podsistema koji se odnose na izvrenje, informisanje i upravljanje. Izvrni podsistem obuhvata sledee poslovne funkcije: nabavka, proizvodnja, prodaja, finansiranje, kadrovi i investicije. Informacioni podsistem se bavi procesiranjem podataka iz prolosti (stvarnih), procesiranjem podataka iz budunosti (planskih), kontrolom i analizom podataka. Upravljaki podsistem, na osnovu informacija iz informacionog podsistema, obavlja upravljaku funkciju kroz postupke predvianja (planiranja), organizacije izvrenja i kontrole izvrenja. Sve se ovo ostvaruje u direktnoj povezanosti sa izvrnim funkcijama u izvoakom podsistemu, iz kojih informacioni podsistem takoe crpi podatke radi njihove dalje obrade za potrebe upravljanja. Odatle sledi da su sva tri navedena podsistema meusobno funkcionalno vrsto i neposredno povezana. Ovu povezanost obezbeuje informacioni podsistem ije jezgro predstavlja raunovodstvo. Finalne informacije raunovodstva se javljaju u obliku bilansa stanja i bilansa uspeha. Iz svega iznetog sledi da se raunovodstvene informacije, odnosno navedeni bilansi i njihovi delovi prilagoavaju i stiu odgovarajuu podobnost za potrebe upravljanja. Samim tim, ovo opredeljuje i sadrinu raunovodstva koje obuhvata sistematizovanu celinu raunovodstvenog informisanja na osnovu knjigovodstva, raunovodstvenog planiranja, raunovodstvene kontrole i raunovodstvene analize sredstava, obaveza prema izvorima sredstava, prihoda i rashoda, kao i iz njih izvedenih kategorija. 4. Poloaj raunovodstva u organizacionoj strukturi preduzea Poloaj i unutranja struktura organizacije raunovodstva se ne mogu posmatrati jednoobrazno za sve radne organizacije, nego oni zavise od vie faktora: veliine i organizacione strukture preduzea, vrste delatnosti, tipa proizvodnje, tehnike opremljenosti raunovodstva i koncepcije raunovodstvene slube. Veliina i organizaciona struktura preduzea preduzea, u pogledu strukture i obima sredstava, broja i strukture radnika, obima i vrste proizvodnje, obima i vrste gotovih proizvoda, odnosno roba koje prodaju, mogu biti vrlo razliita, to uslovljava i njihovu razliitu organizaciju raunovodstva u pogledu planiranja, evidencije, kontrole i analize poslovanja. Ove se razlike jo i vie potenciraju injenicom da preduzea mogu imati vie razliitih pogona i slubi, kao i razgranatu mreu prodavnica, stovarita, konsignacionih skladita, gradilita i raznih drugih organizacionih jedinica za koje je potrebno voditi posebne analitike evidencije. Vrsta delatnosti u razliitim vrstama i granama delatnosti, kao to su proizvodnja, trgovina, uslune delatnosti i vanprivredne delatnosti javljaju se znaajne poslovne specifinosti koje bitno utiu na razliite zadatke i na organizaciju knjigovodstva. 6

