1.

UVOD Brz razvoj tehnike i njena iroka primena dovodi do razvoja i stalnog usavravanja tehnikih sistema (maina), njihovih sklopova, podsklopova, elemenata i slino. Jedan od najvanijih elemenata svake maine je i leaj u kojem se oslanja rukavac osovine i vratila, a postoje dve grupe: klizni i kotrljajni. Obrtanjem rukavca u neposrednom kontaktu sa posteljicom dolazi do pojave trenja na njihovim dodirnim povrinama. Ovako nastalo trenje prouzrokuje znatne gubitke energije, kao i tetno zagrevanje i habanje delova u kontaktu. Da bi se ova pojava ublaila to jest, da bi se veim delom smanjile tetne posledice, potrebno je dodirne povrine podmazati. Pod podmazivanjem leaja podrazumeva se stvaranje zazora tj, odvajanje posteljice leaja od rukavca vratila slojem maziva. Obino se u leajima javljaju tri vrste trenja i to: - trenje suvih povrina koje se nesme dopustiti, - trenje poluokvaenih povrina se javlja kada su rukavac i posteljica delimino odvojeni slojem maziva, a delimino se dodiruju neposredno, - trenje okvaenih povrina ima za potpuno razdvajanje rukavca i posteljice slojem maziva, te je stoga ovo pravilan nain podmazivanja, Materije koje u odreenim radnim uslovima mogu zadrati i stvoriti uslove pogodnosti u smanjenju otpora trenja povrina u kontaktu, nazivamo mazivima, a postupak koji omoguava takve uslove podmazivanjem. Iz pomenutog se moe zakljuiti da je mazivu poverena uloga u smanjenju trenja i svih njegovih neeljenih posedica, kao i niz drugih zadataka kao to su: odvoenje toplote koja nastaje u kontaktu dodirnih povrina, zaptivanje izvesnih mainskih elemenata tehnikog sistema, amortizaciju udara u radu (kod harmoninog i udarnog optereenja), zatita tehnikog sistema od korozivnog dejstva sredine, ienje i ispiranje mainskih delova tehnikih sistema. Da bi se izvrilo podmazivanje potrebno je imati sistem za podmazivanje (pojedinani i centralni) i ureaje za podmazivanje . Cilj ovog seminarskog rada jeste da prikae karakteristike kliznih leajeva, njihovu podelu i materijala od kojih se izrauju.

2. KLIZNI LEAJEVI Leajevi su mainski elementi u kojima se oslanjaju rukavci osovina i vratila, a smeteni su u leista (kuita). Osnovne dimenzije i oblik radnih povrina leajeva moraju odgovarati dimenzijama i obliku rukavca. Prema konstrukciji, lezajevi se mogu podeliti u dve osnovne grupe: l. Klizni leajevi, kod kojih je rukavac u neposrednom dodiru sa posteljicom leajeva. 2. Kotrljajni lezajevi, kod kojih se rukavac pri okretanju kotrlja preko posrednika (kuglica, valjaka, buria) koji se nalaze izmeu rukavca i leaja . Prema pravcu delovanja sila, leajevi mogu biti: - radijalni (popreni) - aksijalni (uzduni) - kombinovani, kod kojih istovremeno deluju poprene i uzdune sile. Kod kliznih leajeva postoji rukavac u neposrednom dodiru sa posteljicom, te pri okretanju rukavca nastaje trenje klizanja. Izrauju se kao zasebne konstrukcije, ili zajedno sa ostalim delom konstrukcije (maine). Dobre osobine kliznih leajeva su : vrlo jednostavne konstrukcije, nisu osetljivi na udare, imaju miran rad, pogodni su za velike obodne brzine, a u sluaju oteenja mogua je popravka . Lose osobine kliznih leajeva su: pruaju veliki otpor pri pokretanju i zaustavljanju, ne mogu se opteretiti u svim radijalnim pravcima, zahtevaju dobro odravanje i podmazivanje, troe relativno mnogo maziva, pre stavljanja u redovni pogon moraju se razraditi. 2.1. Radijalni klizni leajevi Ovi leajevi primaju optereenja koja deluju pod uglom od 90 prema osi leaja. Izrauju se kao jednodelni i dvodelni. Na slici l. prikazan je jednodelni klizni leaj koji se sastoji iz kuita (1) i posteljice (2). Posteljica je u neposrednom dodiru sa rukavcem, a postavlja se u kuite. Protiv okretanja osigurana je vijkom (3), a kroz otvor (4) u kuitu vri se podmazivanje leajeva. Jednodelni leajevi primenjuju se kod rukavaca na koja se leaj moe aksijalno navui, a to je sluaj kod spoljnih rukavaca bez naslona. Nedostatak jednodelnih leaja je to se klizna povrina vremenom istroi, tako da se povea zranost i pojaa oscilacija rukavca. Kada zranost pree dozvoljenu granicu, mora se zameniti posteljica (aura), poto se zranost kod ovih leajeva ne moe regulisati. Izuzetak ine leajevi sa posteljicom koja je konusna sa spoljne strane i prorezana po duini (slika 2.). Krajevi ove posteljice su cilindrino produeni i imaju navoj. Zranost u leaju regulie se uzdunim pomeranjem posteijice pomou navrtki, a nali su primenu kao glavni leajevi tokatskih strugova .

