KONFIGURACIJA SISTEMA ZA UPRAVLJANJE ZGRADAMA

CONFIGURATION OF THE BUILDINGS CONTROL SYSTEMS

STANKO STANKOV i STANIA PERI, Elektronski fakultet, Ni

Savremeni objekti se opremaju raznim tehnikim sistemima i ureajima, da bi se postigla to vea bezbednost, udobnost i komfor. Vrlo vane komponente u tim objektima su grejanje, ventilacija, osvetljenje, a u poslednje vreme i hlaenje. Ispunjavanje postavljenih zahteva podrazumeva obezbeivanje usklaenosti ovih komponenti, uz sagledavanje promenljivih spoljnjih uslova koji deluju kao poremeaji na prostor u kome se nalazi odreeni objekat. Zgrade su permanentno izloene stalnim promenama uticaja kao to su temperatura spoljnje okoline, koliina sunevog zraenja, sadraj vlage u vazduhu, jaina vetra i dr., tako da se prilikom projektovanja upravljakih sistema ovi faktori moraju uzeti u obzir. U cilju realizacije postavljenih zadataka pristupa se izgradnji centralnog sistema za nadzor i upravljanje (CSNU) korienjem PLC i SCADA sistema. Prednosti uvoenja ovakve upravljake konfiguracije ogledaju se u praenju statusa svih instaliranih ureaja i sistema, mogunosti upravljanja sa jednog mesta, sinhronizaciji rada integrisanih podsistema i implementaciji algoritama upravljanja, kako bi se postigle vee utede i spreile odnosno smanjile posledice potencijalnih havarija. U radu su opisani arhitektura CSNU i nain funkcionisanja ovog sistema. The modern buildings are equipped with various technical systems and devices in order to achieve greater safety and comfort. Very important components in these buildings are heating, ventilation, lighting and, more recently, cooling. Fulfilling these demands means ensuring the compliance of these components with the consideration of external conditions variables, which act as disturbances in the area with a particular object. The buildings are constantly exposed to the changes of various impacts, such as outdoor temperature, the amount of solar radiation, air moisture content, and wind. Therefore, the design of control systems must take these factors into account. In order to meet the demands, one must design the central system for monitoring and control (CSMC) using PLC and SCADA systems. The advantages of introducing such control configurations are reflected in monitoring the status of all installed devices and systems, control capabilities from a single location, synchronization of integrated subsystems, implementation of the control algorithms to achieve greater sa100

vings, preventing and reducing the consequences of potential accidents. The paper describes CSMC architecture and its functioning. Kljune rei: upravljanje zgradama; CSNU; PLC; SCADA; KGH Key words: buildings management; CSMC; PLC; SCADA; HVAC

1. Uvod
Cilj svake izgradnje je da se obezbede uslovi za ivot i rad u ugodnim i ekonomski prihvatljivim uslovima, uz potpunu harmoniju sa prirodom. Podneblje u kome ivimo sa svojim klimatskim uslovima, kulturom stanovanja i ivljenja kao i graditeljska i kulturna tradicija, nametnuli su graditeljima visoke zahteve. Ti zahtevi postaju vei ako se uzme u obzir i sve jaa svest o potrebi odrivog razvoja i ouvanja ivotne sredine. Uprkos strogim zahtevima, intenzivan razvoj nauke, tehnike i tehnologije omoguava primenu savremenih materijala i novih reenja u izgradnji objekata, a projektantima i izvoaima izuzetne mogunosti za kreativan rad i strunu afirmaciju. U poslednje vreme, uporedo sa sve veom izgradnjom objekata, neminovno se postavlja pitanje upravljanja tim objektima, poboljavanje komfora i ouvanja vrednosti kako novosagraenih objekata, tako i starih koji su restaurirani ili na kojima e biti vreni zahvati u cilju revitalizacije. Upravljanje objektima kao to su veliki biznis centri, hotelski objekti, sportski objekti i sl., nije nimalo jednostavan i lak zadatak ni za projektante i izvoae radova niti za same vlasnike. Strateku ulogu u ispunjavanju postavljenih ciljeva ima facility management, termin koji ima sve veu popularnost, kod nas i koji je polazna pretpostavka za uspean biznis, za ouvanje vrednosti zgrada, upotrebom energetski efikasnih tehnologija, savremenih materijala, naprednih komunikacija i inteligentnog upravljanja. Savremene zgrade moraju da zadovolje sledee kriterijume: korienje alternativnih izvora energije, omoguavanje maksimalnog personalnog komfora, minimizacija eksploatacionih rashoda, najvii stepen automatizacije, visok nivo sigurnosti, integracija svih podsistema. Tehnoloki i tehniki napredak su u osnovi izgradnje savremenih objekata, posebno kada je re o tzv. zelenim i pasivnim zgradama. Kod prvih je akcenat na ouvanju ivotne sredine i okoline i povoljnog efekta na ivot i rad ljudi, a kod drugih, to je primena energetski efikasnih tehnologija. Danas veliki razvoj doivljavaju tzv. sistemi BAU (Building Automation), tj. sistemi za upravljanje zgradama. Oni su postali nezaobilazni pri projektovanju i izgradnji raznih vrsta objekata kao to su poslovni, industrijski i sportski objekti, trni centri, hoteli, pa ak i individualni objekti. Pre investiranja i izgradnje odreenog objekta pristupa se opsenoj analizi koja ima za cilj detaljno sagledavanje mogunosti ostvarivanja maksimalnog profita uz minimalne rashode. Treba napomenuti da je industrija trnih centara i retail-a uopte poslednjih godina postala jedan od najznaajnijih pokretaa razvoja u svim zemljama, pogotovo u razvijenim. 101

