Visoka tehnoloka kola strukovnih studija Aranelovac Aranelovac Studijski program: Zatita ivotne sredine Nastavni predmet: Mikrobiologija

a Akademska godina: 2011/12 Semestar sluanja: etvrti

DOMAI RAD

HIV

Profesor: Prof. Mr Ljiljana Pleevi

Kandidat: Vladan okovi

Aranelovac, april 2012. godine

Sadraj:
Definicija AIDS ili side ......................................................................................................................... 4 Znaenje skraenice AIDS ili SIDA ...................................................................................................... 4 ta je HIV .............................................................................................................................................. 5 Razlika izmeu HIV infekcije i AIDS-a ................................................................................................ 5 Kada je otkriven virus? .................................................................................................................. 5 Grupa i familija virusa kojima pripada HIV .................................................................................. 5 Na koji nain i pomou kojih enzima se umnoava? ..................................................................... 5 Veliina virusa ............................................................................................................................... 6 Najvaniji antigeni virusa .............................................................................................................. 6 Nain ulaska u organizam i u eliju ............................................................................................... 6 Replikacija ..................................................................................................................................... 7 ta je period prozora? .................................................................................................................... 7 Da li je osoba u periodu prozora potencijalno infektivna? ............................................................ 8 ta je serokonverzija? .................................................................................................................... 8 Testovi za otkrivanje HIV infekcije ............................................................................................... 8 ta je asimptomatski period? ......................................................................................................... 8 Da li se u asimptomatskom periodu mogu otkriti antitela na HIV? .............................................. 8 Trajanje asimptomatskog perioda .................................................................................................. 8 O epidemiji (incidenca, prevalenca, mortalitet) ..................................................................................... 8 ta je incidenca .............................................................................................................................. 8 ta je prevalenc ............................................................................................................................ 8 ta je mortalitet .............................................................................................................................. 8 Kada je poela epidemija? ............................................................................................................. 9 Epidemioloki parametri ................................................................................................................ 9 Koji pokazatelj je vanije pratiti? .................................................................................................. 9 Epidemioloka situacija u svetu ............................................................................................................. 9 Pretpostavljeni broj inficiranih u svetu .......................................................................................... 9 Epidemioloka situacija po kontinentima ...................................................................................... 9 Epidemioloka situacija u naoj zemlji ................................................................................................ 10 Dominantni put prenosa za HIV infekciju u naoj zemlji............................................................ 10 Teritorijalna distribucija HIV infekcije u naoj zemlji ................................................................ 10 Naini prenoenja HIV infekcije ................................................................................................. 10 Telesne tenosti u kojima se nalazi HIV...................................................................................... 11 "Minimalna infektivna doza" ....................................................................................................... 11 Koje telesne tenosti imaju ("minimalnu infektivnu dozu")? ...................................................... 11 Kako se HIV ne moe preneti? .................................................................................................... 11 "Seksualne igrake" i HIV ........................................................................................................... 11 Da li ulazak virusa u organizam izaziva neke vidljive simptome? .............................................. 11 Posle koliko vremena se javljaju kliniki simptomi kao posledica infekcije?............................. 12 Strana 2

ta moe ubrzati pojavu klinikih simptioma? ............................................................................ 12 Najei simptomi kojima poinju klinike manifestacije HIV infekcije ................................... 12 Oportunistike infekcije ............................................................................................................... 12 ta je DPST (VCCT)? .................................................................................................................. 12 Kada uraditi test na HIV? ............................................................................................................ 12 Koji se testovi najee koriste? .................................................................................................. 13 Koji kondomi postoje i gde mogu da se kupe? ............................................................................ 13 Pravilna upotreba kondoma ......................................................................................................... 14 Bezbedno intravensko ubrizgavanje ............................................................................................ 14 Da li postoji efikasna vakcina protiv HIV-a? .............................................................................. 14 ta je glavna prepreka pronalaenju vakcine protiv HIV-a? ....................................................... 14 Lekovi kojima se moe produiti asimptomatska faza i produiti ivot HIV + i obolele osobe . 14 (HAART) terapija ........................................................................................................................ 14 PEP (post-ekspoziciona profilaksa) ............................................................................................. 15 Gde se lee HIV+ i obolele osobe................................................................................................ 15

Strana 3

O pojmovima AIDS, SIDA i HIV

1: ()

2:

Definicija AIDS ili side

AIDS ili sida predstavlja sindrom steenog gubitka imunoloke odbrane organizma i ujedno je poslednji i najtei stadijum HIV infekcije.

Znaenje skraenice AIDS ili SIDA

AIDS predstavlja skraenicu od Acquired Immune Deficiency Syndrome (na engleskom jeziku, to znai sindrom steenog gubitka inuniteta). SIDA je skraenica od Syndrome d' Immunodeficience Acquise, i ima isto znaenje - na francuskom jeziku, takoe, isto znaenje ima i sida - na naem jeziku (sindrom steenog gubitka imuniteta). Steeni gubitak sposobnosti imunoloke odbrane znai da je neki uzronik onemoguio imuni sistem da se efikasno brani i da savlada invaziju mikrobiolokih inioca koji, kod zdravih ljudi ne dovode do ispoljavanja oboljenja. Strana 4

ta je HIV
HIV je skraenica za virus humane imunodeficijencije (Human Immunodeficiency Virus) koji je uzronik HIV infekcije, odnosno side ili AIDS-a.

