OTVORENI UNIVERZITET APEIRON TRAVNIK FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE U TRAVNIKU

SEMINARSKI RAD
GENERACIJE RAZVOJA RAUNARA

PREDMET : Poslovna Informatika PROFESOR: Prof. Dr. Branko Latinovi ASISTENT : Mr. sc. Hadib Salki Emir abi STUDENT : Marko Strukar

SEMESTAR : II BR. INDEKSA: 0123-09/VPM

Travnik, svibanj 2010.god.

SADRAJ

1. UVOD.................................................................................................................. 1 2. PRVA GENERACIJA RAUNARA ................................................................... 2 2.1.Eniac .......................................................................................................... 3 2.2.Edvac.....4 2.3.Univac...5 3. DRUGA GENERACIJA RAUNARA ................................................................ 7 3.1.IBM 701....8 3.2.IBM 7048 3.3.IBM 1401..8 4. TREA GENERACIJA RAUNARA ................................................................. 9 5. ETVRTA GENERACIJA RAUNARA....12 6. PETA GENERACIJA RAUNARA.....16 7. ZAKLJUAK....17 8. LITERATURA...18

1. UVOD

ovjek se oduvijek nastojao osloboditi monotonih, tekih i neugodnih poslova. Isprva su to bili fiziki poslovi, pa je dolo do razvoja maina svih vrsta koje su zamjenjivale ovjeka pri obavljanju manuelnih radova. Razvojem trgovine, bankarstva, tehnike i nauke pojavila se potreba za zamjenom ovjeka napravama ili mainama pri obavljanju misaonih radnji, posebno raunanja. Osim utede vremena i ivaca te su naprave trebale da isprave jedan veliki nedostatak ovjeka: pogreke u raunanju. Zamisli o mainama koje bi ovjeku olakale obavljanje misaonih radnji, pojavile su se istovremeno s tim radnjama, ali tehnoloko i spoznajno ogranienje nije omoguilo njihovu izradu. Abak (abakus) najstarije je poznato pomagalo za raunanje. To je usvari primitivna raunaljka, starosti oko 2500 godina koja se koristila u raznim civilizacijama. ak je i danas u upotrebi u azijskim zemljama. U 17.vijeku pojavljuju se prvi mehaniki automatski ureaji. Prva takva maina je izgubljena, a sastavio ju je Wilhelm Schickard. Blaise Pascal je nekoliko godina kasnije konstruirao mainu koja je mogla sabirat i oduzimat. Naprednija maina pojavljuje se krajem 17.vijeka, mogla je izvodit sve etiri raunske operacije. Konstruirao ju je Gottfried Wilhelm von Leibniz. Pricip rada svih ovih maina bazirao se na upanicima slino kao u satnim mehanizmima. Za daljni napredak raunara zasluan je Charles Babbage kojeg smatraju ocem raunara. Prvi je predloio koncept maine koja odgovara dananjim. Nakon puno izgubljenih godina rada i ogromne kolicine izgubljenog novca, Babbage odustaje od projekta 1833. godine. Bio je ispred svog vremena nekih stotinjak godina, te nije odustajao od daljih misli te kree u razvoj tkz . analitike maine, te se smatra da se tad rodio princip rada raunara. Trebala je posjedovat memoriju za smjetanje podataka kao i izlazne jedinice za prikaz rezultata, dok su se programi trebali ispisivat na buene papirne kartice. Meutim ova Babbageova maina bila je preglomazna, te nikad nije realizirana.

Ne postoji unitarna klasifikacija razvoja kompjutera. Ipak, po odreenim kriterijumima razvoj se moe klasifikovati u nekoliko generacija.