2. Koncepcija upravljakog sistema

Problem upravljanja zgradama je multidisciplinarne prirode i zahteva od strane projektanta upravljakog sistema solidno poznavanje termotehnike, mainskih instalacija, ureaja i opreme vezanih za te instalacije, novih materijala koji se koriste u savremenom graevinarstvu i modernih upravljakih sistema. Da bi se postigao zahtevani kvalitet, potrebna je i adekvatna tehnika opremljenost. Za uspenu realizaciju pomenutih zgrada neophodna je permanentna meusobna koordinacija projektanata svih struka, izvoaa radova i korisnika objekta. Upravljanje objektom moe se podeliti na tri funkcionalne celine, koje su meusobno povezane: komercijalno upravljanje (Commercial building management), infrastrukturno upravljanje (Infrastructural building management) i upravljanje tehnikim sistemima (Technical building management). Komercijalno upravljanje ima ulogu u stvaranju uslova za maksimalno korienje kapaciteta objekta, rentiranje objekta i realizaciju finansijskih transakcija koje su u vezi s tim. Infrastrukturno upravljanje obuhvata organizaciju i kontrolu svih servisa potrebnih za normalno funkcionisanje objekta, kao to je servis ienja, servis odravanja i sl. Upravljanje tehnikim sistemima instaliranim u objektu obezbeuje permanentnu funkcionalnost tih sistema uz njihovo adekvatno preventivno, tekue i investiciono odravanje. Tri prethodno navedena elementa ine jedinstvenu celinu upravljakog sistema zgrade, meusobno povezana i zavisna. U radu se razmatra konfiguracija sistema BAU, koja je prikazana na sl. 1. Struktura ovih sistema ima tri nivoa: najvii nivo upravljanja (Management level), nivo kontrolera ureaja i opreme (Automation Stations level), nivo ureaja u polju (Field level). Na najviem niovou su dispeerski raunari, povezani provodnicima sa optikim vlaknom. Iz razloga bezbednosti izvodi se dvostruka veza (Hyper ring). Protokol komunikacije na ovom nivou i nivou kontrolera ureaja i opreme je Ethernet TCP/IP ili BACnet TCP/IP. U nivou ureaja i opreme u polju koriste se standardni protokoli kao to su Modbus, Fieldbus, Devicenet, Profibus, Profinet itd. U osnovi upravljakog sistema savremenog objekta je Centralni sistem za nadzor i upravljanje. To je SCADA (Supervisory Control and Data Acquisition) raunar na kome operater vidi ceo objekat i prati sve relevantne parametre, vezane za funkcionalnost objekta i za definisane kriterijume. Ukoliko se radi o velikom i kompleksnom objektu, postoji vie takvih raunara, s jedne strane zbog sigurnosti podataka, a s druge strane zbog potrebe da vei broj operatera, na raznim lokacijama u objektu, pristupa sistemu. Upravljanjem i nadzorom objekta obezbeuju se: vizuelizacija statusa pogona i merenja bitnih parametara u objektu; prijem, obrada i prikaz procesnih merenja; trend prikaz merenja; hronologija dogaaja i analiza; praenje i obrada signala upozorenja i alarma; mogunost daljinskog automatskog i daljinskog runog voenja objekta; generisanje i prezentovanje dnevnih i periodinih izvetaja; liste preduslova po pojedinim funkcionalnim celinama; dodatne funkcije po zahtevu korisnika. 102

