PRAVILNIK

O IMUNIZACIJI I NAINU ZATITE LEKOVIMA

("Sl. glasnik RS", br. 11/2006)

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom blie se propisuju uslovi, nain i indikacije za sprovoenje imunizacije, kao i nain voenja evidencija o izvrenoj imunizaciji, i nain zatite lekovima. Za imunizaciju i zatitu lekovima (u daljem tekstu: hemioprofilaksu) protiv odreenih zaraznih bolesti upotrebljavaju se imunobioloki preparati (vakcine i specifini imunoglobulini) i lekovi za koje je izdata dozvola za stavljanje u promet od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (u daljem tekstu: Agencija).

lan 2
Imunizacija moe biti aktivna i pasivna. Aktivna imunizacija sprovodi se vakcinacijom, odnosno revakcinacijom. Za aktivnu imunizaciju protiv odreenih zaraznih bolesti upotrebljavaju se vakcine proizvedene od mrtvih ili ivih, ali oslabljenih uzronika zaraznih bolesti ili njihovih proizvoda i vakcine dobijene na bazi genetske tehnologije. Za pasivnu imunizaciju upotrebljavaju se specifini imunoglobulini humanog porekla.

lan 3

Vakcinacija protiv jedne zarazne bolesti sprovodi se davanjem pojedinane vakcine, a protiv vie zaraznih bolesti davanjem kombinovanih vakcina, ili istovremenim davanjem vie vakcina. Kod istovremenog davanja vie injekcionih vakcina, vakcine se daju u razliite ekstremitete. Revakcinacija protiv zarazne bolesti sprovodi se davanjem jedne doze (buster) odgovarajue pojedinane, odnosno kombinovane vakcine.

lan 4
Razmaci izmeu davanja dve razliite mrtve ili jedne mrtve i jedne ive vakcine nisu potrebni. Razmak izmeu davanja razliitih ivih virusnih vakcina, ukoliko se ne daju istovremeno, mora biti najmanje etiri nedelje, osim oralne polio vakcine koja moe da se da u bilo kom razmaku ili istovremeno sa drugim ivim vakcinama. Razmaci izmeu davanja dve doze iste vakcine ne smeju biti krai od preporuenih minimalnih intervala izmeu doza. Razmaci izmeu davanja mrtvih vakcina i imunoglobulina nisu potrebni. Razmaci izmeu davanja ivih vakcina i imunoglobulina potrebni su u sledeim sluajevima: 1) ukoliko su transfuzija, derivati krvi koji sadre antitela ili imunoglobulini dati u razmaku kraem od 14 dana nakon davanja ive virusne vakcine, iva vakcina se mora dati ponovo u predvienom razmaku nakon imunoglobulina, osim oralne polio vakcine koja se u tom sluaju ne mora ponoviti; 2) ako je data transfuzija, derivati krvi koji sadre antitela ili imunoglobulin, iva vakcina se moe dati najranije posle tri meseca, a prema savetu imunologa, osim oralne polio vakcine koja moe da se da u bilo kom razmaku posle davanja navedenih preparata.

lan 5
Aktivna imunizacija protiv zaraznih bolesti sprovodi se tokom cele godine.

Aktivna imunizacija sprovodi se sve dok se ne imunizuju sva lica za koja je propisana imunizacija, osim lica kod kojih su utvrene trajne kontraindikacije. Pasivna imunizacija sprovodi se po indikacijama.

II KONTRAINDIKACIJE
lan 6
Epidemija zarazne bolesti protiv koje se sprovodi imunizacija nije kontraindikacija za imunizaciju lica protiv te bolesti. Epidemija jedne zarazne bolesti moe biti privremena kontraindikacija za sprovoenje imunizacije protiv drugih zaraznih bolesti (izuzev protiv: besnila, akutnog virusnog hepatitisa B i tetanusa, kod eksponiranih i povreenih lica), na osnovu miljenja epidemioloke slube nadlene zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie optina, odnosno grada i nadlene zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju Republike.

lan 7
Imunizacija protiv zaraznih bolesti ne moe se sprovoditi kod lica kod kojih postoje kontraindikacije, sve dok one postoje. Kontraindikacije za imunizaciju pojedinih lica protiv zaraznih bolesti mogu biti opte i posebne, a po trajanju - privremene ili trajne.

lan 8
Opte kontraindikacije za aktivnu imunizaciju jesu: 1) akutne bolesti; 2) febrilna stanja; 3) anafilaksija na komponente vakcine; 4) tee neeljene reakcije na prethodnu dozu vakcine.

Osim kontraindikacija iz stava 1. ove take, kontraindikacije za ive virusne vakcine jesu i: 1) stanja smanjene otpornosti (imunodeficijentna stanja usled: malignih bolesti, terapije antimetabolicima, veim dozama kortikosteroida, alkilirajuim jedinjenjima ili radijacijom i druga utvrena stanja imunosupresije); 2) trudnoa. Kontraindikacije ne odnose se na imunizaciju kod eksponiranih i povreenih lica protiv besnila, akutnog virusnog hepatitisa B i tetanusa, osim u sluaju anafilaksije na komponente vakcine protiv besnila, akutnog virusnog hepatitisa B i tetanusa, kada se moe dati samo specifini imunoglobulin. Posebne kontraindikacije za aktivnu imunizaciju navedene su uz svaku imunizaciju posebno.

lan 9
Privremenu kontraindikaciju za imunizaciju protiv odreene zarazne bolesti utvruje doktor medicine koji sprovodi imunizaciju, odnosno pod ijim se nadzorom ona sprovodi, pregledom lica koja se imunizuju i uvidom u zdravstvenu dokumentaciju tih lica. Postojanje privremene kontraindikacije upisuje se u zdravstvenu dokumentaciju i odreuje se vreme i mesto sprovoenja odloene imunizacije.

lan 10
Trajne kontraindikacije za primenu odreene vakcine kod pojedinih lica odreuje Struni tim za kontraindikacije (u daljem tekstu: Struni tim) na zahtev doktora medicine koji sprovodi imunizaciju. Nadlena zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju Republike na predlog epidemioloke slube zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie optina, odnosno grada odreuje lanove Strunog tima iz stava 1. ovog lana, o emu se vodi posebna evidencija. Struni tim se odreuje za podruje na kojem se nalazi zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada.