2. PRVA GENERACIJA RAUNARA

U vrijeme nastanka raunara prve generacije uli su u upotrebu termini hardware da oznae raunar i svu pridruenu opremu, a programi, odnosno skup instrukcija koje upravljaju radom raunara software. Softver prve generacije raunara je pisan na mainskom jeziku. Svaki raunar je imao svoj mainski jezik koji je bio usklaen sa elektronskim komponentama tog raunara. Periferijske jedinice su radile sa buenim karticama i trakama. Programeri koji su pisali programe na mainskom jeziku pisali su binarni kod za biljeenje instrukcija, za adresiranje memorije i za biljeenje podataka. Mainski jezik- jezik nula i jedinica i programi na takvom jeziku bile su nepregledne liste redova ispisanih nulama i jedinicama Programiranje na mainskom jeziku bilo je veoma teko i podlono grekama. Rani raunari su mogli da izvravaju samo jedan po jedan program, a poslije zavretka rada jednog programa, raunar je morao da se dovede u poetno stanje da bi moglo poeti izvravanje drugog programa. Motiv za ubrzani rad na elektronskim raunarima bio je II svetski rat. Tokom jednog dela rata nemake podmornice su pravile pusto meu britanskim brodovima. Komande i podaci o kretanju saveznikih brodova bili su slati iz Berlina putem radio veze. Naravno da su Britanci mogli da prislukuju te radio poruke, ali je problem bio to su one bile ifrovane pomou ureaja koji se zvao ENIGMA (interesantno je da je pretea ove maine bio ureaj koji je konstruisao pronalaza amater Tomas Dzeferson (Thomas Jeferrson) - bivi predsednik SAD). Jo na poetku rata je britanska obavetajna sluba uspela da nabavi jedan primerak maine ENIGMA. Ali, da bi se vrilo deifrovanje, potrebno je bilo vriti veliki broj izraunavanja, a sve je to moralo da bude obavljeno vrlo brzo poto se radio poruka uhvati. Ogromna koliina podataka zahtjeva istraivanje i na polju njihovog memorisanja i obrade. Krajem rata vidljivi su i prvi rezultati. Najpoznatiji su elektromehaniki raunari, odnosno raunari koji su sainjeni od: mehanikih i elektronskih dijelova. isto mehaniki kalkulatori nisu ispunjavali zahtjeve za ogromnu obradu podataka, a bili su jako spori. Zato se u narednim godinama izrauju elektromehaniki raunari, odnosno raunari koji imaju i elektronski dio dodan na mehaniki kalkulator. Najpoznatiji tip ovog raunara bio je MARK I ( Konstruktor Aiken sa Harward
2

univerziteta ) i Bell-Model I ( Konstrutor tibic ). S ovim je zavrena era mehanikih kalkulatora.

2.1.Eniac Prvi raunar koji se smatra, u savremenim raunarskim naukama, savremenim raunarom opte namjene jeste Eniac. Eniac (Electronic Numerical Integrator and Computer) je prvi elektronski raunar nastao 1946 godine, a konstruktori su Echert i Mauchly s univerziteta u Pensilvaniji. Raunar je koristio vakumske cijevi kao elemente za brojanje i uvanje elektrinih signala. Sastojao se od 18 000 elektronskih cijevi, oko 70000 otpornika i 5 miliona zavarenih spojnica. Elektronske cijevi jako su sline dananjim sijalicama, koje svi koristimo kod kue za osvijetljavanje prostorija nou. Ukupna teina ovog raunara bila je 30 tona, a mogao je zapamtiti 20 brojeva. Za ulaz i izlaz s use koristile buene kartice. Osnovni takt maine je bio 200 mikrosekundi ili 5.000 ciklusa u sekundi za operacije sa desetocifrenim brojevima. U jednom od ovih ciklusa, Eniac mogao da upie broj u registar, proita broj iz registra ili da sabere dva broja. Za mnoenje 10 cifrenog broja d cifrenim brojem (za d manje od ili jednako od 10) trebalo je d+4 ciklusa, tako da je za mnoenje 10 cifrenog 10 cifrenim brojem trebalo 14 ciklusa, ili 2800 mikrosekundi dakle, brzinom od 357 po sekundi. Ukoliko bi jedan broj imao manje od 10 cifara, operacija bi bila tim bra. Deljenje i raunanje kvadratnog korena trajalo je 13(d+1) ciklusa, gde je d broj cifara u rezultatu (koeficijent ili kvadratni koren). Tako je deljenje ili kvadratni koren trajalo najvie 143 ciklusa, ili 28.600 mikrosekundi brzina od 35 po sekundi. Ako bi rezultat imao manje od 10 cifara dolaenje do njega zahtevalo bi manje vremenaOvaj raunar ne bi mogli postaviti u dnevnusobu, zbog njegove ogromne veliine. Stalno se kvario pa se upotrebljavao samo za eksperimentisanje i istraivake zadatke.1