Nadzorno-upravljaki sistem ine PLC (programmable logic controller) sa odgovarajuim analognim i digitalnim ulaznim i izlaznim modulima i SCADA sistemi. Na tritu postoji irok izbor PLC-a renomiranih svetskih proizvoaa kao to su Siemens, Allen Bradley, Omron, Schneider electric, Mitsubishi i dr. Pojedini proizvoai su razvili specijalizovane PLC ureaje i SCADA-e namenjene BAU sistemima. Takva je npr. familija PXC kompaktnih i modularnih upravljakih jedinica sa DESIGO SCADA sistemom, proizvod firme Siemens, ili pak upravljake jedinice iz porodice EKY kao to su EKY300, EKY230, EYL230, EKY220 i dr., sa protokolom za prenos podataka NovaNet i SCADA-om NovaPro proizvodi renomirane vajcarske kompanije SAUTER. Realizacija nadzorno-upravljakog sistema je relativno sloen zadatak, pogotovo ako se radi o kompleksnom objektu gde se javljaju razni merno-akvizicioni i upravljaki ureaji i signali, koje treba povezati u funkcionalnu celinu. Projektant ovog sistema treba da ima uvid u sve tehnike i tehnoloke zahteve, u funkcionalnost celokupne opreme i ureaja, kao i uvid u sve tehnike instalacije i tehnike sisteme, kojima e se upravljati iz jednog centra. Projektant mora da na poetku projekta na jasan i koncizan nain sagleda sve analogne i digitalne ulaze i izlaze (pogodno je predstaviti ih tabelarno, korienjem npr. EXCEL-a), kako bi mogao da ima pregled i lake koncipira nadzorno-upravljaki sistem. Od SCADA softvera se istovremeno zahteva, s jedne strane, da omogui jednostavno specificiranje funkcionalnih celina sistema i pojedinih elemenata u okviru njih kao i optimalan operatorski interfejs, a sa druge strane da obezbedi grafiki interfejs, animiranje procesa, real-time i hronoloko praenje relevantnih veliina, alarmiranje u sluaju da odreene veliine i parametri izau izvan definisanih granica, akviziciju i skladitenje podataka i analizu tih podataka. Uporedo sa razvojem sistema SCADA nastala je i potreba za zatitom podataka koji se prenose, kako akvizicionih tako i upravljakih informacija.

3. Protokoli komunikacije
Pri projektovanju sistema upravljanja zgradama, namee se pitanje izbora protokola komunikacije. Dilema je da li izabrati otvoreni protokol, ili pak protokol sa ogranienim pristupom. Dosadanje iskustvo pokazuje da je prednost na strani otvorenog protokola. Ovde se javlja ponovo pitanje ta izabrati: LonWorks (Local Operating Network) ili BACnet (A Data Communication Protocol for Building Automation and Control Networks)? Vodee svetske kompanije, koje se izmeu ostalog bave i proizvodnjom sistema za upravljanje zgradama, poput Siemens-a, Honeywel-a, Invensys-a, Johnson-a i TAC-a, najvei su sponzori LonWorks-a. S druge strane, BACnet je podran od strane ASHRAE (American Society of Heating, Refrigerating and Air-Conditioning Engineers Udruenje inenjera u Americi, koje se bavi problemima vezanim za sisteme KGH). BACnet je sada svetski opteprihvaen standard u sistemima za upravljanje zgradama. Ovaj protokol je postao standard pod pokroviteljstvom udruenja ASHRAE i ANSI (Amerikog nacionalnog instituta za standarde) u Severnoj Americi 1995. g., a u Evropi je preko CEN-a (European Committee for Standardization Evropski komitet za standardizaciju) kao standard prihvaen 2000. g. Projektovan je za prenos sloenih informacija, npr. planova, kalendara, praenje rada ureaja i opreme, signalizaciju havarija itd. BACnet se primenjuje u svim sistemima koji se sreu pri izgradnji savremenih objekata, kao to su: sistemi KGH, elektroenergetske instalacije, te103

ARHITEKTURA SISTEMA ZA UPRAVLJANJE ZGRADAMA

Daljinska komunikacija Pejder PDA Celularni telefon E - mail

NIVO MREE ZA MENADMENT (ETHERNET TCP / IP)