Struni tim ine stalni lanovi: 1) doktor medicine specijalista epidemiolog - koordinator; 2) doktor medicine specijalista pedijatar. Struni tim zaseda na zahtev lekara koji sprovodi imunizaciju i koji podnosi zahtev za utvrivanje trajne kontraindikacije za sprovoenje imunizacije odreenom vakcinom kod pojedinog lica ili na zahtev nadlene epidemioloke slube zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada nakon istraivanja prijavljene neeljene reakcije. Zahtev iz stava 5. ovog lana lekar podnosi na Obrascu br. 1, a nadlena epidemioloka sluba na Obrascu br. 1A. Obrasci iz stava 6. ovog lana odtampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. Lekar koji podnosi zahtev za utvrivanje trajne kontraindikacije za imunizaciju odreenom vakcinom pojedinog lica uestvuje u radu Strunog tima do utvrivanja trajne kontraindikacije. Na zahtev stalnih lanova Strunog tima u radu Strunog tima mogu uestvovati i povremeni lanovi: 1) doktor medicine specijalista pedijatar; 2) doktor medicine specijalista neurolog; 3) doktor medicine pedijatar, subspecijalista - neonatolog; 4) doktor medicine internista, subspecijalista - imunolog; 5) doktor medicine i druge specijalnosti, odnosno subspecijalnosti drugih grana medicine, po potrebi.

lan 11

Struni tim utvruje trajnu kontraindikaciju za imunizaciju odreenom vakcinom i o tome izdaje potvrdu. Potvrda se izdaje ako se utvrdi postojanje trajne kontraindikacije za imunizaciju protiv odreene bolesti odreenom vakcinom, ili ako se utvrdi tea neeljena reakcija na prethodno datu dozu vakcine. Potvrda iz stava 1. ovog lana izdaje se na Obrascu br. 2 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Potvrda Strunog tima upisuje se u zdravstvenu dokumentaciju pacijenta (zdravstveni karton, karton imunizacije, zdravstvenu knjiicu i lini karton o izvrenim imunizacijama). Nadlene zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju vie optina, odnosno grada i nadlena zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju Republike vode evidenciju svih izdatih potvrda.

III IMUNIZACIJA PROTIV ODREENIH ZARAZNIH BOLESTI

lan 12
Imunizacija protiv odreenih zaraznih bolesti, obuhvata: 1) obaveznu aktivnu imunizaciju lica odreenog uzrasta; 2) obaveznu imunizaciju lica eksponiranih odreenim zaraznim bolestima; 3) aktivnu imunizaciju lica po klinikim indikacijama; 4) aktivnu imunizaciju putnika u meunarodnom saobraaju.

1) Obavezna aktivna imunizacija lica odreenog uzrasta 1.1. Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze lan 13
Vakcinacija protiv tuberkuloze sprovodi se vakcinom dobijenom od Bacillus Calmette-Guerin (u daljem tekstu: BCG vakcina) kod dece u prvoj godini ivota s ciljem spreavanja

odreenih klinikih oblika tuberkuloze (tuberkulozni meningitis, diseminovani oblici tuberkuloze).

lan 14
Deca u prvoj godini ivota vakciniu se BCG vakcinom prilikom otputanja iz porodilita, a deca roena izvan porodilita do navrena dva meseca ivota. Deca koja nisu mogla biti vakcinisana u porodilitu, odnosno do navrena dva meseca ivota moraju se vakcinisati do navrenih 12 meseci ivota.

lan 15
Vakcina BCG daje se u dozi 0,05 ml, intradermalno u predeo deltoidnog miia, na spoju spoljne i unutranje strane leve nadlaktice.

lan 16
Osim optih kontraindikacija iz lana 8. ovog pravilnika, za vakcinaciju protiv tuberkuloze posebne kontraindikacije su poremeaji celularnog imuniteta usled HIV infekcije i drugih uzroka.

1.2. Aktivna imunizacija protiv deije paralize lan 17

Vakcinacija protiv deije paralize sprovodi se kod dece od navrena dva meseca do navrenih 14 godina ivota.

lan 18
Vakcinacija protiv deije paralize sprovodi se ivom oralnom polio vakcinom (u daljem tekstu: OPV) i mrtvom, inaktivisanom polio vakcinom (u daljem tekstu: IPV). Vakcinacija protiv deije paralize zapoinje kad dete navri dva meseca i mora se zavriti do est meseci ivota, a najkasnije do navrenih 12 meseci ivota.

Vakcinacija sa OPV sprovodi se sa tri doze u razmacima koji ne mogu biti krai od est nedelja, osim u sluaju utvrene epidemioloke indikacije kada se moe dati u razmaku od mesec dana. Lice kod kojeg Struni tim iz lana 11. ovog pravilnika utvrdi postojanje trajne kontraindikacije za primenu OPV, vakcinie se sa IPV. Vakcinacija sa IPV sprovodi se u sluajevima imunodeficijencije, a daje se u tri doze u razmaku koji ne moe biti krai od etiri nedelje. Ukoliko do navrenih 12 meseci ivota vakcinacija deteta nije zapoeta primenom prve doze OPV, vakcinacija protiv deije paralize sprovodi se davanjem prve doze IPV, a nastavlja se nakon mesec dana sa tri doze OPV u preporuenim razmacima.

lan 19
Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze OPV, osim u sluajevima imunodeficijencije kada se daje jedna doza IPV. Prva revakcinacija protiv deije paralize sprovodi se kod dece godinu dana od zavretaka potpune vakcinacije, a najranije po isteku est meseci od zavretka potpune vakcinacije, u sluaju utvrene epidemioloke indikacije. Druga revakcinacija protiv deije paralize sprovodi se pre upisa u prvi razred osnovne kole, najkasnije do navrenih sedam godina ivota. Trea revakcinacija protiv deije paralize sprovodi se u zavrnom razredu osnovne kole, najkasnije do navrenih 14 godina ivota. OPV daje se ukapavanjem dve kapi vakcine u usta, a IPV se daje intramuskularno u dozi od 0,5 ml u deltoidni mii.