http://predavanja.blogger.ba/arhiva/2007/02/14

2.2.Edvac Na Pensilvaniskom univerzitetu je za balistika izraunavanja za potrebe vojske SAD-a izgraen raunar Edvac (Electronic Discrete Variable Automatic Computer). Ovaj raunar je isporuen naruiocu 1949. godine. Na njemu su radili John Presper Eckert (Don Ekert), John William Mauchly (Don Moli) i John von Neumann ili Neumann Jnos (Don fon Nojman). Konstrukcija ovog raunara se zasniva na izvetaju koji je 1945. godine napisao Don fon Nojman u kome je opisao logiki projekat raunara sa uskladitenim programom u kome bi instrukcije raunara bile uskladitene na isti nain kao i podaci, tako da sama maina moe da menja i podatke i programe. Fon Nojmanova maina je imala pet osnovnihdelova: memoriju, aritmetiko logiku jedinicu, jedinicu za upravljanje programom i ulaznu i izlaznu opremu. Memorija se sastojala od 4096 rei od kojih je svaka imala 40 bitova. Svaka re je sadrala ili dve 20bitne instrukcije ili dva 39-bitna oznaena cela broja. Osam bitova instrukcije je defnisalo operaciju, a prostalih 12 je specificiralo re u memoriji. Unutar aritmetiko logike jedinice, pretea savremene CPU (Central Processing Unit) je bio specijalni interni 40-bitni registar nazvan akumulator. Tipina instrukcija, na primer, sabira memorijsku re sa sadrajem akumulatora ili upisuje sadraj akumulatora u memoriju. Maina nije imala aritmetiku u pokretnom zarezu, jer je fon Nojman smatrao da ce svaki kompetentni matematiar moi da sam odredi poziciju decimalne take. Na ovakvoj zamisli se zasnivala konstrukcija raunara u narednim godinama, pa je poznata kao fon Nojmanova arhitektura. Edvac-ova memorija je koristila akustine linije za kanjenje, aritmetika je bila binarna, raunar je imao 1024 rei od 44 bita, magnetna traka je koriena za ulaz i izlaz. Brzina sabiranja je bila 864 mikrosekunde, a mnoenja 2200 mikrosekundi. Edvac je imao dovoljno veliku memoriju koja je mogla uvati i programe i podatke, a koristei podatke uskladitene u memoriji , Edvac je mogao da radi mnogo brze od Eniac-a. Ti prvi programi pisani su u obliku mainskih kodova, a programeri su direktno upisivali brojeve koji su odgovarali odredjenim instrukcijama koje su htjeli uskladistiti u memoriju 50-ih godina programeri poinju koristiti simbole koji su kasnije prevodjeni u mainske kodove. To su omogucili programi zvani asembleri (assemblers).
4

SI. 1.1. Originalna fon Nojmanova maina

2.3.Univac Univacc (Univacersal Automatic Computer) je bio prvi raunar koji je uao u komercijalnu upotrebu. Razvila ga je kompanija koju su osnovali Don Ekert i Don Moli, konstruktori Eniac i Edvac raunara, koji su bili i glavni dizajneri ovog raunara. Ovo je bio prvi raunar od koga je proizvedeno vie primeraka, od kojih je prvi instaliran 1951. u Birou za popis stanovnitva SAD-a 1951. godine. Peti raunar iz ove serije je koristila kompanija CBS (Columbia Broadcasting System) za predvianje rezultata predsednikih izbora. Na osnovu 1%-og uzorka oni su ispravno procenili da e na izborima pobediti predsedniki kandidat (Ajzenhauer).2 Ovaj raunar je bio teak 29000 funti (oko 13 tona),osnovni elementi ovoh raunara su elektronske cijevi, imao je 5200 vakumskih cevi i obavljao je 1900 operacija u sekundi, a asovnik mu je radio brzinom od 2.25MHz. Zauzimao je 35.5 metara kvadratnih prostora. Imao je memoriju na principu linija za kanjenje, radio je dekadno (koristo je binarno kodiranu decimalnu aritmetiku), a kao memorijsku jedinicu uveo je magnetne trake. Prvi Univac raunari su se veoma dugo koristili ak i onda kada su postali tehnoloki zastareli. Biro za popis je koristio dva Univac raunara do 1963. godine, a jedna Eisenhower

http://poincare.matf.bg.ac.rs/~cvetana/Istorijat/1gener/1gener.html

komapanija za osiguranje iz SAD-a je svoj Univac raunar prestala da koristi tek 1970.godine, posle trinaest godina korienja.