Razlika izmeu HIV infekcije i AIDS-a

Osoba koja ima HIV infekciju (HIV pozitivna osoba) inficirana je HIV-om, moe godinama da nema nikakve simptome bolesti, najee se osea sasvim dobro, a s obzirom da moe godinama biti bez ikakvih znakova oboljenja, epidemioloki gledano, ovaj prdstavlja "najopasniji" period za dalje prenoenje virusa, jer se inficirana osoba osea sasvim "zdravo" i najee nije svesna da je inficirana. Kliniki simptomi se javljaju u proseku tek posle nekoliko godina od infekcije (najee 7 do 10, pa i vie godina) i tek kada se pojave klinike manifestacije, kada krene klinika slika bolesti, kaemo da je osoba obolela od AIDS-a, ili side.

Slika 3: HIV infekcija

O virusu
Kada je otkriven virus? U laboratoriji Prof. Luc Montagnier-a u Pasterovom Institutu u Parizu 1983. godine izolovan je jedan virus dobijen iz poveane limfne ljezde obolelog sa znacima steenog gubitka imuniteta i nazvan je LAV (Lymphadenopathy Associated Virus). U laboratoriji Prof. Robert Gallo-a, u NIH (National Institute for Health) Bethesda, SAD 1984. godine izolovan je virus, koji je bio slian sa dva ranije izolovana virusa u istoj laboratoriji koji su izazivali leukemiju T limfocita u ljudi i bili nazvana HTLV I i HTLV II (Human T Leukemia Virus) i nazvan HTLV III Kako je bilo pokazano da su ova dva virusa identina, 1986. godine medjunarodni Komitet ga je nazvao HIV (Human Immunodeficiency Virus). Grupa i familija virusa kojima pripada HIV HIV ima sve karakteristike retrovirusa; pripada familiji virusa Retrovirida, podfamiliji Lentivirida. Na koji nain i pomou kojih enzima se umnoava? U jezgru virusa se nalazi RNK (ribonukleinska kiselina) i neophodni enzimi: reverzna transkriptaza, ribonukleaza i integraza. U genomu se nalaze tri strukturna gena potrebna za replikaciju virusa i sedam regulatornih gena. Oko genoma i enzima jezgra nalazi se proteinski omota, koji predstavlja antigen jezgra protein p24. Na samoj povrini virusa nalazi se lipoproteinski omota, koji nastaje od omotaa elije u kjoj se virus razmnoava, dok drugi deo omotaa potie od samog virusa i njega ine glikoprotein 41 (gp 41) i 120 (gp 120). Strana 5

Ovakav sastav virusa, kao i kasnije saznanje da je dve decenije pre utvrdjivanja ovog oboljenja bilo osoba koje su umrle od posledica HIV, to je potvrdjeno ispitivanjem njihovih seruma koji su sauvani u zamrznutom stanju, sasvim sigurno odbacuje se tvrdnja da je HIV vetaki napravljen. Virus se preko gp120 vezuje za molekul CD4 koji se nalazi na limfocitu (CD4 T limfocitu) i tako ulazi u eliju. Posle ulaska u CD4 T limfocit, virusna RNK se pomou enzima reverzne transkriptaze (obrnuti prepisiva) prepie u DNK dezoksiribonikleinsku kiselinu i ugradi u genom domaina kao provirus. Ovako ugraena virusna DNK koristi normalne mehanizme domainove elije za svoje umnoavanje a unitava CD4 limfocit koji gubi svoju sposobnost odbrane organizma od mikroorganizama. Treba napomenuti da se ovi CD4 receptori takoe nalaze i na povrini drugih elija u manjem broju (glijalne elije mozga, makrofagi, dendritine elije koe, elije u povrinskom sloju sluzokoe creva...). Veliina virusa Veliina HIV-a je 100-140 nm, ima nukleoproteinsko jezgro i dvoslojni lipoproteinski omota. U jezgru se nalazi ribonukleinska kiselina (RNK) i neophodni enzimi. Najvaniji antigeni virusa Najvaniji antigeni virusa su: P24, gp41, gp120. Na povrini omotaa jezgra se nalazi antigen p24 koji predstavlja antigen jezgra protein p24. Na samoj povrini virusa nalazi se lipoproteinski omota, koji delom potie od samog virusa i na njemu se nalaze dva antigena: glikoprotein 41 (gp 41) i 120 (gp 120).

Slika 4: HIV-1 Virion Nain ulaska u organizam i u eliju Virus se vezuje za molekul CD4 koji se nalazi na limfocitu (CD4 T limfocitu) i tako ulazi u eliju. Virus primarno napada (vezuje se) za CD4 limfocite, ali CD4 receptori takoe nalaze i na povrini drugih elija u manjem broju (glijalne elije mozga, makrofagi, dendritine elije koe, elije u povrinskom sloju sluzokoe creva...) tako da se inficirane elije mogu nai u mozgu, limfnim lezdama, timusu, pluima, kostnoj sri, koi i u tankom i debelom crevu. Jedan HIV-om inficiran CD4 limfocit moe u limfnoj lezdi inficirati 400 novih CD4 limfocita.