Slika 1. Jednodelni klizni leaj

Slika 2. Klizni leaj sa prorezanom konus aurom Dvodelni leajevi (kouljica i kuite iz dva dela) primjenjuju se na mestima gde se ne moe postaviti jednodelni leaj, a to je sluaj kod unutranjih rukavaca i spoljnih rukavaca sa naslonom. Postoji niz konstrukcija dvodelnih leajeva kao to su: transmisijska, leajevi za dizalice, glavni leajevi motora itd. Jedna od varijanti je i segmentni leaj (sl.3) gde se segmenti (1) oslanjaju na telo leaja. Protiv pomicanja su osigurani sa civijama (2) koje su pomerene prema kraju segmenta u smeru obrtanja vratila. Segmenti su samopodesivi u toku rada, zauzimaju najpovoljniji poloaj, pri emu se stvaraju uljni klinovi, nezavisni jedan od drugog .

PrtSjfck A-B

Slika 3. ema segmentnog leaja

3. MATERIJALI ZA IZRADU AURA (POSTELJICA) Videli smo da posteljica leaja ima neposredan dodir sa rukavcem te zbog toga se za posteljice bira materijal koji ima optimalne eksplotacione karakteristike kao to su: - otpornost prema koroziji i habanju, - izdrljivost na pritiske i udare, - mali otpor trenja, - sposobnost dobrog prilagoavanja rukavacu i da bude meki od rukavca, - dobro primanje i rasporeivanje maziva, - dobro odvoenje toplote stvorene trenjem, - priblino isti koeficijent irenja materijala rukavca i materijala posteljice, - mali koeficijent trenja, Za izradu posteljica upotrebljavaju se sivi liv, elicni liv, elik, bronza, mesing, srebro, legure aluminijuma, magnezijuma, kadmijuma, beli metal, sinterovani materijali, drvo, vetake mase, ugljen-grafitni materijali, plastie mase i guma. Posteljice kod radijalnih leaja imaju oblik aure, kod aksijalnih oblik koluta ill krune ploe, a kod pravolinijskih voica imaju oblik ploe ili ine (staze). Sivi liv je podeen za posteljice sporohodnih vratila pri malim brzinama (do 3,5 m/s) i malim pritiscima (do 80 N/cm2), a kod povremenog rada dozvoljava se pritisak do 600 N/cm2. Primjenjuje se kod leajeva dizalica, ukrtenih glava, drobilica, transmisija i si. Osetljiv je na udare, podnosi temperature do 100C, a nosivost i opta svojstva poboljavaju se zalivanjem posteljice belim metalom ili nekom drugom leajnom legurom . elik i elicni liv podnose vee pritiske i brzine, ali se posteljice redovno zalivaju leajnom legurom. Bronza se upotrebljava za izradu punih posteljica, ili se sa njom zalivaju posteljice od sivog liva i elika. Podnosi velike povrinske pritiske pri znatnim brzinama klizanja. Odlikuje se dovoljnom vrstoom i daje vrlo glatke povrine, ali je relativno skupa. Za izradu posteljica najee se upotrebljavaju kalajna, olovna i fosforna bronza. - Kalajna bronza podena je za posteljice izloene velikim optereenjima i udarima. Postojana je prema koroziji i podnosi visoke temperature. Dozvoljava povrinski pritisak do 600 N/cm2 i brzine klizanja do 4,5 m/s. Primjenjuje se za leajeve maina u prehrambenoj indusriji. - Olovna bronza moe primiti vea optereenja nego kalajna, te je otporna prema habanju i prua neznatan otpor trenja pri pustanju maine u rad. Pri naroito tekim uslovima rada eline posteljice zalivaju se olovnom bronzom. Dozvoljava pvrinski pritisak do 1200 N/cm2 i brzine klizanja do 5 m/s. Primjenjuje se za teko optereene lokomotivske i sline leaje. - Fosforna bronza upotrebljava se za posteljice izloene vrlo visokim pritiscima (npr. valjaoniki ureaj). Prua mali otpor trenja, tvrda je i otporna na habanje. - Aluminijumska bronza i legure na bazi aluminijuma sa dodatkom gvoa otporne su na habanje i koroziju i odlikuju se velikom vrstoom, pa se koriste za leajeve sa jako promjenjivim optereenjima. Mesing se upotrebljava za manje optereene posteljice, u prvom redu jednodelne i za manje brzine. Loije su mu antifrikcione osobine od bronze, poseduje ilavost, dobro podnosi udare i otporniji je na habanje od bronze. Beli metal je legura bakra, kalaja, olova i antimona. Zbog male vrstoe, upotrebljava se iskljuivo kao zalivak u posteljici od sivog liva, elika ili bronze. Debljina zalivka (kouljice) kree se od 0,5 do 6,0 mm. Podnosi pritisak od 400 N/cm2 i brzinu klizanja do 6 m/s. Koristi se za prevlaenje povrina leajeva za koje su neophodne najbolje antifrikcione osobine materijala, ako je debljina uljnog sloja mala i ako su teki radni uslovi. Dobro se lije i dobro prijanja za podlogu. vrstoa belog metala je mala, pa se zato nanosi u tankom sloju na bronzanu ili elinu posteljicu. Odlino se prilagoava radnim uslovima i daje vrlo glatke povrine, ima nisku temperaturu topljenja i osjetljiv je na udare.
4

