Umreavanje za poetnike (1)

Uvod
U najjednostavnijem obliku, mreu ine dva raunara koja su povezana kablom, to im omoguava da zajedniki koriste podatke. Umreavanje se, koliko god da je sofisticirano, zasniva na ovom najjednostavnijem obliku. Moda ideja povezivanja dva raunara kablom danas ne spada u vrhunska dostignua, ali u prolosti je bila upravo to vrhunsko dostignue u oblasti komunikacija. Raunarske mree su se razvile iz potrebe stalnog zajednikog korienja informacija. Raunari su moni zato to mogu da obrauju ogromne koliine podataka vrlo brzo. Ipak, njihov ozbiljan nedostatak je to nemaju mogunost efikasnog deljenja tih podataka sa drugim raunarima i korisnicima. Nekada je bilo neophodno da korisnici odtampaju ili kopiraju dokumente ukoliko ele da ih neko drugi menja i ureuje. Takoe, nije postojao ni jednostavan nain da se te promene integriu u originalan dokument. Ovaj nain rada poznat je kao rad u samostalnom okruenju.

Slika 1. Samostalno okruenje Kopiranje datoteka sa jednog na drugi raunar uz pomo disketa ponekad je nazivano i kvazi-umreavanje.

Slika 2. Kvazi-umreavanje Kvazi-umreavanje ima ozbiljna ogranienja kada su u pitanju udaljeni korisnici ili vea koliina podataka. Ali, ta bi se desilo kada bi raunar sa slike 1. povezali sa drugim raunarima i ureajima? Tada bi on mogao da deli podatke sa drugim raunarima i da koristi zajedniki tampa. Ovaj nain povezivanja raunara i drugih ureaja naziva se raunarska mrea, a koncept zajednikog korienja resursa umreavanje (slika 3.).

Slika 3. Jednostavna raunarska mrea. Koje prednosti pruaju raunarske mree? Danas, kada su raunari relativno dostupni svakom i izuzetno moni, moda se pitate zbog ega su mree neophodne. Razlog je bio i ostao isti: umreavanje poveava efikasnost i smanjuje trokove. Ove dve stvari raunarske mree postiu na tri osnovna naina: zajednikim korienjem informacija (podataka), zajednikim korienjem hardvera i softvera i centralizovanom administracijom i podrkom Konkretnije, raunari koji su u mrei mogu zajedniki da koriste: dokumente (memorandume, tabelarne proraune, fakture) elektronsku potu, softver za obradu teksta, softver za praenje projekata, ilustracije, fotografije, video i audio datoteke, audio i video prenose, tampae, faks maine, modeme, CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice, kao to su Zip i Jaz jedinice diskova. Postoje i mnoge druge mogunosti zajednikog korienja. Mogunosti mrea se neprekidno proiruju pronalaskom novih naina komunikacije izmeu raunara. Zajedniko korienje informacija (podataka) Mogunost brzog i jeftinog zajednikog korienja informacija jedna je od najpopularnijih upotreba mrene tehnologije. Prema rezultatima istraivanja, elektronska pota je ubedljivo najrasprostranjeniji vid korienja Interneta. Mnoge organizacije su znaajno ulagale u mree zbog isplativosti elektronske pote i programa planiranja. Kada postoji zajedniko korienje podataka, smanjuje se korienje papira, poveava efikasnost, a skoro svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju svim korisnicima kojima je potrebna. Menaderi u firmama mogu da komuniciraju sa velikim brojem zaposlenih brzo i efikasno i da organizuju i zakazuju sastanke daleko jednostavnije nego ranije (slika 4.).

Slika 4. Zakazivanje sastanaka korienjem Microsoft Outlooka. Zajedniko korienje hardvera i softvera Pre pojave raunarskih mrea, bilo je neophodno da svaki korisnik ima svoj tampa, ploter i druge periferijske ureaje. Jedini nain da vie korisnika koristi isti tampa je bio da naizmenino koriste raunar sa kojim je taj tampa povezan. Na slici 5. prikazan je tipian samostalan rad sa tampaem.

Slika 5. tampa u samostalnom okruenju Pojava mrea je otvorila mogunost da vie korisnika istovremeno koristi zajednike informacije, ali i periferijske ureaje. Ukoliko je tampa neophodan veem broju korisnika koji su u mrei, svi mogu da koriste zajedniki mreni tampa. Na slici 6. prikazano je tipino mreno okruenje u kome pet radnih stanica koristi isti tampa.