Vrlo brzo su programeri razmiljali kako da svoje programe skrate i uine jasnijim pa su se dosjetili da binarne nizove pretvore u brojeve u dekadama, a kasnije u heksadekadnom brojnom sistemu. Ovo je tek malo smanjilo fiziki obim listinga programa, a uvelo je potrebu za prvim rudimentarnim prevodiocima koji su prevodili dekadne, odnosno heksadne brojeve, nazad u binarni sistem.

3. DRUGA GENERACIJA RAUNARA

Druga generacija raunara pojavljuje se 1956. godine. Za razliku od prve generacije umjesto elektronskih cijevi dolazi do prmjene tranzistora. Oni su mnogo manjih dimenzija, ekonominiji u potronji elektrine energije i mnogo bri u izraunavanju raunskih operacija. Pored ovih osobina raunari druge generacije se odlikuju boljim tehnikim rjeenjima ulaza i izlaza podataka i pristupanijom komunikacijom. Problem visoke cijene tranzistora rijeen je izgradnjom tranzistora na bazi poluprovodnikog materijala silicijuma. Silicijum na kome je izgraeno integrsiano kolo naziva se ip. Uz bune kartice i trake pojavljuju se i magnetne trake. Raunari ove generacije rade sa unutranjim programiranjem ( program se pomou buenih kartica unosi u glavnu ili operativ. Raunari druge generacije mogli su da izvre oko 100.000 operacija u sekundi. U toku ovog razvojnog perioda svaki raunarski sistem je u sebi imao memorijsku jedinicu u kojoj subeleeni i programi i podaci zasnovanu na fon Nojmanovoj ideji. Memorijske jedinice gradile su se od feritnih jezgara. Za programiranje raunara druge generacije koristili su se asemblerski jezici koji su koristili skraenice ili simbolika imena za kodove instrukcija i adrese u memorijskoj jedinici. Programiranje na asemblerskom jeziku uinilo je rad programera efikasnijim. Specijalni programi, asemberi, prevodili su ove programe u mainske instrukcije raunara. Ovaj jezik je i dalje zahtevao jedan iskaz programa za jednu instrukciju raunara i jezik je i dalje bio vezan za konretan raunar. Raunari druge generacije su mogli da obrauju samo jedan po jedan asemblerski program. Timovi raunarskih peratera pripremali su pakete programa na karticama da bi raunar uvek bio zauzet. Takva vrsta obrade nazivala se paketna obrada (batch processingnu memoriju ). Za uvanje podataka slue pomone memorije kao npr. magnetne trake.3 Prvi tranzistorizovan raunar napravljen je u Linkolnovoj laboratory na MIT-u. To je bila 16-bitna maina poput Whirlwind 1. Nazvan je TX-0 (Transistorized experimental computer 0) a namenjen je bio samo kao ureaj za testiranje jae maine TX-2. TX-2 nije predstavljao bogznata, ali je jedan od inenjera koji je radio u laboratoriji, Kenet Olsen (Kenneth Olsen), 1957. godine formirao kasnije uvenu
3

Prof.dr. Branko Latinovi, Informacione tehnologije, Banja Luka, 2007

kompaniju DEC i proizvodio komercijalne raunare nalik na TX-0. To se dogaalo etiri godine pre pojave PDP-1 raunara, pre svega jer su glavni deoniari kompanije DEC smatrali da jo ne postoji trite raunara. Stoga je ova kompanija u poetku uglavnom proizvodila mala tampana kola. 3.1.IBM 701 Predstavnik ove generacije raunara je IBM 701. IBM je mala kompanija koja je proizvodila buae kartica i maine za mehaniko sortianje kartica ( oni su poeli sa proizvodnjom mehanikih pisaih maina i druge kancelarijske mehanike opreme pa otuda i ime kompanije International Business Machines ). Raunar 701 je imao 2k 36-bitnih rijei sa dvije instrukcije po rijei. 3.2.IBM 704 1956. godine proizveden je 704, koji je imao 4k rijei memorije izraene u tehnologiji magnetnih jezgara, 36-bitne instrukcije, i hardver za izvravanje operacija u pokretnom zarezu. 3.3.IBM 1401 IBM jw 1959 izbacio na triste raunar 1401 koji se zasnovao na buenim karticama, proizveden je i prodat u 12000 primjeraka. Imao je memoriju od magnetnih jezgara od 4000 ( kasnije 16000 ) rijei. Raunar je podravao decimalnu aritimetiku. IBM 1401 je neobian po tome to nije imao nijedan registar, pa ak ni fiksiranu duinu rijei. Njegova memorija je bila kapaciteta 4k 8-bitnih bajtova. Svaki bajt je sadrzao 6-tobitni znak, jedan administrativni bit i jedan bit koji je sluio da ukae na kraj rijei.

