KOTLOVSKO POSTROJENJE U fabrici TIGAR - MH Program unutranja guma - Babunica postoji jedna kotlarnica u kojoj je instaliran jedan kotao

o proizvoaa MINEL, tip TE-109, sa gorionikom SAACKE, tip SKV 80a, koji radi na mazut. Maksimalna produkcija kotla je 10t/h pare. Para proizvedena u kotlu koristi se za: o tehnoloki proces proizvodnje o grejanje objekata. U veem delu godine kotao radi sa 70% kapaciteta. Oko 50% kondenzata iz kotla se ponovo vraa u proces, a ostatak odlazi nepovratno u kanalizaciju. Tehnike karakteristike kotla date su tabeli 2, a gorionika u tabeli 3. Tabela 2. Tehnike karakteristike kotla
- Proizvoa - Godina izrade - Tip - Dozvoljeni maksimalni nadpritisak - Radni nadpritisak - Temperatura napojne vode - Temperatura zasiene pare - Ukupna ogrevna povrina - Ozraena povrina projektovana - Povrina I paketa cevi - Povrina II paketa cevi - Snaga - Maksimalna produkcija pare - Nain loenja SAACKE - Donja toplotna mo - Sadraj vode u kotlu kod normalnog vodostraja - Potronja mazuta - Stepen iskorienja kotla pri Dmax - Sadraj pare kod normalnog vodostaja MINEL Beograd 1984. TE-109 24,5 bar 23 bar 1050C 2210C 274m2 31,57m2 151m2 91,5m2 6,55 MW 10 t/h mazutni gorionik SKV 80a 40193,3 kJ/kg 15,82 m3 189x10-3 kg/s 85,8% 2,34m3

Tabela 3. Tehnike karakteristike gorionika SAACKE, tip SKV 80a

- Tip: - Godina proizvodnje: - Nominalna produkcija: - Najmanja produkcija: - Snaga motora: - Gorivo: - Max protok mazuta: - Min. protok mazuta: SKV 80a 1959. 800 kg/h 120 kg/h 7,5 kW mazut 600 kg/h 100 kg/h

Potronja pare proizvedena u kotlu se meri. Regulacija kotlovske opreme vri se poluautomatski i na osnovu iskustva osoblja u kotlarnici. Postojea oprema za regulaciju na kotlu je zastarele tehnologije i ima samo prekida ukljueno/iskljueno. Na kotlu ne postoji termometar za stalno merenje temperature dimnih gasova. Odmuljavanje kotla se vri runo. 3.1 Rezultati merenja i ispitivanja

Za vreme posete fabrici za izradu preliminarnog bilansa, obavljena su sva potrebna merenja na kotlu. Merenje temperature vreno je digitalnim mikroprocesorskim meraem temperature MMT-1 i infracrvenim termometrom TP 870, EXTECH, kao i termovizijskom kamerom VARIOSCAN 3021 ST. Temperatura je merena na prednjoj i zadnjoj strani kotala, na povrini izolacije bonih strana kotla, kao i na vie mesta po visini dimnjaka termovizijskom kamerom. Neki rezultati merenja temperature povrine kotla i pratee armature dati su na slikama 6 i 7. Paralelno sa tim date su i fotografije istih povrina i elemenata snimljene digitalnim foto aparatom. Analizom polja temperatura moe se rei da je izolacija na kotlu u solidnom stanju, s obzirom da se temperatura na povrini izolacije na bonim stranama kotla kretala u opsegu 45 - 50oC. Na mestima gde se nalaze elementi za ukruenje kotla i gde je izolacija slabija uoavaju se vie temperature. Smatra se da nije opravdano ulagati u poboljanje izolacije jer poveani trokovi izolacije ne bi opravdali nivo oekivanih uteda.

a) Termovizijski snimak Slika 6. Izgled eone povrine kotla

b) Fotografija

a) Termovizijski snimak b) Fotografija Slika 7. Izgled bone strane kotla sa prateom armaturom Merenje sastava i temperature produkata sagorevanja vreno je analizatorom dimnih gasova MSI 2500, za reim kada je kotao radio sa 40% optereenja, a kontrole radi i sa optereenjem od 80%, pri kratkotrajnom radu. Rezultati merenja dati su u tabeli 4.

Merenja su pokazala da je sadraj O2 relativno visok, kao i koeficijent vika vazduha. Temperatura dimnih gasova je takoe bila relativno visoka. To ukazuje na linjenicu da treba preduzeti izvesne mere u cilju poveanja stepena korisnosti kotla.