Info centar - Izvetaji - Cene - Administracija

Server - OPC - BAC net

Uvid u klijente
ETHERNET

Pristup sistema
WEB u

BACnet radne stanice i/ili kontroleri

Uvid u protivpoarni i protivprovalni sistem

Daljinski kontroler

zgrade

konekcija

INTEGRISANI PODSISTEMI
> GARAA > TRAFO-STANICA > VRATA I PROZORI > GENERATOR ( DIZEL AGREGAT ) POKRETNE STEPENICE > KOMPENZACIJA REAKTIVNE ENERGIJE > SPOLJNJE OSVETLJENJE > > UPS > UNUTRANJE OSVETLJENJE > SKLADITE GORIVA > SIGURNOSNO OSVETLJENJE ( MAZUT, DIZEL, BIODIZEL, GAS, ...) > DETEKCIJA GASA STANDARDNI PROTKOLI > KOTLARNICA > BAC NET > PROTIVPOARNA CENTRALA > LON WORKS > PROTIVPROVALNA CENTRALA > MODBUS, > STABILNE INSTALACIJE FIELDBUS, ZA GAENJE POARA DEVICE NET ( SPRINKE RSISTEM ) PROFIBUS, > SNABDEVANJE VODOM PROFINET I DR. > HVAC SISTEM > OPC > TCP / IP

Modem

Nivo mree zgrade

Server

Modem Modularni kontroler za ureaje u polju

M odularni kontroler zgrade

Loka ln i kontroler za
LONWorks mreu

Nivo mree u polju

Nezavisna upravljaka jedinica Lokalni korisniki interfejs

Kontroler HVAC

Pr otivprova ln a centrala

PP centrala

LON mrea u polju

Kontroler

TRAFO

Kontroler

Frekv. regulator

SPRINKLER

sistema

LONmark kontroleri krajnjih ureaja

krajnjih ureaja i senzora

Modularni kontroler

Diferencija lni presostat

Drugi LONmark kontroleri

Modularni kontroler

HVAC

TRAFO

PDA

Slika 1. Konfiguracija upravljakog sistema za zgrade lekomunikacije, protivpoarna zatita, protivprovalna zatita, kontrola pristupa, video nadzor i dr. Ova fleksibilna platforma za prenos podataka zasnovana je na objektno orijentisanom programiranju. Veza izmeu BACnet-a i LonWorks-a je realizovana preko protokola TCP/IP.

4. Prikaz SCADA-e
Prikaz SCADA-e je vrlo znaajna opcija koja omoguuje operateru informacije o tome ta se dogaa u objektima koji se nadgledaju. Ovaj prikaz zavisi od tipa objekta na koji se odnosi i njegove sloenosti. One opcije koje nisu dostupne u odreenim objektima su sive i njihovo aktiviranje je onemogueno. Opcije su sortirane poev od onih koje se najee koriste, do onih koje se koriste ree. Pri otvaranju aplikacija iz menija, za svaku od odabranih opcija podran je Windows pristup. Svaka aplikacija se otvara u novom prozoru, sa mogunou njihovog umanjenja ili uveanja i pomeranja na ekranu, i sputanja na liniju. Kombinacijom taster Alt+Tab omoguava se etanje izmeu otvorenih ekrana, kao i povratak na osnovni ekran, to je od koristi kada operater eli da otvori vie ekrana i da istovremeno prati dogaanja u vie objekata. 104

U sagledavanju sistema za nadzor i upravljanje zgradama sree se nekoliko relativno sloenih objekata. Takvi su: kotlarnica, klima-komore, iler, toplotna pumpa, sistem za gaenje poara (sprinkler), trafo-stanica, dizel agregat, razvodni ormari, zatim prikljunice, spoljnje, unutranje i sigurnosno osvetljenje, pokretne stepenice i liftovi, vrata, roletne na prozorima i dr.