4. TREA GENERACIJA RAUNARA

Trea generacija raunara datira od 1965. godine pojavom raunara sa integrisanim kolom. Prvo integrisano kolo je 1959. godine testirao Jack KIlby (Dek Kilbi) iz Texas Instruments. Nezavisno od njega do slinog proizvoda doao je i Robert Noyce (Robert Nojs) iz Fairchild Semiconductor. Postupak se sastojao od organizovanja mnogo slinih komponenata (tranzistora, poluprovodnikih dioda i sl) na malim silicijumskim ploicama. Integrisana kola odmah su nala mnoge primjene, recimo u proizvodnji takozvanih kvarcnih asovnika. Korienje integrisanih kola, koja se nazivaju i ipovi, uinilo je da raunari postanu manji, bri i laki. Poveanje snage raunara uz istovremeno fiziko smanjivanje odmah je nalo primjenu u svemirskom programu APOLO koji je poetkom ezdesetih godina XX veka bio aktuelan u SADu. U to vreme postojali su pri velikim kompanijama i univerzitetima veliki raunski centri sa velikim raunarima koji su se nazivaju centrale (eng. mainframes). Kao rezultat, raunarska snaga je centralizovana.

Jedna od prvih centrala opte namene zasnovana na tehnologiji integrisanih kola uvedena je 1964. godine - to je bio IBM 360. IBM 360 imao je sljedee osobine : u razvoj uloeno 5 milijardi dolara prva unaprijed planirana familija raunara. svi raunari familije su imali identian ili slian skup instrukcija, svi raunari u familije su imali identian ili slian operativini sistem, svaki od jaih modela je u odnosu na slabije za veu cijenu nudio i - veu brzinu zbog vee brzine izvravanja instrukcija;
9

- vei broj kanala na koji je mogao da se prikljui vei broj U/I jedinica; - veu koliinu unutranje memorije. 4 To je bila familija raunara koja je omoguavala korisniku da bira izmeu devet razliitih procesora i 70 tipova ulazno/izlaznih ureaja to je korisniku omoguavalo da prilagodi. Za Prirodno-matematiki fakultet u Beogradu nabavljen je 1968. godine raunar iz ove familije, model 44. On je imao 64KB unutranje memorije (kasnije proiren na 128KB), imao je ureaje diska kapaciteta od 1.3MB (kasnije su nabavljeni diskovi kapaciteta od 7.2MB). Od ulaznih ureaja imao je ita buenih kartica, a od izlaznih ureaja bua kartica i linijski tampa. Podravao je aritmetiku u pokretnom zarezu sa obinom i dvostrukom preciznou. Njegov operativni sistem doputao je samo paketnu obradu.

Godine 1963. puten je u rad i prvi miniraunar kao prihvatljiva alternativa za centrale za one organizacije koje nisu mogle sebi da ih priute ili im one nisu ni bile potrebne za sistem svojih potreba. Raunari tree generacije mogli su da izvre oko milion operacija u sekundi. Trea generacija raunara dovela je do razvoja operativnih sistema kao grupe programa koja upravlja i nadgleda rad raunarskog hardvera. Sa operativnim sistemom koji nadgleda memoriju raunara, postalo je mogue istovremeno izvravanje vie programa (eng. multitasking). Umesto grupisanja podataka u pakete, trea generacija raunara omoguava obradu na liniji (eng. on-line processing) gde se ulazni podaci direktno unose u raunar i njegov odgovor se "trenutno" dobija. Ovakva vrsta obrade dovela je do razvoja nove vrste aplikativnog softvera. Na primer, za stovarita je