1.3. Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kalja lan 20

Vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kalja zapoinje kad dete navri dva meseca ivota i mora se zavriti do navrenih est meseci ivota deteta, a najkasnije do navrenih 12 meseci ivota. Ako se iz bilo kojih razloga vakcinacija iz stava 1. ovog lana ne sprovede u roku ili se ne sprovede potpuno, dete e se vakcinisati u periodu i posle navrenih 12 meseci, a najkasnije do navrenih pet godina ivota deteta.

lan 21
Potpuna vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kalja sprovodi se kombinovanom vakcinom protiv difterije, tetanusa i velikog kalja (u daljem tekstu: DTP vakcinom), u tri doze.

lan 22
Razmak izmeu dve doze DTP vakcine ne sme biti krai od jednog meseca.

lan 23
Pored optih kontraindikacija iz lana 8. ovog pravilnika - posebne kontraindikacije za vakcinaciju protiv velikog kalja DTP vakcinom su evolutivna neuroloka oboljenja (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi, progresivna encefalopatija).

lan 24
Vakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se kod dece od navrena dva meseca do navrenih 14 godina ivota. Dete uzrasta od navrena dva meseca do navrenih pet godina ivota kod kojeg se utvrdi postojanje trajne kontraindikacije za primenu DTP vakcine zbog posebne kontraindikacije za vakcinaciju protiv velikog kalja, vakcinie se kombinovanom vakcinom protiv difterije i tetanusa (u daljem tekstu: DT vakcina), na nain kao DTP vakcinom. Dete uzrasta od navrena dva meseca do navrenih pet godina ivota kod kojeg se utvrdi postojanje trajne kontraindikacije za primenu DTP vakcine zbog tee neeljene reakcije na prethodnu dozu DTP vakcine, vakcinie se DT vakcinom ili kombinovanom vakcinom protiv

difterije, tetanusa sa acelularnom pertusis komponentom (u daljem tekstu: DTaP vakcina) na nain koji utvrdi Struni tim iz lana 11. ovog pravilnika. Vakcinacija protiv difterije i tetanusa dece od navrenih pet do navrenih sedam godina ivota sprovodi se DT vakcinom. Vakcinacija protiv difterije i tetanusa lica starijih od sedam godina sprovodi se kombinovanom vakcinom protiv difterije i tetanusa za odrasle (u daljem tekstu: dT vakcina).

lan 25
Vakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se i kod dece od navrenih pet do navrenih 14 godina ivota, ako do tada nisu vakcinisana protiv tih bolesti, ili ako nema dokaza da su vakcinisana davanjem tri doze kombinovane vakcine, i to: prva doza odgovarajue vakcine (DT ili dT vakcine) daje se odmah, druga doza u razmaku ne kraem od mesec dana od prethodne prve doze vakcine, a trea doza u razmaku ne kraem od est meseci od prethodne druge doze. Nepotpuno vakcinisani koji su ranije primili samo jednu dozu vakcine koja sadri komponente protiv difterije i tetanusa, primaju nedostajue doze, do ukupno tri doze i to, drugu dozu odmah; treu dozu u razmaku ne kraem od mesec dana od druge doze. Nepotpuno vakcinisani koji su ranije primili dve doze vakcine koja sadri komponente protiv difterije i tetanusa primaju nedostajuu treu dozu odmah.

lan 26
Vakcinacija protiv tetanusa sprovodi se i kod lica starijih od 14 godina ivota, ako do tada nisu vakcinisana protiv te bolesti, ili ako nema dokaza o vakcinaciji davanjem tri doze vakcine protiv tetanusa (u daljem tekstu: TT vakcina), i to: prva doza daje se odmah, druga doza u razmaku ne kraem od mesec dana, a trea doza u razmaku ne kraem od est meseci od prijema druge doze vakcine. Vakcinacija protiv tetanusa sprovodi se i kod lica starijih od 14 godina ivota, ako su nepotpuno vakcinisana, a primili su jednu ili dve doze vakcine, davanjem nedostajuih doza do ukupno tri doze.

lan 27
Revakcinacija se sprovodi godinu dana nakon potpune vakcinacije. Prva revakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kalja sprovodi se jednom dozom DTP vakcine kad protekne jedna godina od potpune vakcinacije, a najkasnije do navrenih pet godina ivota deteta. Druga revakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se jednom dozom DT vakcine pre upisa u prvi razred osnovne kole, odnosno do navrenih sedam godina ivota deteta. Trea revakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se jednom dozom dT vakcine u zavrnom razredu osnovne kole, odnosno do navrenih 14 godina ivota deteta. Naredne etiri revakcinacije protiv tetanusa sprovode se jednom dozom TT vakcine svakih deset godina, nakon navrenih 30 godina ivota. Vakcine DTP, DT, dT, TT daju se u dozi od 0,5 ml intramuskularno u deltoidni mii. Revakcinacija lica iz l. 25, 26. i 42. stav 1. taka 3. sprovodi se godinu dana nakon tree doze odgovarajuom vakcinom.

1.4. Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zauaka i crvenke - rubeole lan 28
Vakcinacija protiv malih boginja, zauaka i crvenke - rubeole sprovodi se kod dece od navrenih 12 meseci do navrenih 14 godina ivota jednom dozom kombinovane ive vakcine protiv malih boginja, zauaka i crvenke - rubeole (u daljem tekstu: MMR vakcine). Vakcinacija MMR vakcinom sprovodi se kad dete navri 12 meseci, a mora se sprovesti najkasnije do navrenih 15 meseci ivota. Vakcinacija protiv malih boginja MMR vakcinom moe se zapoeti kod dece uzrasta od est do 12 meseci ivota, ukoliko epidemioloka sluba zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie optina, odnosno grada utvrdi postojanje epidemioloke indikacije za vakcinaciju. Ponovna vakcinacija ove dece sprovodi se jednom dozom vakcine u uzrastu od navrenih 15 do navrena 24 meseca ivota.