Slika 6. Zajedniko korienje tampaa u mrenom okruenju. Mree se mogu upotrebiti i za zajedniko i standardizovano korienje aplikacija, kao to su programi za obradu teksta, programi za tabelarne proraune ili inventarske baze podataka, u situacijama kada je bitno da svi koriste iste aplikacije i iste verzije tih aplikacija. Na ovaj nain se dokumenti jednostavno zajedniki koriste, a postoji i dodatna efikasnost u tom smislu da je jednostavnije i bolje da ljudi potpuno savladaju jedan program za obradu teksta, nego da moraju da rade sa etiri ili pet razliitih programa. Centralizovanje administracije i podrke Kada su raunari umreeni, to znaajno pojednostavljuje i njihovu podrku. Za jednu organizaciju je daleko efikasnije kada tehniko osoblje odrava jedan operativni sistem i kada su svi raunari identino podeeni prema konkretnim potrebama te organizacije. Lokalne i regionalne raunarske mree (LAN-ovi i WAN-ovi) Raunarske mree su, prema svojoj veliini i funkcijama koje imaju, svrstane u dve osnovne grupe. Lokalna raunarska mrea (Local Area Network, LAN) predstavlja osnovu svake mree (slika 7.). Ona moe biti jednostavna (dva raunara povezana kablom), ili sloena (stotine raunara i periferijskih ureaja u jednoj velikoj korporaciji). Osnovno obeleje lokalne raunarske mree je to to je ona prostorno ograniena.

Slika 7. Lokalna raunarska mrea (LAN). Regionalna raunarska mrea (Wide Area Network, WAN), sa druge strane, nije prostorno ograniena (slika 8.). Ona moe da povee raunare i ureaje irom sveta. Regionalnu raunarsku mreu ini veliki broj povezanih lokalnih mrea. Internet je, verovatno, najbolji primer ove vrste mrea (mada se za Internet ee upotrebljava naziv globalna mrea).

Slika 8. Regionalna raunarska mrea (WAN). Pregled vanih termina U osnovi, sve mree imaju neke zajednike komponente, funkcije i karakteristike (kao to je prikazano na slici 9.). Ovde spadaju: Serveri raunari koji opsluuju umreene korisnike. Klijenti raunari koji koriste zajednike mrene resurse. Medijum sredstvo kojim se raunari povezuju. Zajedniki podaci datoteke koje server obezbeuje umreenim korisnicima na korienje. Zajedniki tampai i drugi mreni ureaji dodatni resursi koje obezbeuju serveri. Resursi datoteke, tampai i drugi elementi koji se stavljaju na raspolaganje umreenim korisnicima.

Slika 9. Uobiajeni mreni elementi. Pored ovih slinosti, mree su podeljene u dve kategorije: mree ravnopravnih korisnika i serverske mree

Slika 10. Klasini primeri mree ravnopravnih korisnika i serverske mree. Razlike izmeu ovih mrea su bitne zbog toga to svaki tip ima neke svoje mogunosti. Vrsta mree koju ete uvesti zavisi od: veliine organizacije, potrebnog nivoa bezbednosti, vrste posla kojim se bavite, raspoloivog nivoa administrativne podrke,

gustine saobraaja na mrei, potreba korisnika mree i raspoloivog budeta.

Mree ravnopravnih korisnika Kod mrea ravnopravnih korisnika ne postoje namenski serveri niti hijerarhija raunara. Svi raunari su jednaki, odnosno ravnopravni. Svaki raunar funkcionie i kao klijent i kao server, pa ne postoji ni administrator koji bi bio odgovoran za celu mreu. Korisnik svakog raunara sam odreuje koji se podaci sa njegovog raunara mogu deliti preko mree. Na slici 11. prikazana je mrea ravnopravnih korisnika u kojoj svaki raunar funkcionie i kao klijent i kao server.