Prof.dr. Branko Latinovi, Informacione tehnologije, Banja Luka, 2007

10

ravije softver za prijem narudbi koje se odmah obrauju. Aviokompanije su razvile sisteme za on-line rezervaciju i kupovinu karata. Za programiranje raunara korieni su vii programski jezici. Korienje ovih jezika eliminisalo je potrebu da programer za svaki raunar ui njegov asemblerski jezik. Tako je 1957. godine nastala prva verzija jezika FORTRAN (od FORmula TRAnslaion). Jezik je uao u iroku upotrebu ezdesetih godina, a njegove novije verzije koriste se do dananjih dana. FORTRAN je omoguavao da se u jednom programskom iskazu zada sloeno matematiko izraunavanje, jer jednom programskom iskazu odgovara vie mainskih instrukcija. Za potrebe poslovnih obrada nastao je 1960. godine COBOL (od COmmon Business-Oriented Language) i njegova karakteristika su iroke mogunosti u kreiranju i odravanju velikih podatkovnih datoteka. Specijalni programi, kompilatori, prevode iskaze ovih programa u sekvencije mainskih instrukcija raunara. Programski jezici FORTRAN i COBOL su proli kroz proces standardizacije to je omoguilo korienje istih programa na razliitim tipovima raunara (prenosivost programa).
5

http://poincare.matf.bg.ac.rs/~cvetana/Istorijat/3gener/3gener.htm

11

5. ETVRTA GENERACIJA RAUNARA Do dalje minijaturizacije raunara dolo je 1968. godine sa izumom mikroprocesora. Mikroprocesori su nastali za potrebe programiranih kalkulatora ali su odmah nali primenu i u raunarskoj industriji. U prethodnoj generaciji, raunarske mogunosti su bile raspodeljene izmeu vie integrisanih kola. Mikroprocesori kombinuju integrisana kola za obradu podataka, ogranienu memoriju, kontrolu ulazno izlaznih operacija u jedan ip. Prvi komercijalno dostpuni mikroprocesor Intel 4004 razvijen je 1971. godine. Kao posledica ovog smanjivanja, raunarska snaga koja je zauzimala ciju sobu tokom 1950. godine sada staje na malo pare silicijuma veliine novia. etvrta generacija raunara poinje 1971. godine pojavom serije raunara IBM 360. Osnovni element koji slui za izgradnju ove generacije raunara su visokointegrisana kola, koja su omoguila relativno jeftinu proizvodnju raunara, malih dimenzija i velike brzine rada. Sve to je stvorilo novi kvalitet decentralizacije procesora raunara i primjenu distribuirane obrade podataka. Realizuje se multiprocesorska obrada podataka, to znai da centralnu memoriju raunara kompletno ili djelimino mogu koristiti dva ili vie procesora. Raunare etvrte generacije karakterie korienje mikroporcesora. Zahvaljujui njihovoj snazi, neki raunari su smanjeni do veliine kalkulatora. Na druoj strani, zahvaljujui tehnologiji visoke integracije omogueno je pakovanje jo vie snage u centrale. Tako je nastala familija raunara velike snage koji se nazivaju superraunari (eng. supercomputers), koji su razvijani za potrebe sloenih naunih izraunavanja. Najpoznatije raunare ove vrste je razvio Seymour Cray (Simor Krej) za firmu CDC (Control Data Computers), a kasnije za sopstvenu firmu Cray Research.

Altair 8800 Od sredine 70-tih godina poeo je razvoj mikroraunara na bazi mikroprocesora. Prvi takav raunar je Altair 8800 iz 1975. godine (MITS - Micro Instrumentation and Telementry Systems) zasnovan na Intel procesoru 8080A. Imao je 256 bajtova memorije, nije imao nikakav softver, a programirao se na mainskom jeziku. Zanimljivo je da su programski jezik Basic (Beginners All-Purpose Language
12