Ako se iz bilo kojih razloga (osim trajnih kontraindikacija) vakcinacija ne sprovede u predvienom roku iz stava 2. ovog lana, dete e se vakcinisati do navrenih 14 godina ivota. Revakcinacija protiv malih boginja, zauaka i crvenke - rubeole sprovodi se redovno do navrenih sedam godina ivota, odnosno pre upisa u prvi razred osnovne kole, jednom dozom MMR vakcine. Ako se iz bilo kojih razloga (osim trajnih kontraindikacija) revakcinacija ne sprovede u predvienom roku iz stava 5. ovog lana, dete e se revakcinisati do navrenih 14 godina ivota. Vakcina se daje duboko supkutano, ili intramuskularno u dozi od 0,5 ml u deltoidni mii.

1.5. Aktivna imunizacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B lan 29

Vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B (u daljem tekstu: HB vakcina) proizvedenom metodom genetskog inenjeringa. Vakcinacijom se obuhvataju: 1) novoroenad; 2) nevakcinisana deca u 12 godini ivota, odnosno u estom razredu osnovne kole.

lan 30
Vakcinacija novoroenadi sprovodi se davanjem tri doze HB vakcine. Prva doza vakcine, deci koja su roena u porodilitu, daje se u porodilitu u roku do 24 sata po roenju. Prva doza vakcine deci koja nisu roena u porodilitu mora se dati odmah u nadlenom domu zdravlja.

Druga doza vakcine daje se u razmaku koji ne sme biti krai od mesec dana nakon prve doze HB vakcine. Trea doza vakcine daje se u razmaku ne kraem od est meseci nakon prve doze HB vakcine, odnosno ne kraem od dva meseca nakon davanja druge doze. Vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B mora se zavriti najkasnije do navrenih 12 meseci ivota deteta. Nepotpuno vakcinisana deca nakon 12 meseci ivota primaju nedostajue doze.

lan 31
Novoroenad i odojad dobijaju dozu od 0,5 ml (pedijatrijska doza HB vakcine) intramuskularno u anterolateralni deo natkolenice (bedra).

lan 32
Vakcinisanje dece u 12 godini ivota, odnosno u estom razredu osnovne kole sprovodi se davanjem tri doze HB vakcine za odrasle (1,0 ml) po emi 0,1. i 6. meseca, koja je preporuena od strane Svetske zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: SZO). Vakcina se daje duboko intramuskularno u deltoidni mii.

1.6. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B" lan 33
Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B" sprovodi se konjugovanom vakcinom protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B" (u daljem tekstu: Hib vakcina). Vakcinacija Hib vakcinom dece uzrasta od navrena dva meseca do navrenih est meseci ivota sprovodi se davanjem tri doze Hib vakcine istovremeno sa dozama DTP vakcine, u suprotni ekstremitet.

Ukoliko vakcinacija Hib vakcinom nije zapoeta do navrenih est meseci ivota sprovodi se davanjem dve doze u razmaku koji ne sme biti krai od mesec dana. Ukoliko vakcinacija Hib vakcinom nije zapoeta do navrenih 12 meseci ivota sprovodi se davanjem jedne doze do navrenih 24 meseca ivota. Hib vakcina daje se intramuskularno u anterolateralni deo natkolenice.

2) Obavezna imunizacija lica eksponiranih odreenim zaraznim bolestima 2.1. Aktivna i pasivna imunizacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B lan 34
Obavezna vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se kod svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica u zdravstvenim ustanovama, ukljuujui i uenike i studente zdravstveno-obrazovne struke, koji dolaze u neposredan kontakt sa infektivnim materijalom (krv ili serum). Pored lica iz stava 1. ove take, vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se, i kod: 1) hemofiliara; 2) bolesnika na dijalizi; 3) polnih partnera HBsAg pozitivnih lica; 4) tienika ustanova socijalne zatite; 5) intravenskih narkomana; 6) insulin zavisnih bolesnika od eerne bolesti; 7) novoroenadi HBsAg pozitivnih majki.

lan 35

Za vakcinaciju dece mlae od deset godina daje se pedijatrijska doza (0,5 ml), a za vakcinaciju lica starijih od deset godina doza za odrasle (1 ml).

lan 36
Vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se sa tri doze intramuskularnim davanjem HB vakcine po emi: 0,1. i 6. meseca. Vakcinacija lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom i vakcinacija novoroenadi HBsAg pozitivnih majki sprovodi se sa etiri doze po emi 0, 1, 2. i 12. meseca. Nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom (krv ili serum) i novoroenad HBsAg pozitivnih majki obavezno se zatiuju i intramuskularnim davanjem hepatitis B imunoglobulina (u daljem tekstu: HBIG) u koliini koju preporuuje proizvoa, odmah po akcidentu, odnosno roenju, a najkasnije do 12 sati od momenta akcidenta, odnosno roenja. HBIG se daje istovremeno sa prvom dozom vakcine, u suprotni ekstremitet. Vakcinacija pacijenata pre stupanja na dijalizu sprovodi se sa etiri doze po emi 0,1, 2. i 6. meseca davanjem dvostruke doze za odreeni uzrast.

lan 37
Revakcinacija se sprovodi u sluajevima imunodeficijencije i kod bolesnika na dijalizi, jednom dozom HB vakcine, pet godina posle potpune vakcinacije.

2.2. Aktivna i pasivna imunizacija protiv besnila lan 38

Aktivna imunizacija protiv besnila sprovodi se savremenim inaktivisanim vakcinama protiv besnila za humanu upotrebu, proizvedenim na kulturi elija koje preporuuje SZO, sa potencijom od najmanje 2.5 I.J. po pojedinanoj dozi. Pasivna imunizacija protiv besnila sprovodi se primenom humanog antirabikog imunoglobulina.

lan 39
Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se kod lica koja su profesionalno izloena infekciji virusom besnila, i to: laboratorijski radnici koji su neposredno izloeni virusu besnila, veterinari, veterinarski tehniari, veterinarski higijeniari, zoohigijeniari, lovouvari, umari i preparatori ivotinja, krznari (lica koja odvajaju krzno sa leeva ivotinja i pripremaju ga za dalju upotrebu) i lica koja profesionalno dolaze u kontakt sa slepim mievima. Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se davanjem tri pojedinane doze vakcine protiv besnila u deltoidni mii, naizmenino u naspramnu ruku, po emi 0, 7. i 21. dana. Kontrola imuniteta je obavezna kod preekspoziciono potpuno vakcinisanih u periodu od dve do etiri nedelje nakon poslednje date doze. Kod laboratorijskih radnika neposredno izloenih virusu besnila, redovna kontrola imuniteta sprovodi se svakih est meseci, a kod ostalih lica profesionalno izloenih virusu besnila svakih 12 meseci. Ukoliko je nivo zatitnih antitela manji od 0.5 I.J./ml odreen RFFIT metodom (Rapid Fluorescent Focus Inhibition Test) lice se revakcinie jednom dozom vakcine u deltoidni mii. Ukoliko je nivo zatitnih antitela vei ili jednak 0.5 I.J./ml odreen RFFIT metodom nije potrebna revakcinacija.