Slika 11. U mrei ravnopravnih korisnika raunari funkcioniu i kao klijenti i kao serveri. Ove mree su dobar izbor u sledeim situacijama: Na lokaciji ima manje od 10 korisnika. Korisnici koriste zajednike resurse, kao to su datoteke i tampai, ali ne postoje specijalizovani serveri. Pitanje bezbednosti nije znaajno. U doglednoj budunosti organizacija i mrea se nee previe iriti. U ovakvim situacijama mrea ravnopravnih korisnika predstavlja bolje reenje od serverske mree. Ogranienja mrea ravnopravnih korisnika Iako ova vrsta mrea zadovoljava potrebe malih organizacija, ne mora da znai da e ona biti uspena u svim takvim pojedinanim sredinama. Naveemo neke poslove i probleme u vezi sa ovim mreama koje planer mree mora da rei pre nego to odluci koji e tip mree uvesti. Administriranje Administriranje mree obuhvata sledee poslove: upravljanje korisnicima i bezbednou, dostupnost resursa,

opsluivanje aplikacija i podataka i instaliranje i nadogradnju aplikativnog softvera

U klasinoj mrei ravnopravnih korisnika ne postoji sistem administrator koji opsluuje celu mreu, odnosno nadgleda funkcionisanje svih komponenti mree. Umesto toga, svaki korisnik sam opsluuje svoj raunar. Deljenje resursa Svi korisnici mogu zajedniki da koriste resurse na koji god nain ele. Ovde spadaju: podaci u direktorijumima, tampai, faks kartice, itd. Serverski zahtevi U okruenju mree ravnopravnih korisnika, svaki raunar mora da: Koristi znaajan deo sopstvenih resursa da bi podrao lokalnog korisnika (korisnika tog raunara). Koristi dodatne resurse da bi podrao sve ostale korisnike mree (korisnike drugih raunara) koji pristupaju njegovim resursima. Serverska mrea oslobaa lokalne korisnike od ovih zahteva, ali zato trai postojanje jednog monog namenskog servera koji bi zadovoljio potrebe svakog korisnika mree. Bezbednost Bezbednost (ili spreavanje neovlaenog pristupa raunarima i podacima) podrazumeva definisanje lozinke za resurs, recimo za odreeni direktorijum, koji se koristi preko mree. U mrei ravnopravnih korisnika, svaki korisnik sam podeava sopstvenu bezbednost, pa je zato teko sprovesti centralnu kontrolu. Ovaj nedostatak kontrole ima znaajne posledice na bezbednost mree, jer neki korisnici ne primenjuju nikakve mere bezbednosti. Stoga, ukoliko je bezbednost bitan faktor, bolje reenje predstavlja serverska mrea. Obuka Poto se u mreama ravnopravnih korisnika svaki raunar ponaa i kao klijent i kao server, korisnici, u tom sluaju, treba da se obue dvostruko i za ulogu korisnika i za ulogu administratora. Serverske mree U mrei sa vie od 10 korisnika, mrea ravnopravnih korisnika u kojoj se raunari ponaaju i kao klijenti i kao serveri, ipak nije pravo reenje. U takvim situacijama, najee, postoje namenski serveri. Namenski server je raunar ija je jedina uloga opsluivanje mree i ne koristi se kao klijent ili radna stanica. Za servere se kae da su namenski zato to oni sami ne mogu biti klijenti (odnosno, to se ne preporuuje), ve su optimizovani da brzo opslue zahteve mrenih klijenata i osiguraju bezbednost datoteka i direktorijuma. Serverske mree (slika 12.) su, zbog svojih prednosti, postale standard umreavanja.

Slika 12. Serverska mrea. Kako se mrea uveava (poveanjem broja raunara, njihove meusobne udaljenosti i saobraaja izmeu njih), nastaje potreba za veim brojem servera. Podela poslova na nekoliko servera obezbeuje da se svi poslovi obavljaju na najefikasniji mogui nain. Specijalizovani serveri Raznovrsnost i sloenost poslova koje serveri treba da obave je velika. Serveri u velikim mreama se specijalizuju da bi mogli da zadovolje poveane potrebe korisnika. Mnoge velike mree imaju sledee razliite vrste servera (slika 13.): Server za datoteke i tampanje Server za datoteke i tampanje upravlja pristupom korisnika i korienjem datoteka i tampaa kao resursa. Na primer, ako radite sa programom za obradu teksta, taj program radi na vaem raunaru. Dokument sa kojim elite da radite, a koji se uva na serveru za datoteke i tampanje, uitava se u memoriju vaeg raunara, tako da moete lokalno da ga ureujete i koristite. Drugim reima, ova vrsta servera slui za uvanje datoteka i podataka. Server za aplikacije Server za aplikacije klijentu na raspolaganje stavlja serversku stranu aplikacije klijent/ server. U serverima se nalazi velika koliina razliitih podataka koji su organizovani tako da je njihovo pozivanje jednostavno. Razlika izmeu servera za datoteke i tampanje i servera za aplikacije nalazi se u nainu odgovora na zahtev raunara koji je zatraio podatke. U sluaju servera za datoteke i tampanje, podaci ili datoteke se uitavaju u raunar koji ih zatrai. Meutim, kod servera za aplikacije, baza podataka ostaje na serveru, a u raunar koji je zatraio podatke uitavaju se samo rezultati zahteva. Klijentska aplikacija radi lokalno i pristupa podacima iz serverske aplikacije. Umesto da se u lokalni raunar uitava itava baza podataka, uitavaju se samo rezultati koji se dobijaju kao odgovor na upit. Na primer, ukoliko vam je iz baze podataka uenika potrebno da izdvojite one koji su roeni u novembru, server za aplikacije vam, na va