Strana 6

Slika 5: Vezivanje HIV-a na ciljnu stanicu Replikacija Posle ulaska u CD4 T limfocit, virusna RNK se pomou enzima reverzne transkriptaze (obrnuti prepisiva) prepie u DNK dezoksiribonikleinsku kiselinu i ugradi u genom domaina kao provirus. Ovako ugraena virusna DNK koristi normalne mehanizme domainove elije za svoje umnoavanje, a unitava CD4 limfocit koji gubi svoju sposobnost odbrane organizma od mikroorganizama. Nakon sintetisanja novog virusa, on izlazi iz CD4 limfocita "preruen", to znai da virus koji je uao u eliju (u CD4 limfocit) nije isti (tj. ne prepoznaje ga na imuni sistem) kao onaj koji je izaao iz njega. Taj novi "prerueni" virus dalje ulazi u novi CD4 limfocit, dalje se "preruava" i tako polako unitava imuni sistem.

Slika 6: Replikacija HIV-a

O infekciji
ta je period prozora? Vremenski period od momenta kada se dogodila infekcija do dana kada se testovima mogu otkriti antitela na HIV naziva se "period prozora". U tom periodu po pravilu se ne mogu dokazati antitela koja su specifina za HIV. Ona se najee mogu dokazati tek 4 do 8 nedelja nakon infekcije. Veoma retko, kod nekih osoba serokonverzija, (odnosno pojava antitela) otkrivena je tek 12 do 16 meseci posle infekcije. Ipak i u ovom periodu moe se dokazati prisustvo proteina p24, koji se rutinski retko radi, a predstavlja antigen proteina jezgra virusa i preko njega se sa sigurnou moe utvrditi infekcija HIV-om. Sve navedeno ukazuje da, po pravilu, HIV infekcija protie nezapeno, da osoba koja je inficirana, najee, ne zna da je virus u njoj. Strana 7

Da li je osoba u periodu prozora potencijalno infektivna? U ovom periodu koji se zbog tog "nemog intervala" i naziva "period prozora", postoji infekcija, inficirana osoba je sposobna da prenese virus drugoj osobi, a uobiajeno testiranje ne otkriva prisustvo antitela. ta je serokonverzija? Iz stadijuma primarne infekcije prelazi se u stadijum asimptomske serokonverzije, kada se mogu dokazati antitela na HIV, a ne postoje nikakvi znaci koji bi ukazivali da je osoba inficirana sa HIVom. Serokonverzija zapravo znai produkovanje i pojavljivanje antitela u krvi. Ovaj stadijum moe da traje godinama i on predstavlja, epidemioloki gledano, "najopasniji" period za dalje prenoenje virusa, jer se inficirana osoba osea sasvim "zdravo" i, najee, nije svesna da je inficirana. Testovi za otkrivanje HIV infekcije Za otkrivanje specifinih antitela u krvi, najee se koristi osnovni ELISA test. Kada je ELISA test iz dva uzorka krvi pozitivan, kao potvrdni test koristiti se specifiniji test za otkrivanje antitela (najee Western Blot). Savremeni ELISA testovi, odnosno novije generacije ELISA testova tzv. Ag-At testovi predstavljaju kombinaciju antigen-antitelo testova koji pored antitela na HIV detektuju i povrinski antigen jezgra virusa p24. Takoe, postoje i testovi kojima se otkriva sama struktura virusa (npr. P24) ili detekcija replikacije virusa (PCR) i to ve posle 10 do 14 dana od kada se infekcija dogodila, ali se oni retko koriste za rutinska testiranja. Za sve klijente, a posebno za mlade, veoma je vano znati da tzv. "brzi testovi" koji se sve ee koriste kao "kuni testovi" i koji se mogu kupiti u apotekama nisu predvieni za kunu upotrebu i da ih ne treba koristiti za samotestiranje, pre svega zato to je svakoj osobi neophodna podrka u trenutku kada saznaje rezultat, kakav god on bio, a esto je diskutabilna i njihova validnost (pouzdanost). ta je asimptomatski period? Period koji traje od poetka infekcije (od kada je virus uao u organizam) do kada se pojave prvi simptomi bolesti naziva se asimptomatski period (nekada se on zvao period inkubacije, to se za HIV pokazalo kao neadekvatan termin). Da li se u asimptomatskom periodu mogu otkriti antitela na HIV? U ovom periodu se mogu dokazati antitela na HIV (izuzev u onom kratkom periodu prozora od par nedelja), a ne postoje nikakvi znaci koji bi ukazivali da je osoba inficirana. Trajanje asimptomatskog perioda Ovaj period moe da traje godinama i on pretstavlja, epidemioloki gledano, period veoma pogodan za dalje prenoenje virusa, jer se inficirana osoba osea sasvim "zdravo" i, najee, nije svesna da je inficirana.