lan 40
Postekspoziciona obavezna imunizacija protiv besnila sprovodi se kod: 1) lica koje je ugrizla ili na drugi nain ozledila besna ili na besnilo sumnjiva divlja ili domaa ivotinja; 2) lica koje je ugrizao pas ili maka nepoznatog vlasnika, koji se ne mogu drati pod desetodnevnim veterinarskim nadzorom;

3) lica koje je ugrizao pas ili maka koji u toku deset dana od dana ozlede, pokau znake besnila, uginu, budu ubijeni ili odlutaju, a besnilo ivotinje se ne moe iskljuiti laboratorijskim pregledom; 4) lice koje se moglo zaraziti virusom besnila preko sluzokoe ili oteene koe.

lan 41
Imunizacija protiv besnila sprovodi se odmah po utvrivanju indikacije, davanjem pet pojedinanih doza vakcine protiv besnila u deltoidni mii a kod male dece u anterolateralni deo natkolenice, intramuskularno, naizmenino u suprotni ekstremitet, po emi: 0, 3, 7, 14. i 28. dana. Istovremeno sa davanjem prve doze vakcine protiv besnila, u svim sluajevima, daje se jednokratno i humani antirabijski imunoglobulin (u daljem tekstu: HRIG) u dozi od 20 I.J. na kilogram telesne mase. HRIG se infiltruje u ranu i oko rane, a ostatak potrebne koliine daje se intramuskularno u glutealnu regiju. HRIG se aplikuje u svim sluajevima, bez obzira na vreme proteklo od ekspozicije virusu besnila. Potrebna koliina HRIG-a ne sme da se prekorai. Ukoliko je postekspoziciona imunizacija zapoeta davanjem samo vakcine, naknadno davanje HRIG-a se moe primeniti najkasnije do osmog dana od zapoete vakcinacije. Kontrola imuniteta je obavezna kod postekspoziciono potpuno vakcinisanih lica u periodu od dve do etiri nedelje nakon poslednje date doze, i to: 1) kod lica ozleenih od ivotinje kod koje je besnilo utvreno laboratorijskim pregledom; 2) kod lica ozleenih od ivotinje kod koje je na osnovu anamnestikih podataka i veterinarskog nalaza postavljena sumnja na besnilo; 3) kod lica sa dokazanom imunosupresijom.

Ukoliko je nivo zatitnih antitela manji od 0.5 I.J./ml, odreen RFFIT metodom, lice se revakcinie jednom dozom vakcine, a lica sa dokazanom imunosupresijom revakciniu se istovremenim davanjem dve doze vakcine protiv besnila, i to u oba deltoidna miia po jednu dozu. Ukoliko je nivo zatitnih antitela vei ili jednak 0.5 I.J./ml, odreen RFFIT metodom nije potrebna revakcinacija. Kod lica koja su kompletno vakcinisana protiv besnila primenom savremenih vakcina protiv besnila sa kulture elija, u skladu sa preporukama SZO, nakon ponovno utvrene indikacije iz lana 40. ovog pravilnika, sprovodi se vakcinacija davanjem dve pojedinane doze vakcine protiv besnila u deltoidni mii, po emi 0. i 3. dana, bez davanja HRIG-a. Kontrola imuniteta kod lica iz stava 10. ovog lana vri se kao i obavezna kontrola imuniteta kod postekspoziciono potpuno imunizovanih lica. Kod lica koja su nekompletno vakcinisana, ili kod kojih ne postoji dokumentacija o vakcinaciji, ili kod kojih postoji dokazana imunosupresija, nakon ponovno utvrene indikacije iz lana 40. ovog pravilnika, sprovodi se kompletna aktivna i pasivna imunizacija u skladu sa ovim lanom. Istovremeno sa imunizacijom protiv besnila sprovodi se imunizacija protiv tetanusa, u skladu sa ovim pravilnikom.

2.3. Aktivna i pasivna imunizacija protiv tetanusa kod povreenih lica lan 42
Imunizacija protiv tetanusa kod povreenih lica sprovodi se vakcinisanjem adsorbovanom TT vakcinom i humanim antitetanusnim imunoglobulinom (HTIG) na sledei nain: 1) lica koja su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast, a od poslednje doze do povrede je prolo manje od deset godina, ne dobijaju ni vakcinu ni HTIG; 2) lica koja su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast, a od poslednje doze do povrede je prolo vie od deset godina, dobijaju jednu dozu TT vakcine i 250 I.J. HTIG, odmah po povreivanju;

3) lica koja nisu vakcinisana, lica koja su nepotpuno vakcinisana ili nemaju dokaze o imunizaciji protiv tetanusa, dobijaju etiri doze: prvu dozu TT vakcine odmah, drugu dozu u razmaku ne kraem od mesec dana, treu dozu est meseci nakon druge doze, a revakcinacija se vri etvrtom dozom, godinu dana nakon tree doze. Ova lica dobijaju i HTIG sa prvom dozom vakcine, odmah po povreivanju. Vakcine TT i HTIG daju se istovremeno, intramuskularno u suprotni ekstremitet.