Aluminijumske legure slue za izradu posteljica koje mogu primiti pritisak do 4000 N/cm2 i brzine klizanja do 8 m/s. Dobro odvode toplotu. Nedostatak im je to se, povienjem temperature, smanjuje zranost u lezaju i sto imaju veliki koeficijent trenja, zbog cega se moraju dobro podmazivati. Upotrebljavaju se za leaje motora sa unutranjim sagorijevanjem. Sinterovani materijali za izradu posteljica dobijaju se od smee eljeza, bakra, cinka, olova, kalaja i grafita u prahu koja se presuje u kalupe oblika posteljice, a zatim pri. Ovakve posteljice su porozne do 35%. upljine u posteljici natope se toplim uljem koje za vreme rada leaja, usled pritiska i poviene temperature, izlazi iz pora i vri podmazivanje. Nakon prekida rada smenjuje se za leajeve maina i leaj se ohladi i ulje se ponovo vraa u pore. Takvi leajevi troe malo maziva, ne prljaju okolinu i sami se podmazuju. Zbog toga se primenjuju u pogonima gde se zahteva velika istoa (prehrambena industrija), kao i mestima gde je oteano podmazivanje. Podnose pritiske do 1000 N/cm2 uz obodne brzine do 5 m/s . Vetake mase za posteljice su smee vetakih smola, drveta tekstilnih vlakana, papira, azbesta i slino. Posteljice se izrauju presovanjem pod visokim pritiskom i temperaturom. Otporne su na habanje, ne zahtevaju mnogo maziva, ali loe odvode toplotu. Zbog toga su podlone zagrevanju i deformaciji pa ih treba dobro hladiti obilnim podmazivanjem. Podnose pritiske do 1200 N/cm2 i obodne brzine do 6 m/s. Ugljen-grafitni materijal je hemijski stabilan u mnogim agresivnim tecnim i gasnim sredinama. Antifrikciona svojstva mu se znatno menjaju u zavisnosti od radnih uslova i materijala rukavca. Materijal je knit i porozan. Dodaci bakra, srebra, bronze, belog metala i drugih materijala poveavaju mu mehanike karakteristike. Primenjuje se i bez podmazivanja . Plastine mase koje se koriste za leaje, imaju mali koeficijent trenja i malu sposobnost da se prilagoavaju obliku rukavca. Za izradu se koriste termoplastini (najee sipas) i termoreaktivni (najee tekstolit) materijali. Zazor izmedu rukavca i posteljice je veci za 15-30 % nego kod metalnih posteljica (zazor je 0,005 d, a odnos prenika i duine se usvaja b/d=l). Guma se primjenjuje kod leajeva koji rade u vodi i hemikalijama, tvrdoce 65-80 HSh (sora). 3.1. Konstrukcioni oblici posteljica Uobiajeni oblik dvodelne i jednodelne aure prikazani su na slici4 i slici 5 sa kanalima za dovod maziva i podmazivanje. Treba imati na umu da se kanali izrauju uvek u neoptereenom delu posteljice pod uglom 90-150, mereno od pravca otpora oslonca suprotno od smera okretanja rukavca. Na dimenzije kanala u ovom radu nije posveena panja, vec na njihov oblik i izvedbu. Kod dvodelnih posteljica zazor se moe podeavati pomou tankih podmetaa (obino mesingana traka debljine 0,020,05 mm). Posteljice se montiraju u kuite leaja najee sa tolerancijskim spojem: H7/f6 ,H7/k6 H7/n6 , H7/r6 .