O epidemiji (incidenca, prevalenca, mortalitet)

ta je incidence Incidenca je broj novoobolelih osoba (ili ako se naglasi novoinficiranih) od odreene bolesti, u odreenoj populaciji (najee na milion stanovnika) tokom odreenog perioda (najee u toku jedne kalendarske godine). ta je prevalenc Prevalenca predstavlja ukupan broj obolelih osoba u datom trenutku (bez obzira na godinu obolevanja kada su oboleli). Obuhvata obolele iz prethodnih godina, kao i osobe novoobolele u toj godini. Treba napomenuti da je to apsolutni (a ne relativni) broj. ta je mortalitet Mortalitet je broj umrlih osoba od odreene bolesti, u odreenoj populaciji (najee na million stanovnika) tokom odreenog perioda (najee u toku jedne kalendarske godine). Strana 8

Kada je poela epidemija? Centar za kontrolu bolesti (CDC) u Atlanti, u SAD, 05. juna 1981. godine definisao je pojavu novog, do tada nepoznatog oboljenja (kasnije nazvanog) AIDS. Poetak epidemije HIV/AIDS-a vezuje se za ovaj datum. Lekari u Los Anelesu, prvih meseci 1981. godine, otkrili su da se kod jednog broja pacijenata, relativno mladih ljudi, razvilo zapaljenje plua uzrokovano mikroorganizmom Pneumocystis carinii, koja je do tada, takvo oboljenje izazivala samo kod osoba koje su imale oteen imunoloki odbrambeni sistem. Iste te 1981. godine lekari u Njujorku su zapazili kod nekoliko jo jedne grupe pacijenata, kod mladih, dotle potpuno zdravih ljudi, pojavu Kapoi sarkoma, jedne vrste raka koe, koji se takoe javljakod osoba kojima je smanjen imunoloki odbranbeni sistem. Za obe ove grupe pacijenata, tada, bilo je karakteristino da su sve obolele osobe bili mlaimukarci, homoseksualne orijentacije. Meutim, vrlo brzo su se meu obolelima nale osobe oba pola, svih seksualnih orijentacija, zatim osobe koje su intravenski korisnici psihoaktivnih supstanci, kao i primaoci krvi, pre svega hemofiliari (hemofilija je bolest koju karakterie nedostatak jednog krvnog faktora koji omoguava normalno zaustavljanje krvarenja i zbog toga se moraju dobijajti transfuzije, odnosno faktor za zgruavanje krvi, koji nedostaje). Sve ovo upuivalo je na injenicu da se da se ovo novo oboljenje prenosi seksualnim putem i putem krvi. Epidemioloki parametri Da bi se imala realna slika o kretanju HIV epidemije, njenom toku i prognozama neophodno je pratiti broj novoinficiranih u svakoj zemlji iz godine u godinu, u optoj populaciji ili u pojedinim grupacijama ili kategorijama. Naravno, vano je pratiti i broj novoobolelih i umrlih od AIDS-a. Koji pokazatelj je vanije pratiti? Koji pokazatelj je "vanije" pratiti: "Obolele od AIDSa" ili "Novodijagnostikovane HIV pozitivne osobe"? Svakako da su svi navedeni parametri vani za kompletno praenje epidemioloke slike HIV/AIDS-a u svetu, po kontinentima, regionima i za svaku zemlju posebno. Meutim, kada bi trebalo stepenovati po vanosti "da li je znaajnije imati podatke o broju novoinficiranih ili o broju obolelih od AIDS-a" isto epidemioloki gledano, vanije bi bilo imati podatke o broju novoinficiranih osoba jer je to podatak o trenutnoj aktuelnoj realnoj situaciji i prikazuje aktuelno stanje na odreenom podruju, a podatak o broju obolelih (s obzirom da se oboljenje manifestuje i dijagnostikuje nekoliko do deset - dvanaest godina nakon infekcije) govori o situaciji i trendu koji je bio do desetak godina unazad.

Epidemioloka situacija u svetu

Pretpostavljeni broj inficiranih u svetu Svet: Svakih 5 sekundi negde u svetu, jedna osoba se inficira HIV-om, a svakih 15 sekundi jedan ivot se ugasi zbog AIDS-a. SZO i UNAIDS procenjuju da se od poetka epidemije (1981. godine) pa do kraja 2005. godine, u svetu HIV-om inficiralo preko 75 miliona ljudi. U ovom periodu umrlo je preko 35 miliona ljudi, a preko 40 miliona danas ivi sa HIV-om ili sa AIDS-om. Koliko je to zapravo zastraujue jo jasnije pokazuje sledea injenica da se svakog dana u svetu oko 14 000 osoba inficira HIV-om, a od ovog broja svaka druga osoba je izuzetno mlada, tanije, mlaa od 24 godine. Epidemioloka situacija po kontinentima Poslednjih 7-8 godina HIV/AIDS epdemija u Istonoj Evropi i Centralnoj Aziji je vrtoglavom brzinom dostigla velike razmere (oko 1,5 milion infekcija), a epidemijski talas koji je jo uvek u toku, karakterie najdominantniji put prenosa, preko krvi tj. korienja nesterilnog pribora kod intravenske zloupotrebe narkotika. Ako posmatramo Evropu po geografskoj rasprostranjenosti, broj novoobolelih i novoinficiranih u istonoj Evropi velikom brzinom raste, u Zapadnoj Evropi opada, a u Centralnoj Evropi je taj broj konstantan, epidemija ima relativno miran tok, bez veih oscilacija. Strana 9