3) Aktivna imunizacija po klinikim indikacijama 3.1. Aktivna imunizacija protiv gripa lan 43
Vakcinacija protiv gripa sprovodi se inaktivisanom vakcinom protiv gripa spravljenom od celih virusa ili SPLIT vakcinom koja sadri delove virusa odgovorne za imunitet. Prema klinikim indikacijama, vakcinacija se sprovodi kod svih lica starijih od est meseci sa hroninim poremeajima plunog i kardiovaskularnog sistema i sa metabolikim poremeajima (ukljuujui eernu bolest), bubrenom disfunkcijom, hemoglobinopatijom, imunosupresijom i dr. Prema epidemiolokim indikacijama vakcinacija se sprovodi: 1) kod lica smetenih u gerontolokim centrima i kod lica zaposlenih u gerontolokim centrima; 2) kod dece, omladine i starih lica smetenih u ustanovama socijalne zatite i kod lica zaposlenih u tim ustanovama; 3) kod lica zaposlenih u objektima u kojima se obavlja zdravstvena delatnost, a naroito u odeljenjima sa poveanim rizikom, stacionarima za hronino obolela lica i dr; 4) kod lica zaposlenih u javnim slubama posebno eksponiranih infekciji; 5) kod lica starijih od 65 godina ivota.

lan 44

Za zatitu dece uzrasta od navrenih est meseci do navrenih osam godina ivota koristi se iskljuivo SPLIT vakcina. Deca koja se prvi put vakciniu dobijaju dve doze vakcine u razmaku od 30 dana, a narednih godina samo po jednu dozu vakcine. Deca od navrenih est meseci do navrene tri godine ivota dobijaju 0,25 ml SPLIT vakcine, a deca uzrasta od navrene tri do navrenih osam godina ivota dobijaju dozu za odrasle (0,5 ml). Sva lica starija od osam godina ivota vakciniu se samo jednom dozom celovirusne ili SPLIT vakcine (0,5 ml). Vakcina se daje intramuskularno ili duboko supkutano u deltoidnu regiju.

3.2. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B" lan 45
Vakcinacija, protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B" sprovodi se Hib vakcinom, prema klinikim indikacijama, kod dece starije od dve godine ivota bez obzira na prethodni vakcinalni status, u sluajevima: 1) transplantacije organa i tkiva; 2) splenektomije i srpaste anemije; 3) hemioterapije i terapije zraenjem kod malignih tumora; 4) simptomatske i asimptomatske HIV infekcije; 5) kod drugih kliniki utvrenih imunodeficijencija. Vakcinacija se sprovodi sa jednom dozom vakcine: 1) u periodu 14 i vie dana pre planirane transplantacije, elektivne splenektomije, terapije zraenjem ili hemioterapije kod malignih tumora;

2) kod asimptomatske HIV infekcije. Vakcinacija se sprovodi sa dve doze vakcine u razmaku ne kraem od mesec dana u sledeim sluajevima: 1) posle izvrene transplantacije organa i tkiva u toku imunosupresivne terapije, a prema savetu imunologa; 2) kad slezina nije u funkciji ili 14 i vie dana posle izvrene splenektomije; 3) srpaste anemije; 4) u toku hemioterapije ili terapije zraenjem malignih tumora; 5) simptomatske HIV infekcije; 6) kod drugih kliniki utvrenih imunodeficijencija.

3.3. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije (pneumokokom) lan 46
Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije (pneumokokom) vri se polisaharidnom vakcinom po klinikim indikacijama, u sledeim sluajevima: 1) anatomske ili funkcionalne asplenije; 2) srpaste anemije; 3) hronine kardiovaskularne i plune bolesti; 4) eerne bolesti; 5) hroninog oboljenja jetre; 6) hroninog oboljenja bubrega; 7) nefrotskog sindroma;

8) alkoholizama; 9) simptomatske i asimptomatske HIV infekcije; 10) transplantacije organa i tkiva; 11) malignog oboljenja; 12) lica starijih od 65 godina ivota u kolektivnom smetaju. Vakcinacija se sprovodi jednom dozom vakcine kod dece starije od dve godine i kod odraslih.

lan 47
Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine tri do pet godina nakon vakcinacije.

lan 48
Polisaharidna vakcina daje se intramuskularno ili supkutano u dozi od 0,5 ml u deltoidnu regiju.

3.4. Aktivna imunizacija protiv meningokoknog meningitisa lan 49

Vakcinacija protiv meningokoknog meningitisa sprovodi se polisaharidnom vakcinom po klinikim indikacijama kod dece starije od dve godine i kod odraslih.

lan 50
Klinike indikacije za primenu vakcine protiv meningokoknog meningitisa jesu: 1) anatomska i funkcionalna asplenija (splenektomija, srpasta anemija); 2) imunodeficijencija komplementa (C5-C9).

lan 51

Vakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze polisaharidne vakcine protiv meningokoknog meningitisa odmah po utvrivanju indikacije. Revakcinacija se sprovodi u razmaku ne kraem od tri godine od izvrene vakcinacije u sluaju da indikacije i dalje postoje. Revakcinacija polisaharidnom vakcinom moe se sprovoditi i ukoliko je osoba prethodno vakcinisana konjugovanom vakcinom. Vakcina protiv meningokoknog meningitisa daje se supkutano u dozi od 0,5 ml u deltoidnu regiju.

3.5. Aktivna imunizacija protiv velikog kalja lan 52

Vakcinacija dece od dva meseca do pet godina ivota acelularnom vakcinom protiv velikog kalja (DTaP) sprovodi se na osnovu klinikih indikacija. Klinike indikacije za davanje DTaP vakcine jesu: 1) temperatura (rektalna) 40C i vea od 40C u roku 48 asova od prethodne doze DTP vakcine, a koja nije u vezi sa drugim moguim uzrokom; 2) uporan, neutean pla koji traje tri sata ili due, a javlja se u roku 48 asova od prethodne doze DTP vakcine; 3) kolaps ili stanje slino oku (hipotonine-hiposenzitivne epizode) u roku 48 asova od prethodne doze DTP vakcine; 4) konvulzije bilo febrilne ili afebrilne koje se javljaju unutar tri dana od prethodne doze DTP vakcine. Kliniku indikaciju za davanje DTaP vakcine iz stava 2. ovog lana utvruje Struni tim iz lana 10. ovog pravilnika nakon razmatranja prijave neeljene reakcije na prethodnu dozu DTP vakcine. Vakcina DTaP aplikuje se na nain koji je predvien struno-metodolokim uputstvom.

Vakcina DTaP kontraindikovana je kod evolutivnih neurolokih oboljenja kao i za DTP vakcinu to utvruje Struni tim iz lana 11. ovog pravilnika.