Slika 4. Dvodelna posteljica 1. uzduni kanal, 2. ulazni otvor, 3. dovodni kanal, 4. obod posteljice 5. deo rupe za vijak za fiks. posteljice

Slika 5. Jednodelna posteljice sa kanalima za podmazivanje Na slici 6 je prikazana posteljica sa zalivkom od leajne legure gde su parametri sa slike: s=d/85 + 1,5 (mm) za psteljicu od SL, s=d/140 + 0,5 (mm) za posteljicu od celika, si=l,5s , e=3s , max ei=15s, l=(2-4)s, max li=20s,

Slika 6. Posteljica sa zalivkom Troslojne metalne posteljice izrauju se manjh dimenzija: na elinu podlogu (posteljicu) nanosi se osnovni sloj od bronze debljine 0,4-0,6 mm, a zatim po njemu klizi sloj od belog metala debljine 0,015-0,035 mm. Tankozidne vieslojne posteljice sa antifrikcionim slojem na bazi plastinih masa izrauju se od vieslojnih traka za leaje, debljine 0,5-4,0 mm, po pravilu savijanjem. Vieslojne trake se sastoje od osnovnog elinog sloja na kom je naneen tanki porozni sloj kalaja ili kalajne bronze debljine 0,2-0,4 mm, a ije su pore popunjene i preko koga je prevuen tanki sloj (obino manji od 0,1 mm) na bazi plastinih masa koji ima dobra antifrikciona svojstva. Najtanje leine posteljice se izrauju od trake debljine 0,4-1 mm, specijalnog sastava (npr. legura AIMg3 sa antifrikcionim slojem plastine mase PTFE, olova i tenog stakla).

4. AKSIJALNI KLIZNI LEAJEVI Manje uzdune sile mogu preneti i radijalni leaji preko naslona rukavaca, a za prihvatanje veih uzdunih sila u osovinama i vratilima potrebni su aksijalni leaji. Na slika7 prikazana je jedna od izvedbi aksijalnog leaja (leaj sa segmentima tzv. Micelov leaj koji se koristi za vrlo velike uzdune sile). Segmenti su smeteni radijalno u donjem delu leaja i fiksirani sa dve civije koje im dozvoljavaju odreen nagib. Segmenti i klizni greben su potopljeni u ulju, a klizne povrine segmenata su obloene belim metalom

Slika 7. Aksijalni leaj sa segmentima Za velike uzdune i ujedno poprene sile kod horizontalnih vratila moe se upotrebiti grebenasti leaj slika 8, iji je osnovni nedostatak da se zbog netanosti izrade sila ravnomerno ne prenosi na grebene, a podmazivanje se vri pomou prstena

Slika 8. Grebenasti leaj

5. ZAKLJUAK Brzim razvojem tehnike dovodi do razvoja tehnikih sistema (maina), njihovih sklopova, podsklopova, elemenata i slino. Kao jedan od elemenata su leajevi koji se po konstrukciji dele na klizne i kotrljajne. Videli smo da posteljica leaja ima neposredan dodir sa rukavcem, zbog toga se za posteljicu bira materijal koji ima optimalne eksplotacione karakteristike tj. veliku vrstou protiv habanja pri povrinskom pritisku i mali koeficijent trenja. Ti materijali su metalni, nemetalni, metalokeramiki, guma kao i kombinacija gore pomenutih koji su posledica brzog razvoja tehnike i njene primene .

LITERATURA 1. Adamovic Z.,Stefanovic S.,Josimovic Lj.,Momcilovic 0.,Jevtic IM.,Jovanov G., Podmazivanje masina , Beograd, 2003. god. Z.Vitas D., Trbojevic M., Masinski element! I i II, Beograd , 1968. god S.Ivkovic B., RacA., Savic V., "Tribologijaitehnikapodmazivanja",Beograd,19g