Epidemioloka situacija u naoj zemlji

Broj HIV pozitivnih, obolelih, umrlih, polna i starosna distribucija Epidemija HIV/AIDS-a u Srbiji zvanino je poela 1985. godine kada su prijavljeni prvi sluajevi AIDS-a, mada je prema podacima Virusoloke laboratorije Instituta za tropske i zarazne bolesti KCS u Beogradu, HIV prisutan u naoj sredini jo od 1981. godine. Prvi sluajevi HIV infekcije, prema podacima Centralnog registra inficiranih, obolelih i umrlih od HIV/AIDS-a u GZZZ Beograd, registrovani su (retroaktivno) 1984. godine. U periodu od 1984. do pred kraj 2005. godine u Srbiji su registrovane 2003 osobe inficiranih HIV-om, (odnos polova m: je 2,6:1). Veina osoba (blizu 90%) je sa teritorije centralne Srbije, i to uglavnom sa podruja grada Beograda (82%), dok je sa podruja Vojvodine prijavljeno preko 10% infekcija. Od ovog broja kod blizu 1300 osoba je dijagnostikovan AIDS (odnos polova iznosi 2,7:1), a u istom periodu preko 900 osoba je umrlo od AIDS-a. Najvei broj inficiranih HIV-om, kako mukaraca (42,7% od svih inficiranih mukaraca), tako i ena (skoro 50% od svih inficiranih ena) pripada dobnoj grupi od 25 do 34 godine. Nije zanemarljiv podatak da je 13,2% inficiranih u uzrastu od 15 do 24 godine. to se tie distribucije po uzrastu meu obolelima, najvei broj AIDS sluajeva pripada kategoriji od 15 do 49 godina (86,1%), pri emu mukarci najvie obolevaju u dobnoj grupi od 35 do 39 godina (skoro etvrtina svih obolelih mukaraca), dok ene obolevaju najvie u uzrastu od 30 do 34 godine (27,2% svih obolelih ena). Uzrast 15-24 godine uestvuje sa 5,3% svih obolelih. Procentualno uee razliitih transmisivnih grupa Kada se posmatra distribucija HIV infekcije po transmisivnim grupama (naini inficiranja) poslednjih godina se uoava izrazit pad novoinficiranih meu intravenskim narkomanima, hemofiliarima i primaocima krvi i krvnih derivata, a sa druge strane izrazit porast novooinficiranih u grupi heteroseksualaca i posebno u grupi homo/biseksualaca. Dominantni put prenosa za HIV infekciju u naoj zemlji Na osnovu svih prethodnih podataka o kretanju broja novodijagnostikovanih HIV pozitivnih osoba i na osnovu podatka o sve veem broju osoba koje su HIV dobile seksualnim putem, moemo zakljuiti da seksualni nain prenoenja HIV infekcije postaje sve dominantniji, tj. dominantan put prenosa za HIV u naoj zemlji. Teritorijalna distribucija HIV infekcije u naoj zemlji Po teritorijalnoj distribuciji veina HIV inficiranih i obolelih od AIDS-a je sa podruja centralne Srbije (blizu 90%), odnosno sa podruja grada Beograda (oko 76% do 80%). U Vojvodini je registrovano oko 10% (sa odnosom muko:ensko 6:1 kod novoregistrovanih HIV+ osoba, u poslednje 2 godine). U centralnoj Srbiji, pored Beograda najvei broj sluajeva registruje se u niavskom, podunavsko-branievskom i borsko-zajearskom okrugu, dok u Vojvodini prednjai junobaki okrug.

Naini prenoenja
Naini prenoenja HIV infekcije Osnovni nain prenoenja HIV infekcije je seksualni kontakt. To je prirodni nain prenoenja i pretstavlja najvei problem u spreavanju irenja infekcije. U spermatinoj tenosti HIV pozitivnog mukaraca, kao i u vaginalnom sekretu ena koje su inficirane, nalazi se dovoljan broj elija inficiranih HIV-om da se i ak seksualnim kontaktom prenese infekcija.Pored seksualnog naina prenoenja HIV infekcija se moe preneti krvlju (najee upotrebom istog prica za intravensko unoenje psihoaktivnih supstanci) i sa majke na dete (tokom trudnoe, poroaja i dojenja novorodjenadi, ukoliko je majka HIV pozitivna). Prenoenje preko transfuzije krvi ili krvnih derivata skoro da je onemogueno, jer se i krv, kao i tkiva i organi za transplantaciju uzimaju samo od osoba koje nisu inficirane HIV-om. U naoj zemlji od 1987. godine zakonski je regulisana kontrola svih produkata krvi, tkiva i organa na HIV. Meutim, ukoliko bi neko dobrovoljno dao krv u perodu prozora, postojala bi mogunost ovakvog naina transmisije jer se ELISA testovima (koji se svuda u svetu koriste kao rutinski testovi) ne bi mogla detektovati antitela kojih jo nema u dovoljnoj koliini u perifernoj krvi. Zato je vano naglasiti da je veoma dobro i izuzetno humano Strana 10

dobrovoljno dati krv, ali to nije mesto za proveravanje HIV statusa. Za tu aktivnost postoje specijalizovani Centri i savetovalita koji vrlo profesionalno rade dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV.