Instruction Code) za Altair razvili Bill Gates (Bil Gejts) i Paul Allen (Pol Alen) koji su kasnije osnovali firmu Microsoft. Ubrzo su se pojavili i mnogi drugi mikroraunari, koji su poeli da se nazivaju kuni raunari (eng. home computers) ili personalni raunari (eng. personal computers PC): 1977. prvi raunari firme Apple, Tandy Radio Shack, 1980. Commodore. Kod nas je posebno bio popularan raunar Sinclair Spectrum koji je za to vreme podravao jako dobru grafiku i omoguavao razvoj jako dobrih igara. Kao izlazni ureaj koristio je stnadardni televizor, a za ulaz i skladitenje korien je standardni kasetofon. Firma IBM je pustila svoj prvi personalni raunar, takozvani IBM Personal Computer (IBM-PC) koji je bio zasnovan na procesoru Intel 8086. Prvi IBM personalni raunari su imali brzinu procesora od 4.7MHz, unutranju memoriju od 128KB, disketnu jedinicu od 5.25", a disk (koji nije bio obavezan) je imao kapacitet od 10MB. Ekrani ovih raunara su bili monohromatski i nisu podravali grafiku. I kasniji modeli ovog proizvoaa zasnivaju se na procesorima ove firme. Usledio je raunar IBM PC XT, a zatim su se raunari nazivali prema ugraenom procesoru: Intel 80286, 80386, 80486 do Pentiuma 80586. Cijena raunara je pala do te mjere da se otvorila mogunost da svaki pojedinac ima sopstveni raunar. Tada je i zapoela era personalnih raunara.

13

Tab. 1.1. Pet uobiajenih vrsta raunara. Tip Tipian MIPS Personalni raunari Miniraunari Tipian kapacitet memorije 1 4 IBM PS/2 PDF- 1 1/84 Obrada teksta Upravljanje u realnom vremenu Supermini raunari Veliki raunari Superraunari 125 1024 Cray-2 Vremenska prognoza 10 32 128 SUN-4 Mreni fajl server Primer maine Primer korienja

1 2

(mainframe) 30

IBM 3090/300 Bankarstvo

Personalni raunari se, za razliku od velikih raunara, mogu koristiti na razliite naine: obradu teksta, unakrsne tabele i visoko interaktivne aplikacije koje nisu povoljne za primenu kod velikih raunara. Dananji raunari se mogu grubo podjeliti u pet kategorija koje se donekle preklapaju. Ova podjela se zasniva na fizikoj veliini, performansama i oblasti primene, sto je prikazano u Tabeli 1.1. Najniu klasu ine personalni raunari. To su stone maine zasnovane na mikroprocesorima, tj. procesorima izvedenim na jednom ipu, a obino su namenjene samo jednoj osobi za korienje u kancelariji, u edukaciji ili za kunu upotrebu. Miniraunari se naveliko koriste u aplikacijama u realnom vrijemenu, na primjer za kontrolu vazdunog saobraaja ili automatizaciju fabrika. Teko je rei ta ini jedan miniraunar, jer mnoge kompanije proizvode ove raunare sa 16-bitnim ili 32-bitnim mikroprocesorima izvesnu koliinu memorije i ulazno/izlaznih ipova, gde je sve to smeteno na jednoj tampanoj ploi. Funkcionalno je takva ploa ekvivalentna tradicionalnom miniraunaru kao sto je PDP-11.

14

Supermini raunar je u sutini veoma veliki raunar, gotovo uvek zasnovan na 32bitnom procesoru sa nekoliko desetina megabajtova memorije. Takve maine se koriste kao tajm ering maine na itavim odeljenjima razliitih institucija, kao mreni serveri i na mnoge druge naine. Takve maine su daleko monije od raunara IBM 360 Model 75, najmonijeg velikog raunara na svetu u vreme njegovog pojavljivanja 1964. godine. Tradicionalni veliki raunari su naslednici maina kao sto su IBM 360 i CDC 6600. Stvarna razlika izmeu supermini raunara i velikog raunara je u ulazno/izlaznim mogunostima i aplikacijama za koje se koriste. Tipini supermini moe da ima jedan ili dva diska reda veliine 1GB, dok veliki moe da ima i sto takvih. Supermini se koriste .za ineteraktivne aplikacije, dok se veina velikih raunara koristi za velike pakete poslova ili obradu transakcija kao to su one u bankarstvu ili za rezervaciju avionskih karata, gde su potrebne ogromne baze podataka. Na vrhu se nalaze superraunari. Ove maine su specijalno projektovane tako da se maksimizira broj FLOPS-ova (FLoating point Operations Per Second). Sve to je ispod gigaflops se ne moe smatrati superraunarom. Superraunari imaju jedinstvenu, visoko paralelnu arhitekturu radi postizanja tih brzina, a efikasni su samo kada se primenjuju na mali opseg poslova. Za ovu generaciju raunara karaktersitian je i intenzivni razvoj raunarskih mrea razliitih opsega (LAN, WAN i dr.). Naroitu ekspanziju je doivela globalna mrea Internet. Istorija Internet-a poinje 1969. godine kada je na UCLA prvi raunar povezan sa ARPANET-om. Ova mrea je dobila naziv po svom sponzoru DARPA Defense Advanced Research Project Agency (Vojna agencija za napredne istrazivake projekte), a sam njen poetak bio je skroman, jer su povezane samo etiri univerzitetske lokacije: UCLA, Stanfordov istraivaki institut, UC Santa Barbara i Univerzitet u Juti.