Tabela 4. Rezultati merenja na kotlu

Izmerene veliine Temperatura produkata sagorevanja, Tf Temperatura u kotlarnici, To CO2 O2 CO SO2 NO Koeficijent vika vazduha Stepen korisnosti kotla (%) Jed. (oC) (oC) (%) (%) ppm ppm ppm (%) 40% 232 28 6.1 14.1 % 0 450 158 ppm 2.67 83.4 80% 241 28 5.7 14.4 0 435 129 2.64 77.6

Temperatura mazuta na ulazu u gorionik je odgovarajua, kao i temperatura napojne vode na ulazu u kotao. 4. PREPORUKE I FINANSIJSKA ANALIZA Kao rezultat ovog preliminarnog energetskog bilansa, daju se sledee preporuke za utedu energije u kotlovskom postrojenju: Predlae se da se na kotlu ugradi sistem za regulaciju sagorevanja sa senzorom za merenjen sadraja kiseonika (O2) u dimnim gasovima i regulacijom ulaznog vazduha za sagorevanje. Na osnovu izvrenih merenja zakljueno je da je sadraj O2 relativno visok, kao i koeficijent vika vazduha. Ovo ukazuje na potrebu za boljim regulisanjem sagorevanja kako bi se smanjila vrednost vika vazduha. Ulazni vazduh treba regulisati korienjem stalnog senzora za merenje sadraja kiseonika u dimnim gasovima. Senzor e kontinulano regulisati i obezbediti optimalne odnose vazduh - gorivo u gorioniku, pa prema tome i optimalno sagorevanje putem povratnih informacija o sadraju O2. Korienjem ovog sistema oekuju se utede od 1-2% za svaki 1% smanjenja sadraja kiseonika u dimnim gasovima. Ukoliko bi se navedenom merom postigla uteda od 1,5% od potronje mazuta, to bi odgovaralo utedi od 700 GJ godinje ili 3.200 EUR. Za preciznije procene bila bi potrebna tana merenja sadraja O2 u dimnim gasovima tokom dueg perioda rada kotla i na razliitim optereenjima/reimima rada. Predlae se ugradnja sistema za automatsko odmuljivanja kotla. On bi sadrao i neprestani monitoring kotlovske vode pomou detektora ukupnog sadraja vrstih estica. To takoe moe da obuhvati i iskorienje otpadne toplote iz procesa odmuljivanja kotla ugradnjom jednog suda za generisanje pare nieg pritiska, kao i ugradnjom jednog izmenjivaa toplote za iskorienje otpadne toplote iz vodenog dela odmuljenja kotla (predgrevanje napojne vode). Uz pretpostavku da e utede dostii 1% od trokova ukupnog utroenog goriva (obino gubici toplote usled odmuljivanja kotla dostiu 2% od trokova goriva), onda e godinje utede biti na nivou od 480 GJ, to odgovara utedi od 2.200 EUR. Procenjuje se da troak opreme moe da iznosi oko 10.000 EUR, pa bi period povraaja investicija bio oko 4,5 godine

 Takoe bi se moglo izvriti izolovanje dimnjaka u cilju smanjenja gubitaka toplote i stvaranja kondenzata. U tabeli 5. dat je sumarni pregled preporuka za utedu energije sa finansijskom analizom.

Tabela 5. Pregled mera za utedu energije

Redni br. Preporuke Ugradnja senzora za merenje sadraja kiseonika u dimnim gasovima i sistema za regulaciju sagorevanja Ugradnja sistema za automatsko odmuljivanja kotla Izolacija dimnjaka radi izbegavanja stvaranja kondenzata (3 m duine) Godinje utede GJ 1. 700 EUR 3.200 Troak implementacije EUR 5.700 Prost povraaj investicija godina 1,8

2. 3. UKUPNO

480 60 1.240

2.200 300 5.700

10.000 450 16.150

4,5 1,5

5. ZAKLJUAK Na osnovu sprovedenog preliminarnog energetskog bilansa za kotlovsko postrojenje fabrike TIGAR MH - Pogon unutranja guma u Babunici, moe se zakljuiti da se primenom mera dobrog domainskog ponaanja, i investicijama niskog i srednjeg nivoa moe znaajno smanjiti potronja energije po jedinici proizvoda. Relativno kratak period prostog povraaja investicija ukazuje na opravdanost ulaganja u predloene mere, a menadmentu se predlae i sprovodjenje detaljnog energetskog bilansa u cilju sagledavanja ulaganja u kapitalne investicije za smanjenje potronje energije u kotlovskom postrojenju.