3.6. Imunizacija protiv drugih zaraznih bolesti lan 53

Imunizacija protiv drugih zaraznih bolesti koje nisu navedene u l. 12-52. ovog pravilnika, sprovodi se u skladu sa lanom 1. stav 2. ovog pravilnika i u skladu sa preporukama SZO.

4) Aktivna imunizacija putnika u meunarodnom saobraaju lan 54

Putnici u meunarodnom saobraaju vakciniu se ako putuju u zemlje koje zahtevaju odreenu vakcinaciju i prema epidemiolokim indikacijama, u skladu sa Meunarodnim zdravstvenim pravilnikom protiv sledeih bolesti: 1) ute groznice; 2) meningokoknog meningitisa; 3) trbunog tifusa; 4) kolere; 5) difterije; 6) drugih zaraznih bolesti (akutnog virusnog hepatitisa B, besnilo, tetanus, malih boginja i dr).

IV HEMIOPROFILAKSA ODREENIH ZARAZNIH BOLESTI

1. Hemioprofilaksa tuberkuloze lan 55
Odluka o hemioprofilaksi tuberkuloze donosi se uz konsultaciju sa lekarom pneumoftiziologom. Hemioprofilaksa tuberkuloze sprovodi se:

1) kod dece iz bliskog kontakta sa obolelim od direktno pozitivne tuberkuloze ili tekih oblika plune tuberkuloze; 2) kod HIV pozitivnih osoba i drugih stanja imunosupresije. Hemioprofilaksa se sprovodi: 1) izonijazidom i rifampicinom u trajanju od tri meseca; 2) samo izonijazidom tokom est meseci; 3) samo izonijazidom tokom 12 meseci kod HIV pozitivnih lica ili lica koja imaju druga stanja imunosupresije prema strategiji direktno opservirane kratkotrajne terapije tuberkuloze (DOTS), u skladu sa preporukama SZO.

2. Hemioprofilaksa malarije lan 56

Hemioprofilaksa malarije sprovodi se kod lica pre odlaska, za vreme boravka i po povratku iz zemlje, odnosno podruja u kojima postoji endemija malarije. U skladu sa preporukama SZO zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju Republike blagovremeno dostavlja svom zdravstvenim ustanovama koje obavljaju poslove javnog zdravlja osnovanim za teritoriju vie optina, odnosno grada za leenje malarije preporuke za izbor vrste i doziranje lekova za hemioprofilaksu malarije.

3. Hemioprofilaksa drugih zaraznih bolesti lan 57

Hemioprofilaksa drugih zaraznih bolesti sprovodi se, po epidemiolokim indikacijama, kod lica izloenih tim zaraznim bolestima, a na osnovu preporuka epidemioloke slube zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada.

V PRIJAVA NEELJENIH REAKCIJA POSLE IMUNIZACIJE

lan 58

Neeljena reakcija posle imunizacije je medicinski incident koji se dogodio posle izvrene imunizacije i moe se povezati sa primenom imunobiolokog preparata. Lekar koji utvrdi postojanje neeljene reakcije posle imunizacije svaki pojedinani sluaj odmah prijavljuje (telefonom, faksom, elektronskim putem) epidemiolokoj slubi zdravstvenih ustanova koje obavljaju poslove javnog zdravlja osnovanim za teritoriju vie optina, odnosno grada, i istovremeno im dostavlja prijavu i na Obrascu br. 3 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Zdravstvena ustanova, iji je lekar utvrdio postojanje neeljene reakcije posle imunizacije, dostavlja prijavu o neeljenom dejstvu i Agenciji u skladu sa zakonom. Zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie optina, odnosno grada kopiju prijave obrasca iz stava 2. ovog lana podnose zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike. Epidemioloka sluba zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie optina, odnosno grada istrauje prijavljenu neeljenu reakciju ili sumnju na neeljenu reakciju, ukoliko pripada nekoj od sledeih kategorija: 1) apsces na mestu aplikacije (injekcije); 2) limfadenitis posle davanja BCG vakcine; 3) sluaj smrti za koji postoji sumnja ili zdravstveni radnik smatra da je u vezi sa imunizacijom; 4) poremeaj zdravstvenog stanja za koji postoji sumnja ili zdravstveni radnik smatra da je u vezi sa imunizacijom; 5) po zdravlje opasna ili neoekivana neeljena reakcija za koju se smatra u javnosti ili od strane zdravstvenog radnika da je u vezi sa imunizacijom. Sve neeljene reakcije iz stava 5. ovog lana moraju se proveriti odmah, a najkasnije 48 sati po prijavi.

Dokumentaciju o sprovedenom istraivanju neeljene reakcije nadlena epidemioloka sluba dostavlja Strunom timu iz lana 10. ovog pravilnika. Struni tam donosi zakljuak o utvrenoj teoj neeljenoj reakciji posle imunizacije pojedinih lica odreenom vakcinom (u daljem tekstu: zakljuak) na Obrascu br. 4 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Zakljuak Strunog tima dostavlja se nadlenom doktoru medicine koji je prijavio neeljenu reakciju posle imunizacije. Zakljuak Strunog tima zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie optina, odnosno grada dostavlja se zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovanoj za teritoriju Republike. Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike dostavlja izvetaj o istraivanju sluaja neeljene reakcije proizvoau imunobiolokog preparata, odnosno nosiocu dozvole za stavljanje leka u promet u Republici Srbiji i Agenciji, na Obrascu br. 5 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

VI USLOVI ZA SPROVOENJE IMUNIZACIJE I HEMIOPROFILAKSE PROTIV ODREENIH ZARAZNIH BOLESTI

lan 59
Imunizaciju, kao i zatitu lekovima, organizuju i sprovode nadlene zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici prema utvrenom planu imunizacije, a prema strunom-metodolokom uputstvu u skladu sa Zakonom.

lan 60
Planove imunizacije za narednu godinu zdravstvene ustanove iz lana 59. ovog pravilnika dostavljaju zavodima za javno zdravlje do 15. septembra tekue godine, a zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada dostavljaju objedinjene planove za teritoriju svoje nadlenosti do 1. oktobra tekue godine, zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike.