15

6. PETA GENERACIJA RAUNARA

Kompijuterska teorija period od 1981. godine klasifikuje kao petu generaciju razvoja raunara. Osnovni elementi ove generacije su ipovi sa super visokim stepenom integrisanosti ( sadre preko 1.000.000 integrisanih kola ). Raunare ove generacije odlikuju toliko integrisani elementi kod kojih su na izuzetno malom prostoru u jednom ipu integrisane itave jedinice raunara, pa ak i cijeli raunar. Takvi elementi omoguuju izgradnju multiprocesorskih mikroraunara, kod kojih se softver sve vie ugrauje u hardver. Raunari se meusobono povezuju mreom za prijenos podataka, to korisnicima prua moguost da svoje programe izvre na onom raunaru iz mree koji je najpogodniji za izvoenje konkretnog programa obrade. Razvijeni su novi nivoi korisnikih programskih jezika, sistem za obradu slike, teksta i govora. Raunari se sve vie koriste za rjeavanje sloenih rutinskih zadataka. Peta generacija raunara, zasnovana na vjetakoj inteligenciji i drugim naprednim tehnologijama, je jo uvek u razvoju, mada ve postoje programi i informatike tehnologije koje se primenjuju. Naveemo samo neke od njih: prepoznavanje lica i glasa (linosti), paralelno procesiranje (paralelna obrada podataka, na vie procesorskim mainama), superprovodnici, vetaka inteligencija (od nedavno najbolji ahisti na svetu su raunari), nanotehnologije (novi materijali poput grafina uinie monitore jo jeftinijim). Cilj razvoja pete generacije raunara je da raunari budu sposobni da razumeju prirodni govor (znai ne samo da odgovaraju na glasovne komande, ve i da su sposobni da analiziraju cele reenice) i da budu sposobni za samoorganizaciju.

16

7. ZAKLJUAK

Kao to je ve reeno proces razvoja raunara jos uvjek traje. Raunari su evoluirali od Charles Babbage-ovog plana za analitiku mainu u moderne super raunare. Raunari se danas pojavljuju u svim oblicima i veliinama, sa specifinostima prilagoenim partikularnim zadacima Povezivanje u mreu poboljava vrednost i snagu raunara: - Internet - Www - E-mail Raunari i informacione tehnologije su preomenili svet temeljno i nepovratno. Nove tehnologije, kao to su vjetaka inteligencija, obeavaju nove primjene u budunosti. Raunari ugroavaju privatnost, bezbjednost, i moda, na individualni nain ivota. Ray Kurzwell predvia da e 2020. godine raunari biti ravnopravni ljudskom mozgu u pogledu sposobnosti i brzini obrade podataka. Uz to njihova cijena nee biti vea od hiljadu amerikih dolara. Kurzwell dalje predvia da e 2030. godine raunari imati svijest i osobnost. Poslije toga raunari e nastaviti vrtoglav napredak neogranien fizikom graom kojom je ovjek ogranien.

17

8. LITERATURA

1. Prof.dr. Branko Latinovi, Informacione tehnologije, Banja Luka, 2007

2. http://poincare.matf.bg.ac.rs/~cvetana/Istorijat/3gener/3gener.htm

3. http://predavanja.blogger.ba/arhiva/2007/02/14

4. www.etf.unssa.rs.ba/~slubura/Impulsna_i_digitalna.

18