Slika 7: Tok HIV infekcije i imunoloki odgovor Telesne tenosti u kojima se nalazi HIV Virus (HIV) je pronaen u skoro svim telesnim tenostima (sekretima i ekskretima) HIV pozitivne osobe (ukljuujui i znoj, suze i pljuvaku). Meutim, telesne tenosti preko kojih se HIV moe preneti su: krv, sperma (i perejakulatorna tenost), vaginalni sekret i majino mleko. "Minimalna infektivna doza" Najmanja koliina virusa koja je potreba da bi se neka infekcija prenela naziva se "minimalna infektivna doza". Koje telesne tenosti imaju ("minimalnu infektivnu dozu")? Termin "minimalna infektivna doza" se pominje kod HIV infekcije zbog toga to je vano objasniti da iako se HIV moe nai u skoro svim telesnim tenostima, on se ne moe preneti ukoliko one nemaju tu minimalnu koliinu virusa koja moe izazvati infekciju ("minimalnu infektivnu dozu"). Dakle znoj, suze i pljuvaka nemaju "minimalnu infektivnu dozu" da bi se HIV preneo na drugu osobu. Kako se HIV ne moe preneti? Definitivno je utvreno da se HIV infekcija ne prenosi: rukovanjem, korienjem istih prostorija (kancelarija, kola, soba za stanovanje, ordinacija), korienjm telefona, kompjutera, drugog pribora zajednike upotrebe, korienjim zajednikog pribora za jelo, korienjem istog pribora za pijenje, spavanjem u istom krevetu, grljenjem i ljubljenjem, korienjem istog kupatila, pekira, kupanjem u bazenu, ubodima insekata itd. Uzimajui sve navedeno u obzir rizik ne-seksualnog prenoenja HIV-a je zanemarljivo mali! Najmanja koliina virusa koja je potreba da bi se neka infekcija prenela naziva se "minimalna infektivna doza". "Seksualne igrake" i HIV "Seksualne igrake" se mogu koristiti za seksualno zadovoljavanje jedne ili vie osoba i kako se na njima mogu zadrati infektivni sekrti preko njih se moe preneti HIV.

Simptomi
Da li ulazak virusa u organizam izaziva neke vidljive simptome? Ulazak virusa u organizam najee ne izaziva neke vidljive promene. Meutim, kod oko 10%-20% inficiranih, dve do est nedelja od infekcije mogu se zapaziti nespecifini znaci oboljenja koji u Strana 11

mnogome podseaju na bolest zvanu infektivna mononukleoza. Nalazi se poveanje telesne temperature udrueno sa poveanjem povrnih limfnih lezda, zapaljenjem drela, bolovima u miiima i osipom po koi koji moe da lii na osip koji se vidja kod malih boginja (morbiloformni osip). U tom periodu po pravilu se ne mogu dokazati antitela koja su specifina za HIV. Posle koliko vremena se javljaju kliniki simptomi kao posledica infekcije? Kliniki simptomi se javljaju u proseku tek posle nekoliko godina (7 do 10, pa i vie godina) od infekcije, mada se retko, kada postoje i druge (pre svega polno prenosive) infekcije, mogu ispoljiti i posle nekoliko meseci od infekcije. ta moe ubrzati pojavu klinikih simptioma? Nezdrav nain ivota, nespavanje, neredovna i neadekvatna ishrana, stresovi, postojanje drugih infekcija ili bolesti (pre svega polno prenosivih infekcija) mogu veoma ubrzati pojavu klinikih simptoma. Najei simptomi kojima poinju klinike manifestacije HIV infekcije Poveanje limfnih lezda je ispoljeno u vratnom, i to naroito na zadnjem delu vrata i pazunom predelu. Ovo stanje moe potrajati vie meseci kada poinju tzv. konstitucionalni simptomi side koji se karakteriu gubitkom telesne teine vie od 10% od normale, poveanjem telesne temperature preko 38 stepeni C, koja traje vie od mesec dana, proliv koji traje kontinuirano ili sa prekidom vie od mesec dana, gljivina infekcija usta i drela, herpes na usnama ili genitalijama koji dugo traje i ponovo se javlja.Sve ovo je praeno, po pravilu, sa smanjenim brojem crvenih krvnih elija, krvnih ploica, belih krvnih elija, poveanjem koncentracije proteina i to posebno imunoglobulina u krvi, kao i smanjenjem broja CD4 T limfocita u krvi. Javljaju se promene na perifernom nervnom sistemu kao i na centralnom nervnom sistemu, koje mogu ponekad dovesti do tekih poremeaja sa gubitkom mogunosti orijentacije itd. Oportunistike infekcije Oportunistike infekcije su infekcije koje se javljaju kao posledica pada otpornosti organizma, najee izazvane "najbanalnijim" mikroorganizmima. Mikroorganizmi koji izazivaju oportunistike infekcije, po pravilu ne izazivaju oboljenja kod zdravih osoba. Tu spadaju infekcije sa protozoama, koje izazivaju najvei procenat smrtnih ishoda kod osoba koje su inficirane HIV-om, zatim oboljenja izazvana prouzrokovaem tuberkuloze (mycobaterium tuberkulose) kao i netipinim mikobakterijama ili tekim glivinim infekcijama. U ovom stadijumu javljaju se i tumori i to pre svega Kapoi sarkom, koji moe pored koe da zahvati i unutranje organe, kao i tumori B limfocita (tzv. B limfomi), koji se najee razvijaju u mozgu i predstavljaju najei uzrok smrti kod HIV inficiranih kod kojih su se razvili.