5. Upravljanje sistemima KGH

U okviru opreme i ureaja, koji su sastavni elementi savremenih zgrada, znaajno mesto imaju sistemi klimatizacije, grejanja i hlaenja (KGH). Upravljanje ovim sistemima je jedan od najvanijih aspekata upravljanja zgradama, jer je rasipanje energije upravo u ovim sistemima veliko. Zadatak BAU sistema je optimalno korienje instaliranih ureaja i opreme, uteda energije, zatita i ouvanje ivotnog prostora i okoline, pruanje maksimalnog komfora i ugodnog oseaja ljudima koji borave u ovim zgradama. 5.1. Kotlarnica Kotlarnica je namenjena za pripremu tople vode, koja slui prvenstveno za grejanje prostorija. esto i razni tehnoloki procesi zahtevaju toplovodno grejanje. U sklopu kotlarnice nalaze se kotlovi, gorionici, skladini i dnevni rezervoari goriva, dovod gasa, pretakalita, kotlovske pumpe, transportne i cirkulacione pumpe, elektromagnetni i elektromotorni ventili, ekspanzioni sudovi, merni elementi za nivo, pritisak, temperaturu polazne i povratne vode, merai koliine koliine toplotne, energije, merai brzine itd. Kod SCADA prikaza kotlarnice od interesa je praenje termikih, elektrinih i hidraulikih parametara. Jedan SCADA ekran kotlarnice prikazan je na sl. 2. U tom smislu, SCADA aplikacija ima tri dela, i to jedan sa elektrinim, drugi sa hidraulikim, trei sa termikim parametrima. Oni se uporedo mogu prikazivati na po treini ekrana, ili pak pojedinano. Parametri koji se mere ili preraunavaju prikazuju se na slikama SCADA-e (ali samo oni osnovni koji su dovoljni dispeeru da ga ne bi preoptereivali nepotrebnim podacima). Od parametara koji se prikazuju na elektrinoj emi istiu se: parametri motora pumpi (strujasrednja vrednost faznih struja), aktivna (zbir faznih snaga), reaktivna (zbir faznih snaga) i prividna snaga, cos . Pojedina polja se boje na primer utom ili crvenom bojom, kada se neto dogaa sa nekim od parametara. Npr. ako je asimetrija po fazama vea od neke unapred zadate vrednosti, polje e se obojiti uto. Kada na primer nestane jedan napon ili izgori osigura, polje se boji crveno i daje se opis uzroka kvara. Pri promeni nominalnih parametara motora, kada doe do njihovog preoptereenja do 5%, simbol koji predstavlja motor boji se uto, a ako preoptereenje postane vee od toga, onda se ovaj simbol boji crveno. Kod motora je data mogunost da se desnim klikom na bilo koji od njih otvara meni kojim se nude brojne opcije, kao to su: broj ukljuenja/iskljuenja (u toku tekueg dana, meseca, odnosno godine), pregled ukljuenja/iskljuenja (pregled po danima i mesecima), broj sati rada (u toku tekueg dana, meseca, odnosno godine (ukoliko se prate i belee i informacije o remontima, onda treba ove informacije posmatrati i od poslednjeg remonta)), utroena elektrina energija (aktivna i reaktivna). Veliine i parametri koji se mere mrenim analizatorima i podaci sa senzora temperature ili senzora vibracija, pakuju se u fajlove koji se kasnije otvaraju i pregle105

davaju pomou odgovarajueg programa. Centralna SCADA ne prevlai kompletne fajlove, ve periodino prima i osveava parametre sa objekata (npr. regularno na 15 minuta, a osim toga i svaki put kada se podigne prozor za posmatrani objekat, na zahtev operatera, ili kada se desi neka od znaajnijih promena, kao to su ukljuenja i iskljuenja motora, nestanci napona i struja u pojedinim fazama i sl.).

Slika 2. Prikaz jednog SCADA ekrana kotlarnice Od hidraulikih parametara prikazuju se: nivoi vode u ekspanzionim sudovima, pritisak vode, nivoi goriva u skladinim rezervoarima i dnevnom rezervoaru (ako je gorivo mazut ili lako lo ulje), pritisak gasa, temperatura goriva, temperatura odlazne i povratne vode, pritisak vode. Zavisno od toga koje su sonde potopljene, prikazuje se trenutni nivo goriva u rezervoaru (RR). RR se prikazuje pravougaonikom ije su stranice srazmerne preniku i dubini rezervoara i prema poziciji senzora se odrede visine. Ispod svih senzora koji su potopljeni nivo se boji plavo, dok sloj izmeu poslednjeg potopljenog senzora i narednog blinka. Po ovome je deurnom dispeeru jasno ta se dogaa u RR, a ovaj prikaz se otvara kada se dispeer pozicionira na RR i odabere SCADA prikaz. S druge strane, veoma je bitan i prikaz punjenja, odnosno pranjenja RR, pa kada se mi pozicionira na RR, desni klik nudi opcije kao to su: dijagram promene nivoa goriva u RR, dnevni maksimumi i minimumi, dostizanje graninih vrednosti, neregularna stanja (npr: preliv, pranjenje RR ispod donjeg graninog nivoa, nepostojanje informacija o stanju u RR u duem vremenskom intervalu, kada se korisniku daju i informacije o najverovatnijem uzroku pojave neregularnog stanja). Dijagram promene nivoa goriva na apscisi (vremenskoj osi) je klasian dnevni, odnosno meseni prikaz, a na ordinati je prikazan nivo goriva u RR. Pri tome se pri106