Objedinjeni plan potreba u vakcinama i imunobiolokim preparatima za narednu godinu zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike dostavlja Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje i Ministarstvu zdravlja do 15. oktobra tekue godine. Na osnovu objedinjenog plana vri se centralizovano snabdevanje svih vakcina i imunobiolokih preparata. Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike, odnosno zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada trebuju vakcine kvartalno i distribuiraju ih do zdravstvenih ustanova koje sprovode imunizaciju na teritoriji svoje nadlenosti.

lan 61
Nadlene zdravstvene ustanove koje sprovode imunizaciju izvetavaju epidemioloke slube nadlenih zdravstvenih ustanova koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina i imunobiolokih preparata u skladu sa struno-metodolokim uputstvom. Obraene izvetaje u elektronskom obliku o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina i imunobiolokih preparata, zdravstvene ustanove koje sprovode imunizaciju dostavljaju epidemiolokim slubama nadlenih zdravstvenih ustanova koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada kvartalno do 15. dana prvog meseca sledeeg kvartala, a zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada objedinjene izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina dostavljaju zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju Republike kvartalno, do kraja prvog meseca sledeeg kvartala. Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju Republike dostavlja objedinjene kvartalne izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i o utroku vakcina i imunobiolokih preparata Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje i Ministarstvu zdravlja.

Godinje izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina i imunobiolokih preparata nadlene zdravstvene ustanove dostavljaju nadlenim zavodima za javno zdravlje do 20. januara naredne godine za prethodnu godinu. Zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada objedinjene izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina dostavljaju zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovanoj za teritoriju Republike do 20. februara naredne godine za prethodnu godinu. Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju Republike dostavlja godinje izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i o utroku vakcina i imunibiolokih preparata svim zdravstvenim ustanovama koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada, Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje i Ministarstvu zdravlja do 1. aprila naredne godine za prethodnu godinu.

lan 62
Vakcine i drugi imunobioloki preparati moraju se transportovati i uvati do njihove upotrebe pod uslovima koje je utvrdio proizvoa, pridravajui se principa hladnog lanca uz obezbeivanje indikatora temperaturnih uslova prilikom njihove isporuke. Dokaz o adekvatnim uslovima transporta i uvanja vakcine i imunobiolokog preparata je postojanje overenog zapisa o nadzoru temperature, a u skladu sa struno-metodolokim uputstvom.

lan 63
Za imunizaciju vakcinama koje se daju parenteralno, upotrebljavaju se autodestruktivni pricevi ili pricevi i igle za jednokratnu upotrebu.

lan 64
Pribor koji je upotrebljen u toku imunizacije (brizgalice, igle, vata, prazne boice od imunobiolokog preparata), kao i boice imunobiolokog preparata koje nisu ispranjene, ali vie nisu za upotrebu iz bilo kojeg razloga, treba prikupljati u namenske kontejnere u skladu sa propisima o bezbednoj imunizacionoj praksi i unititi sa ostalim medicinskim otpadom u skladu sa propisima o bezbednom unitavanju medicinskog otpada.

lan 65
Prilikom sprovoenja imunizacije vakcinama i imunobiolokim preparatima koje se daju parenteralno mora biti obezbeena antiok terapija (ampule adrenalina, kortizonskog preparata sa brzim delovanjem i antihistaminskog preparata).

lan 66
Imunizaciju protiv tuberkuloze i davanje prve doze vakcine protiv akutnog virusnog hepatitisa B, novoroenadi roene u porodilitu, kao i kod novoroenadi HBsAg pozitivnih majki i davanje HBIG, sprovode porodilita. Imunizaciju protiv tuberkuloze i davanje prve doze vakcine protiv hepatitisa B, novoroenadi roene van porodilita, sprovode nadlene zdravstvene ustanove.

lan 67
Nadlene zdravstvene ustanove - porodilita, pri otputanju iz porodilita, dostavljaju podatke o svakom ivoroenom detetu domu zdravlja na ijoj teritoriji roditelji deteta imaju prebivalite. Podaci koji se dostavljaju jesu ime i prezime roditelja, mesto i adresa prebivalita roditelja i datum o izvrenoj imunizaciji novoroeneta protiv tuberkuloze, kao i datum davanja prve doze vakcine protiv hepatitisa B, a kod novoroenadi HBsAg pozitivnih majki i datum davanja HBIG.

lan 68
Nadlene zdravstvene ustanove koje sprovode imunizaciju vode evidenciju u Kartonu imunizacije na Obrascu br. 6 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Ustanove iz stava 1. ovog lana, na osnovu evidencija u Kartonu imunizacije, izdaju i Lini karton o izvrenoj imunizaciji na Obrascu br. 7. koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 69

Radi postizanja potrebnog kolektivnog imuniteta stanovnitva, neophodno je proveriti vakcinalni status na sledei nain: 1) prilikom svake posete doktoru medicine; 2) prilikom upisa u sve vrste predkolskih ustanova; 3) prilikom upisa u sve vrste kola, od osnovne kole do visokoobrazovnih ustanova; 4) prilikom prijema u Vojsku; 5) prilikom povrede u smislu l. 38-41. i lana 42. ovog pravilnika; 6) prilikom prijema dece i omladine na bolniko leenje; 7) na zahtev nadlene zdravstvene ustanove i u drugim sluajevima; 8) kod zamene line karte posle 30 godine ivota podnoenjem dokaza o sprovedenoj vakcinaciji protiv tetanusa; 9) kod ena generativnog doba (15 do 45 godina) pri poseti ginekolokim slubama proverom vakcinalnog statusa protiv tetanusa; 10) serolokim istraivanjima u populaciji. Provera vakcinalnog statusa vri se na osnovu uporeenja priloene dokumentacije o svim prethodnim imunizacijama, po osnovu Linog kartona o izvrenim imunizacijama ili izvoda iz Kartona imunizacije, sa Kalendarom obavezne imunizacije lica odreenog uzrasta. Kalendar obavezne imunizacije lica odreenog uzrasta sadri struno preporueni uzrast lica, odnosno vreme kada se daju odgovarajui imunobioloki preparati, tj. kada se vri obavezna imunizacija lica odreenog uzrasta. Obrazac br. 8 - Kalendar obavezne imunizacije lica odreenog uzrasta odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

VII ZAVRNA ODREDBA

lan 70

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".