O testiranju
ta je DPST (VCCT)? Najire posmatrano, DPST kao skraenica za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV (DPST) podrazumeva poverljiv razgovor izmeu klijenta i savetnika koji ima za cilj da se klijent izbori sa sopstvenim dilemama, brigom, stresom i/ili strahom koji je povezan sa HIV infekcijom i da donese linu odluku vezanu za HIV/AIDS. Ovaj interaktivni proces omoguava osobama da prepoznaju sopstveni rizik za prenoenje HIV infekcije, pomae u donoenju odluke (da li se testirati ili ne) i obezbeuje podrku u trenutku dobijananja rezultata testa na HIV. Kada uraditi test na HIV? Antitela koja traimo u krvi se ne pojavljuju sat, dva ili dan nakon infekcije. Obino im je potrebno est do deset nedelja i ovaj vremenski period, od trenutka kada se infekcija dogodila do pojave specifinih antitela, zove se "period prozora". U tom periodu rezultat testa moe biti negativan, ak i ako infekcija postoji, pa je zato za veinu testova za otkrivanje antitela na HIV Strana 12

potrebno da proe dva do tri meseca (od poslednje prilike kada se infekcija mogla dogoditi). Test treba ponoviti i posle est meseci.

Slika 8: Test Western Blot za HIV antitela Koji se testovi najee koriste? Najee se koristi osnovni ELISA test, kojim se otkrivaju specifina antitela u krvi, u koliko postoji HIV infekcija ili kombinovani test Ag-AT (p24 I Elisa). Kao potvrdni test koristi se specifiniji test za otkrivanje antitela (npr. Western Blot). Postoje i testovi kojima se otkriva sama struktura virusa, (npr. PCR) i to ve posle 10 do 14 dana od kada se infekcija dogodila, ali se oni retko koriste za rutinska testiranja. Vano je znati da tzv. "brzi testovi" koji se mogu kupiti u apotekama nisu za kunu upotrebu i da ih ne treba koristiti za samotestiranje, zato to nisu dovoljno precizni i zato to je svakoj osobi neophodna podrka u trenutku kada saznaje rezultat. Najuobiajenija metoda je da se uzme mali uzorak krvi iz vene na ruci (iz pregiba lakatnog zgloba) koji se zatim alje na analizu. Rezultat se uvek saoptava i daje lino, nikada telefonom, potom, ili nekoj drugoj osobi. U dalje savetovanje se, uz Vau saglasnost, moe ukljuiti osoba koju izaberete kao svoju podrku. Rezultat testa moe biti: Reaktivan (ili pozitivan) i Nereaktivan (ili negativan) Pozitivan rezultat znai da je telo proizvelo antitela na HIV, da su ona pronaena u krvi i da infekcija postoji. Negativan rezultat znai da antitela na HIV nisu pronaena u krvi. Jo preciznije: to znai da, u koliko su ispotovani svi kriterijumi vezani za vreme koje mora proi od poslednje prilike kada se infekcija mogla dogoditi ("period prozora"), HIV infekcija ne postoji. I u jednom i u drugom sluaju veoma je vano upranjavati bezbedan seks (seks sa kondomom) sa svim partnerima, a u koliko se koriste igle ili pricevi za ubrizgavanje droge, oni se ne smeju meusobno deliti. Bez obzira na ishod testa....savetodavci koji profesionalno rade u naem Centru pruie Vam punu podrku, savete i pomo.

Zatita od infekcije
Koji kondomi postoje i gde mogu da se kupe? Muki kondomi mogu biti normalne (uobiajene "tankoe") za vaginalni seksualni odnos, mogu biti deblji (extra safe) namenjeni analnim seksualnim odnosima i mogu biti razliitih ukusa, namenjeni oralnom seksu. Napravljeni su od lateksa, ali oni koji su alergini na lateks, mogu koristiti i poliuretanske (mada je mana kondoma od poliuretana to lake pucaju i to su skuplji). enski kondom (femidom) je napravljen od lateksa ili poliuretana, na jednom kraju zatvoren (kao dijafragma), sa dva elastina obrua, takoe od lateksa, koji su urolani kao muki kondom. Postavlja se pre polnog odnosa duboko u vaginu deo koji je zatvoren a otvoreni kraj sa elastinim "obruom", tj. irim krugom od debljeg lateksa, stavlja se preko velikih usana polnog organa ene. Malo je manje komforan jer se mora pridravati za vreme seksualnog odnosa, a i skuplji je od mukog kondoma 3 do 4 puta.Dentalne krpice su fina, tanka i izuzetno nena parad lateksa (veliine rairene papirne maramice) i one slue za oralni seks. U sluaju nedostatka "dentalnih krpica" za oralni seks moe posluiti i muki kondom koji se po sredini rasee, ili nakvaen celofan, koji se postavljaju preko Strana 13