kazuju take koje odgovaraju vremenskim trenucima kada je dostignut neki nivo (ove take nisu precizno pozicionirane na vremenskoj osi zbog 15-minutnog intervala oitavanja, to nije od naroitog znaaja). Prikaz termikih parametara daje sliku o temperaturi goriva u skladinim rezervoarima i dnevnom rezervoaru, temperaturi vode u kotlovima, temperaturi vode u potisnom i povratnom vodu, temperaturi prostorija i spoljnoj temperaturi. Odreeni podaci se daju i tabelarno. Na HRD-u (hronolokom registratoru dogaaja) belee se sve promene digitalnih i analognih ulaza i izlaza i svi karakteristini dogaaji (iskljuenja pumpi od strane sistema zatite, iskljuenja motora od strane operatera itd.). Pri pojavi ovakvih dogaaja sistem sam pokree komunikaciju i javlja promene dispeerskom centru. to se HRD-a tie, treba razlikovati onaj koji belei centralna SCADA i koji sadri informacije o svim dogaajima koji su se desili na svim objektima. Da bi ove informacije imale smisla omoguena je sinhronizacija u vremenu i relativno lak pregled dogaaja iz HRD-a. Prva selekcija je prema objektu iz kojeg stiu informacije, tako da kada korisnik zatrai HRD za odreeni objekat, ne gleda itavu listu, ve samo podatke vezane za njega. Nekada je bitno videti i ta se dogaalo u susednim objektima da bi se otkrio uzrok, pa je data mogunost korisniku da selektuje objekte za koje eli zajedniku listu dogaaja. 5.2. Klima-komore Klima-komore su ureaji za centralnu pripremu vazduha koje obezbeuju komforne uslove u klimatizovanim prostorima (istou, temperaturu i vlanost vazduha) filtriranjem, zagrevanjem, hlaenjem i vlaenjem odnosno suenjem vazduha, sa potrebnim brojem izmena. Primenjuju se za ventilaciju i klimatizaciju bolnica, industrijskih hala, skladita, poslovnih i prodajnih prostora, banaka, pota, sportskih dvorana, javnih prostora i sl. Rad ovih ureaja je pod nadzorom lokalne upravljake jedinice, koja je povezana sa CSNU-om. Rad svake klima-komore je uslovljen statusom PP central (u sluaju detekcije poara u nekoj zoni zatvaraju se PP klapne i iskljuuju ventilatori odgovarajue klima-komore). Na sl. 3 je SCADA prikaz klima-komore, gde se mogu pratiti zadate i tekue vrednosti karakteristinih veliina i parametara (temperature grejanja i hlaenja, temperature sveeg i prljavog vazduha, statusi frekvencijskih regulatora kojima se regulie rad usisnog odnosno odsisnog ventilatora) i reim rada (letnji/zimski). 5.3. iler ileri su ureaji izuzetnih performansi u pogledu efikasnosti, pogotovo nove serije, koji mogu da koriste nisku temperaturu okoline tokom cele godine. Oni pruaju veliku pouzdanost u stambenoj, tehnolokoj i industrijskoj primeni. Iako se nivo maksimalne utede energije postie u kontinualnom radu, ileri omoguavaju znaajnu utedu energije i tokom kratkih perioda rada, pri emu je takoe garantovan dui ivotni vek i smanjena potreba za odravanjem u poreenju sa konvencionalnim ilerima. SCADA ekran ilera prikazan je na sl. 4 na kome se prikazuju statusi kompresora i pumpi, ulazna i izlazna temperatura. Data je mogunost podeavanja temperatura hlaenja. 107

Slika 3. Prikaz jednog SCADA ekrana klima-komore

Slika 4. SCADA ekran ilera

6. Elektroenergetika
Napajanje objekta se najee vri iz sopstvene trafo-stanice (TS) ija snaga i veliina zavise od veliine i namene objekta. U CSNU se vode svi znaajni parametri i veliine TS: statusi visokonaponskog (VN) i niskonaponskog (NN) dela TS, kao 108

to su statusi rastavljaa, prekidaa, temperature, statusi kondenzatorskih baterija za kompenzaciju reaktivne snage. Tu su i parametri elektrine energije kao to su: vrednosti struja i napona, uestanost, cos , aktivna i reaktivna snaga, asimetrija faza, maksigraf, tarifa. Na CSNU je povezal i dizel agregat, koji se automatski ukljuuje u sluaju ispada TS. Statusi prekidaa i sigurnosnih elemenata glavnih razvodnih ormara takoe su povezani sa centralnim sistemom.