Kod proizvodnih preduzea zadatak organizacije raunovodstva je prvenstveno usmeren na obraun: analitiko praenje trokova sa gledita njihovog planiranog i ostvarenog kretanja po mestima i nosiocima trokova, a u skladu sa izabranim sistemom obrauna trokova. Zbog velikog i raznovrsnog broja sredstava, kao i velikog broja radnika, u ovim preduzeima je potrebno da se posebno analitiki prate materijal, osnovna sredstva, zarade i gotovi proizvodi. Ovo se uglavnom obavlja u okviru posebnih analitikih knjigovodstava. U okviru proizvodnih preduzea posebne specifinosti u obraunu i praenju proizvodnje se javljaju u oblasti graevinarstva i poljoprivrede. to se graevinarstva tie potrebno je organizovati decentralizovano praenje angaovanja i troenja sredstava po izdvojenim objektima i gradilitima koji su meusobno esto prostorno udaljeni. U poljoprivredi tehnologija proizvodnje koja zavisi od uticaja prirodnih i biolokih faktora u ratarstvu i stoarstvu, utie na specifine metode obrauna i organizacije praenja proizvodnje, koje se u znatnoj meri razlikuju u odnosu na industrijsku proizvodnju. Te se specifinosti kod poljoprivrede posebno ogledaju u nainu obrauna prirasta osnovno stada, obrauna stoke u tovu, obrauna cene kotanja glavnih i sporednih proizvoda u ratarstvu, razgranienja trokova na pojedine periode u specifinoj ulozi mesta trokova. Kod trgovinskih preduzea teite u knjigovodstvenoj evidenciji se premeta sa trokova na praenje i kretanje robe, potraivanja i obaveza i obraun finansijskog rezultata po pojedinim vrstama robe. Specifinosti trgovinske organizacije u odnosu na proizvodne su u manjem broju radnika, manjoj koliini i vrstama materijala i manjem broju i vrstama osnovnih sredstava. Zbog toga u ovim organizacijama nije potrebno da se organizuju posebna analitika knjigovodstva materijala, osnovnih sredstava, zarade i trokova nego se ista mogu voditi u okviru robnog knjigovodstva (materijal, osnovna sredstva) i u okviru finansijskog knjigovodstva (trokovi i zarade). Razne vrste saobraajnih usluga iz oblasti: drumskog, avionskog, eleznikog i potanskog saobraaja, kao i razne vrste komunalnih usluga nemaju naturalni karakter, pa zato preduzea koja se bave uslunim delatnostima ne treba da imaju posebno organizovano robno knjigovodstvo, nego se kod njih organizacija knjigovodstva uglavnom koncentrie na analitiko praenje izvrenih usluga, na blagajniko poslovanje, na naplatu potraivanja i na praenje sredstava i zarada. Kod vanprivrednih organizacija zadatak organizacije knjigovodstva se svodi na to da obezbedi praenje rashoda prema njihovim vrstama i prihoda prema njihovim izvorima te na praenje kretanja sredstava i izvora tih sredstava i na utvrivanje poslovnog rezultata. Tip proizvodnje u zavisnosti od stepena mehanizovanosti i naina organizacije, proizvodnja moe biti organizovana kao pojedinana, serijska i masovna. Kod pojedinane i serijske proizvodnje trokovi se prate po nosiocima trokova, odnosno po radnim nalozima koji se otvaraju za individualne porudbine. Kod masovne proizvodnje kao nosilac trokova se javlja masa proizvoda. Dakle, radi se o faznoj proizvodnji gde za svaku fazu treba da se otvori poseban raun. Zato je u pogledu naina obrauna i broja radnika u raunovodstvu koje treba angaovati za obraun trokova, jednostavnije pratiti masovnu od pojedinane i serijske proizvodnje. Isto tako, pojednostavljuje se obraun u automatizovanoj proizvodnji u odnosu na onu koja nije takva. Ovo zbog toga to su kod automatizovane proizvodnje tehnoloki proces i normativi unapred odreeni prilikom postavljanja linije proizvodnje, koja se kasnije knjigovodstveno stalno prati na standardni nain. Kod masovne proizvodnje se koristi ista diviziona kalkulacija (jednostepena, dvostepena ili viestepena) dok se kod pojedinane proizvodnje koristi dodatna kalkulacija (zbirna, diferencijalna ili dublje diferencirana).2 (fusnota RIS) Tehnika opremljenost raunovodstva obrada podataka i knjienje u poslovnim knjigama se mogu obavljati runo i automatizovano, uz pomo raunara. Oba naina imaju odreene specifinosti u radu, koje u odreenoj meri utiu i na organizaciju raunovodstva. Kod runog rada potreban je mnogo vei broj radnih mesta u odnosu na knjienje pomou raunara. Naime, sa prelaskom knjigovodstvenih poslova na raunar, obim manuelnih poslova se znatno smanjuje, jer se isti uglavnom svode na poetnu pripremu ulaznih podataka na neki od medija (nosioc informacija magnetni i optiki diskovi, diskete) i na tekue poslovanje oko upravljanja i kontrole rada raunara.
2

Jablan Stefanovi, R. Raunovodstveni informacioni sistemi, skripta

Ovo naravno utie i na odgovarajuu organizaciju knjigovodstva u kojem knjigovoe postaju struni referenti za pripremu, kontrolne i analitike poslove, a sve ostalo se automatski obavlja pomou raunara. Koncepcije raunovodstvene slube u pogledu sadrine poslova koji treba da se obuhvate u okviru raunovodstvene slube u naoj teoriji i praksi ne postoje jedinstveni koncepti, nego se u tom pogledu javljaju izvesne razlike koje se uglavnom kreu u sledeim relacijama: a) b) c) obuhvatanje heterogenih poslova u okviru raunovodstvene slube; obuhvatanje homogenih poslova u okviru raunovodstvene slube, a u skladu sa novijim teorijskim shvatanjima pojma raunovodstva i obuhvatanje nepotpunih poslova u okviru raunovodstvene slube.

Heterogeno obuhvatanje poslova, koje u poslednje vreme sve vie iezava, se sastoji u tome to se esto u okviru raunovodstva obavljaju i finansijski poslovi. Ovo najee potie zbog sledeih razloga: 1. 2. 3. 4. 5. to se u raunovodstvu i finansiranju operie sa vrednosnim podacima; to su za uspeno obavljanje finansijskih poslova vrednosni podaci stalno potrebni; to je iz administrativnog perioda upravljanja privredom stalno bila prenaglaena kontrolna uloga raunovodstva, a umanjena njegova upravljaka uloga; to se kod malih preduzea spajanje raunovodstvene i finansijske slube smatralo racionalnim reenjem; to izvesni subjektivni faktori diktiraju organizaciona reenja zasnovana na spajanju navedene dve funkcije.