polnog organa ene. Osim za vaginalni oralni seks, kada se prekrivaju velike usne, klitoris ili ulaz u vaginu kod ene (kada se koristi za oralni seks za zadovoljavanje ena), moe se koristiti i kod riminga (riming je lizanje mara partnera). Pravilna upotreba kondoma Kesicu sa kondomom uhvatiti prstima obe ruke i u jedan kraj blago potisnuti kondom, a kesicu otvoriti na suprotnom kraju i paljivo ga istisnuti. Proveriti sa koje strane je namotaj, uhvatiti ga za ispupenje na vrhu (rezervoar) palcem i kaiprstom i istisnuti vazduh iz njega.Ovo je veoma vano jer je najei uzrok pucanja kondoma, na kraju ili u toku samog odnosa, neistisnut vazduh u rezervoaru. Kondom se stavlja od samog poetka seksualnog odnosa na penis (muki polni organ) koji je u erekciji (kada je ukruen) i razmotava se do korena. Kada se seksualni odnos zavri, nakon ejakulacije (izbacivanja sperme, koja ostaje u rezervoaru), penis se uz pridravanje kondoma pri korenu odmah izvadi, malo se saeka da se smanji i opusti, a zatim se kondom paljivo skine, vee u vor, umota u papir ili kesicu i baci u katnu za ubre. Bezbedno intravensko ubrizgavanje Pre nego to se zapone bilo koja diskusija na temu bezbednog intravenskog ubrizgavanja droge, neophodno je napomenuti da se ovako veliko zlo (kao to je zloupotreba psihoaktivnih supstanci PAS) svakako proba prevenirati i zaustaviti, ali ako ve postoji onda je neophodno objasniti da je kod ve postojee ogromne tete od konzumiranja PAS, vano smanjiti mogunost nove tete nove infekcije HIV-om, virusom B ili C utice. Vana karika u pokuaju smanjenja tete od intravenskog korienja PAS je korienje uvek svog i uvek sterilnog (za jednokratnu upotrebu) pribora za ubrizgavanje droge. Detaljnije o proceduri ukoliko se nema sterilni pribor moe se informisati u institucijama ili nevladinim organizacijama koje se bave problemom prevencije narkomanije (Institut za bolesti zavisnosti u Beogradu, Drajzerova 44; NVO Veza, Beograd, ul. Vinjika 28; NVO Emprona u Novom Sadu, ul. Ise Bajia br. 6; itd.).

Leenje
Da li postoji efikasna vakcina protiv HIV-a? Za sada ne postoji mogunost da se stvore uslovi za medicinsku prevenciju infekcije HIV-om tj. jo uvek ne postoji efikasna vakcina protiv HIV-a. Svi dosadanji pokuaji dobijanja efektivne vakcine nisu dali pozitivne rezultate. ta je glavna prepreka pronalaenju vakcine protiv HIV-a? Specifinost strukture HIV-a, naina replikacije (umnoavanja) i menjanja njegove strukture prilikom svakog umnoavanja predstavljaju glavnu prepreku u iznalaenju efikasne vakcine za suzbijanje HIV infekcije. Lekovi kojima se moe produiti asimptomatska faza i produiti ivot HIV + i obolele osobe Poznavanje razvoja bolesti i, posebno, uloge i znaaja koje u razvoju ove bolesti igraju CD4 limfociti, leenje je usmereno na maksimalno usporavanje unitenja CD4 limfocita, odnosno na pokuaje spreavanja zaraavanja novih CD4 limfocita kod osoba inficiranih sa HIV-om. Leenje je usmereno u dva pravca: spreavanje prepisivanja RNK virusa u DNK i stvaranje provirusa u genomu inficiranog blokiranjem reverzne transkriptaze i spreavanje formiranja virusa blokiranjem specifinih enzima (proteaza) neophodnih za formiranje virusa. Upotrebom ovim lekova uspelo se znatno produiti asimptomatska faza infekcije sa HIV-om, a takoe znatno due odrati potrebni nivo CD4 limfocita za odbranu od oportunistikih infekcija i tumora. Time je ivotni vek osoba koje ive sa HIV-AIDS-om znatno produen. (HAART) terapija Danas se upotrebljava vei broj lekova, najee u kombinaciji vie lekova istovremeno tri ili etiri (ova terapija se zove: visoko aktivna antiretrovirusna terapija ili HAART terapija). Leenje je usmereno u dva pravca: spreavanje prepisivanja RNK virusa u DNK i stvaranje Strana 14

provirusa u genomu inficiranog blokiranjem reverzne transkriptaze i spreavanje formiranja virusa blokiranjem specifinih enzima (proteaza) neophodnih za formiranje virusa.

Slika 8: Mesta delovanja antiretrovirusnih lekova PEP (post-ekspoziciona profilaksa) Ukoliko doe do akcidenta (ubod na inficiranu iglu, posekotina-povreda koja je bila u kontaktu sa infektivnim materijalom, pucanje kondoma u toku odnosa sa HIV pozitivnom osobom...) tj. ukoloko je neka osoba bila izloena HIV-u u roku od 24h do najkasnije 48 sati se moe zapoeti tzv.postekspozicionaprofilaksa(PEP). Ona se (najee) daje 4 nedelje, a zapoinju je i prepisuju lekari na Infektivnoj klinici u Beogradu, na odeljenju za HIV AIDS. Gde se lee HIV+ i obolele osobe U naoj zemlji (u ovom trenutku) leenje HIV pozitivnih osoba i osoba obolelih od side, tj. antiretrovirusna terapija (kao i sva dijagnostika koja je prati) moe se dobiti na Infektivnoj klinici u Beogradu (Institutu za infektivne i tropske bolesti KBC Srbija) u Centru za leenje HIV/AIDS-a.

Strana 15