7. Sigurnosni sistemi
Za funkcionisanje objekta od velikog znaaja su sigurnosni sistemi, koji treba da omogue bezbednost ljudi i samog objekta, kroz stalno praenje i nadzor parametara koji ukazuju na ekscesne dogaaje i pravovremeno alarmiranje i obavetavanje odgovornih osoba za pojedine segmente. U sastav sigurnosnih sistema, osim fizikog obezbeenje, ulaze: protivpoarna zatita, protivprovalna zatita, video nadzor. 7.1. Protivpoarna zatita Budui da poar moe u kratkom vremenskom intervalu da odnese godinama ulagana materijalna sredstva, prilikom izgradnje objekata mora se posvetiti maksimalna panja, a osim toga to je i zakonska obaveza, pri emu su objekti podeljeni po kategorijama, pa se na osnovu stepena ugroenosti projektuje protivpoarni (PP) sistem. U te svrhe predviaju se mobilni aparati za gaenje poara, sistemi za rano otkrivanje i dojavu poara i automatski sistemi za gaenje poara. Na osnovu elaborata o PP zatiti, bira se odgovarajua PP centrala sa odreenim brojem zona, na koju se povezuju detektori za rano otkrivanje poara. CSNU je u stalnoj komunikaciji sa PP centralom, sa kojom su povezani i sistemi KGH. Elektromotorni pogoni PP klapni, odreene elektrine prikljunice i sistem odimljavanja takoe su vezani za uslove PP centrale. 7.2. Video nadzor Sistem video nadzora, zajedno sa alarmnim sistemom, omoguuje slubi fizikog obezbeenja objekta efikasniji rad, zahvaljujui tome to moe sa jednog mesta imati uvid u kritine take objekta. Ovaj sistem vri i neprekidno snimanje, to omoguava pregledavanje snimljenog materijala i njegovo korienje kao dokaz u sluaju ekscesnih situacija. Istovremeno se vri i kontrola fizikog obezbeenja. Sistem video nadzora sadri sledee elemente: kamere (fiksne i pokretne) koje se postavljaju van i unutar objekta; digitalni video rekorder (DVR) sa multiplekserom, koji slui za prikazivanje slika sa kamera na odgovarajuim monitorima, odabiranje slika koje e biti prikazane, snimanje i pregledanje snimljenog materijala, koji se uva na hard disku, odreen vremenski period. DVR je povezan preko LAN-a (local area network) sa CSNU-om; monitori koji omoguuju fizikom obezbeenju neprekidno nadgledanje tienih zona. Na veem monitoru moe se videti vie kamera (obino 16), a na manjem monitoru se mogu sekvencijalno prikazivati slike sa svih ili izabranih kamera, ili se pak moe birati slika samo sa jedne kamere. U sluaju alarma, na manjem ekranu se moe izbaciti slika zone u kojoj je zabeleen nedozvoljen pristup; tastatura za upravljanje kamerama i DVR-om, kojom se moe upravljati pokretnim kamerama i jednim ili vie DVR-a. 109

7.3. Kontrola pristupa Ovaj sistem obezbeuje kontrolu pristupa vitalnim delovima objekta, detekciju kretanja kroz objekat i evidenciju radnog vremena. Kontrolom pristupa upravlja raunar sa odgovarajuim softverom, koji se obino instalira u prostoriji za video nadzor. Softver moe da prihvati veliki broj kartica (obino vie hiljada) i vei broj kontrolera (vie desetina). Kontrola pristupa se vri najee putem identifikacionih kartica iji nosilac na osnovu posedovanja kartice ima pristup odreenim delovima objekta. U sastav sistema kontrole pristupa pored raunara, ulazi odgovarajui broj drugih elemenata: kontroleri, moduli za proirenje, magnetni itai i kartice.