Meutim i pored toga to se spajanje raunovodstvenih i finansijskih poslova moe prihvatiti kao opravdano u malim preduzeima ovakav nain organizacije raunovodstvene slube, uopte gledano, ima ozbiljne kontrolne i upravljake nedostatke i mane. Kontrolni nedostaci se sastoje u tome to finansijska operativa nije precizno odvojena od knjigovodstva, a upravljaki nedostaci se sastoje u tome to se raunovodstvo u ovakvim uslovima javlja sa zadacima evidencije i kao privezak finansijske funkcije.

II KONTNI PLAN KAO ELEMENT ORGANIZACIJE 1. Kontni plan i kontni okvir sutina i zadaci U dugoj istoriji korienja sistema dvojnog knjigovodstva, do pojave takozvanog obaveznog kontnog okvira u Nemakom Rajhu 1937. godine poslovni ljudi su mogli svoje knjigovodstvo da organizuju po svojoj volji, a brojeve i nazive bilansnih (glavnih) konta da samostalno utvruju. Viestruka raznolikost glavnih knjiga i godinjih zakljuaka, koja se zbog toga pojavljivala i u preduzeima iste grane, pa i veliine, onemoguavala je uporeivanje izmeu preduzea. Ali, vlasnike preduzea to nije mnogo pogaalo. Oni su esto namerno nastojali da na razne naine prikriju uvid u ekonomski poloaj svoga preduzea. Takvo ponaanje se menjalo, kako zbog rastueg saznanja rukovodstva preduzea o vanosti briljive kontrole rashoda i prihoda, potrebe za informacijama o izgledima za dobitak i mogunosti gubitka, tako i zbog jaeg pritiska fiskusa i javnosti na nain finansijskog izvetavanja putem godinjeg zakljuka i njihovog insistiranja na urednosti i jasnosti ovih izvetaja. Kontni okvir se pojavljuje kao organizacioni plan zavoenja reda i jasnoe u mnotvo konta koje sadri glavna knjiga i dovodi konta u sistematiku iji principi reda garantuju preglednost, a time knjigovodstvu daju odreenu formu organizacije. Obezbeuje se sreen pregled upotrebljavanih konta u knjigovodstvu pojedinanih preduzea, ali se i nudi i preporuuje za upotrebu u irim podrujima privrede, privrednih delatnosti i grana sreen sistem konta koji proizvodi sigurnu formalnu slinost pojedinih knjigovodstava i time omoguava istinsku uporedivost izmeu preduzea. Kontni okvir je, dakle, potpuni pregled svih konta koja se mogu sresti u knjigovodstvu preduzea, pri emu su konta uobiajeno rasporeena sa materijalnog aspekta na kontne klase. Kontni okvir obuhvata na uopten nain samo u materijalnom smislu istovrsna konta i prikazuje ih kao jedinstvo celine kontnih klasa, konta i podkonta. 3 Nasuprot kontnom okviru koji prikazuje opti skelet za grupisanje konta u knjigovodstvu, jedno grubo ralanjavanje, koje odgovara branama ili privrednim granama, kontni plan predstavlja individualnim potrebama prilagoeni kontni okvir brane ili privredne grane. Pretvaranje kontnog okvira brane u kontni plan konkretnog preduzea vri se eliminisanjem nepotrebnih konta i proirivanjem kontnog okvira dodatnim kontima kroz dublje ralanjavanje u kontnom okviru postojeih bilansnih konta. 2. Ustrojstvo kontnog okvira kao zajednike osnove za izradu kontnih planova 2.1. Formalno ralanjavanje rauna u kontnom okviru 2.2. Materijalno ralanjavanje rauna u kontnom okviru

3. Na zvanian kontni okvir 4. Kontni plan i njegovo ustrojstvo

Rankovi, J. (2005) Teorija bilansa I, Beograd: Ekonomski fakultet, str.70

5. Kontni plan pogonskog knjigovodstva 5.1. Definisanje sadrine pogonskog knjigovodstva preuzimanje svedenih rauna iz kontnog okvira 5.2. Dublje ralanjavanje svedenih rauna preuzetih iz kontnog okvira

10

III DOKUMENTACIJA KAO ELEMENT ORGANIZACIJE RAUNOVODSTVA 1. Pojam i znaaj knjigovodstvene dokumentacije 2. Verodostojnost knjigovodstvenih dokumenata 3. Cirkulacija knjigovodstvenih dokumenata 4. Oblici i strukturne komponente knjigovodstvene dokumentacije 5. Vrste knjigovodstvenih dokumenata 5.1. Eksterni knjigovodstveni dokumenti 5.2. Interni knjigovodstveni dokumenti 6. Kontrola knjigovodstvene delatnosti 7. Kontiranje i knjienje dokumenata 8. Odlaganje i uvanje knjigovodstvene dokumentacije 9. ifriranje

11

ZAKLJUAK

12

LITERATURA

13

PRILOZI

14

1.

RIS su skripte 2. Rankovi, 2.3. kraj knjige, 1. Zuta Krugovi str. 6

15