zahtev, nee odgovoriti uitavanjem itave baze podataka. Umesto toga, na lokalni raunar e biti poslat samo odgovor na postavljeni zahtev. Server za elektronsku potu Server za potu upravlja elektronskim porukama koje meusobno razmenjuju korisnici mree. Faks server Faks server upravlja faksimilima (faks porukama) koji stiu u mreu ili se alju iz nje, kroz zajedniko korienje jedne ili vie faks modem kartica. Komunikacijski server Komunikacijski serveri upravljaju protokom podataka i elektronskih poruka izmeu mree u kojoj je sam server i drugih mrea, glavnih raunara (engl. mainframe) i udaljenih korisnika koji putem modema i telefonskih linija pristupaju serveru. Serveri za organizaciju podataka Ovi serveri (engl. directory services) omoguavaju korisnicima da pronau, smeste i zatite podatke u mrei. Na primer, pojedini mreni softver moe raunare da grupie u logino organizovane grupe koje se zovu domeni (engl. domain), a to omoguava svim korisnicima mree pristup svakom mrenom resursu. Sa irenjem mree, planiranje specijalizovanih servera dobija na znaaju. Planer mree mora da uzme u obzir oekivani rast mree tako da se mrea ne poremeti ukoliko se javi potreba da se uloga nekog servera promeni.

Slika 13. Specijalizovani serveri

Uloga softvera u serverskoj mrei Mreni server i njegov operativni sistem funkcioniu kao jedna celina. Koliko god da je server moan i savremen, bez odgovarajueg softvera koji moe optimalno da ga iskoristi, on je neupotrebljiv. Napredni serverski operativni sistemi, koje je razvio Microsoft, napravljeni su tako da mogu da izvuku maksimum iz najsavremenijeg mrenog hardvera. Prednosti serverskih mrea Iako su instaliranje, konfigurisanje i upravljanje kod serverskih mrea znatno sloeniji nego kod mrea ravnopravnih korisnika, one imaju i brojne prednosti. Zajedniko korienje resursa Server je napravljen tako da omogui pristup brojnim datotekama i tampaima, uz odgovarajue performanse i bezbednost. Kod serverskih mrea je mogue administriranje i kontrolisanje zajednikog korienja resursa iz jednog centra. Ovako se resursi lake pronalaze i ine dostupnijim nego kod mrea ravnopravnih korisnika. Bezbednost Bezbednost je najee osnovni razlog opredeljivanja za serversku mreu. U ovakvom okruenju jedan administrator moe da definie bezbednost i to, onda, vai za svakog korisnika mree. Na slici 14. prikazana je centralizovana bezbednost mree.

Slika 14. Jedan administrator upravlja bezbednou itave mree. Rezervne kopije U zavisnosti od vanosti podataka, mogue je praviti rezervne kopije vie puta dnevno ili nedeljno. Kako su najbitniji podaci centralizovani na jednom ili nekoliko servera, ovaj proces je vrlo jednostavan.

Redundantnost Zahvaljujui ovoj opciji, podaci sa svakog servera mogu se kopirati i uvati u mrei, tako da, ak i u sluaju da se neto dogodi na osnovnom mestu na kome se uvaju podaci, uvek postoji rezervna kopija iz koje se mogu obnoviti. Broj korisnika Serverske mree mogu imati hiljade korisnika. Takvom mreom se ne bi moglo upravljati kada bi se primenio princip ravnopravnih korisnika, ali savremeni alati za nadgledanje i upravljanje mreama omoguavaju da serverska mrea normalno funkcionie i sa ogromnim brojem korisnika. Hardverski zahtevi Hardver raunara korisnika moe da se ogranii prema potrebama korisnika, jer klijentu nije potrebna dodatna memorija i prostor na disku, koji su, inae, neophodni za serverske usluge.

Pripremio Dragan Markovi