Slika 5. Grafiki prikaz jednog reenja kontrole pristupa Jedan nain organizacije kontrole pristupa prikazan je na sl. 5. Za prikazanu konfiguraciju programska podrka je paket Gateway, instaliran na serveru ili radnoj stanici i povezan je direktno, preko dial up-a ili TCP/IP mree za kontroler vrata (KT100 ili KT-300) koji je u sistemu kontrole pristupa. Gateway prenosi sve promene u bazi podataka servera do kontrolera vrata, stalno proverava status svakog kontrolera vrata i izvetava server o svim aktivnostima. 7.4. Alarmi Alarmna zatita je u funkciji fizike bezbednosti objekta i obino se realizuje u nekoliko segmenata: zatita spoljnjeg kruga objekta, indikacija otvorenosti ula110

znih vrata objekta, zatita pojedinih delova objekta (energetski deo, magacini, upravni deo itd.). U sastav sistema alarmne zatite ulaze: mikrotalasne barijere sa odreenim dometom, magneti ili mikroprekidai na ulaznim vratima, ifratori, adresibilni senzori i alarmna adresibilna centrala na koju se prikljuuju prethodno navedeni elementi. Centrala je povezana sa CSNU-om. Jedna alarmna centrala srednjeg kapaciteta moe da registruje veliki broj zona (npr. preko 50), uz dodeljivanje velikog broja korisnikih ifara (preko 100). Uz pomo centrale vri se kontrola pristupa vratima (preko magneta ili mikroprekidaa), alarmiranje ili kvitiranje alarma pomou ifre i detekcija pokreta u zatienim zonama (putem senzora i barijera). Centralom se upravlja upotrebom ifara. Obino je dovoljno postaviti dva ifratora: jedan u prijemnoj jedinici (portirnici), a drugi u prostoriji za video nadzor. Krug objekta se titi mikrotalasnim barijerama. Uz svetlosni alarm (LED) i zvuni alarm (sirena) postoje i displeji sa porukama koje se ispisuju prema konkretnoj situaciji, uz automatsko prikazivanje slike tiene zone koja je od interesa, na alarmnom monitoru. Sa alarmnom zatitom povezani su i sledei sistemi: detekcija gasa, sistem evakuacije, sistemi automatskog upravljanja, upravljanje sistemima klimatizacije, grejanja i hlaenja, automatizacija prostorija, upravljanje sistemima za napajanje objekta elektrinom energijom.

8. Zakljuak
Centralni sistem za nadzor i upravljanje postao je standard pri izgradnji graevinskih objekata razliite namene, ali ne samo kao obaveza ve i kao zdrava ekonomska logika, pri emu se postie efekat smanjenja trokova, od potronje energenata do efikasnog odravanja i produenja ivotnog ciklusa opreme, ouvanja ivotne okoline i poveanja sigurnosti i ugodnosti ivljenja u prostoru. Ispunjavanje zahteva u pogledu visokog nivoa komfora i sigurnosti ovih objekata, obezbeuju kompleksni tehniki sistemi. Efekti ugradnje jeftinih energetskih i upravljakih sistema su kratkotrajni. Vrlo brzo se javljaju problemi u odravanju i manuelnom nadgledanju, uz nezadovoljstvo korisnika. Integracija svih sistema (termoenergetika, elektroenergetika, telekomunikacije, vodosnabdevanje, sigurnosna oprema i dr.) koji ulaze u sastav objekta i uvoenje centralnog upravljanja i nadzora prepoznatljiva su osobina savremenih zgrada. Iako ovakvi sistemi realno jo nemaju mesta u svim objektima, iscrpljivanje konzervativnih izvora energije i pitke vode, stalni rast cena energenata i svetski trendovi i nastojanja da se ouva priroda, obavezuju investitore i projektante da prihvate savremeni pristup upravljanju zgradama.

9. Literatura
[1] http://www APOGEE Building Automation System Building Automation and Control. [2] Stankov, S., Glavni projekat CSNU za TPC Merkator, Ni, 2007. [3] Stankov, S., Glavni projekat CSNU za vodovodni sistem NAISSUS, Ni, 2009. [4] Siemens Building Technologies. [5] http://www Siemens HVAC Products & Systems. [6] http://www Siemens PXC Controller. 111

[7] http://www Siemens HVAC Products, Siemens Valves, Siemens Actuators, Catalog. [8] http://www DESIGO PX Automation system for HVAC and building services. [9] http://www DESIGO RXC the complete control solution for individual rooms. [10] http://www Siemens Industry USA Building Technologies. [11] www.amx.com Ethernet controler AMX USA. [12] www.sauter-controls.com HVAC controlere Sauter Basel. [13] , , SAUTER: , , , 2 3 , 2008.

kgh

112